Spasavanje jezičkog blaga - Posle mnogo godina čekanja na projektu angažovano i pet mladih saradnika – Ostvaren san slavnog Pavla Ivića
Iz Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti ovih dana stiže jedna apsolutno optimistička vest: posle mnogo godina čekanja, posle mnogih nesporazuma sa prethodnom vladom i njenim ministrom za nauku oko poslova i potrebnog kadra na nekoliko kapitalnih projekata i realne mogućnosti da se teško formirani stručni tim istraživača ovog Instituta raspe na sve četiri strane sveta – angažovano je pet mladih saradnika u radnom odnosu. Ovaj važan korak ostvaren je zahvaljujući razumevanju i saradnji Izvršnog odbora SANU i resornog Ministarstva za nauku u Vladi Srbije.
Prevashodni zadatak mladih naučnika biće finalni deo rada na Srpskom dijalektološkom atlasu, koji je još pre više od četiri decenije osmislio tada mladi Pavle Ivić, jedan od najvećih lingvista i dijalektologa slovenskog sveta. Tako se polako formira ekipa istraživača sastavljena od poletnih juniora i iskusnih seniora, o čemu je decenijama sanjao danas počivši akademik Ivić, a o čemu je nedavno – na predstavljanju Opšteslovenskog lingvističkog atlasa – govorio prof. dr Slobodan Remetić, rukovodilac projekta.
– Toliko puta je na više mesta rečeno da je izrada nacionalnog jezičkog atlasa prvi zadatak srpske dijalektologije – kaže prof. dr Remetić, očigledno radostan zbog angažovanih mladih saradnika i finalizacije poslova na pripremi Srpskog dijalektološkog atlasa. – Sticajem mnogih okolnosti taj dug je nadživeo eru najvećih stručnjaka koje smo dosad imali. Tačno sto godina u struci su delovali Aleksandar Belić i njegov najbolji učenik Pavle Ivić. Okolnosti nisu dozvolile Iviću, možda i najkompletnijem evropskom dijalektologu svog vremena, da pri Međuakademijskom odboru za dijalektološke atlase formira naučno jezgro istraživača za poslove lingvističke geografije. Godinama je na svim tim zadacima bilo angažovano samo jedno lice, a u poslednje vreme – niko!
Srećom, ističe Remetić, jezička građa prikupljena za ovu važnu i veliku knjigu, neće više baštiniti status mrtvog kapitala. U Institutu za srpski jezik formiran je Odsek za lingvističku geografiju, a Odeljenje jezika i književnosti SANU saglasilo se sa predlogom Instituta o daljem radu na poslovima dijalektologije i onomastike. Prema odluci Odeljenja taj rad „treba da bude projekat od nacionalnog značaja pod staranjem SANU, a da se kadrovska pitanja i angažovanje stručnjaka obavi preko Instituta i u saradnji sa Ministarstvom za nauku”.
Tako je i učinjeno i zahvaljujući razumevanju Ministarstva, u okviru projekta „Dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora” u ovoj godini je angažovano tih pet mladih ljudi u radnom odnosu. Konačno se ostvaruje preduslov uspešnog rada na poslovima ove vrste. Mnoge papire sam potpisao, a i danas pred vama stojim sa uverenjem da niko ne sme naciju ostaviti bez njenog jezičkog atlasa. O spasavanju i obradi narodnog jezičkog blaga na naučnim skupovima sam govorio u kontekstu polaganja ispita savesti aktuelne generacije intelektualnih i vladajućih struktura nacije.
Zašto je toliko važna lingvistička geografija i šta ona posebno znači u slovenskom svetu? Profesor Remetić ističe da je ona „uvek čitljivija od političke geografije”, jer politička geografija, zavisno od različitih pretenzija i međunarodnih okolnosti – varira. Lingvistička uvek daje pravu sliku porekla, razvoja i pripadnosti jednog naroda i dijalekatske celine njenom izvornom jeziku. I tu dileme – nema.
– Danas ni Srbi, ni Makedonci, ni Slovenci, ni Hrvati, još uvek nemaju ni ogledni tom svoga jezika. A jedan događaj je dodatno zaoštrio inače veliku odgovornost naših jezikoslovaca pred kulturom sopstvene zemlje. U izdanju Bugarske akademije nauka, uz finansijsku podršku Fondacije Soros, objavljen je„ Bugarski dijalekatski atlas. Svodni tom”. Bugari su u ovaj Atlas uključili i područje srpskih govora prizrensko-timočke dijalekatske zone, doduše bez teritorije Autonomne pokrajine Kosova i Metohije. Pravi odgovor na bugarske pretenzije na etnički i jezički srpski prostor jeste izrada Srpskog dijalektološkog atlasa. Mi smo ovih dana prionuli na posao pa, ako potraje kontinuitet u razumevanju i podršci, mi ćemo najdalje za godinu dana biti u prilici da porazgovaramo o prvom tomu najvažnijeg posla srpskih dijalektologa – kaže, na kraju, prof. dr Slobodan Remetić.
Danica Radović
Predstavljen Prvi tom kapitalnog dela domaće leksikografije - "Srpski biografski rečnik"