Diplomirani, master, magistar???

inače PROF. DR MIKLOŠ BIRO, ČLAN NACIONALNOG SAVETA ZA VISOKO OBRAZOVANJE je zapravo socijalni psiholog a dao je sebi na volju da tumači pravne norme iz zakona o visokom obrazovanju. Verovatno je to učinio nakon što je uspostavio kolektivnu dijagnozu nacije koja glasi: OPŠTE LUDILO, pa mogu da radim šta hoću.

---

Evo potvrde o onome o čemu pričam od samog početka a to je da je u pitanju čista pljačka studenata u vidu školarina za master studije koju su neki fakulteti raspisali i sada ne žele da se toga odreknu. Izgleda da je jedina svetla tačka u našem obrazovnom sistemu gospodja Srbijanka Turajlić koja jedino i razume smisao bolonjske deklaracije. Pozdrav od mene za gospodju srbijanku i moja puna podrška. Poželimo joj svi da istraje na svom putu, a to je put istine, poštenja i pravde.





http://www.b92.net/info/vesti/...=12&nav_id=218109&fs=1




Stara znanja, nova zvanja
1. novembar 2006. | 16:12 | Izvor: B92
Beograd -- Uprkos brojnim spekulacijama o tome kako će se vrednovati fakultetske diplome stečene do sada, na odluku se još čeka.


Za koju diplomu se studira?


Dok Rektorski savet smatra da dosadašnji akademski naziv "diplomirani“ automatski treba da se preimenuje u "master“, Veće Univerziteta u Beogradu ocenilo je da nema pravnog osnova za izjednačavanje ta dva zvanja. Odluku će doneti Konferencija univerziteta Srbije, a do kraja nedelje bi, kako se saznaje, trebalo da se zna kada će biti i održana sednica.

Prema novom sistemu studija, stiču se drugačija zvanja nego do sada, pa je problem kako uskladiti dosadašnje diplomce s budućim.

U skladu s Bolonjskom deklaracijom, i u Srbiji će se, posle studija prvog stepena, sticati zvanje "bačelor", "master" posle studija drugog stepena, dok su treći stepen doktorske studije.

Magistarske više ne postoje, a dosadašnje redovne studije su, prema stepenu znanja i godinama školovanja, između "mastera" i "bačelora".

Profesorka Srbijanka Turajlić, koja je kod bivšeg ministra prosvete bila zadužena za visoko obrazovanje, kaže da je glavno pitanje koje poslove mogu da rade ljudi sa navedenim diplomama.

"U tom kontekstu imaoci budućih master diploma moraju da imaju ista prava kao što imaju imaoci sadašnjih diplomiranih, kojih god bilo zvanja diploma. Dakle, diplome do sada stečene treba izjednačiti u pogledu prava na zapošljavanje, u pogledu nivoa kvalifikacija, sa budućim masterima", smatra ona.

"To ne znači da svakom do sada diplomiranom studentu treba da se prizna zvanje mastera. Besmisleno je , jer on ima svoje zvanje kao diplomirani inžinjer, pravnik, ekonomista... i to je potpuno legitimno zvanje, koje mu daje ista prava kao master", kaže ona.

Profesorka Turajlić kaže da bi eventualna odluka da dosadašnji studenti nemaju ista prava kao i masteri, izazvala potpuni haos u zemlji, jer bi to značilo da 30 generacija koje sada rade, više ne bi bile kvalifikovane za taj posao, jer će za njih biti kvalifikovani samo masteri.


Ona smatra da se na Univerzitetu velika buka podigla oko toga da li izjednačiti dosadašnje diplome sa zvanjem mastera samo zbog novca.

"Svi su fakulteti u Srbiji rešili da sadašnje diplomce upišu na master studije, uzmu im neverovatno veliku količinu para za te studije i sad im nije lako da se odreknu tog novca, koji je zapravo trebalo da bude vrlo, vrlo lako zarađen", kaže ona.

"Ako pobedi ta struja, onda će to biti primer još jedne neopravdane pljačke naših sirotih studenata koje i onako na različite načine, raznim dažbinama, pljačkamo tokom redovnih studija, ali ja se nadam da to neće pobediti.“

Model koji je predočila profesorka Turajlić već je primenjen u Hrvatskoj. Kod nas za sada Rektorski savet smatra da se diplomske studije izjednačavaju sa zvanjem diplomirani-master, dok je Veće Univerziteta u Beogradu zaključilo da za tako nešto nema pravnog osnova. Konučnu odluku doneće Konferencija univerziteta Srbije, koja će najverovatnije biti održana sledeće nedelje.



-------------

Dodao bi samo da je u Hrvatskoj uvedena titula Magistra koja je ekvivalent daosadšnje titule diplomirani a ne titula mastera. Na primer konkretno za fiziku umesto naziva Diplomirani fizičar = Magistar fizike. Titula profesora fizike je ostala i ta nju je takodje potrebno 5 godina a ekvivalentna je staroj koja je dobijana nakon 4 godine studija. i kod njih postoje neke čudne stvari, tek da nebudu bolji od nas, oni su zapravo zadržali i titulu Magistra po starom sistemu pa sad , na primer opet konkretno za fiziku imamo Magistar prirodnih nauka kao naučna a ne akademska titula što je Magistar fizike. Nije baš jednostavno razlikovati ove dve titule i zista nije sasvim jasno kako toliko mali broj ljudi razume bolonjsku deklaraciju. Srbijanki Turajlić svaka čast.

---

Moja devojka je ove srede zvala FEFU i raspitivala se o primenama novog zakona.
Gdja Snezana Popovcic-Avric (koja je valjda prodekan za nastavu) joj je autoritativno izjavila da ona sa specijalistickim studijama (znaci 5 godina zavrsenih studija) ne moze direktno da upise doktorske studije i da je izjednacavanje zavrsenih 5 godina studija sa titulom "magistra" potpuna glupost, nego da mora kod njih da upise master studije. Gospodja se predstavila kao autoritet u tom podrucju i rekla da je potpuno upucena u citavu situaciju i da nema sanse da studenti koji su zavrsili fakultete po starom imaju bilo kakve beneficije, nego da moraju da dodatno studiraju da bi postali masteri. A onda joj je jos rekla kako mora da pozuri i da sto pre dodje kod njih da uplati master studije, jer se vec u subotu polaze prijemni (uvodni) ispit i da ce ako zakasni, izgubiti celu godinu.
Posle takvih prica, covek se zapita: "U cemu je razlika izmedju profesora i devizara sa Zelenjaka?"
Ili da ne vredjam devizare - ni jedan od njih me nikada nije prevario...

Zna li neko da li ce osobe sa zvanjem mastera imati pravo da predaju na fakultetu?
Posto, koliko sam shvatio, to nije akademska titula.

Masteri će moći da predaju na fakultetu, tj da budu asistenti koji će držati vežbe, ali samo ako upušu doktorske studije. Dakle, slično kao i do sada. Diplomirani stručnaci takodje mogu da budu asistenti na fakultetu, ali takva mesta su rezervisana samo za postdiplomce. Da ne bude zabune doktorske studije sada su skoro identične ranijim magistarkim. razlika je samo u tome što se nakon dve godine, koji se sastoju u savladavanju unapred odredjenog pograma, ranije pristupalo izradi magistarke teze, bez nekog odredjenog roka za izradu iste, a sada je Završna treća godina rezervisana za dve stvari, a to su: 1.) Objavljivanje naučnih radova u eminentnim svetskim časopisima koji vuku odredjeni broj bodova, te na tj način studenti trebaju sakupiti odredjen broj bodova (najmanje dva rada), 2.) za izradu doktorske teze koja treba biti nešto složenija od magistarke teze u smislu ličnog doprinosa nauci.
U principu bolonjska deklaracija predvidja da 90% doktoranata doktorira za tri godine (na osnovu Gausove raspodele), a naravno odbrana disertacije se može i odložiti koju godnu na lični zahtev studenata. Zanima me postiji li iko ovde ko misli da će se tako nešto desiti. Voleo bih videti toga ko će na našim univerzitetima doktorirati za tri godine pored ovakvih profesora. Ako to neko i bude to će biti neki njihov rodjak, sin prijatelja ili sl. Verujte da su oni to tako protumačili i da će se truditi da to svojski i sprovedu. Po sistemu: -Kolega gde se žurite ima vremena-. Lično su mi pričali prijatelji koji su doktorirali na poznatim svetskim uiverzitetima za 3 godine koji kažu da su ih mentori stalno gurali napred i požuravali kako bi sve odradili na vreme. Ovi naši su teški kočničari kao da ih koštunica klonirao. Uostalom ako nam i priznaju master titule i dozvole upis na doktorske studije naša noća mora se neće završiti. Sve će nam to naplatiti na ovaj ili onaj način. Samo bih još dodao da su specijalističke studije zapravo prva godina doktorskih studija i nakon odbrane specijalictičkog rada vuku 60 bodova, koje se priznaju na doktorskim studijama. U principu to znači da bi, nakon specijalističkih, student treblo da odradi još samo jednu godinu utvrdjenog progama, a zadnja godina bi bila rervisana za naučne radove i doktorsku tezu. Tako bi bar treblo biti ukoliko nas opet ne prevare. Neverovatno, kao da smo na pijaci. Neverovatna degradacija naučno - obrazovnih ustanova. Da sam ja na mestu neke Evropske komisije, koja je ovlašćena za akreditaciju naših visokoškolskih ustanova, 90% ne bi dobilo akreditaciju, a verovatno i približno toliki broj proffesora univerziteta, što će se možda, daj bože, i desiti. ne brinite to neće značiti da naše diplome neće vredeti u inostranstvu već će to biti samo jedan vid pritisaka na prosvetnu mafiju koja očigledno postaje nervozna.

---

Zar je to toliko komplikovano?

Guglaoo sam na internetu o bolonjskoj deklaraciji i svačega sam se načitao. Izgleda da većina jako slabo razume ceo proces, a neki koji delimičmo razumeju manipulišu onima koj ne razumeju.

Bolonjska deklaracija:
-bachelor= 180 ECTS =3 god. ili 240 ECTS =4god
-master=300 ECTS = 5 god (uključujjući i bachelor)
-PHD=(180 ECTS 3 god nakon mastera), (sa masterom= 480 ECTS) (nakon specijalističkih 120= 2 god)
-Broj nedeljnih časova predavanja i vežbi je ograničen na 24 časa nedeljno a 40 radnih sati ukupno
dakle: 3+2+3 ili 4+1+3
diplomski=30 ECTS

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Stari nastavni plan:
4+ (apsolventski staž 1 god) + 2 (magistarske bez izrade magistarskog rada) + (no limits)
nema bodova za diplomski koji po bolonjskoj deklaraciji vuče 30 ECTS kao i ceo semestar.
nedeljni broj časova je 30 časova predavanja i vežbi a broj radnih sati koje student treba nedeljno da potroši na studije nije odredjen (na nekim fakultetima je bio i veći od broja časova koje nedelja ima - zato se i studiralo znatno duže)

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nakon ekvivalencije trebalo bi da starije studije vuku više bodova.
Iz tog razloga u Nemačkoj i dan danas više cene naziv Diplomirani nego Master.
Ja se, ipak, zalažem za uvodjenje novih naziva mada mislim da bi naziv Magistar koji će se, naravno, razlikovati od starih Magistra, više odgovarao kao što je uvedeno u Hrvatskoj. govoriti o tome da su raniji diplomirani stručnjaci u rangu bachelora je neozbiljno što se vidi iz priloženog.

Zanimljivo je i to da je prevod magistra na engleski zapravo master, a sada nakon uvodjenja novih titula prevod mastera sa engleskog na srpski je takodje master (ili majstor). Prevod bachelora je bilo nekad diplomirani (a može i neženja, momak, bećar), a sada bačelor. Čestitam srpskom jeziku na novim rečima.

Zar se nakon završetka osnovnih bachelor studija prvog stepena ne dobija diploma. Ako se dobija kandidat bi već tada trebo da postane diplomirani stručnjak (jer naravno ima diplomu), kao što je i bilo u predlogu zakona o visokom obrazovanju (onog koji je unakažen amandmanima u skupštinskoj proceduri) , a nakon studija drugog stepena magistar, te nakon studija trećeg stepena doktor. naravno i u tom slučaju bi starim diplomiranim stručnjacima trabalo dodeliti titulu magistra jer su njuhove studije nosile veći koeficijent opterećenja studenata.


Nakon svega bi trebalo biti:

bachelor=diplomirani 180-240 ECTS
master=magistar 300 ECTS
PHD=doktor 480 ECTS

jer je logičnije, a ovako kao je usvojeno mora biti:

bachelor=bačelor (matematičar, fizičar, inžinjer, ekonomista, pravnik...) 180-240 ECTS
master=diplomirani-master 300 ECTS (diplomirani matematičar-master, diplomirani fizičar-master...)
PHD=doktor 480 ECTS ( ali ne doktori po starom programu koji bi trebali da imaju priznate postdoktorke studije)


Napomenimo još jednom da 240 ECTS bodova koja su ekvivalentna 4 god novih studija sa 24 časova nedeljno ne mogu se primeniti na stare studije koje su bile koncentrovanije (gušće, napornije) sa 30 časova nedeljno, i takodje da izrada diplomskog rada i apsolventski staž ranije nisu bodovani kao ni ostale aktivnosti, a da se to namerno prećutkuje.

---

Mislim da danas KONUS ponovo zaseda, pa ako neko sazna rezultate neka postuje.

---

Sednica konusa je odložena za sledeću nedelju, jer su studenti upali u rektorat, kako javlja RTS. Pozdrav studentima koji se bora za svoja i naša prava. Pružimo im podršku u tome.

---

Do mene je dospeo tekst sledeće sadržine, koji u potpunosti podržavam pa sam rešio da ga prosledim. Evo kako glasi:

---------------------------------------



Postovani/a,

Kao sto ste verovatno vec culi, Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), koju cine rektori svih drzavnih i privatnih univerziteta u zemlji, u cetvrtak 19. oktobra je doneo odluku da se diplomske univerzitetske studije, stecenih po ranijim propisima, izjednacavaju sa zvanjem diplomirani- master, u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju . Time su uvazili zajednicki predlog studenata prorektora i najznacajnih sindikalnih studentskih organizacija u Srbiji (u attachmentu) .

Nezvanicno smo saznali da fakulteti sada vrse veliki pritisak na svoje rektore da ova odluka bude preinacena, pa se i u poslednjoj recenici saopstenja KONUS-a naznacuje da cela procedura jos nije obavljena, odn. da ima prostora za izmenu donesene odluke: http://www.bg. ac.yu/news/ Konus_saopstenje .pdf

Grubo receno, fakulteti su se vec pripremili da upisu veliki broj ranijih diplomaca na master studije i time obezbede znacajan priliv sredstava od skolarina, a odlukom o izjednacavanju diplomaca sa masterima, fakulteti prakticno ostaju uskraceni za planirane novcane prihode.

Ukratko, zbog cega je ovo izjednacavanje bitno (sire orazlozenje u attachmentu) :
Ranije diplomske studije po opterecenju studenata nastavnim i ispitnim obavezama znatno prevazilazi novouvedene osnovne studije i odgovaraju opterecenju diplomskih-master studija;
Ranije diplomske studije su formalno trajale najmanje pet godina (6, 5, 4.5 ili 4 godine + apsolventski staz), kao i nove diplomske-master studije, koje traju pet godina;
I diplomske i master studije su u osnovi jednako tezze od novih osnovnih i lakse od starih magistarskih studija, sto ih cini sustinski jednakim u odnosu na druge nivoe studija;
Nasi diplomci inzenjerskih i prirodnih fakulteta su u inostranstvu uveliko priznati za mastere, dok diplomci drugih nasih fakulteta imaju kompetencije mastera, ali su na trzistu rada i u skolovanju tretirani samo kao bachelori;
Hrvatska je vec izjednacila diplomce i mastere, pa cemo biti svedoci migracije nasih diplomaca na doktorske studije u zemlje okruzenja, a za uzvrat nasi univerziteti nece biti privlacni za njihove studente.
Da bi usvojeni predlog studentskih organizacija Srbije bio konacno i parafiran, potrebno je u javnosti pokazati da je svim diplomcima i studentima stalo da nasa zemlja sebi prizna koliko njen obrazovni proizvod zaista vredi.

Molimo vas da se u svojim institucijama, ustanovama i organizacijama licno angazujete na podrsci studentima, diplomcima i rektorima i time doprinesete donosenju ove vazne odluke i to:
Saopstenjima i izjavama za javnost o podrsci ovoj odluci KONUS-a,
Organizovanjem konferencija za stampu, okruglih stolova, medijskih akcija,
Slanjem pisama podrske KONUS-u i rektorima,
Slanjem apela ministru prosvete i sporta da podrzi studente, diplomce i rektore,
Direktnim nagovorom donosioca odluka da se svojim autoritetom zalozi za konacno potvrdjivanje odluke Rektorskog saveta KONUS-a,
Na sve druge nacine koje smatrate prigodnim!

Molimo vas da ovaj apel prosledite dalje!!!


S kolegijalnim pozdravom,

STUDENTI SRBIJE

---

Sta ce se desiti sa dosadasnjim magistrima nauka, npr. ja sam magistar ekonomskih nauka, magistrirao ove godine na Ekonomskom Fakultetu?
Kakvo cu zvanje ja imati po novom usaglasavanju akademskih zvanja, ako ne zelim da se dalje usavrsavam i doktoriram?

Možete zadržati titulu Magistra ekonomskih nauka i naučno zvanje Mr. ispred imena. Ta titula se razlikuje od titule Diplomirani ekonomista - Master, ili kao što je u hrvatskoj uvedeno magistar ekonomije koja je akademska titula i razlikuje se od titule Magistar ekonomskih nauka koja tamo još uvek postoji paralelno.

Takodje odmah bez ikakvih ograničenja možete pristupiti izradi doktorske teze, jer zapravo imate tretman kao da ste odradili doktorske studije ali niste doktorirali, i to do 2010. god.

Meni nije samo jasno jedno; zašto bi iko završio zahtevne magistarske studije, kakve su one bile, po starom programu, i zadovoljio se time, a ne bi pristupio izradi doktorske teze i time stavio krunu na svoje dugogodišnje obrazovanje. Meni je zaista neshvatljivo da magistarske studije budu same sebi cilj, a ne kao put koji vodi do doktrske titule, do koje je sada po novom zakonu lakše doći. Takodje treba primetiti da novi doktori i stari neće imati isti tretman dok ne završe postdoktorske studije. Učenju nikad kraja, i to je dobro, jer je u tome i smisao bolonjske deklaracije, a ne kao ranije kada se mislilo da sve treba naučiti na osnovnim studijama i tu stati. Žao mi je što ja koji samo "samo" diplomirani fizičar (za sada) moram da objašnjavam onima koji bi, bar po tituli, trebalo biti znatno stručniji od mene. Možda i to nešto govori o našem obrazovanju. Naravno, ovim nisam nikoga hteo da dezavuišem.

---

U rektoratu održana Skupština KONUS-a, na platou protest studenata
„Master” na čekanju
Delegati Konferencije univerziteta Srbije za nedelju dana ponovo će razmotriti izjednačavanja diploma
Protest akademaca na Platou
Foto J. Milovanović

Ni posle višečasovne rasprave ne jučerašnjoj sednici Skupštine Konferencije univerziteta Srbije nije doneta odluka o tome da li će se diplome osnovnih studija izjednačiti sa novim master zvanjima. Posle burne rasprave, delegati sa svih dvanaest državnih i privatnih univerziteta dogovorili su se da za nedelju dana još jednom detaljno razmotre sve argumente „za” i „protiv” ekvivalencije i da se tada ponovo sazove Skupština KONUS-a.

Ovakav završetak sednice revoltirao je studente koji su od 12 časova protestovali na platou ispred Filozofskog fakulteta, tražeći da KONUS potvrdi odluku rektora od 19. oktobra. Nezadovoljni akademci su oko 17 časova, kada je sednica završena, blokirali izlaz iz zgrade Rektorata Beogradskog univerziteta. Studenti su profesorima vikali „Ostavke” i „Hoćemo mastere”.

Njima se obrato jedino rektor Beogradskog univerziteta dr Dejan Popović, naglašavajući da će se još jednom raspravljati o kriterijumima i proceduri za ekvivalenciju diploma.

Konferencija univerziteta je takođe donela odluku da se od Skupštine Srbije traži objašnjenje Zakona o visokom obrazovanju i posebno člana 127. po kome se onima koji imaju diplomu osnovnih studija garantuju sva stečena prava.

Delegati KONUS-a su imali veoma suprotstavljena mišljenja. Dr Miloš Đuran, rektor Kragujevačkog univerziteta, zapitao je šta drugo znači izjednačavanje prava mastera i diplomaca ako ne i izjednačavanje njihovih diploma, a dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ponovio je stav Veća Beogradskog univerziteta po kome ovakva ekvivalencija nije prihvatljiva.

Čuli su se ponovo argumenti da nešto što traje četiri godine ne može biti izjednačeno sa nečim što traje pet godina. Pročitan je i zaključak Veća Novosadskog univerziteta po kome se ne prihvata automatska ekvivalencija, ali se kaže da je ona moguća uz odgovarajuće kriterijume.

Rektor Popović je podsetio na stav Rektorskog saveta da treba doći do izjednačavanja svih diploma sedmog stepena stručne spreme sa master studijama bez obzira na to koliko su osnovne studije trajale.

Jelena Ivančević u ime studenata i studentskih organizacija ponovila je zahtev da se svim diplomiranima prizna zvanje master, jer su oni tokom školovanja stekli isti nivo znanja kao i novi masteri. Ovakav predlog podržao je i dr Gradimir Milovanović, rektor Niškog univerziteta insistirajući da diplomirani stiču pravo na upis na doktorske studije kao i pravo da rade iste poslove kao i imaoci master diploma. On je još rekao da niko od, na primer, diplomiranih profesora geografije ne sme tražiti da idu na bilo kakvo doškolovavanje kako bi mogli da predaju u školi.

Prof. dr Radmila Marinković-Nedučin, rektor Novosadskog univerziteta je objasnila da je ona na ovom predlogu radila od juna ove godine, ali da i dalje nije sasvim jasno po kojim kriterijumima će se ovakva ekvivalencija izvesti.

Među delegatima je prevladao stav da se o ovako važnoj odluci ne može raspravljati i bez pismenog materijala na šta su predstavnici veća Beogradskog i Novosadskog univerziteta pokazali da oni imaju i svoje pismene stavove.

Član Rektorskog saveta profesor dr Milivoje Zečević ostao je u manjini apsolutno podržavajući stav studenata i princip Rektorskog saveta. On se založio za ekvivalenciju diploma uz argument da bi se u suprotnom degradirale diplome naših studenata u inostranstvu. Profesor je rekao da bi studenti tako odlazili u Hrvatsku kako bi im se diploma priznavala kao master. Sa ovim stavom se delimično složio i rektor Dejan Popović smatrajući da je zaista izlišno nostrifikovati domaće diplome.

Među prisutnim studentima još jednom je iznet stav da ekvivalenciju treba izvršiti na osnovu opterećenja tokom studija, a ne formalnog trajanja fakulteta.

Inače, već od 12 časova, Studentska unija Srbije i Savez studenata Beograda, uz podršku organizacija sa svih univerziteta u Srbiji, organizovali su protest na platou ispred Filozofskog fakulteta.

Diplomci i studenti su zahtevali da se izjednači zvanje „diplomirani” sa novom diplomom „mastera” i smanje školarine za 50 odsto, zbog objektivnih socijalnih uslova.

Sa platoa, gde se okupilo više od stotinak studenata, student druge godine fizike Tadej Kureta je podsetio da je na ranijem sastanku rektora odlučeno da se te studije izjednače, ali da „grupacija fakulteta društvenih nauka hoće da obori tu odluku”. „To znači da će svi koji su upisali fakultete pre 2006. godine morati da plate školarinu za još jednu, petu godinu studija, da bi im zvanje bilo priznato”, rekao je Kureta.
Studentkinja druge godine sociologije na Filozofskom fakultetu Staša Stanković rekla je da su njihovi zahtevi legitimni, jer osnovne studije ne traju četiri, već pet godina. „Naše studiranje, i kada se o najboljim studentima radi, traje pet godina. Ukoliko ne udovolje ovim zahtevima, samo onaj ko bude imao novac moći će da upiše tu petu godinu i zato je naš protest isključivo socijalan”, rekla je ona.
J. Stevanović
[objavljeno: 07.11.2006.]
-----------

---

evo linka:


http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=11388

---

Ako vas zanima evo kako je u hrvatskoj:


Magistarski rad i magisterij postaju nešto drugo, ostim toga - magisteriji će postojati samo za neke struke, tehničari će nakon "magisterija" imati dipl.ing.! I ti magisteriji će biti obično zvanje, nešto kao danas mr.ph.!

O tome je bilo opširno ovdje pisano, pa samo podsjećam:

U kolovozu 2003. na snagu je stupio Zakon o znanstvenoj djelatnosti i viskokom obrazovanju kojim se - među ostalim - nazivlje u navedenim djelatnostima usklađuje sa smjernicama EU, kako bi se omogućila laka nostrifikacija diploma u oba smjera.

Do sada je bilo neke stvari dosta teško nostrificirati, jer su studiji bili različiti, i po trajanju i po obliku. Npr. tko bi završio vani magisterij (koji tamo obično traje dva semestra), teško bi dobio nostrifikaciju da ima naš mr.sc. jer u Hrvatskoj taj smjer traje četiri semestra i slično.

Dakle, sada imamo (malo ću skratiti članke):

1) Sveučilišno obrazovanje obuhvaća sljedeće tri razine:
(1) preddiplomski studij,
(2) diplomski studij i
(3) poslijediplomski studij.

I. Preddiplomski studij
(1) Na preddiplomskom sveučilišnom studiju, koji u pravilu traje tri do četiri godine, stječe se od 180 do 240 ECTS bodova. Preddiplomski studij osposobljava studente za diplomski studij te im daje mogućnost zapošljavanja na određenim stručnim poslovima.

(2) Završetkom preddiplomskog studija stječe se akademski naziv baccalaureus odnosno baccalaurea uz naznaku struke, ako posebnim zakonom nije određeno drukčije.

(3) U međunarodnom prometu i diplomi na engleskom jeziku stručni naziv po završetku preddiplomskog studija je baccalaureus, odnosno baccalaurea.

II. Diplomski studij
(1) Na diplomskom sveučilišnom studiju, koji u pravilu traje jednu do dvije godine, stječe se od 60 do 120 ECTS bodova.

(2) Ukupan broj bodova koji se stječu na preddiplomskom i diplomskom studiju iznosi najmanje 300 ECTS bodova.

(3) Ako zakonom nije određeno drukčije, završetkom diplomskog sveučilišnog studija stječu se akademski nazivi:
1. za sveučilišne medicinske programe doktor (dr.) struke,
2. za sveučilišne tehničke programe diplomirani inženjer (dipl. ing.) struke,
3. za sveučilište teološke programe diplomirani teolog (dipl. teol.),
4. za sveučilišne programe učiteljske struke diplomirani učitelj (dipl. uč.),
5. za sveučilišne programe nastavničkih struka profesor (prof.) struke,
6. za sveučilišne programe umjetničkih struka akademski (akad.) umjetnik (slikar, kipar, muzičar, glumac, itd.),
7. za ostale sveučilišne programe magistar, odnosno magistra (mag.) struke.

(4) Kratica nabrojanih akademskih naziva stavlja se iza imena i prezimena osobe.

(5) U međunarodnom prometu i diplomi na engleskom jeziku akademski naziv je »master of science ili master of art /mr. sc./«, ukoliko posebnim Pravilnikom iz članka 71. nije drugačije određeno.

III. Poslijediplomski studij
(1) Poslijediplomski sveučilišni studij može se upisati nakon završetka diplomskoga sveučilišnog studija.

(2) Poslijediplomski sveučilišni studij traje u pravilu tri godine, i njegovim završetkom stječe se akademski stupanj doktora znanosti (dr. sc.), odnosno doktora umjetnosti (dr. art.).

(3) Sveučilište može općim aktom urediti stjecanje ECTS bodova na poslijediplomskom studiju te uvjetovati prijavu doktorskog rada stjecanjem određenog broja ECTS bodova.

(4) Osobe koje su ostvarile znanstvena dostignuća koja svojim značenjem odgovaraju uvjetima za izbor u znanstvena znanja, mogu steći doktorat znanosti upisom doktorskog poslijediplomskog studija i izradom doktorskog rada, bez pohađanja nastave i polaganja ispita.

(5) Kratica akademskog stupnja stavlja se ispred imena i prezimena osobe.

(6) Sveučilište može organizirati poslijediplomski specija_listički studij koji traje jednu do dvije godine i kojim se stječe zvanje specijalista određenog područja (spec.). Naziv specijalista, odnosno njegova kratica dodaju se akademskom nazivu iz članka 72. stavak 3. ovoga Zakona.

(7) Sveučilište statutom može utvrditi da se završetkom poslijediplomskog specijalističkog studija stječe drukčije zvanje od onoga propisanog stavkom 5. ovoga članka, u slučaju kada je za određeno stručno područje posebnim zakonom propisano speci_jalističko usavršavanje.

Znači, Mate Matić može sebi dodati, uzeti ću pravo i informatiku:

- nakon 3-4 godine faksa Mate Matić baccalaureus prava (baccalaureus informatike)
- nakon još 1-2 godine faksa Mate Matić mag. prava (ali: dipl.ing. informatike!)
- nakon stučnog poslijediplomskog studija: Mate Matić mag. prava spec. (dipl.ing. informatike spec.)
- nakon doktorskog studija: dr.sc. Mate Matić

Dakle - nisu svi magistri, a niti su oni koji dobiju mag. struke magistri znanosti, to nije akademska titula kao do sada! Zato se taj mag. struke se stavlja iza imena, dakle kao mr. ph. za farmaceute, odn. dr. med. za liječnike.

Opširnije: http://www.forum.hr/showthread.php?threadid=29742

Stari nazivi ostaju onima koji su ih stekli.

Ovim Zakonom napokon postajemo kopatibilni zapadnim državama - usklađen je i sa smjernicama EU i s međunarodnim aktima. I više se ne bi trebalo događati da ti npr. magisterij s Yalea bude priznat u Hrvatskoj kao stručni magisterij (mr. bez sc., ispred imena) - jer je trajao samo dva semestra.

U zadnjih godinu i pol Hrvatska dobija pravni okvir Europske unije. Možda se još ne primjećuje, ali stvari se ubrzano prilagođavaju. Međutim, zakone je puno lakše mijenjati od procesa u glavama...

---

E sad ne znam koliko je to tačno ali načuo sam da megatrend nastavlja dalje sto se tiče master studija. Danas valjda polažu kvalifikacioni ispit iz englseskog. Rekli su da je odluka doneta i da su studije organizovane na principu 4+1 tj. moraju pohađati studije još godinu dana.
Univerzieti baš imaju autonomiju i mogućnosti. Kad odrastem formiraću i ja jedan.

---

Ova sto se desava je neverovatno nije ni cudo sto najbolji engleski univerziteti nisu ni hteli da predju na Bolonjsku.

---

Ova sto se desava je neverovatno nije ni cudo sto najbolji engleski univerziteti nisu ni hteli da predju na Bolonjsku.

---

Sta ce se dogoditi sa studentima poslediplomskih studija (magistarskih) koje su zapoceli po ranijem programu.
Ja sam konkretno zapoceo magistarske na ETF-u u Beogradu 2000. godine i prijavio sam tezu. Kakav ce biti moj status, odnosno kakvo cu zvanje ja dobiti?

Da ne bi bilo zabune bolonjska deklaracija zapravo i predstavlja proces usaglašavanja studija u celoj evropi, a kao model je upravo uzet model studiranja u Engleskoj pa su i titule engleske. U engleskoj osnovne bachelor studije traju tri godine a master dve pa je to sistem 3+2+3. U Americi je sistem 4+1+3 jer tamo osnovne studije traju 4 godine, ali ne četiri godine koje su bile po našem starom programu sa opterećenjem od 30 ćasova nedeljno već sa 24 časova nedeljno. Godine studjija se moraju uporedjivati po sadržaju i intenzitetu rada a ne samo po vremenu trajanja. Da to nije tako mogli bismo organizovati studije koje bi trajale na pr 8 godina ali sa nikakvim opterećenjem pa da nakon toga podelimo doktorske titule. Valjda je bitno šta se radilo tokom tih godina, a da paradoks bude veći upravo oni koji su do skora bili protiv bolonjske deklaracije tvrdili su kako su naše osnovne studije teže i obimnije od master studija. Sada preko noći tvrde sasvim suprotno. Njima je u interesu samo da koče proces i da naplate što više. Evropa želi da homogenizuje studije u svim zemljama i to je dobro. Ona to radi jer je ugrožena u obrazovnom smislu od amerike i raznih mnogoljudnih azijskih zemalja pa se na taj način sprečava odliv mozgova. Nije problem sa bolonjskom deklaracijom već sa načinom na koji se ona sprovodi, i gde su neki videli svoju šansu za lov u mutnom.

Magistri će moći , kao što sam već napisao, da pristupe izradi doktorke disertacije. Nove doktorske studije se ne ratlikuju mnogo od ranijih magistarskih samo je uračunata godina koja je kantidatu potrebna da bi napisao naučpne radove i doktorsku disertaciju. Razlika postoji i u kvalitetu izmedju magistarske i doktorske teze.

---

Ali ja tek treba ovih dana da magistriram na ETF-u pa me zanima kakvo cu zvanje imati