IT biznis inkubator u Banjaluci: pričam ti priču

Pod sloganom “Tvoja ideja ovdje vrijedi” banjalučki EXIT centar – Centar za podršku u oblasti informacionih tehnologija u saradnji sa ETF Banjaluka, Administrativnom službom grada Banjaluka, gradskom razvojnom agencijom, Britanskom ambasadom u BiH i RTRS televizijom kao partnerskim organizacijama osniva IT biznis inkubator. Na prvi pogled zanimljiva i potencijalno vrlo značajna ideja, tako da sam zajedno sa nekoliko kolega otišao na jedno od predavanja predstavnika EXIT centra da bih saznao više informacija. Detaljnu analizu te naše posjete napisao je kolega Vladimir Kežić, tako da ću vas prvo uputiti na njegov odličan tekst, sa čijim zaključcima se stoprocentno slažem.

Ukrato, proces se sastoji od slanja poslovnih ideja, zatim selekciona komisija bira 5 najboljih ideja na osnovu kojih se uz pomoć osoblja EXIT centra piše biznis plan. Od tih pet, 3 najbolja biznis plana ulaze prvo u fazu predinkubacije gdje se obavljaju treninzi i registracija firme, te konačno tri novoosnovane firme ulaze u inkubator.

Iako ukupna vrijednost ovog jednogodišnjeg projekta iznosi blizu 180.000 evra (!), tri tima koja budu odabrana od strane žirija neće dobiti konkretnu novčanu pomoć za pokretanje proizvodnje i razvoj biznisa! U stvari na šta je EXIT centar rasporedio ovaj novac:

– edukacija članova tima (pisanje biznis i marketing plana, svakojake radionice i treninzi, usluge računovodstva, konsultacije o pravnim, ekonomskim i ostalim procedurama za osnivanje firme)
– prostorije, oprema i logistika
– istraživanje tržišta
– prezenacija proizvoda i usluga putem portala itbusiness.ba (usput budi rečeno, jel čuo neko od vas za ovaj portal?)
– novac za osnivanje preduzeća

Kolega Kežić i ja smo postavili koordinatoru projekta gospodinu Draganu Ostojiću konkretna pitanja koja se tiču konkretnog novca koji dobijaju članovi tima i načina na koji je budžet raspoređen, jer je bez financijskih sredstava, kao što je uopšte svima nama poznato, apsolutno nemoguće zamisliti započinjanje i razvoj novog biznisa. Pored podatka da će tri tima koja uđu u inkubator dobiti određene, pazi sad, novčane nagrade u do sada neimenovanom iznosu, ali se nezvanično govori o nekom sitnijem iznosu, rada hiljadu-dvije konvertibilnih maraka, dobili smo samo klasične dugo političke odgovore koji nemaju veze sa konkretnim pitanjem, uz standardne “žvake” koje prate ovakav način konverzacije (parafraziram: Vidi, ja sam bio u Portugalu i znam kako se pravi successful business…).

Zatim nismo dobili ni odgovor na pitanje o članovima komisije i tzv. ekspertima, odnosno o konkretnim imenima ljudi koje će da ocjenjuju ove radove, kao i o domaćim i stranim stručnjacima koji će da vode navedene treninge i daju stručnu pomoć. Kako će najveći dio budžeta u stvari ostati u EXIT centru, pošto upravo oni i njihovi partneri obavljaju edukaciju, istraživanje tržišta, prostorije sa logistikom su smještene u okviru prostorija njihove organizacije, itd. nameće se zaključak da je ovo novčana injkecija samom EXIT-u.

Ovo iznad ne mora biti stoprocentno tačno, ali činjenice koje se jasno vide i uopšte poznavanje IT poslovne prakse na ovim prostorima govore u prilog mom gore iznesenom stavu. Sačekaćemo kako će se projekat dalje odvijati, a vas bih poštovani čitaoci uz dužno izvinjenje zbog nestandardne dužine teksta zamolio da date svoj komentar.

----------------------------------------------
Originalni tekst sam objavio na adresi:
http://www.biznisblog.com/teks...or-u-banjaluci-pricam-ti-pricu

Želio bih da čujem vaše komentare, nevezano na ES ili na gornoj adresi.

Slicno misljenje sam i ja stekao kad je ta prica bila aktuelna ovde.

---

hm, pa inkubatori u ovakvim sredinama su obicno samo sredstvo da investiran novac nestane neobicnim tokovima, ili da se neka druga vrsta novca neobicno transformise - nadam se da gresim, ali nisam video ni jedan uspesan inkubator u ovom delu evrope.

---

Hint: Inđija


@mungos

Javno razotkrivanje ovakvih spletki je gest za svaku pohvalu.

Sta je to u Indjiji? Voleo bih da cujem ...

http://www.indjija.net/

http://www.indjija.net/download/indjija_fajl_12.pdf

http://www.indjija.net/clanak_...jija_clanak_56_objekat_111.pdf

hm, bez namere da vredjam uspeh opstine indjija, nije mi bas najjasnije u kojoj je vezi takav oblik investicija sa inkubatorima, naravno, ukoliko nesto ne previdjam?

---

Linkovi koje sam ostavio vode do propagandnog materijala koji je namenjen investitorima ali se baš tu lepo vidi da je upravo opština Inđija neka vrsta biznis inkubatora jer se trudi da implementira rešenja koja za cilj imaju da maksimalno olakšaju poslovanje privrednim subjektima koji su locirani na njenoj teritoriji. Interesantan citat sa sajta Gorana Ješića, predsednika opštine:



Koristan link: http://www.goranjesic.com/intervju.php

ok, onda je to prilicno labav vid inkubacije, posto posto se klasicnim biznis inkubatorom smatra organizacija koja potpomaze startup-ove, kako seed capital-om, tako i administrativnom podrskom i zauzvrat uzima odredjen procenat kontrole i vlasnistva (dobar primer je http://www.ycombinator.com/ koji je generisao dosta hype-a u poslednje vreme, verovatno zato sto iza njega stoji paul graham), dok bi ovo vise moglo da se nazove stvaranjem uslova za dolazak investitora, tj. stvaranje uslova za upliv kapitala - u svakom slucaju, veoma pohvalno.

---

Moj tekst u kome se jednim dijelom spominje Y Combinator, čisto da se vidi kako se rade stvari u SAD.

http://www.biznisblog.com/teks...art-up-program-i-lista-trokova

hm, nik cubrilovic... ako se ne varam, on je isto iz web 2.0 druzine i u bliskim je odnosima sa techcrunch ekipom (ili bese radi za njih)? zanimljivo je kako se ispostavlja da je svaki novi hype svodljiv na broj ljudi koji moze da stane na jednu zurku (techcrunch bbq?) i kada skontas da poznajes solidan broj njih (disclaimer, nije u pitanju cubrilovic).
zanimljivo je da na samom harvardu postoji solidan otpor prema boot campu-u paul graham-a i da su ceste ostre debate izmedju graham-a i dobrog dela profesorskog kadra. u svakom slucaju, mislim da smo mi jos uvek daleko od trenutka kada ce bilo ko biti spreman da baci kockice ovde, osim u kontekstu jeftine radne snage i male cene promasaja ukoliko branch office propadne.


_{[Ovu poruku je menjao caboom dana 03.03.2006. u 21:45 GMT+1]}

---

drugar mi jedan baš reče danas koji se čuje sa Nikom (Nikolom) putem Skypea da je trenutno Nik preuzeo uređivanje Techrucha, dok je valjda ovaj originalni urednik istog u Evropi ili tako nešto...



nisam nešto proučavao tematiku hypea, ali mislim da je suština takve priče da se solidan broj ljudi iz jezgra određenog hypea poznaje odranije, to jeste većina poznatijih može sa kumovima, rodbinom, pjevaljkom i orkestrom da se smjesti pod jedan šator .

tipa kada bi došao nekakv srpski Web ili IT hype, predpostavljam da bi dobar dio ljudi znao sa ES-a ;)



otpor profesorskog tima, ili i samih studenata? daleko mi je Graham od nekog ne znam da kazem uzora, ali svakako čovjek od velikog poštovanja posto je realno prvi napisao gomilu kvalitetnih textova oko start-up biznisa i mogu reći da je zaista kvalitetno opisao priču kako je on napravio pare. Sada, što se deset godina kasnije ispostavilo da sa aplikacije profila koje je Graham radio postale mainstreem, i njegovi eseji su postali prilično popularni to je sticaj pozitivnih okolnosti i da kažem određenog ciklusa u softverskom razvoju, npr. Technorati rejting je indikativan sa aspekta infa o njegovoj popularnosti.



meni upravo zanima ta priča i zanima me baš tvoje mišljenje po pitanju eventualnih stranih investicija upravo zbog mnogostruko jefitnije radne snage i relativno male cijene promašaja investicije. Mada prije par dana je na devprotalk.com išla priča o tome kako domaći iskusni programeri (blusman, dinke, boccio) nemogu da pronađu kvalitetan PHP kadar, iako su uslovi okej i plata dosta dobra, odatle i pitanje koliko mi uopšte imamo kvalitetan kadar. Što se tiče priče, od nekih ljudi atkivnih na ES i DPT mislim da se može kreariti par timova tipa tri čovjeka koji bez problema mogu da konkurišu ostalim na globalnom tržištu... Ali tu govorimo o samo nekoliko timova, koje je opet jako teško formirati zbog akutelnih obaveza potencijalnih članova (već dobro razrađeni freelancerski posao, full time posao u firmi pa posao sa strane već predviđeni, studenti koji imaju razrađen side-business).

Uglavnom suština je da te ljude nije moguće računati kao tipične start-up zaposlene kojima je dovoljan iznos koji će u prva tri mjeseca da pokrije troškove života, nego te ljude je zaista neophodno platiti odgovarajućim novcem u da kažem punom iznosu koliko oni aktuelno vrijede na (globalnom) tržištu.

pa da, ali je izrazito zanimljivo kada ustanovis da slicne relacije vaze i na mnogo sirem trzistu.



pa otpor je podeljen, posto je harvard prilicno konzervativan univerzitet i postoje studenti i profesori razlicitog profila (npr. pogledati guzvu koju je napravio h-bomb magazin). svakako treba ceniti kvalitet graham-ovih clanaka, kao i njegove jako dobre kritike klasicnom pristupu u razvoju aplikacija (bottom-up vs. klasicni industrijski top-down pristup u arhitekturi, pogledati 'on lisp' na graham-ovom sajtu, kao i 'mythical man month' od brooks-a), ali treba imati u vidu da je graham jedan u hiljadu kojima je uspelo da pokrenu startup, uzmu angelic investiciju, uspesno predju u VC round i zapravo zadrze kontrolu nad razvojem sve do exit-a, sto je delom talenat, delom sreca. i njegove kolumne su odlicne, hackers and painters je odlicna knjiga (preporucujem), ali im fali odredjena kolicina objektivnosti i prizemnosti.
sa druge strane, y-combinator je prilicno mlad inkubator, tako da je veoma tesko dati neku objektivnu kritiku, osim da je $6k po osobi mozda prilicno mala investicija za 6%, dok je, sa druge strane, neprocenjiva vrednost kontakata koje moze omoguciti osoba kao graham.



hm, pa prica o inzenjerskom kadru i kvalitetu istog je uvek aktuelna, ali mislim da ga ima proporcionalno broju stanovnika, sto nije slucaj sa menadzerskim kadrom, sto je velikim delom posledica socioloskih efekata u prethodnih 50-60 godina. elem, prilicno je tesko posmatrati nedostatak kadra sa takvog stanovista, posto stariji i iskusniji obicno biraju sigurnije i stabilnije poslove od pridruzivanja majstorskim radionicama. sa druge strane, uvek postoji odredjena relativnost u iskazu "ok uslovi i ok plata" i u sustini, mozda je najsrecnije u takvim okolnostima traziti talentovane pocetnike posto je pitanje koliko takvi poslovi privlace top kadar - naravno, ovo je opasna spekulacija posto ne znam nista o pomenutim uslovima i plati.
sa druge strane, postoji odredjena "intelektualna simpatija" (u sirovom bacon-ovskom smislu) prema odredjenim alatima i programskim jezicima u zavisnosti od grupe i kvaliteta developera - i sa iskustvom, programeri i arhitekte pokusavaju sve vise da se priblize, ma koliko ovo blesavo zvucalo, sopstvenom idealu (i idealu svojih idola, kako to vec ide) o tome "kako bi to zapravo trebalo da izgleda" i biraju poslove i alate prema svojim preferencama, posto je ipak lepo i zabaviti se dok radis. ono sto pokusavam da kazem, jeste da meriti kvalitet domaceg kadra nije moguce samo iz jedne perspektive - meni licno PHP web development nije narocito intersantan i njime sam se bavio samo kada sam imao manje iskustva, referenci, kao i mogucnosti izbora posto je cesto bio vezan za tipicne, straightforward e-whatever projekte. naravno, ovo je samo kratak i licni osvrt na moguce uzroke takve situacije, a mnogo kvalitetniji izvor bi mogao biti bas paul graham sa prilicno polarizovanim stavom:

http://www.paulgraham.com/gh.html

iz mog ugla, cini mi se da postoji solidna baza developera, ili bar ljudi koji bi kvalitetnijim skolovanjem mogli to postati, relativno mala baza kvalitetnih arhitekata i bottomless pit po pitanju kvaliteta menadzerskog kadra. iz par rasprava koje su se i ovde svojevremeno vodile, cini mi se da se to nece mnogo promeniti posto postoji osnovno nerazumevanje koncepta vodjenja projekta, medjuljudskih odnosa (mislim da ovde postoji i najveca zaostavstina soc-realizma), kao i sopstvene odgovornosti. uz sve to treba imati u vidu i lagano odlivanje kadra koje se verovatno nece zaustaviti u sledecih 10-20 godina.

u svetlu svega toga, cini mi se da bi u nekoj perspektivi bilo moguce, cak i isplativo, iz ugla VC-eva investirati u male timove u ovoj zemlji, ali bi prethodno bilo potrebno ispuniti nekoliko uslova:
1) bolja i jednostavnija administrativna podrska i efikasna izvrsna vlast. kod nas ne vlada kult ugovora, bez kojeg ce se neko tesko odvaziti
2) stabilnija politicka situacija
3) gajenje kulta ideje - iza svake VC investicije, pored prototipa i biznis plana, stoji i ideja, odnosno nesto sto je moguce prodati posto ne postoji na trzistu. ok, sa novim web 2.0 bubble-om, ovo je diskutabilno, ali opet postoji - samo postoji problem profitabilnosti dobrog dela investicija (mada i ovde postoji mali trik, dobar deo exit strategija u prvom bubble-u se bazirala na jackass strategiji - nadjes idiota koji ce kupiti investiciju od tebe i obezbedio si siguran exit). licno mislim da 'yet another (.*) site' tesko moze privuci nesto vise od regionalne investicije.
postoji jos mnogo uslova, ali ovi su krucijalni.

_{[Ovu poruku je menjao caboom dana 04.03.2006. u 13:46 GMT+1]}

---

Poduža diskusija, preleti tokom prvih par strana, prije moje i Stellanovine konverzacije:
http://devprotalk.com/t722-proizvod-vs-usluga.html




s tim što je faktički danas u slučaju Weba šire tržište = globalno dvorište gdje se svi poznaju. Sada i taj Web 2.0 je izbacio na površinu mnogo doskorašnjih anonimusa, koji si međusobno sarađivali prije nego što su postali mainstreem i sada jedni drugima čuvaju leđa. Opet interesatno je kašnjenje nekih stalno prisutnih ljudi u poslednjih 5 godina koji su bili brand name prije Web 2.0 booma, tipa slučaj Jeffreya Zeldmana koji sa dream-team postavom na kraju fabrikuje poprilično loš proizvod (Ma.gnolia social bookmarking).

Slažem se sa svim napisanim oko Grahama, s tim što nisam čitao još hackers and painters, planiram da naručim prvom prilikom.


Upravo to, Graham sa svojim iskustvom i kontaktima može čudo bukvalno da napravi.


Plus još eventualno zakonska pozadina svega, konkretno zbog zastarjelih zakona u nekim segmentima, što doduše nije moja ekspertiza...


Trebalo bi da je moguće na ovim prostorima da jedna relativno-stabilnija politička opcija opstane na vlasti tri mjeseca, tokom bar prvih eksperimentalnih kompanija u inkubatoru :)
mada opet, to je taj problem na ovim prostorima, što ne znaš šta nosi sutra... Nama je to na neki način normalno, ali mislim objasniti jednom zapadnjaku, malo teže -- pogotovo kad se radi o njegovim parama.



mada ja imam osjećaj da je vrhunac onog što si ti nazvao "jackass dot-com strategija" u Web 2.0 poprilično blizu, kupovina Weblogsinc.com (to jeste Engadgeta) od strane AOL-a je čini mi se jedna od već poprilično diskutabilnijih stvari, kao i ova poslednja kupovina Measure Maps od strane Googla... odnosno taj tip exit strategije, uvaljivanje proizvoda velikim igračima. Uglavnom otišao sam offtopic u komentarima, a u suštini slažem se sa svim iznad napisanim.

Moram reći da je recimo vrlo važno da imamo dobro pozicionirane Srbe u tim tokovima, upravo primjer Nika Čubrilovića i mislim da bi trebalo na nekav način raditi na pronalaženju tih ljudi, jeste malo ova blog revolucija olakšala stvar, ali za veliki broj njih se slabo zna van možda nekih određenih krugova. Tipa, Caboom ti si bio još kad ikad jedan od admina box.sk, živio i radio si na Menhetnu, uopšte mislim sa te strane ljudi profila tebe i vaših poznatstava koliko je moguće dovesti strane investitore. Uopšte, npr. ako bi iza takve inicijative stali ozbiljnijih domaći developeri i e-biznismeni, sa određenom akademskom (tipa key-to-steel.com ekipa) i medijskom podrškom (Miloje, Varagić, Aničić), da recimo dovedemo Paula Grahama u Beograd (ili Banjaluku ;-) sa konkretnim zadatkom.

Kad smo već kod doveđenja, razna face su dolazile, ali nisam čuo da je Tom Peters bio, njega bih recimo lično volio da čujem... i kod njega je karakterstika ta što putuje non-stop i priča o onome o čemu je čuo i upravo znajući njegov stil, mislim da bi mu se Srbija dopala...

_{[Ovu poruku je menjao mungos dana 04.03.2006. u 16:02 GMT+1]}

pa nisam siguran koliko je ovo trenutno uopste dobro tlo za investicije, dobrim delom iz razloga koje sam vec naveo, ali isto tako iz razloga sto u prvoj fazi investicije relativno bitna interakcija i kontrola (zapravo, bitna je u svim fazama, ukoliko nije u pitanju angelic investicija u pitanju - VC-evi ce u vecini slucajeva pokusati da preuzmu kontrolu u jednoj tacki razvoja - ne treba imati iluzije, ajkula u odelu je i dalje ajkula) sto je veoma tesko ukoliko investitor, ili grupa investitora nemaju coveka od poverenja koji je i fizicki blizu njihove investicije - pogotovo kada je u pitanju ovako nestabilna i nepoznata sredina.
mogu, bez mnogo detalja, da prepricam jedan svoj skorasnji dogadjaj. naime, kontaktirao me je stari poznanik kako bih preuzeo development u startup-u koji je izgledao prilicno obecavajuce i posle nekoliko phone interview-a smo se slozili oko uslova i dogovorili oko saradnje. nakon nekog vremena, ponovo smo se culi, ali ovog puta je situacija bila prilicno drugacija - investitor je insistirao da se kompletan razvoj u prvoj fazi obavlja fizicki na teritoriji USA i posto nisam bio u mogucnosti da predjem na 6-12 meseci u USA u tom trenutku, prilicno je lako doci do epiloga price. iako, sustinski, osnivaci nemaju problema sa tim da je neko dislociran u zemlji 3eg sveta, investitori itekako imaju - narocito u prvoj fazi. poenta je da, iako smo mozda pogodna teritorija za outsourcing (iako je i to diskutabilno), jos uvek imamo veliki crveni 'no f*cking way!' pecat i u ovom trenutku mi bas nije najjasnije kako i da li ce se situacija promeniti.
sa druge strane, uzasan nedostatak kreativnosti i samostalni development koji uglavnom pokriva lokalizaciju vec postojecih resenja (u sirem smislu - npr. portal XYZ koji kopira portal ZYX, samo lokalnog karaktera) su drugi razlog zasto nismo narocito interesantni za prosecnog stanovnika sand hill road-a, iz prostog razloga sto je jos rizicnije bacati novac na razvoj proizvoda za trziste koje je apsolutno nepoznato. ne kazem da je nemoguce dovesti investitore u vecem broju, ali za tako nesto bi bilo potrebno pokazati mnogo vise od onoga sto trenutno imamo da pokazemo. u sustini, u skorijoj buducnosti vidim nesto veci broj malih i srednjih radionica i veoma mali broj potencijalnih big-time poslova koji mogu generisati dovoljan hype da bi uopste mogli da konkurisemo zemljama u okruzenju.


_{[Ovu poruku je menjao caboom dana 04.03.2006. u 19:57 GMT+1]}

---

Hvala na ovim komentarima, zaista su mi detaljnu približili realnu priču. Što se tiče investitora i osobe od povjerenja na ovim prostorima, dosta škakljivo pitanje, da ne kažem otpisana stvar. Mada Bugarska je tu blizu o kojoj se svašta govori i može se onako na prvu loptu zaključiti kada se gledaju ti globalni sajtovi da se oni gotovo i jedini spominja sa Balkana. Ima negdje kod Petersa na slajdovima i sledeći headline iz BusinessWeeka -- "Forget India, Let's Go to Bulgaria". A sve to u sklopu inicijative "near-shoring", SAP, BMW i Siemens su spomenuti u istom tekstu. Mislim, Ameri su kod njih poslednjih 15 godina, imali su relativno bezbrižne 90-te i opet pitanje koliko su oni tačno ispred nas.

To sa lokalizacijom i neorginalnosti je potpuno tačno, nažalost ni to kopiranje stranih modela ovdje ljudi ne znaju da realizuju kvalitetno. Uglavnom ja iz gore navedenog vidim da predstoje konkretno prvo godine borbe za regionalno (Adriatic, Balkan bez Grčke, SEE -- kako se već zove regija) tržište. Mada opet i tu je situacija porazna, kada danas jedino Slovenci i Rumuni imaju para da plate PR agencije i označe svoje vodeće prisustvo u Srbiji. Tek odatle kroz par godina ukoliko se u regionalnim utakmicama skupi nekakav kapital može se razmišljati o strategijskom finansiranju malih timova koji bi pokušali da se takmiče na globalnom igralištu. U međuvremenu se nadam da će se razviti određeni broj novih projekata kojima bi se pokazalo više, jer je ovo trenutno zaista skromno.

Da se vratim parama, pošto se strane investicije svode na model objašnjenjen u prvoj poruci ove teme, a ovdje ne postoji investiciona kultura niti koliko znam VC funding kompanije, pričati o angel investitorima je iluzorno (taman neko da te iskešira za neki tamo Internet), od domaćih banki ništa se ne može očekivati -- onda nam ostaje da guramo kao i do sada. Sada da li guramo ili tonemo, to je pitanje. Jedina prednost je to što su cijene hardvera pale i što se Internet infrastruktura laganim koracima popravlje, ne baš koliko bi trebalo...



Faktički, u narednih nekoliko godina se radi za globalno tržište kao i do sada, freelanceri, mali timovi koji rade neku vrstu outsourcinga, skromniji shareware softver i to je to. Uopšte da bi Srbija došla na globalnu mapu, potrebno je da nekakav tim napravi dobru stvar u garaži, ali bez konkretnih para. Pa ostajemo na sadašnjem. Sada da se takav tim odgovarajuće ispromoviše kroz blogosferu i završi u Wiredu, do bi bio nekakav pogodak, opet pitanje je da li ćemo u narednih deset godina vidjeti takvo nešto, a tek gdje će otići globalni tokovi u tih deset godina :(

Kao u Nadrealistima: "Para nema, i neće ih biti..." :(

Predlog Zakona o investicionim fondovima koji bi regulisao VC i business angel delatnosti je već nekoliko meseci u skupštinskoj proceduri. Čini mi se da je fino urađen i da poprilično dobro uređuje tu oblast. Koliko će vremena biti potrebno da se usvoji, ostaje da se vidi...

Uglavnom se slažem sa svim gore napisanim komentarima. Da imamo šansu - imamo. Ali ako stvari ostanu ovakve kakve jesu, prokockaćemo je.

_{[Ovu poruku je menjao Davor Vlajkovic dana 06.03.2006. u 17:19 GMT+1]}

Davore, hvala za link o zakonu. Stavio sam gra upravo na Biznisblog.

Više nije samo predlog, nedavno je stupio na snagu.

Ostaje da se vidi da li će u skorije vreme u Srbiji zaživeti ovakav vid finansiranja startup-ova.


P.S. Ništa 'hvala' nego jel bi mogla da padne neka razmena linkova? :)

BOR - U Inkubator biznis centru u Boru, koji je svečano otvoren, prvi mali privrednici zatekli su prostorije bez struje, grejanja, vode, a kroz zid od cigala naziralo se spoljno svetlo. Obećano im je da će imati svu tehničku podršku, knjigovođu, pomoć u marketingu i u izradi biznis plana, pa čak i Internet veze, ali u deset nazovihala, odvojenih tankom pločom, i žičanom ogradom kao u kokošarniku, nije bilo čak ni plafona.

Slavica Mitić, vlasnica krojačke firme „Mimi“ se nakon svečanog otvaranja uselila u staru halu nekadašnje „Industrosirovine“ koja je trebalo da bude preuređena za Biznis inkubator centar, za koji je norveška vlada izdvojila oko 60.000, a opština Bor oko 20.000 evra.

Odmah je shvatila da će joj naredni period, umesto poslovnog izazova, biti noćna mora. Planirala je da započne proizvodnju posteljine, bebi i HTZ opreme. Od novca iz kredita kupila je mašine za šivenje i materijal kako bi započela proizvodnju, zaposlila je četiri radnika, što je bio uslov da dobije kredit.

- Pre nego što smo dobili novac, redovno smo odlazili na predavanja gde nam je rečeno šta nas sve čeka u biznisu, u kojem smo hrabreni da stupimo u rizik ulaganja. Međutim, već skoro mesec dana potpuno smo šokirani, jer zbog nečije nemarnosti i neodgovornosti mašine nisu radile nijedan sekund. Kada je došao električar da poveže šivaće mašine, na naše zaprepašćenje je ustanovio da nema trofazne struje koja je potrebna za rad. Iznad nas nije bilo ni plafona, a po projektu sa jedne strane je planirana stolarska radionica, a sa druge radionica za proizvodnju jestivog ulja. Zamislite našta bi ličila bebi oprema sa mirisom stolarije i zejtina - kaže razočarano Slavica Mitić.

Borislavka Golubović u neverici vrti glavom.

- Obećano nam je da godinu dana, koliko traje grejs period za vraćanje kredita, nećemo plaćati komunalne i administrativne troškove. Onda nas je direktor centra Radojica Trailović obavestio da će nas mesečna obaveza za tehničkog sekretara koštati 1.000 dinara. Pa od kojih para kada nismo ni pokrenuli mašine da bismo pokrili makar mesečne obaveze za doprinose - kaže Golubovićeva.

Uglas kažu da će zatražiti hitan sastanak sa rukovodstvom opštine i koordinatorom projekta Biznis centra Ljubinkom Jelić, da pitaju kada će se ispuniti obećano i nadoknaditi nastala šteta.

Istu muku ima i devetoro privatnika među kojima je i Jovan Stojanović. Kada je video da ne postoji trofazna struja neophodna za proizvodne mašine, spakovao je opremu i preselio se u radionicu kod prijatelja.

[Blic]

_{[Ovu poruku je menjao Davor Vlajkovic dana 28.10.2006. u 19:43 GMT+1]}