[es] - dva pitnja o memoriji u C++ i potabilnosti koda

JimRainor
Novi Sad

Član broj: 26018
Poruke: 264
*.panline.net.

+2 Profil

dva pitnja o memoriji u C++ i potabilnosti koda

^{09.04.2005. u 12:15 - pre 231 meseci}

Dva pitanja:
(1) Mene interesuje gde na netu ima neki prikaz kako u memoriji izgleda nesledjivanje i ostale c++ stvari.
(2) Procitao sam negde ovde da C++ kod nije sasvim portabilan tj da se ne moze kompajlirati za sve OS-ove dok je C tu bolji. Sta je istina?

_{We've arranged a global civilization in which the most crucial elements profoundly

depend on science and technology. We have also arranged things so that almost no

one understands science and technology. This is a prescription for disaster.}
Carl Sagan

Odgovor na temu

X Files
Vladimir Stefanovic
Pozarevac

SuperModerator
Član broj: 15100
Poruke: 4902
*.nat-pool.po.sbb.co.yu.

Jabber: xfiles@elitesecurity.org

+638 Profil

Re: dva pitnja o memoriji u C++ i potabilnosti koda

^{09.04.2005. u 12:37 - pre 231 meseci}

(2)

Price o (realnoj) portabilnosti koda su za malu decu.
Prednost C-a u odnosu na C++ je u tome sto dok je C bio
aktuelan i nije bilo 'ozbiljnih' GUI-ja, pa je i komplikacije bilo
manje. Ko i danas (ozbilno) koristi C, to je uglavnom ili petljavina
oko mikrokontrolera, ili neke opste sistemske stvari - sto ce reci
nema veze sa GUI aplikacijama.

Nije lako prebaciti (ozbiljan) kod iz Borland C++ Builder 5 u
verziju 6, a kamo li ne daj Boze u MSVC++.

Mislim da danas ni jedan C++ kompajler nije 100% ANSI
kompatibilan, iako na kutiji pise da jeste (za Borlandov znam
sigurno).

(1)

Ne znam za sajt. Znam samo da se objektne 'veze' definisu staticki,
(u samom source-u) tj. sve se zna unapred, a kreiranje dinamicki.

Pa cak ni virtuelni mehanizam, gde se tek po tipu objekta zna koja ce
metoda (istog imena) biti izvrsena - mislim da nije svetsko cudo.

Inace, OOP pristup je sporiji od strukturalnog jer ima vise dinamickog
vezivanja.

Odgovor na temu

dejandj

Član broj: 92
Poruke: 3620
*.rcub.bg.ac.yu.

Profil

Re: dva pitnja o memoriji u C++ i potabilnosti koda

^{09.04.2005. u 17:49 - pre 231 meseci}

Isto to SAMO malo drugacije...

Portabilnost 100% (a i bilo sta drugo 100%) NE postoji, nije nikad postojalo, a i nikad nece...

100% je da cemo umreti (nema dokaza!, dok nije kasno)...

"Realna portabilnost" postoji, SAMO za ono sto je u specifikaciji kupljene stvari i u toj meri, u kojoj mozes da se sudis i dokazes sudiji da si ti u pravu a ne suprotna strana i mozes od nje (suprotne strane), sve to da naplatis!

Probaj to sa Billy-em...

Neki "dodaci", SVI su "Ansi" kompatibilni, samo imaju neke svoje bubice!

"Sve" se MORA znati unapred (ili bar najbolji "guess") uz nesto pogadjanja ko ce da dobije na Lotto-u. Ako nisi unapred predvidjen, nista od toga...

Tesko da ce neko (citaj bilo ko), dati majmunu koje milionce na lotu, ako NIJE COEK, makar i upisao i uplatio TACNU kombinaciju!!!

Tu vec krecu diskusije o "ljudskim pravima".

http://www.elitesecurity.org/forum/101

Odgovor na temu

X Files
Vladimir Stefanovic
Pozarevac

SuperModerator
Član broj: 15100
Poruke: 4902
*.nat-pool.po.sbb.co.yu.

Jabber: xfiles@elitesecurity.org

+638 Profil

Re: dva pitnja o memoriji u C++ i potabilnosti koda

^{09.04.2005. u 18:16 - pre 231 meseci}

Eh, da zaboravih:

Zamisao o portabilnosti C-a pocinje jos od vremena kada su vrlo
lukavo (i tada ispravno) u jezik uvrstili mali broj kljucnih reci koje su
standardizovali, a sve ostalo ukljucujuci ulaz i izlaz stavili u biblioteke.
Drugim recima nisu polazili od pretpostavke da ulaz *mora* biti, na primer
tastatura. Jednog dana moze biti i glas. Takva promena teoretski ne bi
narusila portabilnost. Kod bi bio isti - samo bi se menjala unutrasnja
implementacija.

Dakle korisnik 'bilo kog sistema' samo ukljuci biblioteku, npr:

#include "stdio.h"

i zna da kako izgledaju prototipi funkcija koje hoce da koristi, i to je to.
Unutrasnja implementacija je bila stvar OS-a.

Medjutim, kada su se pojavili graficki korisnicki interfejsi tada je sve
palo u vodu. Ko da standardizuje sve moguce varijante GUI-ja!

Kada se osvrnem unazad mislim da su sa stanovista *stvarne lakoce*
prenosa koda na razlicite sisteme ubedljivo 'NAJPORTABILNIJI'
bili oni interpreterski BASIC-i (koji su i bili optuzivani za neportabilnost).

Basic je bio toliko prost da je stvar prenosa koda bila uglavnom fizicka
zamena jedne komande drugom.

Tek danas, pojavom .NET standarda ponovo se otvara mogucnost za
*stvarnu* prenosivost. Mislim da postoji i verzija .NET-a za Linux (naravno
osiromasena samo iz starteskih razloga MS-a).

Odgovor na temu