[Biografija]: Nikola Tesla - Na šezdesetu godišnjicu smrti Nikole Tesle ...

Legendarni britanski rok muzičar Dejvid Bouvi koji se već uspešno ogledao kao glumac, dobio je novu filmsku ulogu - tumačiće lik čuvenog pronalazača Nikole Tesle, javlja Bi-Bi-Si, a prenosi Fonet. Filmski časopis Verajeti je objavio da će Bouvi (58), zajedno sa Hju Džekmenom, Kristijanom Bejlom i Majklom Kejnom, koji je inače takođe poreklom iz južnog Londona, glumiti u filmu "Prestiž".



slike Bouvija kao Tesle: http://movies.aol.com/celebrit...-story-about-two-young/1744006

Scene iz filma: http://movies.aol.com/movie/th...-story-about-two-young/1744006
http://www.imdb.com/title/tt0482571/photogallery

O samom filmu: http://www.imdb.com/title/tt0482571/

Nikola Tesla, rodom iz ličkog sela Smiljane, smatra se jednim od najvećih naučnika u istoriji elektrotehnike i jednim od najvećih izumitelja druge polovine 19. i početka 20. veka.

Kako podseća agencija Pres asosiejšn, Tesla je bio srpski elektroinženjer koji je postao američki državljanin i za života je smatran "mađioničarem", jer je uspeo da otkrije zadivljujuće naučne pronalaske.

Film "Prestiž" je po žanru triler i baziran je na romanu Kristofera Prista, objavljenom 1996. godine, u kojem dvojica mađioničara inače rivala, stupaju u kontakt sa Nikolom Teslom, u Londonu na prekretnici prošlog i pretprošlog veka.

"Prestiž" će režirati renomirani britanski reditelj Kristofer Nolan koji poznat po ostvarenjima "Memento" i "Betmen počinje". Bouvi je već glumio u filmovima "Čovek koji je pao na zemlju", "Srećan Božić, gospodine Lorens" i "Baskijat". Snimanje bi trebalo da počne u januaru sledeće godine.

Glas Javnosti

Istraživači života i dela Nikole Tesle uporno tragaju, a istovremeno pažljivo osluškuju vesti sa raznih strana sveta, ne bi li otkrili i delić filmskog zapisa sa njegovim autentičnim likom.

Iako je Tesla bio inspiracija za mnoga filmska ostvarenja, izgleda da neka „zla kob" prati njegovu filmsku sudbinu. Snimanje njegove sahrane 1943. godine nije uspelo, razvijeni film je bio prazan od momenta ulaska filmske kamere u crkvu sa posmrtnim kovčegom.

Nedavno sam učestvovao u dokumentarcu o Nikoli Tesli koji Mihael Kraus, producent iz Berlina, snima u nemačko-francusko-danskoj koprodukciji. On je izrazio nadu da ćemo do ovog otkrića možda doći! Sa rediteljem Draganom Marinkovićem i urednikom Vladom Jelenkovićem sarađivao sam 1990. godine na snimanju prve od šest epizoda naučno-dokumentarne serije Kulturnoobrazovnog programa TV Beograd „Nikola Tesla". Ta jedna epizoda je završena i prikazana tri godine kasnije, čime je rad na serijalu bio završen zbog poznatih događaja koji su kasnije nastupili.

Fric Lang je svoj znameniti „Metropolis", snimio 1926. godine i u njemu je aktivno učestvovao Teslin dugogodišnji verni saradnik Cito. Zagrebački režiser Krsto Papić, koji je angažovao Petra Božovića za svoj film „Tajna Nikole Tesle", dugo je najavljivao da će glavnu ulogu igrati Robert de Niro („Politika", 1.1.1977).

Igrane filmove o Tesli želeli su da snime Dejvid Linč, Robert Zemekis, kao i reditelj Golas, koji je imao nameru da ekranizuje knjigu Margaret Čejni - „Tesla, čovek van svog vremena", za koju je autorska prava otkupio Staven Spilberg još 1991. godine, ali do danas film nije snimljen.

Jedan od tvoraca grupe „Monti Pajton", Teri Gilijam, Amerikanac iz Minesote, postao je zaokupljen Teslom nakon kupovine bivšeg Markonijevog dvorca, odakle je vršio eksperimente sa radio-talasima, ali, iako je najavljivao, film o tome ko je zapravo izmislio radio, nije snimio!

Ne tako davno, juna 2002. godine, sve je bilo spremno da počne snimanje prvih kadrova filma britanskog reditelja Kena Rasela „Tesla i Katarina", koji je već u najavi izazvao burne reakcije. Džek Nikolson je odbio da igra glavnu ulogu rečima da želi da vidi tog ko će se posle njega usuditi da učini to isto!

Znaju li poznate filmske veličine u šta se upuštaju i ne boje li se, možda, da će im se njihova dela, po nastanku, prosto „oteti iz ruku" i da ih više neće moći kontrolisati?!
Da li je uopšte moguće oživeti jednog jedinog i neponovljivog Nikolu Teslu, makar i na filmskom platnu? Ko će biti kadar da pobije tvrdnje astralnih „stručnjaka" koji tvrde da Tesla nije imao ni prethodnih ni potonjih života!

Milovan Matić, autor knjige
„Teslino proročanstvo", Beograd

“MOJ život je bio neprestano treperanje između agonije i neuspeha i blaženstva uspeha”. Na tragu te misli Nikole Tesle Milan Ždrale, publicista i novinar, koji je inače, završio studije fizike i novinarstva, napisao je knjigu “TESLINA BAJKA”.

Autor pokušava da pronađe novi, autentičan, popularan i zanimljiv put u odslikavanju polivalentne ličnosti velikog naučnika. Pored osnovne linije koja se bavi naučnim životopisom - radom na polju elektromagnetike i primene naizmeničnih struja i radovima na bežičnom prenosu električne energije, Ždrale ne zanemaruje ni humanistički i mistični deo Teslinog života. Osnovna ideja knjige je uspravo vezana za totalitet ličnosti koji je neodvojiv od krajnjeg produkta, dela, koje zasenjuje svet svojom veličinom, kaže kritičar Petar Arbutina. Izdavač je “Dereta”, 178 str, 300 din.

Dragan Bogutović

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.11.2006. u 09:56 GMT+1]}

---

Ne mogu zamisliti Dejvida Bouvia u ulozi Nikole Tesle?
To je apsurdno!

---

Nedavno je ponovo pokrenuta inicijativa da se beogradski aerodrom u Surčinu nazove po imenu naučnika svetskog glasa – Nikole Tesle. Mnogi gradovi u svetu dali su svojim vazdušnim lukama imena po istaknutim ličnostima iz svoje nacionalne istorije, odajući im i na taj način posebnu počast. Ali, kad je reč o tim izuzetnim ljudima, koji su zadužili celo čovečanstvo, kao što je slučaj i sa Nikolom Teslom, to je istovremeno i čast jednom narodu.

Beogradski aerodrom treba, s ponosom, da ponese ime Nikola Tesla.

Ime Nikole Tesle možda nije poznato svakom čoveku na planeti, ali malo je onih koji u svom okruženju, na ovaj ili onaj način, ne koriste tehnologiju ili poseduje napravu koju je izmislio velikan iz ličkog Smiljana na brdovitom Balkanu.

Nikola Tesla je verovatno po dobru najpoznatiji Srbin u svetu. Na Internetu postoji više od 133.000 sajtova koji su u potpunosti, ili delimično, posvećeni umetnosti Nikole Tesle i njegovom delu.

Prema zvaničnim podacima, registrovao je više od 700 patenata, a 111 u Sjedinjenim Američkim Državama. Bez tih izuma drugačije bi izgledala savremena civilizacija. U čast velikog naučnika, jedinica za magnetnu indukciju u Međunarodnom sistemu vrednosti nazvana je tesla. Jedna planeta se zove po njemu, kao i jedan krater na Mesecu.

Ovaj velikan je što sam, što s kolegama naučnicima, zaslužan za nastajanje i radara i radija.

Tesla je postao američki državljanin 1891. godine, ali nije zaboravio ko je i odakle su mu koreni. Beograd je posetio 1892. godine i tada rekao:

„U meni može biti nešto što može biti obmana, kao što češće biva kod mladih ljudi, ali ako budem srećan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina”.

Njegovi zemni ostaci danas se nalaze u prestonici srpstva, kao i njegova posmrtna maska.

Za nekoliko dana počinje obeležavanje 150 godina od njegovog rođenja 10. jula 1856. Zahvalnost velikanu, na značajnu godišnjicu, narod i država Srbija bi mogli da iskažu tako što bi aerodrom u Surčinu preimenovali u aerodrom Nikole Tesle.

Autor: M. Ž. L.

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.12.2005. u 00:35 GMT+1]}

---

Odbor za obeležavanje jubileja Nikole Tesle moraće da "zavrne rukave", s obzirom na to da je 2006. godina počela da otkucava, a 10. jula se navršava 150 godina od rođenja jednog od najvećih svetskih naučnika. Oko organizacije manifestacija, Tesli u čast, podjednako će da se utrkuju Srbi zbog krvi i porekla, Hrvati zbog mesta rođenja i Amerikanci zbog pasoša i državljanstva. Ovdašnjim odborom, koji je osnovan odlukom Vlade Srbije i ima 25 članova, predsedava lično Vojislav Koštunica. O programu jubileja, između ostalog, odlučivaće i gospodin Jovan, mitropolit zagrebačko-karlovački, zatim Nikola Hajdin, predsednik SANU, i Miroljub Labus, potpredsednik Vlade. Tu su i ministri nauke i zaštite životne sredine, rudarstva i energetike, prosvete, kulture...

Odbor je već sastavio okvirni program obeležavanja, a zasada se pozudano zna da će na dan rođenja istaknutog naučnika biti održana svečana akademija uz učešće značajnih ličnosti iz nauke, kulture, politike i privrede. Srpska akademija nauke i umetnosti u saradnji sa kolegama iz Zagreba u oktobru treba da održi naučni skup, dok će u Muzeju Nikole Tesle, Kolarčevoj zadužbini i privrednim organizacijama koje nose njegovo ime biti organizovane naučne tribine. U osnovnim i srednjim školama održaće se školski čas sa predavanjem o Nikoli Tesli i njegovom delu, a na tehničkim fakultetima i u Istraživačkoj stanici u Petnici biće organizovani seminari. Članovi Odbora treba da obiđu Smiljane, rodno mesto Nikole Tesle, njegov muzej u Beogradu i prve elektrane u Srbiji izgrađene krajem 19. i početkom 20. veka. U planu je izdavanje jubilarne serije poštanskih maraka, numizmatičke serije zlatnog i srebrnog novca, kao i izrada mini modela njegovih najvažnijih pronalazaka.

- Sasvim je izvesno da će naša centralna gradska manifestacija "Dani Beograda", koja se održava u aprilu, biti u znaku Nikole Tesle - kaže Mihajlović.

Kako je Tesla 2. juna 1892. godine prvi i jedini put boravio u Beogradu, ovogodišnja "Noć muzeja" simbolično je zakazana za dan kasnije.

- Postoji načelan dogovor sa Muzejom Nikole Tesle da se te večeri predstave njegove lične stvari, uključujući i urnu sa njegovim pepelom. Akcenat neće biti na pronalascima, već na Teslinom privatnom životu - objašnjava Ana Jovanović, jedan od osnivača ove manifestacije.

Prema podacima iz Muzeja, Teslini posmrtni ostaci bili su kremirani i privremeno smešteni na jednom njujorškom groblju. U Beograd su preneti 1957. godine i pohranjeni u urnu u obliku sfere koja se nalazi u zgradi Muzeja. Inače Teslin muzej, koji je osnovan 1952. godine, predstavlja jedinstvenu instituciju nauke i kulture i jedini čuva originalnu i ličnu zaostavštinu velikog naučnika. U Muzeju se nalazi više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, istorijsko-tehničkih eksponata, fotografija, originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja.

AERODROM

ITALIJANI imaju aerodrom "Leonardo da Vinči", pa zašto i mi ne bismo imali aerodrom "Nikola Tesla". Neka ceo svet primi poruku da je Nikola Tesla Srbin i da se Srbi ponose njime. I dok ga Hrvati svojataju, Srbi ga se ćutanjem i nedelanjem sramotno odriču. Sestre i braćo Srbi, ne odričimo se našeg Tesle! Učinimo da na beogradskom aerodromu Teslino svetlosno ime svake noći dostojanstveno pozdravlja nebo, obasjava put dobronamernima dok sleću na srpsku zemlju - stoji u peticiji Udruženja građana "Sanovila" koju je za manje od mesec dana potpisalo više od 5.000 ljudi, uglavnom Srba iz dijaspore.

SPOMENIK

NI Amerikanaci neće propustiti priliku da se prisete Teslinog lika i dela, koji je od 1884. godine bio njihov državljanin. Memorijalno društvo "Tesla" iz Njujorka će 10. jula 2006. godine svečano otkriti još jedan spomenik Nikoli Tesli pored slapova Nijagare, na mestu gde je prema njegovom izumu sagrađena prva hidrocentrala. Ovde se inače nalazi istovetan primerak spomenika, koji je postavljen ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Vlada Hrvatske je ovu godinu takođe proglasila Teslinim jubilejom, a u toku su pregovori oko obnavljanja čitavog kompleksa u Smiljanu, rodnom mestu Nikole Tesle, zatim miniranog Teslinog spomenika u Gospiću, kao i postavljanju biste velikom naučniku u Zagrebu.

M. Mrdjen

---

Početak ove godine na neobičan način ističe dva datuma vezana za Nikolu Teslu. Pre 63 godine, 7. januara, u samotnom njujorškom hotelu okončan je život čoveka koji decenijama intrigira ne samo naučnu, već i širu svetsku javnost, a cela ova godina u znaku je veka i po od rođenja genija iz Smiljana za kojeg kažu da je izmislio 20. stoleće.

Planetarno poznati naučnik ipak je ostao ličnost ispod mnogih velova tajni, nikada do kraja objašnjen ekscentrik posle čijih otkrića svet nije bio isti.

Nema tog osnovca koje iole drži do svog znanja a da nije upoznat s glavnim izumima naučnika kojeg, između ostalog, zovu i čarobnjakom hladne vatre. Iako okružen misterijom koja ga je pratila još za života, Tesla je decenijama predmet izučavanja svekolikih naučnika koji se i posle toliko vremena nadaju da će u nekoj neotkrivenoj arhivi naći spise koji bi svojom originalnošću potvrdili svestranost genija. Šta je sve podario svetu u oblasti korišćenja električne energije gotovo je opšte mesto. Malo je, međutim, poznat Teslin doprinos medicini.

Istoričari medicinskih nauka najvažnijim Teslinim doprinosom toj oblasti smatraju primenu struja visoke frekvencije. U pokušaju da odstrani zvučne vibracije koje su otežavale korišćenje naizmeničnih struja za lučnu lampu, on je konstruisao alternator visoke frekvencije, što ga je, pak, dovelo i do proučavanja svojstava ultrazvuka.

Uvek tajanstven

U zimu 1891. Tesla je prvi put otkrio javnosti da struja brzih oscilacija može da prelazi preko ljudskog tela, a da ne izaziva ni grčenje mišića, niti oštećenje tkiva. Tvrdio je da je do ovog zaključka došao eksperimentisanjem na sopstvenom telu.

Naučni svet je ubrzo posle toga obavešten o fascinantnim svojstvima Teslinih struja. U Njujorku, Londonu i Parizu izveo je čuveni ogled sa svetlećom cevi u ruci, pri čemu se izložio struji od 50.000 volti. Eksperiment je odjeknuo kao senzacija i nagoveštavao je mogućnost terapijske primene struje visoke frekvencije i napona.

Na predavanju povodom godišnjeg skupa Američkog udruženja za elektroterapiju, u septembru 1898. Tesla je sintetizovao sve svoje radove koji se odnose na elektroterapiju. Opisao je tri grupe fizioloških efekata struja visoke frekvencije. Pomoću opita na sopstvenom telu utvrdio je da ove struje mnogu da izazovu, osim toplotnog efekta, veliki umor, sanjivost i promene u disanju i cirkulaciji krvi. Osim toga, verovao je i u baktericidnu moć svojih struja.

Drugo područje Teslinih istraživanja od interesa za medicinu bili su X zraci. Izvodio je oglede s cevima punim razređenog gasa i elektrodom od rubina, pri čemu je dobio snop elektrona, danas znane X zrake. Savremenici su tvrdili da je bio prosto opčinjen ovim misterioznim zracima, ali je eksperimente morao na napusti zbog požara u svojoj laboratoriji.

Misao na mrežnjači

Jedna od prvih fotografija pomoću X zraka koja je napravljena u SAD, kako se navodi u „Flogistonu”, časopisu za istoriju nauke, delo je drugog fizičara srpskog porekla Mihajla Pupina, profesora na Kolumbija univerzitetu. Prema dosetki ovog naučnika, „juriš na eksperimentisanje X zracima podseća na juriš na Zapad za vreme zlatne groznice”. Uzbuđenje je vladalo u laboratorijama Edisona, Pupina, Heringa, Frosta, Tomsona i Tesle. Samo je Tesla, međutim, koristio veliku prednost što je mogao da adaptira svoje aparate visoke frekvencije u moćne izvore X zraka. Ipak, u tekstu objavljenom 1896. iskazuje veliko poštovanje Rentgenu za njegovo divno otkriće i opisuje usavršene metode za dobijanje rendgenskih snimaka.

Tesla je kasnije više puta doticao i probleme opšte biologije. Kretanje je za njega osnov života. Ponašanje bića potpuno određuju spoljašnji faktori. Kao pravi inženjer, Tesla analizira automatizam živih bića. Bez naučnog obrazovanja iz fiziologije i biologije on se gubi, naročito krajem života, u metafizičkim spekulacijama koje su zaprepašćivale ondašnju javnost mešavinom grandioznosti i naivnosti.

Nikola Tesla je bio očaran i osobinama ljudskog oka. Zbog pogrešne interpretacije jednog naučnog teksta poverovao je u postojanje neke vrste „fluoroscencije” oka za vreme moždane aktivnosti. Posvetio je mnogo napora želji da fotografiše ljudsku misao, jer je bio ubeđen da se intelektualna aktivnost verno odslikava na mrežnjači.

Slobodanka Andrić

---

U GODINI u kojoj obeležavamo vek i po od rođenja Nikole Tesle, prisećamo se mnogih događaja iz života slavnog naučnika. A tek poneko zna da je on održavao prisne veze sa Jovanom Jovanovićem Zmajem i Lazom Kostićem. Te veze nisu proisticale samo iz dubokog i iskrenog prijateljstva, već su predstavljale i neku vrstu književne saradnje. Nekoliko svedočanstava o tome "čuva" Muzej Nikole Tesle u Beogradu. Ona otkrivaju malo poznate detalje iz života slavnog naučnika, ali i iz života dvojice pisaca.

One što Teslu poznaju kao genijalnog naučnika i istraživača, koji je ceo svoj vek posvetio za nas hladaom i bezosećajnom svetu tehnike, začudiće podatak da je on prvi prevodilac Zmajevih pesama na engleski jezik i da ga je prvi uveo u američku književnost. Godinama je Tesla bio zanesen Zmajevom poezijom. Kod njega se, kao i kod mnogih drugih, ta ljubav javila još u mladosti.

To je 1892. godine, prilikom svoje posete Beogradu, pokazao pred skupom koji ga je dočekao. Tada je Zmaj izrecitovao svoju pesmu "Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku u Beograd". Ljubeći velikog pesnika u ruku, Tesla je rekao da je njegove pesme "u dalekoj tuđini čitao, ljubio i suzama zalivao", kao i da "onu radost koju je osećao u časovima kad je u mučnoj borbi sa sirotinjom lomio glavu nad pronalascima i došao do uspeha i ostvarenja svojih zamisli, oseća ponovo posle reči omiljenog pesnika u odličnom skupu srpskom".

Mangupska namera

TA duboka osećanja kasnije su ga pokrenula da posle napornog danonoćnog istraživačkog rada, pređe na prevodilački posao i da na engleski prevede neke od najpoznatijih Zmajevih pesama. Tesla nije pokušavao da ih prepeva. On je pesme, koje je odabrao po svom afinitetu, preveo u prozi, a pesnički oblik dao im je njegov prijatelj i pesnik Robert Andervud Džonson. Na prvo mesto stavio je čuvena "Tri hajduka", pa još 12 pesama, među kojima je bila i jedna strofa iz "Đulića", kao i popularna pesma "Ciganin hvali svoga konja".

Iste godine, kada je poslednji put došao u Evropu da održi predavanja u najvećim naučnim centrima u Francuskoj i Engleskoj i da u Lici poseti majku koja je bila na samrti, Tesla se na putu za Beograd susreo sa Zmajem, a u Budimpešti sa Lazom Kostićem. To saznajemo kroz pismo koje je Kostić napisao Tesli 12. juna 1895. godine, dok je boravio u manastiru Krušedol. Podsetivši Teslu na njihovo druženje u Pešti, Kostić je u pismu, koje čuvaju u muzeju velikog naučnika, izneo svoju mangupsku nameru - da ga oženi svojom lepom poznanicom Lenkom Dunđerski, bogatom vojvođanskom miraždžikom.

Ova neverovatna zamisao i njemu je izgledala čudno: "Znam šta ćete reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam." Predložio mu je devojku koja je "sposobna da savlada svaku ženomrzicu. Ona može doneti jedan milion franaka, ali joj otac tako stoji da bi mogao otvoriti veću veresiju i do jednog miliona dolara, ako treba. Ja mislim da bi i mrtvog oživjela, da ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvog sveca, zbilja. Do sad je odbila čitavu vojsku prosilaca. Roditelji su se zabrinuli: ima joj 24 godine, ali ne biste joj dali više od 20. Otac je moj najbolji prijatelj... Dugo sam se trudio da dođem u brak."

A tek deca

ZALjUBLjEN u Lenku, Laza se zbog velike razlike u godinama nije usuđivao da je zaprosi. Jednom prilikom otkrio je da je čovek njenog života - Nikola Tesla. "Ja sam joj priznao da je to i moja davnašnja misao, ali mi je navjek bilo na umu, kako ste vi dosad svu svoju ljubav posvetili svojoj velikoj ideji, te nemate vremena misliti na žene, a kamoli na ženidbu...". Na kraju pisma Laza moli Teslu da dobro promisli i ako pristane, poslaće mu njenu sliku i otkriti kako se zove. Tesla nije bio zainteresovan, ali uporni pesnik novim pismom (4. septembar 1895) pokušava da pokoleba svog prijatelja:

"Najkrupniji razlog za vašu ženidbu bio bi, da se ne satre seme koje rađa takve detiće. Ne može se niko sasvim pouzdati da će imati dece i kad bi se oženio u najboljoj snazi i kad bi uzeo najzdraviju devojku. Ko zna, kakva bi bila deca? Znamo da su najgenijalniji ljudi rađali nedonoščad ili bar sasvim obične, svakidašnje mozgove, a to je - uz prkos Darvinovu prijatelju, Fransis Saltoniju - sasvim prirodno. Njihov je mozak toliko radio, da nije ništa ostalo za njihova m... - Pa, pomislićete samo, kad bi iza vas ostalo dva-tri sina tupoglava, kako bi tu mogli potrošiti svu slavu svoje dične očevine, vukući po glibu najsvetije ime... Zato nemojte misliti ni sa kakvim "bolom" na to da ste vi "zadnji svoga roda", jer, napokon, vaše pleme, ne bi se moglo lepše završiti nego takvim eksperimentom..."

On objašnjava da je ovo uradio da bi skinuo sa duše svoju štićenicu, koja je zaista zaslužila najboljeg muža na svetu. Lenka, inače, nikada nije videla Teslu, osim na slikama. "Vaš odgovor često joj ne smemo pokazati. Ona je dosad u vama obožavala velikog izumitelja. A kad iz onog vašeg pisma vidi da stoji još nešto više, nego što ni ja sam do sad nisam znao - bojim se da će poludeti. Ali, najzad, ja joj ne mogu pomoći. Stvar ostaje ipak jako zanimljiva, jer takve ljubavi još nije bilo: bili su Nero i Leander preko Helesponta, ali Nero i Leander preko Okeana."

Plesnivi kneževi

KOSTIĆ kaže da zna da u Americi ima devojaka sa sto i više miliona franaka i da je Tesla vredan takvih. Ali i da se seća da je Tesla jednom prilikom rekao da kada bi se ženio - oženio bi samo Srpkinju. "Te vaše Amerikanke", piše, "radije uzimaju što plesnivije kneževe jevropske, nego književna duha svoga kraja, pa makar se zvali Edison ili Tesla." I ovoga puta, Tesla je bio neumoljiv. Posle tri meseca, Laza mu je poslao u crnom okviru posmrtni list Lenke Dunđerski na kome piše: "8. novembra posle kratkog i teškog bolovanja u 25. godini mlađanog joj veka u večnost se preselila". Pogođen smrću, napisao je: "Vidite koliko sam se skanjivao i lomio, dok nijesam prekinuo, da vam ipak pošaljem ovaj crni list. Meni je bila kao rođena sestra. Kao što vidite, neće ni vaša biografija ostati bez romantike, najlepše, ali i najžalosnije..."

Ipak, on mu ne otkriva da je Lenka bila njegova najveća ljubav, kojoj će posvetiti mnoge stranice svog tajnog poetskog dnevnika u kojem je na francuskom jeziku beležio svoje snove. Njegova najpoznatija pesma "Santa Maria della Salute" posvećena je uspomeni Lenke Dunđerski. Prepiska između Tesle i Kostića trajala je više od deceniju. Kostić je mislio da će mu njegov slavni zemljak pomoći da objavi svoja najbolja dela u Americi. Ali Tesla nije ispunio ni ovu njegovu želju...

STOPAMA PREDAKA

ZA Teslu je Zmaj bio "najbolji nosilac tradicije narodnog duha i narodne poezije". On je mislio da Amerikancima treba objasniti kako je to jedan mali i siromašni narod bio kadar da u najtežim uslovima stvori jednu od najvećih poezija na svetu, koju je i sam Gete stavljao iznad grčke i rimske. U predgovoru, ovog, prvog američkog izdanja, Tesla je zapisao: "Šta je mogao tako čestit narod, kad je u tami nestalo svake nade da se razvija nauka, trgovina i proizvodnja? Ništa drugo, nego da ide stopama svojih slobodarskih predaka, da se bori za slobodu i da tu slobodu ovekoveči besmrtnim pesmama".

Dragana Matović

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 08.01.2006. u 15:00 GMT+1]}

---

Širom sveta ove godine obeležava se 150. godišnjica rođenja Nikole Tesle, skromnog genija koji je zadužio čovečanstvo.

Gotovo sve zemlje sveta će prigodnim svečanostima, savetovanjima i okruglim stolovima odati počast tvorcu motora na naizmeničnu struju, transformatora visokofrekventne struje, obrtnog i oscilatornog magnetnog polja, bežičnog prenosa radio-talasa i brojnih drugih otkrića bez kojih ne bi bilo života kakav danas znamo - podsećaju banjalučke Nezavisne novine.

Teslin doprinos elektroenergetici i savremenoj civilizaciji može bolje da se shvati kroz činjenicu da su njegovi pronalasci u univerzalnoj primeni od 1888. godine do danas ostali gotovo nepromenjeni. Indukcioni eletrični motori koji pokreću naše kućne aparate i mašine u fabrikama su Teslini motori, a blagodati svetlosti i toplote, koje nam preko električne energije stižu iz neke udaljene hidrocentrale ili termoelektrane, koristimo upravo zahvaljujući Teslinim pronalascima. Bez Teslinih pronalazaka ne bi bio moguć rad ni jednog uređaja koji koristi električnu energiju, kao ni savremenih elektronskih sistema poput satelita, televizijske, video, radio i kompjuterske tehnologije. U njegovu čast jedinica za jačinu magnetne indukcije nosi ime "tesla" i obeležava se sa velikim slovom T.

U obeležavanju 150. godišnjice rođenja ovog genija nauke najviše će se potruditi Teslino memorijalno društvo sa sedistem u Njujorku. Čuveni Muzej voštanih figura "Madam Tiso", njujorški ogranak slavne londonske kuće, priprema figuru Nikole Tesle u vosku i postaviće je pored Aleksandra Bela, pronalazača telefona.

"Teslino memorijalno društvo iz Njujorka, koje ja predstavljam u Nemačkoj, odavno se priprema da pruži svoj doprinos veličanstvenoj proslavi dana Teslinog rođenja. Na naš predlog i insistiranje, Vlada u Beogradu je pre dve godine proglasila Dan Teslinog rođenja za nacionalni praznik", rekao je dr. Mihailo P. Rundo, sekretar Teslinog memorijalnog društva za Nemačku.

Dan Teslinog rođenja slaviće se i na području bivše Jugoslavije, zemlje u kojoj je slavni pronalazač rođen. U Beogradu, gde se čuva i urna sa Teslinim pepelom, 23. januara će u Sabornoj crkvi biti održana komemoracija povodom njegove smrti na kojoj će o najvećem srpskom naučniku besediti episkop bački Irinej. Jedan i po vek od rođenja Tesle obležiće i RS, Hrvatska, SAD, Australija...

Tesla, osobenjak po prirodi, još za života je dobio brojna priznanja najvećih svetskih naučnih institucija, akademija i univerziteta ali im nije pridavao veliki značaj. Novac i zasluge ga se nisu ticali, bio je u potpunosti posvećen nauci. Godine 1912. čak je odbio da primi Nobelovu nagradu za fizike jer je tvrdio da njegov kolega laureat Tomas Edison nije pravi naučnik.

Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine.

Tesla je bio daleko ispred svih ostalih po svojoj pronalazačkoj genijalnosti i značaju izuma. Mnogi koji su upoznali Teslino delo smatrali su ga najvećim inženjerom elektrotehnike svih vremena. Godine 1975. njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih Amerike a 10. jula 1990. godine u ameriÄŤkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u ameriÄŤkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grahamu Belu.

"Posle tog neviđenog događaja, osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rodjenja za drzavni praznik. Toga dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Nikoli Tesli" - podsetio je Rundo. On je istakao da je nedavno u arhivi grada Njujorka pronađen "duboko pokopan" zvučni snimak sahrane Nikole Tesle, koji je nakon 60 godina ugledao svetlost dana.

"Nad mrtvim Teslom svirao je njegov prijatelj, violinista Zlatko Balokovic, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju 'Ave Maria', a onda srpsku pesmu 'Tamo daleko'. Na snimku je i oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fiorela Henrija Lagvardije", rekao je Rundo.

Američki inženjer i profesor B.A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: "Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene".

Mediji ovih dana podsećaju na neke od poznatih Teslinih izjava:

"Radio, znam da sam njegov otac, ali ga ne volim. Ja ga jednostavno ne volim. On je besmislica. Nikada ga ne slušam. Radio je razoran i ometa koncentraciju. Previše je destrukcija u ovom životu koje ometaju kvalitetno mišljenje. A kvalitet, ne kvantitet misli je važan"...

"Elektricitet je za mene sve... Dan kada saznamo šta je elektricitet biće najznačajniji dan u istoriji čovečanstva"...

"U meni može biti nešto što može biti i obmana, kao što češće biva kod mlađih ljudi ali ako budem srećan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednog
Srbina"...

Teslu su mnogi nazvali "pesnikom nauke".

"Mogao je postati najbogatiji čovek u Americi ali jednostavno nije to želeo. Želeo je uspeh koji je namenio drugima. On je voleo ljude i bio je naučnik - genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao, a sve što je postigao, učinio je u skladu sa svojim prirodnim darom, koji mu je u njegovoj rodnoj zemlji podarila majka, rekao je, izmedju ostalog, o Tesli gradonačelnik Njujorka Fiorel Henri Lagvardija, 10. januara 1943. godine, u svom govoru na radiju, pred opelo u njujorškoj crkvi Svetog Jovana Bogoslova.

(fonet) + Nezavisne

---

O Nikoli Tesli su izricani kontroverzni sudovi kakvi nisu ni o jednom drugom naučniku svetskog glasa. Uzdizan je u nebesa, ali i nemilosrdno bacan u blato. Netalentovani su mu krali ideje, istoričari nauke oduzimali su mu ono što je smislio i učinio, a bezobzirni autori su mu pripisivali dela koja nikad nije učinio. Sveopšti nehat pratio je Teslu celog života, prati ga i posle smrti, a i nije ograničen samo na njegova dela i reči.

I u podacima o Teslinom poreklu vlada prava zbrka. Za Teslu se govorilo da je Amerikanac, Austrijanac, Hrvat, u francusku Veliku enciklopediju je upisan kao Mađar, a jedan rumunski istoričar nedavno je dokazivao da je Rumun i da se zvao Nikolae Teslae.

Okolnosti pod kojima je Tesla rođen i uslovi u kojima je živeo pružali su mogućnost za zabune razne vrste. Konstatacija da se Tesla rodio u Hrvatskoj spada u zablude izazvane neopreznom ili tendencioznom upotrebom geografsko-istorijskih činjenica. U Teslinim zvaničnim dokumentima piše da je rođen u srpskoj pravoslavnoj porodici, u Vojnoj krajini, koja je tada pripadala mađarskom delu Austrougarske monarhije. O porodici iz koje Tesla potice vise na: http://www.elitesecurity.org/poruka/980564

U američkoj digitalnoj enciklopediji Enkarta piše da je Tesla (1856–1943) – američki fizičar, električni inženjer i izumitelj – Srbin, rođen u Smiljanu, delu Austrougarske, danas u sastavu Hrvatske.

Na osnovu činjenice da je Smiljan danas u Hrvatskoj, grupa osnovana na inicijativu hrvatskog predsednika Mesića uvrstila je Teslu u „Deset najvećih Hrvata svih vremena”.

I Srbi su doveli pod sumnju svoje pravo da sebično svojataju Teslu kao isključivo svoga, zbog greške počinjene u Teslinoj mladosti. Srbi su priznali Teslu i prigrlili ga za svoga tek kad je postao svetski poznat i priznat naučnik. Ostavši svojevremeno bez sredstava da nastavi studije, a smatrajući se Srbinom, Tesla je dva puta molio Maticu srpsku u Novom Sadu, tada u Austrougarskoj, da mu odobri stipendiju. Oba puta je odbijen.

Uloga Teslinog sestrića

O Tesli postoje mnoge zablude, a među najveće spada i čuvena rečenica u kojoj on, navodno, kaže kako se „ponosi srpskim rodom i hrvatskom domovinom”. Ovu zabludu poslednjih meseci povremeno koriste hrvatski zvaničnici i mediji koristeći Teslu za „promidžbu”, odnosno propagandu sopstvene države i politike.

Tu rečenicu lansirao je Teslin sestrić Sava Kosanović, diplomata Kraljevine Jugoslavije u SAD pre Drugog svetskog rata i za vreme njega, a posle i Titov ambasador u istoj zemlji. U predgovoru knjige „Nenadmašni genije” Džona O`Nila (Prosveta, Beograd, 1951), Kosanović piše: „Tesla je tokom celog svog života bio izrazito jugoslovenski orijentisan i nije pravio razlike između Srba i Hrvata. Takvo je gledanje nasledio od oca, prote Milutina. Značajno je njegovo definisanje toga odnosa: `Ponosim se svojim srpskim imenom i hrvatskom domovinom. Živela Jugoslavija.`”

Kosanović je tek neposredno pred Drugi svetski rat uspostavio stalni kontakt sa svojim ujakom i bio mu je najbliža ličnost sve do Tesline smrti 7. januara 1943. godine. Rečenica koju Kosanović citira kao Teslinu je mogla da nastane samo u tom periodu njihovog druženja.

Američka spisateljica Margaret Čejni je posumnjala u istinitost te rečenice, jer su upravo u vreme kad je Tesla mogao da je izgovori, ustaše u NDH sprovodile masovni genocid nad Srbima. Na fotografiji napravljenoj krajem 1942. godine vide se Kosanović, Tesla i kralj Petar II. Prisustvo kralja u emigraciji, koga NDH nije priznavala, isključuje mogućnost da Tesla izgovori takvu nesuvislu rečenicu, ali je ona odlično služila komunističkoj politici o bratstvu i jedinstvu Srba i Hrvata. Čejnijeva je iskazima svedoka pouzdano utvrdila da ta rečenica nikako ne potiče od Tesle i o tome detaljno piše u svojoj knjizi o Tesli nazvanoj „Čovek van vremena”. Ona konstatuje da je um nad umovima zvani Tesla, u političkim vodama bio „naivčina kojom su manipulisali drugi”.

Svet ne slavi Teslu

U knjizi „Čarobnjak” (Wizard), objavljenoj u Njujorku 1996. godine, koju Američka akademija za napredne nauke vrlo preporučuje, autor Mark Šifer nedvosmisleno razbija iluziju da savremena civilizacija i dalje slavi Teslu i njegovo delo. On piše: „Dok je Tesla bio živ, njegova slava je trajala – najviše zbog njegove sposobnosti da stimuliše medije. Međutim, posle njegove smrti nacija (američka) i svet bili su zaokupljeni drugim hitnijim stvarima – ratom i obnovom, međunarodnim političkim prestrojavanjem, eksplozijom nove tehnologije bez presedana i stvaranjem novog potrošačkog društva – pa su Teslina slava i priznanja gotovo isparili. Samo nekoliko ličnosti u SAD i u međunarodnoj naučnoj zajednici i nepromenjeno poštovanje i obožavanje Srba i svih Jugoslovena u svetu – čuvaju njegovo ime živim.”

Brojni su autori koji Tesli pripisuju zbivanja koja nije izazvao, niti je na njih mogao da utiče. Najdrastičniji primer jeste dokazivanje da je Tesla juna 1908. godine izazvao eksploziju nad slivom reke Tunguske u Sibiru.

Osnovni problem u svim mitovima koji povezuju Teslu i tungusku eksploziju jeste u tome što kula u Vordenklifu nikada nije završena i što su svi uređaji u njoj definitivno onesposobljeni 1903. godine, a eksplozije iznad Tunguske dogodila se pet godina kasnije – 1908.

Sreten Petrović

---

Upravni odbor Aerodroma Beograd odlučio je da to javno preduzeće nosi ime Nikole Tesle. Novo ime beogadskog aerodroma, po dobijanju odobrenja Vlada Srbije, biće Javno preduzeće Aerodrom "Beograd - Nikola Tesla". Aerodrom Beograd je ocenio da će promena imena tog javnog preduzeća doprineti obeležavanju 150 godina od rođena slavnog naučnika.

---

Teslin toranj u Beogradu sa naučno-pronalazačkim centrom, mogli bi još ove godine da postanu jedan od prepoznatljivih simbola Beograda. Toranj sličan onom koji je svojevremeno veliki genije izgradio u Koloradu Springsu ili na Long Ajlendu, sa sve "prizivanim" munjama video bi se iz aviona koji će sleteti na aerodrom "Nikola Tesla". Srpska akademija inovacionih nauka (SAIN) poslala je u petak Vladi Srbije predlog da se i na ovaj način obeleži 150. godišnjica rođenja velikog srpskog naučnika.

- Toranj i centar bili bi novi simboli i turistički i naučni brend Beograda. U okviru Centra trebalo izgraditi i kapelicu u kojoj bi počivali zemni ostaci velikog naučnika. U beogradskom Muzeju Nikole Tesle od 1957. godine je urna sa prahom naučnika. Sfera koja nema nijedan šav, simbolizuje kosmos sa kojim je Tesla bio tako blizak. Ovakvu urnu osmislili su legendarni vajar Nebojša Mitrić i slikar Mario Maskareli. Pod usmerenim svetlom reflektora, deluje naprosto vanzemaljski. Razlog izgradnje posebne kapele u kojoj bi bila i urna, jeste da to bude novo, kultno mesto koga bi obilazili mladi i naučni hodočasnici - govore u SAIN. Možda bi ova ideja, ipak, narušila celovitost sadašnje postavke Muzeja, jer se "sfera" uklapa u ukupnu priču o Tesli. Ovde su sve naučnikove lične stvari, arhiva, beleške, nacrti, biblioteka, fotografije, ordenje....

V.P.


p.s.
Pronalazaštvo je kod nas potpuno zapušteno i neorganizovano bez ikakve potpore.U razvijenim zemljama sveta na milion stanovnika se godišnje prijavi od 300 do 500 patenata koji su upotrebljivi. U Srbiji se na milion stanovnika prijavi svega desetak domaćih patenata ...

---

heh...kako ce se pojaviti patenti kad je cijena patentiranja tako velika kod nas :(

---

http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla

http://hr.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla

http://sh.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla

http://bs.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 11.05.2006. u 23:13 GMT+1]}

---

Ono sto je interesantno je da je srpska verzija mnogo detaljnije uradjena i sa mnogo vise informacija.

---

Matica srp­ska, naj­sta­ri­ja kul­tur­na usta­no­va u Sr­ba, u četvrtak be­le­ži 180. go­di­šnji­cu. Ka­ko se ovaj im­pre­si­van da­tum po­kla­pa sa 150. go­di­šnji­com ro­đe­nja Ni­ko­le Te­sle, da­na­šnja sve­ča­na sed­ni­ca, kao i ceo ju­bi­lej bi­će u zna­ku ve­li­kog na­uč­ni­ka. Pred­sed­nik Ma­ti­ce srp­ske dr Bo­ži­dar Ko­va­ček is­ti­če da je Te­sla jed­no od naj­sve­tli­jih ta­ča­ka u srp­skom du­hov­nom bi­ću. Za­to će Ma­ti­ca u ovoj ju­bi­lar­noj go­di­ni, uz jed­no­tom­ni "Reč­nik srp­skog je­zi­ka", dru­gu knji­gu "Srp­skog bi­o­graf­skog reč­ni­ka", pu­bli­ka­ci­ju o Jo­va­nu Ste­ri­ji Po­po­vi­ću i La­zi Ko­sti­ću, ob­ja­vi­ti i pu­bli­ka­ci­ju o Te­sli.

Te­sla je bio ve­zan za Srp­sku Ati­nu, na mno­go na­či­na, pr­ven­stve­no za Ma­ti­cu srp­sku. Iz tog vre­me­na, kraj­nje za­ni­mljiv, a ma­lo po­znat po­da­tak, go­vo­ri da je 1876. go­di­ne pro­pao po­ku­šaj stu­den­ta Te­sle da do­bi­je sti­pen­di­ju Ma­ti­ce srp­ske. To što ta­da­šnji čel­ni lju­di Ma­ti­ce u nje­mu ni­su pre­po­zna­li bu­du­ćeg ve­li­kog na­uč­ni­ka, ni­je Te­slu po­ko­le­ba­lo - 26 go­di­na doc­ni­je, kao na­uč­nik na gla­su, po­stao je re­do­van član ove usta­no­ve.

Te 1902. go­di­ne, ka­ko je za­be­le­že­no, Te­sla je dva pu­ta, pu­tu­ju­ći za Be­o­grad, vo­zom pro­la­zio kroz No­vi Sad. Dve go­di­ne ka­sni­je on se za­ni­mao za pre­vod Zma­je­vih pe­sa­ma na en­gle­ski je­zik. Naj­zad, po­zna­to je da je nje­gov ve­li­ki pri­ja­telj i po­e­ta La­za Ko­stić bez­u­spe­šno po­ku­ša­vao da Te­slu, za­lju­blje­nog is­klju­či­vo u na­u­ku, ože­ni pre­le­pom Len­kom Dun­đer­ski, kćer­kom ču­ve­nog ve­le­po­sed­ni­ka i La­zi­nom in­spi­ra­ci­jom za pe­smu nad pe­sma­ma "San­ta Ma­ria de­la sa­lu­te".

In­te­re­so­va­nje za Te­slu u No­vom Sa­du bi­lo je iz­ra­že­ni­je po­sle 1918. go­di­ne, ka­da je Voj­vo­di­na pri­po­je­na Sr­bi­ji. Ta­ko je te go­di­ne Te­sla do­bio svo­ju uli­cu u ovom gra­du, a od 1925. go­di­ne Ma­ti­ca srp­ska u le­to­pi­su do­ne­la je o Te­sli ne­ko­li­ko čla­na­ka Slav­ka Bok­ša­na. Ti tek­sto­vi ima­li su za cilj da na­uč­ni­ka re­ha­bi­li­tu­ju u tre­nut­ku ka­da su nje­go­vi pro­tiv­ni­ci u Evro­pi po­ku­ša­va­li da uma­nje zna­čaj na­uč­ni­ko­vih do­stig­nu­ća.

Go­di­ne 1929. Sta­no­je Sta­no­je­vić, ta­ko­đe No­vo­sa­đa­nin, u svo­joj ču­ve­noj na­rod­noj en­ci­klo­pe­di­ji po­sve­tio je zna­ča­jan pro­stor Te­sli, a 1935. go­di­ne, u No­vom Sa­du, šef po­štan­skih di­rek­ci­ja inž. Du­šan Mi­lo­sa­vlje­vić po­kre­nuo je me­seč­nik Ju­go­slo­ven­ski ra­dio ča­so­pis "Te­sla". Naj­zad, po­seb­no dir­ljiv tre­nu­tak do­go­dio se 1936. go­di­ne, ka­da je Te­sla, po­vo­dom nje­go­vog osam­de­se­tog ro­đen­da­na, pro­gla­šen za po­ča­snog gra­đa­ni­na No­vog Sa­da. Ni to što su ne­mač­ki oku­pa­to­ri bi­li iz­bri­sa­li Te­sli­nu uli­cu u No­vom Sa­du, ni­je po­ko­le­ba­lo lju­bav No­vo­sa­đa­na za ma­ga sve­tlo­sti - ka­da je usa­mlje­ni Te­sla 7. ja­nu­a­ra 1943. pre­mi­nuo u Ame­ri­ci, od svih li­sto­va u oku­pi­ra­noj Evro­pi, je­di­no je no­vo­sad­ska ile­gal­no štam­pa­na "No­va po­šta" do­ne­la ne­kr­o­log go­ro­sta­su svet­ske na­u­ke.

p.s.
Matica srp­ska osno­va­na je 16. fe­bru­a­ra 1826. go­di­ne u Pe­šti. Osno­va­li su je ta­da­šnji na­pred­ni Sr­bi sop­stve­nim sred­stvi­ma, a njen pr­vi pred­sed­nik bio je Jo­van Ha­džić. Od 1864. go­di­ne, se­di­šte Ma­ti­ce pre­se­lje­no je u No­vi Sad.

V.N.

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 18.02.2006. u 00:35 GMT+1]}

---

Kada u nedelju 16. aprila, s blagoslovom patrijarha Pavla, sa Beogradskog pristaništa podno Kalemegdana isplovi brod „Tesla idea”, prvi u svetu koji nosi ime poznatog naučnika, sa 12-članom posadom, predvođenom kapetanom Brankom Kresojevićem, biće to početak nesvakidašnjeg putovanja u čast 150. godišnjice od rođenja velikog srpskog i svetskog naučnika Nikole Tesle.

Cilj ove misije, koja bi trebalo da se okonča u Čikagu, pobratimu Beograda, jeste da se obeležavanje značajnog jubileja protegne na sve zemlje i gradove u svetu koji imaju bilo kakve veze sa životom i delom genija iz Smiljana, a značaj jednog od najznamenitijih Srba i na ovaj način podigne na globalni nivo.

Ideju i najveći deo sredstava za ovaj projekat dao je kapetan Kresojević, a podržali su ga mnogi naši ljudi iz rasejanja, Memorijalno društvo „Nikola Tesla” iz Njujorka, istoimena srpska akademija inovacionih nauka, Udruženje naših pronalazača JUPIN, Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije, Ministarstvo inostranih poslova SCG, kao i ambasadori zapadnih zemalja u Beogradu.

– Na ovom putu ćemo proći ukupno 13.000 kilometara, kroz 12 zemalja i devet glavnih gradova Evrope i skoro isto toliko najvećih gradova u Americi i Kanadi. Naš dolazak na ta odredišta treba da se pretvori u praznik i proslavu velikog Teslinog dela. Na tom putu ćemo preći 110 brodskih prevodnica, a od Golfskog zaliva u Irskoj do Istočne obale i Njujorka čeka nas 5.300 kilometara preko Atlantika – veli direktor projekta dr Ranko Grujić, biznismen iz Kalifornije i predsednik korporacije „Enđel” iz Holivuda.

Sudeći po već precizno određenom itinereru putovanja, neće biti zaobiđeno nijedno mesto u kome je Tesla boravio, a na samom brodu predviđeno je da bude improvizovani muzej posvećen Teslinom životu i delu. Uz to, još se radi na osmišljavanju sadržaja u svakom mestu u koje brod uplovljava, kako bi čitav projekat odisao jedinstvenim pristupom. Tako će, na primer, u Beču uz prisustvo najviših austrijskih zvaničnika, biti održana promocija dela akademika Dejana Medakovića „Dunav, reka jedinstva Evrope”, u Parizu prigodna izložba naših eminentnih slikara koji tamo žive i stvaraju, na samom brodu biće relikvije koje će dati Srpska pravoslavna crkva da se ponesu na Nijagaru...

Kreatori projekta, među kojima je i Dušan Kalmić, izvršni producent i dugogodišnji urednik i novinar Obrazovnog programa Radio-televizije Srbije, ističu da je otvoren poziv za sve dobronamerne predloge kojim bi se obogatile pojedinačne manifestacije po gradovima kroz koje prolaze, tim pre što će se od svega toga napraviti 13 skoro jednočasovnih televizijskih emisija.

– Brod je ujedno i ploveći TV studio s četiri kamere, snimateljima, režiserima i montažerima, tako da će uz dnevne novinske izveštaje do naših ljudi širom Zemljine kugle stizati i slika i ton sa ovog nesvakidašnjeg putovanja – veli Kalmić.

Ovo putovanje biće izazov i za brod „Tesla idea” koji je dugačak 16 i širok 5,3 metra, težak 25 tona, a oblikovan i zamišljen po ideji poznatog američkog dizajnera Brusa Robertsona. Korito lađe je izgrađeno u smederevskoj železari, današnjem „Ju-Es Stilu”, a graditeljski potpis na brod stavljaju majstori iz beogradske fabrike „Ideja-invest” koji su ga pod nadzorom „Jugoregistra” napravili za osam meseci. Dva „katepilar” dizel motora od po 280 konja i dva rezervoara sa po tri tone nafte obećavaju spokojnu plovidbu, kako kaže glavni, prosečne brzine od oko 20 kilometara na sat.

– Sve što radimo ima za cilj da se ime našeg sunarodnika i svetskog naučnika uzdigne na nivo koji je logičan, a da se uz to čuje i mnogo toga drugog i dobrog o nama u svetu. Biće loše ako se to ne prepozna i oko ovog projekta ne angažuju svi oni koji na bilo koji način mogu da mu doprinesu, pa se do Čikaga samo provozamo – zaključuje kapetan Branko Kresojević, koji je već počeo da odbrojava dane do isplovljavanja iz beogradskog pristaništa put Čikaga.


Svetski dan Nikole Tesle

Grupa entuzijasta iz matice i rasejanja, okupljena oko projekta „Teslom do Tesle”, juče je na adresu predsednika SCG poslala pismo sa predlogom da državna zajednica, kao član Ujedinjenih nacija, podnese pisanu inicijativu predsedniku Kofiju Ananu da se 10. jul proglasi svetskim danom Nikole Tesle.

Taj predlog, osim u pisanoj formi trebalo bi da se iznese i usmeno na redovnom zasedanju Generalne skupštine OUN, što isključivo može da učini predstavnik stalne članice svetske organizacije.

Kako saznajemo, na inicijativu memorijalnog društva „Nikola Tesla” iz Perta, vlada Australije je sa potpisom svog premijera već poslala sličnu inicijativu u zdanje na Ist Riveru, tako da bi, uz inicijativu iz Beograda, uskoro moglo da se očekuje da 10. jul, dan Teslinog rođenja, postane praznik čitavog sveta.

Radivoje Petrović

---

Ovi sa brodom su se malo zaigrali u maštarijama, ili žele da se podave na sred Atlantika?!?

Krenuti sa brodom koji ima rečno korito na otvoreno more, a pogotovo Atlantski okean, je ravno samoubistvu; Ako brod ima morsko korito, onda će se sigurno negde nasukati i pre nego što stignu do Atlantika.

Ako kojim slučajem uspeju da dođu do okeana, ne znam samo kako u najobičnijem brodiću od 16 metara uopšte pomišljaju da će uspeti preći okean?!?

Ovde pričamo o motornom brodu, ne o jedrilici, pa i najprostija računica govori da će u najboljem slučaju ostati bez goriva negde na sred okeana, ako se pre toga ne prevrnu i ne podave u limenoj kanti od 16 metara...

Ta dva CAT motora od 280 ks troše minimalno 20 litara na sat svaki, i to u najoptimističnijem pogledu (sa obzirom da mu je max brzina 10 čvorova, ta limena kanta je prilično teška ako 560ks ne može da pogura brže).

Inače za težinu debelo lažu... Nemoguće da je čelični brod od 16 metara težak samo 25 tona, id da motori od 560ks ne mogu da ga teraju brže pri krstarećoj brzini... Brod od 18 metara napravljen od stakloplastike, sa standardnom opremom je težak 25 tona, a brod od 16 metara, od čelika, sa gomilom dodatne opreme i uređaja, nema šanse da je ispod 35 tona...

Bilo kako bilo, računica je sledeća:

Ukupno goriva = 3000 litara
Potrošnja na sat = 40 litara
Brzina = 10 mph
Nautical range = 750 milja

Ukupno preko atlantika = 3,100 milja

Dakle uspeli bi eventualno četvrtinu puta da prevale, kad bi ostali bez goriva...


Inače, oni koji se odvaže na prelazak atlantika, to ne rade ni u čemu manjem od 35 metra ako je u pitanju motorna jahta, ili ispod 13 metara ako je u pitanju jedrilica. Čak i u tom slučaju nikada se ne ide na prelazak preko severnog atlantika, nego uvek od Afrike ka južnoj americi, pa tek onda se ide na sever, zbog povoljnih struja i mnogo prijatnijeg vremena koje nije toliko ubitačno kao na severnom atlantiku.


Ne znam šta planiraju sa ovim projektom i čemu sve to, al živi bili pa videli kako će to sve da se završi...

Ocigledno da posedujete odredjeno znanje hidrodinamike i uopste nautike, ali zasto jedan brod nazivati limenom kantom i odakle da je korito predmetnog plovila recno kao i da ce se usput nasukati ako je isto morskog V tipa (morske kobilice nisu bas toliko dugacke) ako imate pristup u kartu njihovog plova onda ste u pravu da ce imati poteskoca u plovidbi (proracun potrosnje Vam je teoretski tacan).

Grad Zagreb postavit će spomenik Nikoli Tesli u najužem centru, i to na križanju Preradovićeve, Masarykove te, naravno, Tesline ulice. Prvi susjed će mu biti Tin Ujević u obližnjoj Varšavskoj.

Vjesnik

* * *

MEŠTROVIĆEV SIN PROTIV KRŠENjA PRAVA NASLEDNIKA

U Hrvatskoj traje žučna rasprava o kopiranju skulpture velikog naučnika. – Spomenici u Zagrebu, Gospiću i Smiljanu

Proslava 150 godina od rođenja Nikole Tesle dokazala je sličnost između Srba i Hrvata, kako po pitanju prisvajanja naučnika, tako i po tome što se i u srpskoj i u hrvatskoj prestonici zapodenula rasprava o spomeniku ovom velikanu. Dok u Beogradu Elektroprivreda Srbije i gradska uprava za sada ne mogu da postignu dogovor o postavljanju spomenika Nikoli Tesli u istoimenom bulevaru, u Hrvatskoj traje žučna rasprava o kopiranju kipa ovog naučnika, koji je izvajao čuveni Ivan Meštrović.

Ipak, za razliku od srpskih razmirica, u Hrvatskoj priču o spomenicima Nikole Tesle neminovno prati politika i to od rušenja onog Kršinićevog u Gospiću 1991. godine do ovih dana kad povodom proslave žele da postave čak tri nova Teslina spomenika. Jedan u središtu Zagreba, drugi u njegovom rodnom Smiljanu i treći, ponovo, u Gospiću. Doduše, novi spomenik u centru Zagreba mnogo više je uzburkao javnost, jer zagrebačke vlasti nameravaju da u blizini Tesline ulice, na raskršće Masarikove i Petra Preradovića prenesu spomenik, koji se sada nalazi u parku Instituta „Ruđer Bošković”, gde bi bila postavljena kopija. Ovaj kip je delo čuvenog Ivana Meštrovića, koji ga je pedesetih godina prošlog veka poklonio zagrebačkom institutu, baš po Teslinoj želji da ne bude razdvojen od spomenika Ruđeru Boškoviću.

Osim što se neki hrvatski stručnjaci pitaju šta će Zagrebu dva ista Meštrovićeva spomenika, i naslednik znamenitog vajara zainteresovao je tamošnju javnost postavljanjem pitanja njegovih i prava ostalih naslednika. Dr Mate Meštrović oštro je reagovao na to što je portparolka Ministarstva kulture izjavila da su „na pristojan način tražili dopuštenje od naslednika”. Isprovociran netačnim napisima u hrvatskoj štampi, Meštrovićev sin obratio se i našoj redakciji, poslavši svu prepisku koju je imao s hrvatskim državnim organima.

„Ja nikada nisam niti dozvolio niti zabranio livenje novog spomenika, jer nisam mogao imati bilo kakav konačni stav, s obzirom na to da od Ministarstva kulture Hrvatske nikad nisam dobio potrebnu celokupnu informaciju i dokumentaciju prema zakonu. Potrebno je informisati javnost o istini, bez politiziranja, jer je reč o kulturnom blagu, a ne o jednom kipu jednog umetnika, jednog naučnika i slično. Ja neću da se umetnost moga oca iskorišćava u političkim utakmicama i prepucavanjima između HDZ-a i SDP-a”, napisao je, između ostalog, dr Mate Meštrović u pismu Boži Biškupiću, hrvatskom ministru kulture.

Prema njegovim tvrdnjama, posle više od 50 godina država Hrvatska nije ispunila sve obaveze preuzete prema Darovnom ugovoru iz 1952. godine, sklopljenom između Ivana Meštrovića i Vlade NR Hrvatske.

– Bez ikakvog odgovora ostala su i moja upozorenja ministru Biškupiću o nepravilnostima u poslovanju Fondacije Ivana Meštrovića, o brojnim ilegalno izlivenim Meštrovićevim delima, te o kršenju prava naslednika. Potpuno je ignorisana čak i moja pristojna molba za postavljanje druge izlivene velike i vredne skulpture Ruđera Boškovića, na dostojnom mestu u Hrvatskoj, 15 godina nakon ilegalnog livenja koje je urađeno protiv izričite želje mog oca i s pristankom samo jednog od četiri naslednika. Taj spomenik Ruđeru Boškoviću već 15 godina čami u skladištu, a Hrvatska moljaka grad Milano da ga primi kao poklon – objašnjava dr Mate Meštrović.

Dodatnu zbrku u raspravu unela je izjava Igora Maroevića, direktora Fondacije Ivana Meštrovića, da je čuveni vajar 1958. godine predložio da se uništi gipsani original Teslinog spomenika (smešten u depou Hrvatske akademije nauka i umetnosti), jer je dovoljno da postoji jedan spomenik u bronzi na javnom mestu u Zagrebu. Maroević to tvrdi na osnovu dva pisma koje je Meštrović poslao svom prijatelju i sekretaru Milanu Čurčiću. S obzirom na to da je originalna Meštrovićeva dokumentacija u vlasništvu arhiva američkog univerziteta „Notrdam”, dr Mate Meštrović je odlučio da hitno otputuje u SAD i pronađe ta pisma, jer je, kako kaže, poniženje da Ministarstvo kulture i Fondacija tako postupaju s Meštrovićevom kulturnom ostavštinom.

– Fondacija se ne buni što su izlivene veoma velike, vredne skulpture, protiv Meštrovićeve želje i kršenjem prava naslednika ili stranih institucija. Danas u Fondaciji možete kupiti ilegalno pravljene male kipove, suvenire, kravate, majice i slično… Fondacija nije reagovala ni kada je pre nekoliko godina u Zagrebu kršenjem zakona i tuđih prava izliven spomenik Čikaški Indijanci, inače kapitalno Meštrovićevo delo, čija autorska prava pripadaju čikaškom Umetničkom institutu – žali se Meštrovićev sin.

Dok se rasprava o zagrebačkoj kopiji zahuktava, Spomenik Nikoli Tesli, rad profesora Frana Kršinića, hrvatski stručnjaci već su „iskopirali” tako da će istovetna skulptura koje se nalazi ispred beogradskog Elektrotehničkog fakulteta biti postavljena i u Gospiću. Međutim, vajar i izgled spomenika namenjenom Teslinom rodnom Smiljanu tek će biti izabrani na javnom konkursu koji je raspisalo Ministarstvo kulture Hrvatske. Proslava 150 godina od rođenja Nikole Tesle, po svemu sudeći, ne samo što je izazvala brojne razmirice oko spomenika ovog velikana, već će biti i povod da se bar započne priča o problemu trgovine umetničkim delima i o kršenju autorskih prava umetnika i njihovih naslednika.

Nenad Radičević

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 16.04.2006. u 16:00 GMT+1]}

---

Iskreno nisam procitao celo pisanije, ili bolje reci prepisanije, zato sto je sustina mogla da se iskaze svojim recima, a ne primenjujuci metode Resavske (prepisivacke skole). To mislim na postove Aleksandra Markovica.

Zato bih skrenuo paznju na neke Tesline radove, koji jos u potpunosti nisu istrazeni, pa ako je to vec pomenuto, a vi onda brisite ovaj post.

Tesla je izmedju ostalog rekao i da na covekovu zapovest, sa samo neznatnim naporom sa njegove strane, stari svetovi bi nestajali a novi bi, po njegovoj zamisli, stupali u postojanje. Takodje je govorio i da energija jedne misli moze odrediti kretanje svemira, i da bi se teorijski moglo reci da se moze misliti o tektonskom zemljotresu i uciniti da se dogodi kao rezultat misli.

Dakle najznacajniji Teslini radovi i razmisljanja odnosili su se na jedan novi vid energije ili sile, zasnovane na psihickim procesima i mentalnim slikama, koje su kasnije razradjivali drugi naucnici, tako da je Tesla jos pre 100 godina dokazivao povezanost visih dimenzija svesti i nizih dimenzija fizickog sveta koji se odrzava preko vremenske i prostorne podudarnosti jednog misaonog sa jednim fizickim stanjem.

Toliko za sada.
Operacija

---

1. Tehnika kao sudbina (24.03.2006)

2. Ispit na Nijagari (25.03.2006)

3. Centrala za - dvorište! (26.03.2006)

4. Gorčina prvog uspeha (27.03.2006)

5. Svetska slava - strujom (28.03.2006)

6. Moć radio-impulsa (29.03.2006)

7. Nije dolar zlato (30.03.2006)

8. Snovi samotnog genija (31.03.2006)

9. Usamljeni blesak genija (01.04.2006)

10. Grac prva stanica (02.04.2006)

11. Ideja kao i - kapa (03.04.2006)

12. Suze žalosti i radosti (04.04.2006)

13. Orden ostao u fioci (05.04.2006)




_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 06.04.2006. u 23:06 GMT+1]}

---