Čovek će po prvi put aktivno delovati na postojeći kosmički poredak

Američki naučnici otvaraju novu stranicu u istraživanju kosmosa. U 19,47 po srednjoevropskom vremenu, iz baze Kejp Kanaveral (na Floridi), poleteće u vasionu sonda "dip impakt" na putovanje dugo 133 miliona kilometara. Njen cilj je kometa "Tempel 1".

Ovoga puta to neće biti uobičajena „poseta" jednom kosmičkom telu. Sonda će se u neposrednoj blizini "Tempela 1" naći 3.jula i tada će ispaliti bakarni projektil veličine frižidera u čvrsto jezgro komete. Udar u cilj očekuje se 4. jula, na američki nacionalni praznik Dan nezavisnosti. Naučnici očekuju da će eksplozija napraviti u "srcu" komete rupu veličine fudbalskog stadiona prečnika oko 100 metara i duboku 25 metara.

Scenario misijs američke sonde podseća na najbolja holivudska naučnofantastačna ostvarenja, poput filma "Dip impakt" iz 1998. godine, koji je prikazao opasan susret naše planete i jedne komete. Ovoga puta umetnička vizija, međutim, postaje realnost. Prvi put biće izveden "napad" na kometu, čime će čovek aktivno delovati na postojeći kosmički poredak.

Putovanje u prošlost

Komete su, ponajviše zbog svog neobnčnog izgleda glave i gizdavog repa od davnih vremena izazivale čovekovu radoznalost. Reč je o najmanjim kosmičkim objektima u Sunčevom sistemu sastavljenim od mešavine leda, prašine, stena i gasova zbog čega se često i nazivaju prljave snežne lopte.

Astrofizičari tvrde da istraživanje kometa predstavlja svojevrsno putovanje u davnu prošlost. Smatra se, naime, da su ova tela vršnjaci Sunčevog sistema čija starost se procenjuje na 4,5 milijardi godina.

Komete se kreću po eliptičnoj putanji. "Tempel 1", koji je cilj američke sonde, svoje putovanje oko Sunca obavi za 5,5 godina. Ovu kometu otkrio je nemački astronom Ernest Vilhelm Lebereht Tempel 1867. godine, prečnik njenog Jezgra iznosi oko šest kilometara.

Upravo ova kometa biće meta napada projektila, teškog 372 kilograma, koji će ispaliti matična sonda. Naučnici očekuju da ovaj "metak" - "impaktor" udari brzinom od 37.000 kilometara na čas u Jezgro komete. Tom prilikom biće oslobođena energija koja odgovara eksploziji 4,4 tona TNT eksploziva.

Stručnjaci NASA ne očekuju, međutim, da će ova eksplozija izazvati raspad jezgra komete šš njeno skretanje s putanje. Biće to kao da muva udari u 'boing 767', prenose mediji izjavu jednog američkog naučnika.

Kosmički spektakl

Približavanje projektila kometi i udarac biće snimani do poslednjeg trenutka. Na "impaktoru" su instalirane kamere koje će beležiti sve detalje i slati snimke na Zemlju. Osim toga, "gađanje" komete pratiće i dve kamere na matičnoj sondi koja je zaštićena specijalnim oklopom. Predviđeno je da ovaj kosmički spektakl, koji će trajati petnaestak minuta, prate najjači teleskogš na našoj planeti.

Prilikom eksplozije, iz jezgra kometa biće oslobođen materijal koji će pomoći stručnjacima u dešifrovanju tajni ovog kosmičkog objekta. Osim toga, naučnici očekuju odgovor na pitanje da li je moguće uššggenje komete ili njeno skretanje s putanje ukoliko ona opasno zapreti Zemlji.

"Stvar je sasvim jednostavna, ukoliko želiš da vidiš šta se krije u nekom predmetu izbupšš u njemu rupu ili ga udariš čekićem", objasnio je Majkl Hirn, astronom i naučni rukovodilac projekta "Dip impakt".

Odmah posle gađanja "Tempela 1" sonda kreće u susret novoj kometi, ali bez "bombe". Misija ,dip impakta" kostaće američku državu nešto više od 300 miliona dolara. Prilično skromna suma za inače preskupa vasionska istraživanja.

http://www.nasa.gov/mission_pages/deepimpact/main/index.html

http://deepimpact.jpl.nasa.gov/science/tempel1.html

Žarko Rakić

---

imam osecaj da ce nesto debelo da za*eru u vezi ovog... mnogo puta se ovde pominje "Naucnici ocekuju"!

ima da je skrenu sa puta, u pogodite kom smjeru

---

hehe

NASA-ina misija "Deep Impact", predviđae da se na put komete "Tempel 1" postavi sonda specijalno konstruisana za sudar sa jezgrom komete. Dvodelna svemirska letelica "Deep Impact" poletela je na vrhu Boeing Delta II transportne rakete iz Kejp Kanaverala na Floridi, SAD, na šestomesečni put bez povratka. Svemirska letelica treba da postavi bakarnu sondu dimenzija metar sa metar na put komete "Tempel 1" tačno 4. jula 2005. godine. Kometa će se tada nalaziti na udaljenosti od 133,6 miliona kilometara od Zemlje. Procenjuje se da će udarom jezgra komete o sondu mase 372 kilograma, pri brzini od gotovo 37.000 kilometara na sat, na površini jezgra nastati krater dimenzija fudbalskog igrališta.

Sondiranje

Drugim rečima, sonda će bukvalno biti pregažena od strane komete (kao kad bi džambo džet naleteo na komarca). Predviđeno je da matična letelica, koja će se nalaziti u blizini, pravi fotografije događaja pomoću najmoćnije kamere ikad poslate u daleki svemir i sakuplja naučne podatke uz pomoć specijalne opreme. Fotografije i podaci slaće se nazad na Zemlju posredstvom antena iz Mreže dalekog svemira (Deep Space Network). Događaj će osmatrati i NASA-ine "Chandra", "Hubble" i "Spitzer" svemirske opservatorije, koje se nalaze bliže Zemlji.

Priliku za osmatranje materijala izbačenog iz novoformiranog kratera na površini komete imaće i profesionalni i amaterski astronomi na Zemlji. Misija "Deep Impact" treba da omogući naučnicima kratak pogled ispod površine komete, gde se, prema uvreženom verovanju, nalaze čestice materijala sačuvane u nepromenjenom obliku još od vremena nastanka Sunčevog sistema.

U NASI su uvereni da će projekat, odnosno nova saznanja o prirodi i sastavu nebeskih putnika kometa, baciti malo svetla na osnovna pitanja vezana za nastanak Sunčevog sistema. "Cilj istraživačke misije NASA je razumevanje uslova koji su doveli do nastanka planeta", izjavio je na konferenciji za novinare Endi Dencler, direktor Odeljenja za Sunčevi sistem, pri štabu NASA u Vašingtonu. "Dip impakt je smela, inovativna i uzbudljiva misija koja će pokušati nešto što niko pre nije uradio, sve radi otkrivanja tragova našeg vlastitog porekla."

Kometa "Tempel 1"

Komete predstavljaju ostatke materijala obrazovanog u najhladnijem delu Sunčevog sistema. Udari kometa igrali su veoma važnu ulogu u evoluciji Zemlje, naročito tokom rane istorije. Neki veruju da su upravo komete donele na Zemlju vodu i razne organske hemikalije. Komete su vidljive na nebu iz dva razloga. Kao prvo, prašina koja se podiže sa njihovog jezgra reflektuje sunčevu svetlost kako se kometa kreće kroz svemir. Pored toga, određeni gasovi, stimulisani dejstvom Sunca, emituju svetlost nalik na fluorescentne sijalice.

okom vremena, kometa može da postane manje aktivna ili čak "nevidljiva". Tim veoma interesuje da li komete samo troše svoje zalihe gasa i leda oslobađanjem u svemir ili ih i zadržavaju u unutrašnjosti. Isto tako, postavlja se i pitanje eventualne razlike u sastavu površine i umutrašnjosti jezgre komete. Kontrolisano pravljenje kratera, kao što se planira za "Deep Impact" misiju, moglo bi da pruži uvid dublje u unutrašnjost komete.

Kometu "Tempel 1" otkrio je 1867. godine Ernst Tempel. Iako postoji vrlo malo fizičkih podataka, čini se da se radi o kometi sa slabom površinskom aktivnošću. Proučavanja varijacija sa vremenom pokazala su da kometa rotira mnogo sporije od Zemlje. Na taj način njena rotacija neće izvesti udarni krater van vidnog polja sočiva kamere sa matične svemirske letelice tokom "bliskog susreta". Kometa obilazi Sunce svakih 5,5 godina i verovatno je načinila više od stotinu prolaza kroz unutrašnji Sunčev sistem. Zbog toga ona predstavlja dobar materijal za proučavanje evolutivnih promena u omotaču, odnosno površinskoj kori kometa.

Tehnologija

NASA je isplanirala vreme trajanja misije na ukupno šest godina. Sa projektovanjem misije započeto je u novembru 1999. godine. Od maja iste godine, tim stručnjaka misije bio je angažovan na izradi i ispitivanju dvodelne svemirske letelice. Veća, matična letelica zamišljena je kao nosač za manju, tzv. "impaktor" letelicu. U blizini komete, impaktor bi bio oslobođen, kako bi se pozicionirao na kometinu putanju.
Energiju za pokretanje impaktor dobija iz baterije i sposoban je za samostalan rad u trajanju od samo jednog dana. Radi se o "pametnom" impaktoru, jer, nakon oslobađanja od matične letelice, preuzima odgovornost za vlastitu navigaciju i manevrisanje koje treba da ga dovede na put komete. Na impaktor je postavljena kamera koja treba da hvata i prosleđuje slike kometinog jezgra sve do nekoliko sekundi pred sudar. Sudar nije dovoljno jak da izazove bilo kakvu promenu u orbitalnom kretanju komete oko Sunca.



Impaktor je u najvećem delu napravljen od bakra, koji neće predstavljati smetnju pri analizi podataka o hemijskom sastavu komete. Nakon otpuštanja impaktora, matična letelica treba da izvede manevar koji će je dovesti na nov položaj, oko 500 kilometara udaljen od komete. Letelica je namenjena osmatranju i snimanju sudara, materijala izbačenog iz kratera i strukture i sastava unutrašnjosti kratera. Tokom bliskog prolaza kometinog prašnjavog repa, letelicu će štititi specijalni štitovi.

Nakon toga, instrumenti sa letelice biće u prilici da osmotre još jednom kometu koja se udaljava radi uzimanja dodatnih podataka sa druge strane jezgra i registrovanja eventualnih promena aktivnosti komete. Za osmatranje udara, kratera i izbačenog materijala letelica nosi opremu za optičko snimanje i infracrveno spektralno kartografiranje.

Za komunikaciju sa Zemljom služi radio antena koja odašilje na frekvenciji od oko osam gigaherca, jer u isto vreme ona treba da "osluškuje" impaktor na drugoj frekvenciji. Tokom većeg dela misije, matična letelica komuniciraće sa 34-metarskom antenom iz NASA-ine Mreže dalekog svemira. Tokom kratkog vremena sudara, kad krene lavina podataka, na Zemlji će se aktivirati veći broj preklapajućih antena razmeštenih širom Zemaljske kugle.

Tim

Misija "Deep Impact" je plod saradnje između Merilendskog univerziteta (University of Maryland, UMD), Laboratorije za mlazni pogon (JPL) Kalifornijskog univerziteta i kompanije "Ball Aerospace and Technology Corp". Vodeću ulogu u misiji ima UMD. Inženjeri iz "Ball Aerospace and Technology Corp" projektovali su i izradili letelicu pod nadzorom uprave JPL.

Ceo tim sačinjava više od 250 naučnika, inženjera i menadžera. "Deep Impact" spada u seriju NASA-inih "Discovery" misija. Radi se o osmoj misiji u seriji jeftinih, usko specijalizovanih istraživanja na području nauke o svemiru.

Oliver Terzić

---

Evo i male simulacije kako ce to izgledati

http://www.astronomija.co.yu/a...mpact/misija/video/flyby1h.mov

Mene interesuje ako ste tu nesto iskomplikuje i krene ka Zemlji koliko bi trebalo vremena da dodje do Zemlje?

Neki su vec poceli da pumpaju ovu vest:

BLIC http://www.blic-europa.com/arhiva/2005-07-01/strane/svet.htm

Još samo tri dana do riskantnog eksperimenta NASA u blizini Zemlje
Strah od kosmičkog udara

Za milione Amerikanaca koji ove godine budu obeležavali Dan nezavisnosti Američka svemirska agencija NASA potrudila se da priredi najveći vatromet do sada, ali ne na Zemlji već u svemiru. Svemirska letelica će pogoditi kometu iako niko sa sigurnošću ne može da kaže kakve će biti posledice tog udara i da li će se one osetiti na Zemlji.

Svemirska letelica „Dip impakt“ („Duboki udar“) će 4. jula uz pomoć sonde od 370 kilograma udariti u kometu „Tempel 1“ i tom prilikom će se osloboditi kinetička energija kao 4.800 kilograma eksploziva TNT.

Iako se naučnici nadaju da će analizom materijala iz središta komete uspeti da odgonetnu deo zagonetke o nastanku našeg Sunčevog sistema (veruje se da su komete ostaci materijala od kojih je pre 4,5 milijardi godina nastao Sunčev sistem), niko zapravo ne zna šta će se dogoditi.

Uprkos svim pripremama za misiju za koju je potrošeno 330 miliona dolara, naučnici NASA ne znaju čak ni koliku će rupu eksplozija napraviti u kometi, jer zapravo niko ne zna šta se nalazi u središtu „Tempel 1“. Prognoze su da će rupa biti od veličine kuće do veličine fudbalskog igrališta.

„Ovo je do sada misija sa najvećim izazovom“, kaže Peter Šulc, planetarni geolog sa „Braun univerziteta“ koji je glavni istraživač u misiji „Dip impakt“.

„Pokušaćemo da eksplozijom napravimo rupu ispod površine planete koja je sačinjena od leda, prašine i stena, jer nismo mogli jednostavno da upotrebimo ašov. Uprkos tome što smo izveli desetine simulacija, mi zapravo ne znamo šta će se tačno dogoditi posle eksplozije“, rekao je Šulc kome je nadimak „master blaster“ („gospodar eksplozije“).

Prognoze su da kometa posle eksplozije, koja će biti snimana sa svemirske letelice „Dip impakt“, neće skrenuti sa putanje. Simulacije koje je NASA izvela predviđaju da eksplozija neće imati nikakav efekat na Zemlju.

„Kometa je kao metak koji mi pokušavamo da pogodimo drugim metkom koji je ispaljen u pravom trenutku iz drugog pištolja“, kaže Rik Gremijer, rukovodilac projekta iz laboratorije NASA u Pasadeni, u Kaliforniji.

Međutim, oni koji izučavaju paralelne svetove tvrde da će posledica eksplozije možda ipak biti. Oni kažu da eksplozija neće imati uticaj na fizički univerzum, ali da najveći problem leži u činjenici da niko ne zna šta se nalazi unutar komete. Sudar bi mogao da dovede do oslobađanja elektromagnetnog zračenja čiji intenzitet može da zavisi od građe komete „Tempel 1“. Ova elektromagnetna energija može da izazove promene u paralelnom svetu, što za uzvrat može da dovede do promene u našem fizičkom svetu. Prema nekim naučnicima paralelni svet je pokretač dešavanja u našem fizičkom univerzumu. Ovo je prvi put da će čovek izazvati veliki eksploziju izvan elektromagnetnog štita Zemlje. Promene koje bi iz toga proistekle u paralelnom svetu mogle bi da izazovu posledice koje će se javiti tek za nekoliko godina, decenija ili vekova. Elektromagnetna radijacija, koja će biti izazvana eksplozijom, ukoliko je dovoljno snažna, mogla bi da otvori pukotine u svemiru, što za uzvrat može da dovede do vrtloga u fizičkom univerzumu. S obzirom na to da širenje svemira predstavlja veliku nepoznanicu za naučnike kada je u pitanju vremenska dimenzija tog procesa, efekti izazvani eksplozijom mogli bi da utiču na budućnost, pa čak i na prošlost našeg fizičkog univerzuma.

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 01.07.2005. u 20:45 GMT+1]}

Put do pakla je poplocan dobrim namerama

--- Fridrih Nice

:D

Nasina "Deep impact" sonda se pre oko 45 minuta sudarila sa kometom sa tolikom silom da je kolicina leda koji rasprsio sa komete zaprepastila naucnike.
Eksplozija je bila posmatrana sa drugog dela sonde sa bezbedne udajenosti kada se "impactor" obrusio na jezgro komete "tempel 1" brzinom 23,000 milja na sat.

"Udar je bio spektakularan", rekao je glavni naucnik projekta Dr Michael sa urniverziteta Marilend."Bilo je mnogo svetlije nego sto sa ocekivao"

Ceo tekst na engleskom:
http://www.nytimes.com/2005/07/04/science/04cnd-comet.html?hp

Komete su danas u žiži interesovanja zbog projekta "Duboki udar" (Deep impact) kojim američka agencija NASA želi da istraži kometu "Tempel 1". Američka kosmička sonda "Dip impakt" udarila je jutros u kometu "Tempel 1" koja prolazi pored naše planete, što je bio prvi izazvani sudar nekog predmeta koji je napravio čovek i nekog nebeskog tela.

Ljudi su komete od vajkada smatrali vesnicima bogova, odnosno da prenose božja upozorenja na nadolazeće katalizme ili bioleštine. U jednom od najstarijih epova o Gilgamešu, vavilonskom kralju koji je živeo oko 2.600 pre naše ere, opisuju se nebesa u plamenu, vazduh pun sumpora i poplave što je najavila kometa koja se pojavila na nebu. U doba starih Rimljama, čuvena proročica Sibila spominje "veliki plamen koji sa neba pada na Zemlju".

Krajem Srednjeg veka, rabin Mouzes Ben Nahman govori o dve zvezde koje je Bog uzeo sa neba i bacio ih na Zemlju da bi izazvao velike poplave koje su tada opustošile Španiju. U toj zemlji je živeo rabin-naučnik. Po staromongolskoj legendi Jakutu komete su smatrane za "djavolove ćerke", a papa Kalikst II je čak ekskomunicirao Halejevu kometu zato što je "djavolov instrument", dok su u Velikoj Britaniji smatrali su da je ta ista kometa donela epidemiju crne kuge koja je harala Evropom u periodu 1347-1350. godina.

Po nekim tumačenjima, komete su uticale i na tok ljudske istorije. Stari Rimljani su posle Cezarovog ubistva 78. godine pre naše ere pričali o "kosmatoj kometi" koja se pojavila na nebu neposredno pre atentata. A za Vilijama Osvajača se ispostavilo da je Halejeva kometa najavila njegovu pobedu nad bratom Haroldon, pošto se pojavila neposredno pre odlučujuće bitke za vlast u Engleskoj- 1066. godine kod Hestingsa.
Danas ljudi više ne smatraju da komete najavljuju bes bogova, medjutim one, ipak, ulivaju strah zbog mogućnosti sudara sa Zemljom što bi imalo nesagledive posledice po život na našoj planeti.

Holivud je već eksploatisao tu temu, na primer u filmu "Duboki udar" (Deep impact) Stivena Spilberga iz 1998. godine u kome NASA organizuje akciju u svemiru za uništenje komete koja juri pravo ka Zemlji.

Sadašnja misija NASE, takodje nazvana "Duboki udar", ima zadatak da pojasni poreklo Sunčevog sistema i unutrašnju strukturu kometa, što bi moglo biti korisno prilikom nekog budućeg neželjenog susreta u svemiru. Medjutim, neki su nezadovoljni zbog toga. Pre svih su nezadovoljni astrolozi.

Ruski astrolog Marina Baj je, čak, povela parnicu protiv američke agencije NASE zato što će svojim najnovijim projektom, kako ona tvrdi, "nepovrato uništiti sistem duhovnih vrednosti utičući na prirodnu ravnotežu univerzuma". Ruski astrolog Marina Baj podnela je tužbu protiv NASA tražeći odštetu od 300 miliona dolara zbog lansiranja kosmičke sonde i njenog sudara sa kometom, što će, prema njenim rečima, imati nesagledive posledice na izradu horoskopa kojom se bavi, javlja agencija Tanjug.

„Očigledno je da će elementi kometine orbite i u vezi sa tim položaj planeta biti izmenjeni nakon eksplozije, koja će proizvesti smetnje u mom astrološkom radu i poremetiti izradu horoskopa kojom se bavim“, navela je u svojoj tužbi, podnetoj pre udara američke sonde u kometu, astrolog Baj.

Portparol suda u Moskvi izjavila je da su početne pripreme za ovaj slučaj u toku, ali nije mogla da kaže kada će saslušanje po ovom predmetu početi, javio je Rojters.

(ag)

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 05.07.2005. u 20:56 GMT+1]}

---

Svemirski vatromet za Dan nezavisnosti, tako su slavili Amerikanci

Hicem u kometu Tempel-1, šest kilometara široku i 14 kilometara dugačku, koja je kružila oko Sunca na 133 miliona kilometara od nas, ozvaničeni su, na neki način, „ratovi svetova”, ali bez iskrcavanja vanzemaljaca!

U nedelju ujutru, 24 sata ranije, nanišanili su, u ponedeljak u pet sati i 52 minuta (po griničkom vremenu) pogodili su „nebesku lutalicu”, prvi put opaženu još 1867. godine. Sve to snimala je letelica „Razorni sudar” (Deep Impact) sa bezbednog rastojanja od 500 kilometara, i nastaviće, najmanje, mesec dana da kruži oko komete sve dok je ne sklone na bezbednije mesto ili, ako bude para, pošalju da izvidi neku drugu repaticu. Snimke je 13 minuta slao i „razbijač”, do svojeg poslednjeg elektronskog daha.

Ali, pripreme za prvo svemirsko gađanje, manevarskom a ne bojevom municijom, započele su pre nekoliko godina, a navođenje na cilj od samog poletanja 12. januara 2005. đule (Impactor – „razbijač”) nalik na veš-mašinu, teško 370 kilograma, ispaljeno je sa razdaljine od 800 kilometara, i zarilo se u „zaleđenu grudvu” posle 171 dana putovanja (prevaljeni 431 milion kilometara), tačno tamo gde je upućeno.

Šest sati pre otpuštanja, svemirski brod je obavio četvrtu, poslednju popravku putanje kretanja da bi što bolje naciljao metu. Inženjeri leta su, potom, automatskim nalozima sa Zemlje izveli završne radnje koje su prethodile otkačinjanju „razbijača” brzinom od 102 metra u sekundi. Ostalo će se opisivati kao istorijski događaj.

Sudar vidljiv kao blesak

Strahotni sudar, vidljiv kao blesak na nebu iz nekih krajeva sveta (obe Amerike i Australija), desio se pri brzini od 37.000 kilometara na sat! Udar je odgovarao snazi od četiri i po tone eksploziva trinitrotoluola, načinivši udubljenje široko kao fudbalsko igralište i duboko kao četrnaestospratnica. Uprkos tolikoj silini, „svemirska skitnica” nije ni razbijena, ni skrenuta sa uobičajene staze.

Laboratorija za mlazni pogon u Pasadeni (SAD), u sastavu NASA, godinama je pripremala jedinstven poduhvat, birajući najpodesnije vreme za presretanje. Zamišljena je i napravljena naročita letelica, iz dva dela nejednake veličine, koja je na šestomesečno putešestvije odaslata u januaru raketom-nosačem „delta 2”. I jedna i druga skalamerija su opremljene osetljivim uređajima za prikupljanje važnih podataka. Veća (u slobodnom prevodu – „preletač”) ne premašuje folksvagen bubu, manja („razbijač”) podseća na veš-mašinu.

Zašto su naučnici osmislili ovaj „bliski susret” u svemiru?

Ključni i obelodanjeni zadatak je podrobno proučavanje kometa, za koje se – velikom pouzdanošću – pretpostavlja da su ostaci iz vremena postanka Sunčevog sistema pre četiri-pet milijardi godina, dakle u svojim jezgrima čuvaju prvobitnu kosmičku građu. Saznajući od čega su nastale, dokučićemo poreklo naše zvezde i planeta koje je okružuju. Nebeske repatice kruže, uglavnom, između Marsa i Jupitera, retko se koja približi Zemlji. Posle osmatranja nekoliko, zaključeno je da su sazdane od kamenja i leda (više ovog drugog, za razliku od asteroida koji su stene), s dugačkim repom koji se sve više izdužuje s približavanjem našoj zvezdi.

Ali, šta bi se dogodilo kada bi neku privukla naša planeta? Verovatno bi to bio još jedan „sudnji dan”, kakvih je u Zemljinoj povesti bilo nekoliko. Za jedan se s velikom izvesnošću pretpostavlja da se zbio pre 65 miliona godina, kada su postradali dinosaurusi i 95 odsto živog sveta. Da se takav pomor ne ponovi, čovečanstvo mora da bude pripravno i zaustavi „kosmičke uljeze” u oličene u kometama i asteroidima.

Asteroid juri ka Zemlji

Amerikanci su 1998. pokrenuli program „Svemirska straža” predvidevši da do 2008. snime i ucrtaju 90 odsto od 1.000 do 1.100 malih lutajućih tela koja će nam se kad-tad približiti. Do sada je okončano dve trećine osmatranja. Evropska svemirska agencija je prošle godine u maju poslala letelicu „Rozeta” da, posle decenije leta, na kometu Čurjumov-Gerasimenko iskrca robota za istraživanje njene površine. Usput će podrobno snimiti dva asteroida – Steins (nekoliko kilometara u prečniku) 2008. i Luteciju (sto kilometara u prečniku) 2010.

Američka flota malih letelica, pod nazivom „Zora”, poleteće dogodine da bi od 2010. do 2014. izučavala asteroide Seres i Vesta. A do 2015. godine, najkasnije, iz ove zemlje trebalo bi da pošalju letelicu „Prometej” sa zadatkom da se zakači za jednu, ne zna se koju „kosmičku stenu”, i pokuša da joj promeni putanju ili je odgurne od Zemlje.

Evropljani nameravaju da, u razdoblju od 2010. do 2115. godine izbace dve letelice iz programa „Don Kihot” koje će sedam meseci osmatrati daleki asteroid, potom će se jedna obrušiti kao sada „razbijač”, a druga će sakupljati podatke o tom sudaru. Komete nisu uvršćene u spisak mogućih pretnji, osim nekoliko, jer prohuje vekovi dok se ne pojave u našoj blizini praveći u međuvremenu velike i izdužene petlje oko Sunca.

Međutim, pravu pometnju izazvalo je u decembru otkriće bezimene „kosmičke kamenčine”, označene sa 2004 MN4, prečnika 400 metara, koja će nam se 13. aprila 2029. primaći na samo 36.000 kilometara, bliže nego ijedna do sada. Izvesno je da će ući u putanju nekih geostacionarnih satelita koji kruže na toj visini!

Sagorelo 625.000 imena

U protekle dve godine znatiželjnici su u kosmos poslali svoja imena upisana na jedan kompakt disk. Spisak od 625.000 ljudi iz celog sveta bio je prikačen za „razbijač” i zaštićen od kosmičkog zračenja. Kada je „kosmičko đule” tresnulo na površinu komete, CD je smesta izgoreo.

Stanko Stojiljković

---

Evo i slicica udara...

http://www.nasa.gov/mission_pa...epimpact/multimedia/index.html

---