Srodne teme

14.04.2024. Re: Gde je Kejt? (samo pogrešni odgovori)
16.11.2008. Perpetuum mobile???
15.02.2004. Maturski iz istorije
10.09.2004. Utrosak energije uz stepenice i niz stepenice
14.11.2013. Mini hidroelektrane
30.09.2005. Gde je nestala polovina energije?
02.03.2016. Generatori za proizvodnju struje!
01.10.2005. Siemens gradi najveću evropsku energanu na bioma..
12.10.2005. poceo bih proizvodnju bukovace - ali KAKO ???
11.03.2010. kako pokrenuti proizvodnju bedzeva

Navigacija

Brisanje liste

Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

[es] :: Elektronika :: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

Strane: << < .. 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 ... Dalje > >>

[ Pregleda: 665799 | Odgovora: 951 ] > FB > Twit

Autor

vladimir_nikolic
Beograd

Član broj: 35216
Poruke: 37
*.adsl-a-1.sezampro.yu.

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{19.04.2010. u 19:49 - pre 170 meseci}

Tacno,namotaju su bacvasti, i to im je mana. Zamisljeno ja da budu pravi. Kao posledica nacina motanja dobili su taj oblik.Namotavao sam zicu na kalup od drveta,koji sam izrezao iz plana za oblik i dimenziju namotaja koji sam nacrtao.Bas sam zakomplikovao recenicu.Lakse mi je bilo tako nego da pravim cetiri tacke oko kojih se namotava zica. Ali da sam to uradio mogao sam da posle svakoh 10 namotaja mali stisnem zicu prema unutra i bili bi idealno ravni i svakako efikasniji u kasnijoj eksploataciji .
Sto se tice razmaka izmedju namotaja, procitao sam na vise sajtova koji se bave ovom tematikom da je upravo preporuka da namotaji ispunjavaju ceo krug(bez slobodnog prostora )zbog vise razloga. Jedan je sto na taj nacin je moguce postaviti veci broj namotaja, a drugi,da se na taj nacin omogucava precizno naleganje magneta preko namotaja razllicitih faza,tj da je ako su uskladjene dimenzije sirine magneta , sirine namotaja i njihove orijentacije u krugu u svakom koraku prilikom okretanja rotora magneta uvek aktivne dve faze, a jedna na nuli,tj da cim magnet koji je u nuli(centru namotaja)vec u sledecem koraki odmah dolazi na sledecu nozicu namotaja, dok istovremeno magnet koji se nalazio na jednoj nozici namotaja razlicitie faza ulazi u nulu. I tako naizmenicno.Takva uigrana smena magneta i nozica namotaja uvek daje pravilan raspored faza koji verujem svakako donosi benefit .
Moram priznati da sam ja to tako shvatio, pa sam se stoga pridrzavao te preporuke. Apsolutno je moguce da postoji neko drugo strucnije objasnjenje.

Evo slicice crteza sa rasporedom magneta koji sam nacrtao za ovaj generator koji pravim.
Sledeci korak je da sacekam bolje vreme i izlijem jos jedan stator,posto sam predvideo dva na jednom vetrogeneratoru.Taj drugi drugi stator ce biti kontrolisan mikroprocesorom i njegova aktivnost ce biti u zavisnosti od broja obrtaja rotora. I to je esperiment u toku. Ceka me jos izlivanje rotora,postavka stuba.testiranje statora. Ihaha, jos dosta toga.

Vladimir

Prikačeni fajlovi

raspored namotaja i magneta.jpg

raspored namotaja i magneta.jpg - 67.81k

Odgovor na temu

zvola
Novi Zeland

Član broj: 140126
Poruke: 47
*.adsl.xtra.co.nz.

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{19.04.2010. u 22:07 - pre 170 meseci}

Postovani Vladimire,
svaka cast na napretku.

Slazem se sa 'permag'-om. Sto ste uradili, ce biti vise nego dobro da, ako nista, izvicete podatke i pouke.

Sto se namotaja tice, evo i ovde malo o osnovama 3faznih namotaja.

http://www.windstuffnow.com/main/3_phase_basics.htm

Moram dodati (isto u tonu sa 'permag'-om), da se stator moze napraviti puno efikasniji.
Gledajte ovako, vazduh u magnetnom procepu ne cini nikakav rad, te se treba popuniti ili magnetom, ili bakrom.
Gornji link pokazuje jasno da su tri faze preklopljene, te (kada bi se to primenilo na diskoidni generator) ne bi bilo otvorenog prostora unutar navoja.
Elem, da ne duzim i sirim, namatanje kako ste vi (i ostali vetrogeneratorski majstori) uradili je sasvim dovoljno za potrebe. A pitanja efikasnosti generatora dodju tek posle godina rada i istrazivanja.

Licno, ja mislim da 3 faze nisu potrebne na ovako malim snagama. 2 faze je lakse regulisati, motati, lakse je izvuci bolje iskoriscenje (vise struje za istu kolicinu magneta i zice), i tako dalje.

U svakom slucaju, sve najbolje sa daljim testovime,
pozdrav,
Zvonko.

Odgovor na temu

vladimir_nikolic
Beograd

Član broj: 35216
Poruke: 37
*.adsl-a-1.sezampro.yu.

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{20.04.2010. u 10:02 - pre 170 meseci}

Zvola hvala na cestitkama i na strucnoj opservaciji.
Pogledao sam link.Vrlo jasno objasnjeno.Zaintrigirali ste me pricom o dfofaznim generatorima.Po logici stvari kod njih je uvek aktivna jedna faza dok je druga na nuli( a mozda i nije). To bi znacilo da je potreban veci presek zice namotaja za istu snagu u odnosu na trofazni generator iste snage.To smanjuje broj namotaja pojedinacnog kalema u odnosu na povrsinu statora, ako je tacna moja pretpostavka o aktivnosti namotaja dve faze.Ako su obe faze uvek aktivne(tj magneti uvek poravnati sa nekom od nozica namotaja) tokom jednog ciklusa, to bi svakako doprinelo vecoj efikasnosti. Nemojte mi zameriti ako lupam ko maksim po diviziji. To sto generalno svi (""vetrohobisti"")prave trofazne generatore ne mora nuzno da predstavlja najbolje resenje.Prosto me je zaintrigirala prica o dvofaznim generatorima. Zanima me kako bi takav generator funcionisao.

Vladimir

Odgovor na temu

vladimir_nikolic
Beograd

Član broj: 35216
Poruke: 37
*.adsl-1.sezampro.yu.

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{20.04.2010. u 15:47 - pre 170 meseci}

Evo zanimljivog linka sa vise projekata o vetrogeneratorima.
http://www.otherpower.com/otherpower_wind.shtml

Vladimir

Odgovor na temu

zvola
Novi Zeland

Član broj: 140126
Poruke: 47
*.adsl.xtra.co.nz.

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{20.04.2010. u 22:45 - pre 170 meseci}

Postovani Vlado,

Sve zavisi od elektronike, odnosno regulaceije 'posle' generatora. U principu ste u pravu. Na primer kod vecine komutiranih dvofaznih motora, uvek se jedna faza 'pali' a druga je uvek 'lenja'. Kod trofaznih, uvek se dve faze 'pale' a treca se 'provlaci'. Tu je raslika izmedju 2/3 i 1/2 iskoristenja bakra u svakom trenutku gonjenja.
Medjutim... Ja sam licno radio na dvofaznim motorima sa sinusoidnom pobudom (uzimajte izras 'motor' uslovno, jer motor sa stalnim magnetima je isto tako i generator...) Isto tako sam radio na monofaznim, gnde je trebalo napraviti stvari jeftinije...

U vasoj (i uobicajenoj) izvedbi vetrogeneratora, ima dosta 'vazduha' u procepu. Na vasoj skici se lepo vidi da svaki cetvrti magnet ne 'radi' bas nista, jer se nasao bas iznad 'rupe' u navojima...
Elem, da ne duljim previse.
Nadam se da su ovi skecevi vidljivi na sajtu (ako nisu, posaljite mi vas e-mail pa cu Vam ih proslediti)...

Dabome, trofazni generatori/motori su efikasniji od dvofaznih (ili monofaznih)...
Medjutim, uzimajuci u obzir da sve okolnosti (komplikacije oko pravljenja, elektronike, stvarne potrebe), ako bolje pogledate, moze biti da je lakse napraviti efikasniji dvofazni (ili cak monofazni) generator koji ce Vam dati vise struje nego trofazni... Uzimajuci u obzir istu kolicinu magneta i zice...

Sto se racuna tice...
Napon je direktno propocionalan gustini magnetnog polja i duzini zice (odnosno broju namota).
Opet, da ne zalazim preduboko u tematiku i racun, sve se na kraju svede na to koliko 'korisne' zice imate u magnetnom procepu.
Iz skica treba da je vidnjivo da sa 'preklopljenim' dvofaznim namotima imate bolje iskoristenje za iste magnete...

Elem, pogledajte, pa pitajte dalje ako nesto nisam propisno pojasnio...

Puno pozdrava,
Zvonko.
p.s. nazalost sam bas ovih dana u selidbi te mi je kompjuter kuci jos nedostupan. za par nedelja cu vam moci proslediti jos fotografija u vezi motora/generatora... Usput, moze li se ovde postaviti pdf file... Nasao sam neko kompletno uputstvio zas izradu vetrogeneratora, verovatni bi bilo interesantno dosta ljudi...

Prikačeni fajlovi

dve i tri faze.jpg

dve i tri faze.jpg - 172.68k

jedna faza.jpg

jedna faza.jpg - 69.8k

Odgovor na temu

zvola
Novi Zeland

Član broj: 140126
Poruke: 47
*.adsl.xtra.co.nz.

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{20.04.2010. u 23:08 - pre 170 meseci}

Izgleda da sam nekako 'ufrstuljio' kako da dodam fajlove ovde...
Nadam se da je ovaj pdf dobar.

Pozdrav svima,
Zvonko.

Prikačeni fajlovi

DIY wind generator.pdf

DIY wind generator.pdf - 726.33k

Odgovor na temu

6a6ar09a
BG

Član broj: 202029
Poruke: 80
91.148.64.*

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 00:53 - pre 170 meseci}

Nekoliko stvari, bez lose namere...

Od elektronike ne zavisi "sve" (kako vi kazete) vec od elektronike zavisi samo u kom procentu ce generisana snaga biti namenski iskoriscena (bilo za direknu upotrebu bilo za skladistenje [u akumulatorima]). To (elektronika) jeste bitan cinilac ukupne efikasnosti kompletnog sistema ali se sigurno ne moze reci da je najznacajniji i da od njega zavisi "sve".

Kazete jos; "Tu je raslika izmedju 2/3 i 1/2 iskoristenja bakra u svakom trenutku gonjenja". Zaboravili ste samo jedan detalj a to je da su tih 2/3 "nepotpuno" angazovanih magneta/kalemova. i da proporcija izmedju 2/3 i 1/2 nije bas takva kakvom se na prvi pogled cini.

Ovo kazem zato sto se iz toga sto ste rekli namece zakljucak da je i dobijena snaga veca (2/3 je vece od 1/2, jel?) a to zapravo nije taco. Uostalom, kosilo bi se i sa vasom tvrdnjom da ima boljih konstruktivnih resenja koji ne podrazumevaju obavezno tri faze (u cemu se slazemo).

Visefazna (trofazna je uobicajena i opste prihvacena kao zadovoljavajuce ispeglana, odnosno zadovoljavajuce kontinuirana) stuja i ima svoje prednosti i po pitanju prenosa... i taj efekat "ispeglane" tj. relativno ujednacene snage, odnosno "kontinuitet" snage koji koji se dobija upotrebom (kombinovanjem) vise faza je posebno znacajan kada su u pitanju motori koji obavljaju "kontinuiran" rad. Za masu drugih potreba broj faza je irelevantan.

Jos nesto. Kada bi ovo; "Dabome, trofazni generatori/motori su efikasniji od dvofaznih (ili monofaznih)..." bilo apsolutno tacno onda ne bi bilo jednostavnijeg nacina za poboljsanje efikasnosti konstruktivnih resenja generatora od najbanalnijeg dodavanja faza. To nije bas tako... Ili, ako jeste, hajde da pravimo petofazne, desetofazne... xxxfazne motore/generatore :) Sta nas sprecava?

Povecanjem broja faza ne dobija se na efikasnosti.

Poenta, kod bilo kog od odabranih konstruktivnih resenja, je angazovati sto je moguce vise magneta po sto vecoj jedinici bakra u odredjenom intervalu/ciklusu.

I na kraju oko zazora... ne znam da li je u pitanju ne razumevanje ili... Vi kazete; "U vasoj (i uobicajenoj) izvedbi vetrogeneratora, ima dosta 'vazduha' u procepu. Na vasoj skici se lepo vidi da svaki cetvrti magnet ne 'radi' bas nista, jer se nasao bas iznad 'rupe' u navojima..."

Bilo bi idealno da je magnet identicnog oblika kao unutrasnji promer kalema i pretpostavljam da ste na taj "procep" mislili i ako je tako onda OK ali... magnet koji se nalazi kako vi kazete "bas iznad rupe" je upravo magnet koji je u datom momentu najangazovaniji.

Pozdrav

Odgovor na temu

zvola
Novi Zeland

Član broj: 140126
Poruke: 47
*.adsl.xtra.co.nz.

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 02:45 - pre 170 meseci}

Postovani 6a6ar09a,

potpuno se slazem sa Vasim komentarima. Ja sam pokusao da na jednostavniji nacin pojasnim neke pojmove i principe.

Moji komentari su posledica visegodisnjeg rada na bezzljebnim motorima, u koju vrstu i ovaj (aksijalni) generator spada.
Dabome, bas onaj magnet koji sam ja pomenuo (iznad rupe) radi najvise, onda onaj iznad zica radi najmanje... Lakse je bilo preneti poentu na taj nacin...

U toku tog visegodnisheg rada, dosta sam vremena proveo diskutujuci sa kolegama razliku izmedju osnove racuna struje (koji podrazumeva najveci napon kada je najveca promena mangetnoh fluksa V=dB/dt), i nacina koji se moze primeniti u bezzljebnim motorima, jednostavni zakon o indukciji struje u provodniku koji se krece kroz (jednako) magnetno polje (V=BvL)...

Elem, bez namere da ulazim(o) u dublju polemiku oko ovoga na ovom forumu, svi navodi su tacni ali sa odredjene tacke gledista. Sto je najvaznije, primenljivi su u praksi. Sada, koliki je procenat te tacnosti je sasvim drugo pitanje :)

Da imam vremena da Vam prosledim racun i zaledjinu tvrdnje da trovazni, pa kako i Vi kazete 5-fazni ili xxxx-fazni motor je efikasniji bilo bi lepo, ovako, za sada neka ostane na mojoj tvrdni i Vasoj, pa da se slazemo da se ne slazemo :). Barem u mom iskustvu, jedini razlog zasto nismo krenuli na vise-vise fazne motore je cena mas-proizvodnje. Isti je razlog iza proizvodnje monofaznih... Pare.

Pozdrav,
Zvonko.

Odgovor na temu

permag
Miodrag Perić
nezaposlen
Beograd

Član broj: 187966
Poruke: 88
*.dynamic.sbb.rs.

+2 Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 08:23 - pre 170 meseci}

Kada se govori o efikasnosti, mora se postaviti kriterijum odn. referenca. Npr. efikasnost vanbrodskih motora i skutera, davala je sredinom 20. veka prednost dvotaktnim motorima u odnosu na četvorotaktne (kW/kg - po jedinici mase - lakše za poneti). Danas je opšti kriterijum drugačiji (kW/lit - po novčanoj jedinici ili desetici - manje za platiti), a pri tome i tehnologija je poboljšana i nema sumnje da četvorotaktni motori potiskuju sa višegodišnje prevlasti u onoj graničnoj oblasti gde težina nije odlučujući faktor.

Kada je broj krila vetrenjače u pitanju, efikasnost izrade i upotrebe se ogleda po dva kriterijuma: stabilnost i cena. Po prvom (neparan broj ima prednost), jednokrake i dvokrake gube bitku, a po drugom (utrošak vremena i materijala) višekrake. Što se tiče aerodinamičke efikasnosti, na prvom mestu je jednokraka (rotira u praktično neporemećenom strujnom polju), ali zbog velike brzine, u slučaju oštećenja ili zaleđivanja predstavlja opasnost. Smatra se da je trokraka (danski koncept!?), uz malo teškoće pri amaterskoj izradi u odnosu na dvokraku dobar kompromis, pa kada se tome doda estetika kao onaj tehniči neobjašnjivi faktor, ta trokraka predstavlja najčešći izbor.

Pretpostavljam, da nešto slično postoji i kod generatora. Utrošak i cena žice u nisu opterećenje pri amatreskoj gradnji, ali geometrija i sklad jesu. Kako ubaciti što veći broj namotaja, što deblje žice u što tanji prostor, stvar je upravo dobrog izbora. Smatra se da je trofazna šema optimalna i polazna u svim razmatranjima, ali nije loše da se povede dobra diskusija o prednostima drugačijeg rasporeda faza.

Vladin stator, takoreći idealan po ideji ima to malu nesavršenost u kaubojskom obliku nožica kalema, zato što je rađeno na drvenoj modli. Kada bi te nožice bile prave, poboljšanja bi pretpostavljam bilo ali zanemarljivo, međutim dobio bi se prostor za još par namotaja. Ako bi te tako ispravljene nožice bile usmerene zrakasto ka centru, a ima ih 2x12, pretpostavljam da bi idealan raspored bio da prate nacrtanu mrežu od 36 linija po 10 stepeni povučenih iz centra i to na sledeći način: jedna nožica, prazno, druga nožica, pa sledeći kalem itd.

Na slikama je motalica isečena laserom, odstojnici su takođe od klirita, nekoliko debljina, pa se mogu kombinovati. Po skidanju sa motalice, kalem se sam po sebi promeškolji i udeblja za 1.5mm(!).

_{[Ovu poruku je menjao permag dana 21.04.2010. u 10:02 GMT+1]}

Prikačeni fajlovi

DSCF0190.jpg - 18.05k

DSCF0189.jpg - 50.41k

Odgovor na temu

muscorp
Vozdovac

Član broj: 198741
Poruke: 257
*.dynamic.sbb.rs.

Sajt: www.muskorp.com

+4 Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 09:04 - pre 170 meseci}

Vidim da sam puno propustio sto ovih dana nisam bio prisutan,
Razvila se lepa diskusija.
a ja imam jedno pitanje.
Planiram da uradim stator tako da prepolovim br. namotaja po kalemu
pa onda da uradim dupli broj kalemova i postavim ih jedan iznad drugog, pomereno da gornji sloj
kalema bude na polovinu donjeg sloja.Neznam dali sam bio jasan pokusacu da postavim sliku.
Naime racunam da ce popunjenost prostora zicom biti bolja, a debljina statora ce ostati skoro ista.
Sta mislite o tome.
https://docs.google.com/leaf?i...YjUtZDEwNjgxMGVjMjEx&hl=sr

Ljuba

Odgovor na temu

6a6ar09a
BG

Član broj: 202029
Poruke: 80
91.148.64.*

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 18:50 - pre 170 meseci}

Cao Lubo.

Na taj nacin (ako kalemovi ostanu iste debljine) fakticki dobijas duplo vise kalemova ali ce im udaljenost od magneta biti duplo veca i gotovo da sam siguran da to i nije bas najsrecnije resenje. Mozda da pokusas da ih slozis tako da leva polovina jednog kalema uvek stoji na na desnoj polovini drugog i... tako sve u krug (kao kad naslazes prsutu na ovalu :) ) ali... opet, gotovo da sam siguran, neces dobiti ono sto bi na prvi pogled mogao ocekivati (duplo vise kalemova - duplo vise snage).
Cak mislim da bi na takav nacin (kako si zamislio) vise izgubio nego sto bi dobio. Blizina magneta u odnosu na kalemove u ovom slucaju ima veci uticaj na krajnji rezultat (ukupnu snagu) nego broj kalemova.

Mislim da je to samo jos jedan od pokusaja da se jeftino dodje do vise snage ali mislim (i zao mi je sto moram reci) da to nece biti... bas tako. Ludi obicno pokusavaju da uguraju sto je moguce vise bakra (jer im je to jeftinije) a pravi pristup bi (po meni) bio povecanje broja magneta.

Generatore treba shvatiti kao cediljku :) Da bi iz generatora iscedio sto vise potrebno je da imas:
- nesto da cedis (kalemovi) i
- dovoljno raspolozive snage da to uradis (magneti)

Ljudi uporno ubacuju to nesto sto se cedi (bez obzira sto ga vec imaju dovoljno na raspolaganju) a ne unose vise snage (koja se nalazi u magnetima) pokusavajuci da ustede.

Pozdrav

PS. Kakva je carina sad na magnete?

Odgovor na temu

6a6ar09a
BG

Član broj: 202029
Poruke: 80
91.148.64.*

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 19:17 - pre 170 meseci}

@permag

Sto se tice kriterijuma koji bi bio pokazatelj efikasnosti, kada su generatori u pitanju, je oduvek isti. Masa/Snaga. Znaci sva stremljenja su u pravcu da se dobije sto je moguce vise snage iz sto manjeg pakovanja. (Kao i za mnogo drugih stvari...)

Najdalje na tu temu su otisli (ovo sam vec negde na ES-u tipkao) PML Flightlink. Evo primera onoga sto oni rade (120kW u svega 40cm dijametra [precnika] i svega 25kg.); http://www.caranddriver.com/ne..._electric_mini_cooper-car_news

Voleo bih da mi neko pokaze bolje.

Sledeci dobar proizvodjac je ALXION i nisu ekstremno skupi (kao PML). Evo i njihovih alternatora; http://www.alxion.com/bin/e_eoliennes.html

Znaci, sto vise snage u sto manjem pakovanju. To je prvi kriterijum. Naravno nije jedini ali su svi ostali manje vazni.

Pozdrav

Odgovor na temu

muscorp
Vozdovac

Član broj: 198741
Poruke: 257
*.dynamic.sbb.rs.

Sajt: www.muskorp.com

+4 Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 20:32 - pre 170 meseci}

Ono sto sam zamislio
ostaje ista količina bakra i ista udaljenost magneta
samo bolja popunjenost prostora.

Što se tiče gotovih alternatora, znam da ih ima, kao i gotovih
vetrogeneratora, ali nam onda nebi trebao ovaj forum.
Lepo odeš kupiš nakačiš i uključiš džaba struju i uživaš ko car.

Ljuba

Odgovor na temu

6a6ar09a
BG

Član broj: 202029
Poruke: 80
91.148.64.*

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 21:11 - pre 170 meseci}

Aha, sorry. Sad vidim i da mi je promakla tvoja recenica; "Planiram da uradim stator tako da prepolovim br. namotaja po kalemu". Procitao sam... pa pogledao fotografiju... i fotografija mi je ostala u glavi kao osnov za odgovor (a na njoj se ne vidi "prepolovim" :) ).

Ali dobro, u slucaju kada imas istu kolicinu bakra, isti broj namotaja i isti broj magneta, i ako ostaju na istoj udaljenosti onda i snaga ostaje priblizno ista samo ce biti rasporedjena ili na 2 x 3 faze ili na dve faze (zavisi kako vezes i koliko magneta/polova stavljas).

Prednost koja bi se u tom slucaju dobila (i znacajna je) je ta sto bi razlicitim nacinima vezivanja mogao da nivelises odnos izlazne struje i napona. (serijski/paralelno)

I nemoj da mi se ljutis. Nisam nista lose mislio ni u prethodnom postu.

Sto se tice generatora... moj stav je odavno takav. (Ne treba se sludjivati i gubiti i vreme i novac osim ako u svemu tome ne nalazis i zadovoljstvo. Oni koji to profesionalno rade, rade to bolje nego sto ce bilo ko od nas uraditi po sistemu ispipavanja i isprobavanja... I jeftinije je kupiti nego sest puta praviti... pa onda opet kupiti :) Izuzetak su samo mini varijante za koje se koriste polovni motorcici... Indiana, Ametek... I to su varijante za "uradi sam").

Kada su u pitanju vetrenjace tu je stvar vec bitno drugacija i nije bas kupi i uzivaj... Ima svakako prostora i za diskusiju i za nova resenja.

Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao 6a6ar09a dana 21.04.2010. u 22:36 GMT+1]}

Odgovor na temu

zvola
Novi Zeland

Član broj: 140126
Poruke: 47
*.adsl.xtra.co.nz.

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 21:25 - pre 170 meseci}

Ljubo, svaka cast.
To je sto sam pokusavao da kazem.
Ako pogledate prvu sliku koju sam prilozio pre par postova, pogledajte na desnoj strani slike je skica upravo toga sto vi radite (isvinjavam se, nisam znao da treba da smanjim sliku pre ubacivanja ovde, pa je pregolema).

Samo, pre nego se bacite na posao, dobro prostudirajte kako ce se struja indukovati (uzimajuci u obzir smerove namotaja i S/J polove magneta). To kazem da osigurate da ne dobijete 'kruznu struju'. Ne znam da li se secate, kada smo se videli pre par godina pricali smo o 'pakovanju' magneta za trofazne motore/generatore. Jedna opcija je da jedan par magneta 'pokrivaju' tri navoja, drugi je (ustaljeni do sada) je da par magneta pokrivaju 6 navoja... Prvi metod daje malo bolju efikasnost, ali je drugi metod lakse izvesti...
Elem pozdravljam svaki pokusaj da se digne iskoristenje generatora...
Punjenje bakra je jedan od metoda da se to uradi. Gde god magnet ima 'prazan hod' nije iskoristen do kraja...

Usput, skidam kapu 6a6ar09a-i. Napomenuo sam, vise godina sam radio na bas tome... sto manje kila, a sto vise snage... Uvek se gleda masa (odnosno, to se prevede u $$$)..

Puno pozdrava,
Zvonko.

Odgovor na temu

muscorp
Vozdovac

Član broj: 198741
Poruke: 257
*.dynamic.sbb.rs.

Sajt: www.muskorp.com

+4 Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 22:03 - pre 170 meseci}

Nisam Zvonko video drugi deo slike
A to je ono sto sam mislio da uradim i o tome smo pričali
ali još nisam to pokušao.razmišljao sam da namotaje povežem redno, faktički ništa nemenjam otpor, samo ih
zarotiram da popune prostor. Dali će to biti uredu.

Babara ne ljutim se nego se šalim
Jel mislim da je mnogo teže napraviti sve ostalo
nego generator.Pa kada bi kupovao generator onda bi kupio gotovu vetrenjaču
a to mi nije padalo na pamet.

A na efikasnost celog sistema ima još mnogo parametara koji utiču
pa mislim da nije samo generator problem.Slažem se da bilo kakav motor može da pravi struju
samo zavisi sa čim ga pokrećeš.

Ljuba

Odgovor na temu

6a6ar09a
BG

Član broj: 202029
Poruke: 80
91.148.64.*

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 22:15 - pre 170 meseci}

@zvola

Hvala Zvonko. Pozdravljam i ja Vas, kapa dole :) (pominjao vas je Luba [uvek pohvalno] tokom nekih cakulanja... u vise navrata), i bicu slobodan da priupitam ima li nekih konacnih rezultata Vaseg angazovanja na ovu temu (konstruktivna resenja generatora). Ili da preformulisem; Da li ste dosli do nekih resenja koja bi dala rezultate bolje od postojecih (poznatih) resenja?

@muskorp

OK, mozda gresim ali delovalo mi je kao... da si malko ljut :)

Pozdrav obojici

Odgovor na temu

zvola
Novi Zeland

Član broj: 140126
Poruke: 47
*.adsl.xtra.co.nz.

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 23:21 - pre 170 meseci}

Ljubo,
nemam sada vremena da 'propisno' pogledam, odnosno nesto skiciram te vidim kako ce vasa zamisao funkcionisati.
Nisam siguran da ce sve da radi lepo ako samo 'preklopite' dva reda namotaja. Kao sto sam rekao ranije, samo dobro prostudirajte nacrt, i smerove struje u namotajima tako da se sve slaze (smerovi struje ispod S i J polova magneta).
Da napomenem isto, kada preklopite namotaja, bilo bi dobro da sve ravne stranice 'trougla' su u ustoj ravni. Pogledajte skicu (nadam se da sam je dobro 'prikacio')...
Opet da dodam, sa preklapanjem dva reda namota, najidealnije je da povezete namote u dve faze. Donji red jedna, a gornji red druga. Magnetni par treba da pokrije samo dve faze (kao na skici)...

Kako god da nastavite, preporucio bih vam da postavite vase navoje u kalup, pa pre nego ista izlijete, povezite ih, prikopcajte na osciloskop, i zavrtite rotor iznad zica polako... Ako je oblik struje dobar, super, ako nije, :) menjajte :) ...

Nazalost, kao sto sam napomenuo ranije, momentalno se selim u drugi grad tako da mi je kompjuter kuci u kutiji i nedostupan, a sa njime i gomila slika koje bih mogao podeliti, kako se 'pancake' motori namataju u undustrijskom okruzenju.

http://www.mpoweruk.com/motorsspecial.htm
(o motorima)

6a6ar09a,
U principu, sve se svodi na dve stvari. Jednu ste vi pomenuli (sto vise W/kg, odnosno sto manje $/W), druga stvar koja je vazna je procenat punjenja zice. U mom iskustvu, ~65% punjenja magnetnog zazora (ovo ne uzima u obzir zazor izmedju rotora i statora, uvek oko 1mm) je dobro. Svaki procenat punjenja posle toga navise, daje oko pola procenta efikasnosti. I ova zadnja recenica je uslovna, pretpostavlja drzanje gustine magnetnog fluksa na optimumu (~0.4T preko zica za NdFeB magnete).

Inace, ja se nisam bavio pravljenjem generatora za vetar na 'uradi sam' osnovi. Sav moj posao je uz firmu bezzljebnih elektronski komutiranih motora sa stalnim magnetima, a par poslica sa njima je bio vezan i za generatore...
Od maja cu da radim za firmu koja se bavi superprovodnicima, a zanimljivo je (opet na ono sto ste pomenuli) da jedan od vaznijih projekata na kojem cu raditi je vetro-generator sa superprovodnicima visoke temperature, a sve u cilju smanjivanja mase i zapremine celog postrojenja.... (za vojne i 'off-shore' instalacije)...

Pozdrav,
Zvonko.

Prikačeni fajlovi

dve i tri faze_namoti.jpg

dve i tri faze_namoti.jpg - 103.26k

Odgovor na temu

6a6ar09a
BG

Član broj: 202029
Poruke: 80
91.148.64.*

Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{21.04.2010. u 23:49 - pre 170 meseci}

Hvala Zvonko. Jos samo jedno pitanje i jedno potpitanje, tek da budem siguran da sam pravilno razumeo. Naime, radi se o "punjenju magnetnog zazora".

Pitanje;
Da li pod tim "magnetni zazor" podrazumevate putanju koja je naprimer u ovom slucaju (aksijalni generator kao ovaj Vladanov ili kao ove koje Ljuba radi) oivicena gornjom i donjom ivicom magneta i fakticki formira prsten (putanjom za ceo krug), i da li ste na popunjenost (65%) te putanje mislili?

Potpitanje;
Da li ste imali prilike (pod uslovom da je odgovor na prethodno pitanje "da") da vidite resenje sa popunjenoscu te putanje od 100% (i ako jeste, koje je to resenje?).

Pozdrav,
Dragan

Odgovor na temu

permag
Miodrag Perić
nezaposlen
Beograd

Član broj: 187966
Poruke: 88
*.dynamic.sbb.rs.

+2 Profil

Re: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

^{22.04.2010. u 00:16 - pre 170 meseci}

@6a6aρ9a i zvola

Malo bih omekšao tvrdnju o pokazatelju efikasnosti. Jedna od karakteristika svakog energetskog pretvarača, pa i generatora je stepen korisnosti i ta karakteristika za nominalni režim spada u najvažnije. Razvoj generatora uglavnom je išao u pravcu dostizanja maksimalno mogućeg, pa čak i na uštrb težine. Stepen korisnosti menja se sa režimom a predstavljen je odnosom izlazne električne snage i ulazne mehaničke. A pošto je režim rada vetrenjače promenljiv i po broju obrtaja i po isceđenoj snazi, menjaće se i stepen korisnosti.

Težina kompletnog generatora koji je postavljen na stub i i koji, naravno, nije predimenzionisan, malo učestvuje u težini celog sklopa a još manje u dinamičkom opterećenju jer se nalazi blizu središta mase. Ako je u pitanju prepravljeni, kompaktni motor, na čije se vratilo direktno vezuje turbina, potrebno je ojačati ležaj a na taj način dodati novu težinu.

Mislim da ovde govorimo o primeru aksijalnog alternatora čiji je stator upravo izliven. Maseni udeo statora za ceo sklop je zanemarljiv, pošto gro opterećenja izazivaju sklop, ležajevi i rotori. Tek u odnosu na celu konstrukciju težina statora je neprimetna. Ali moramo biti štedljivi pri dimenzionisanju statora po debljini zbog fluksa i po prečniku zbog uklapanja sa rotorom. A ta debljina nam u amaterskoj izradi izmiče kontroli: motalica širine 10mm, kalem 12, stator 15, zakrivljenost 17 i sa minimalnim zazorom razmak između magneta iznosi 20mm. U ovakvom slučaju, višak utrošenog materijala zbog nesavršenosti izrade je zanemarljiv, dodatna cena neizračunljivo mala ali je gubitak performansi drastičan.

Pažnju treba obratiti pre svega na kompaktnost kalemova i raspored a potom na težinu i cenu materijala.

Odgovor na temu

[es] :: Elektronika :: Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

Strane: << < .. 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 ... Dalje > >>

[ Pregleda: 665799 | Odgovora: 951 ] > FB > Twit

Srodne teme

14.04.2024. Re: Gde je Kejt? (samo pogrešni odgovori)
16.11.2008. Perpetuum mobile???
15.02.2004. Maturski iz istorije
10.09.2004. Utrosak energije uz stepenice i niz stepenice
14.11.2013. Mini hidroelektrane
30.09.2005. Gde je nestala polovina energije?
02.03.2016. Generatori za proizvodnju struje!
01.10.2005. Siemens gradi najveću evropsku energanu na bioma..
12.10.2005. poceo bih proizvodnju bukovace - ali KAKO ???
11.03.2010. kako pokrenuti proizvodnju bedzeva

Navigacija

Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.