Nije poenta u neznancu ili znancu vec u pruzanju pomoci pre i posle povrede. Lako mogu sebe da zamislim (a i bio sam u tim situacijama) da pomazem nekom napadnutom nego nekome ko je tesko povredjen , ima neki ozbiljniji napad ili umire.
Nisam ni gadljiv ni histerican ni panicar (niti se bojim tuzbi) , zao mi je tog nekog ali nedovoljno da se pokrenem da pomognem. Mozda da je u pitanju neka ozbiljnija katastrofa , rat i sl. ali ne garantujem.
Da pozovem hitnu i sl. naravno , mozda i da zaustavim krvarenje ako je nesto jednostavnije ali nista vise. Niti znam niti imam zelju da naucim
A potrazi po netu te koji su tuzeni zato sto su pomogli (ne zato sto nisu) , ima slucajeva koliko hoces , ne lupam gluposti
Dobri samaricanin pokriva ovu tematiku, pa cak i USA. Neke americke drzave pruzaju zastitu ovim zakonom samo obucenom osoblju, ali ako niste obuceni ne mozete ni pristupiti ozivljavanju, jer necete imati blage veze sta da radite.
Nemacka ima ovakvo vidjenje na datu tematiku:
In Germany, failure to provide first aid to a person in need is punishable under § 323c of the criminal penal code. However, any help one provides can and will not be prosecuted even if it made the situation worse or did not fulfill specific first aid criteria. People are thus encouraged to help in any way possible even if it does not lead to success.
@Blue82
Nikada ne napipavas puls, to je fora iz holivudskih filmova koja se u prvoj pomoci ne koristi kao dijagnosticki metod bas zato sto je nepouzdana. Eto vec ovom recenicom sam te ohrabrio da prva pomoc nije tako strasna. Otvoris disajne puteve jednostavnim manevrom, proveris da li osoba dise, ako ne dise izvodis CPR. Cak i da unesreceni ima srcani rad, a ti pruzas srcanu masazu manja je steta ako pristupis CPR-u nego da ne pristupis kod coveka koji nema srcani rad.
Ustvari prva pomoc je nesto sto bi svi morali znati jer su statistike neumoljive, u vecini nesreca brzina reakcije pruzanja pomoci je presudna u tome sta ce biti ishod, u vecini nesreca vi cete biti ti koji pruzaju pomoc svojim najblizim calnovima porodice, prijateljima ili komsiji.
Od vaseg znanja ili neznanja zavisice i njihov zivot.
@Hank
Mislim da si potpuno pogresno protumacio Dalibora. Ja sam razumeo da je covek hteo da sazna vise o PP.
"Lupati šamare" klincima koji su potencijalno naoružani vatrenim oružjem i, recimo, navučeni na heroin, pa u stadijumu krize?
Nikako mi ne ide da proniknem u taj mačo-wannabe-srednjevekovni način "razmišljanja". Sa tim klincima se dogodilo baš ono što je bilo i najbolje da se dogodi: uhapšeni su. Nadalje se, ukoliko se smatramo civilizacijom, a ne plemenskom zajednicom, pita sud - objektivni, efikasni, nepristrasni, pošteni sud koji će im dati šansu da se brane. Možda nisu oni u pitanju, a ako se utvrdi da jesu, onda treba rekonstruisati događaje, saslušati oštećene, utvrditi sve činjenice i štetu, pa zatim i kaznu: koja svakako ne može biti šamaranje, bičevanje, paljenje na lomači ili nabijanje na kolac, pa sve da su radili i 100 puta gore stvari.
I robija je za ljude.
Klincima kojima je ovo "cool" da budu dripci čija slika izlazi po medijima sa vrlo originalno mudrim optužbama "pljačkali u centru Beograda" - i treba da pokušaju isto po mogućstvu udruženi sa roditeljima koji su im, i da ne pođu sa njima u ovako mudru akciju, saučesnici...
Ova dvojica ako zajedno mogu da drze pistolj a ovamo kao da su neki 'opasni naoruzani krimosi' ...
Samaranje , bicevanje , pa slanje na ortopediju ili traumatologiju je prava kazna za ovakve , kakav bre sud i evropske drzave.
A ima i onih za koje je lomaca i nabijanje na kolac suvise blaga kazna (npr. silovatelji , pedofili , ubice itd.)
A pripadnike drugih nacija i religija, ljude koji ne razmišljaju kao ti, uspešnije od tebe, ove što se usuđuju da pruže Prvu pomoć unesrećenima ili ove što bi od Srbije da naprave prosečnu EU zemlju, a ne Pakistan... kako njih kažnjavati? Jel može za njih neka humanija varijanta tipa... streljanje? vešanje?
A kakve veze imaju degenerisani pokusaji kriminalaca sa tim koje si naveo ?
Ja ne vidim nikakvu , osim da i jedni (nazalost) i drugi pripadaju ljudskom rodu
U principu nemaju nikakve veze. Ja samo imam neka iskustva, za tebe kompletno neobavezujuća doduše, da ljudi koji bi da šamaraju, bičuju, nabijaju na kolac, šalju na ortopediju i traumatologiju itd. pokušaje kriminalaca, pedofile, silovatelje i ubice počinju obično oko trećeg, četvrtog piva sa svakim novim pivom da proširuju svoje liste i metoda i ciljnih grupa... i onda se obično sa zorom daleko stigne.
Nista se ne sekiraj , ja sam fokusiran samo na one koji to zasluzuju a imam i visoku toleranciju na pivo (3-4 i ne osetim)
Evo da vidis koliko sam tolerantan , ovog http://www.youtube.com/watch?v=20Nk2cX9FWU bih slao samo na sud pa na robiju
Samo ti, Simpsone, ostani fokusiran i ne dozvoli koncentraciji da ti utekne. :-) Moje i brige ogromnog broja stanovnika Srbije vezane su za neke sasvim druge pojave.
U svakoj zemlji postoje neke tipične opasnosti. Amerikanci se decenijama, opravdano ili neopravdano, svejedno je to njihovo pravo, bave mogućnostima nuklearnog i terorističkih napada na SAD u skladu sa čim prolaze određenu obuku u osnovnoj i srednjoj školi, na koledžu, otac posle porodičnog ručka drži smaračku besedu "šta raditi kada ja nisam kod kuće". U bliskoistočnim zemljama, usled visokih temperatura tokom većeg dela godine, postoji opasnost od požara. Zato su ljudi prinuđeni da prođu obuku vezano za požare dok svi formalni, čak i dobar deo neformalnih sastanaka, počinju tako što se prvi govornik predstavi, a zatim pokaže izlaze za slučaj opasnosti i mesta van objekta na kojima ljudi moraju da se okupe u cilju brojanja. U mnogim zemljama postoji opasnost od zemljotresa i cunamija u skladu sa čim se ljudi privatno informišu, a organizovano prolaze obuku koja im svakako donosi veću šansu da prežive. U Južnoj Africi su razbojništva i ubistva kao "dobar dan" u skladu sa čim se na nacionalnom nivou rade određene stvari itd.
U Srbiji se sve to podrazumeva po principu kao "pa nisi debil, znaš šta treba da radiš", i onda u raznim vremenskim periodima Beograd izgubi više ljudi u pucnjavama nego Johanesburg i Durban zajedno, Novi Sad izgubi više ljudi u požarima nego Abu Dabi i Dubai zajedno, na Ibarskoj magistrali podrazumevano godišnje gine više ljudi nego na autobahn-ovima u Nemačkoj na kojima ne postoji ograničenje brzine dok Vučić vadi dete iz snežnih smetova u trenutku kad je prohodan autoput na Aljasci.
Sa stanovišta rezultata je apsolutno nebitno da li si stvarno debil ili si potpuno normalan, čak vanredno inteligentan, ali se ponašaš kao debil. Ne vidim neku nauku u tome da Srbija, formalno i neformalno, popiše tipične opasnosti koje prete na njenoj teritoriji i počne napokon da sprema celokupno stanovništvo, nadležne službe i infrastrukturu za susret sa istim. Već bi popularizacija Prve pomoći, nekoliko zahvata na zakonima, saobraćajnoj infrastrukturi i personalno-organizacione promene u svega nekoliko institucija spasili ogroman broj života svake godine.
Ili dokoni da nastavimo da kukamo što je leti vruće, a zimi hladno dok, na primer, pouzdano znam za veći broj nesrećnih slučajeva u Srbiji u kojima su ljudi gubili živote usled spoljašnjeg krvarenja.
Spoljašnje krvarenje se u velikom broju slučajeva može zaustaviti upotrebom prstiju - pritiskanjem arterija.
Nije čak ni ovo toliko strašan podatak koliko je strašna činjenica to što niko nije ni pokušao. Kada bi se ova pitanja rešila, vrlo lako bi se rešila pitanja poput građanskog hapšenja.
Građansko hapšenje nije nužno hapšenje optuženog za masovna ubistva naoružanog minobacačem. Nekada se građanski mora uhapsiti dementni deda od 80 godina koji je izašao apsolutno go iz javnog WCa na opšte zaprepašćenje žena sa decom i opšte oduševljenje tinejdžera, samo zato što je staralac zaboravio da mu ujutru da potrebnu dozu lekova. Savesni građani bi ipak pre građanskog hapšenja morali da znaju određena pravila: u hapšenju ne sme da učestvuje osoba koja je strana u sukobu ili koja je bilo kako emocionalno uključena u slučaj, ukoliko čovek ne pruža bilo kakvu naznaku fizičkog otpora ili pokušaja bekstva pošto je obavešten da će biti pozvana policija - nema potrebe za građanskim hapšenjem, u slučaju većeg broja okupljenih građana hapšenje moraju da izvedu oni koji su najkompetentniji i fizički najspremniji za takvu akciju (policajci van dužnosti, vojnici, vatrogasci itd.), jer građansko hapšenje nije linč, apsolutno se u svakom trenutku mora maksimalno voditi računa da čovek koji se građanski hapsi ne bude povređen tokom hapšenja pogotovo ako za tim nije bilo bilo kakve objektivne potrebe, građanski uhapšenom čoveku se mora, ukoliko je policiji potrebno vreme da stigne na lice mesta, omogućiti pristup vodi i lekovima koje mora da uzima ukoliko ih ima kod sebe, građanski uhapšen čovek se ne vozi u stanicu policije nego se čeka policija tu gde je građansko hapšenje izvršeno.
Interesantna su građanska hapšenja: građani često hapse ljude koji stvarno objektivno pljunuto liče ljudima čije su slike dan ranije videli u vestima u rubrici "traži se", često se dešava da građani pogrešno tumače krivično delo - strani turisti koji građanski hapse čoveka koji puši marihuanu... u Amsterdamu. Poenta građanskog hapšenja nije kažnjavanje bilo koga zbog bilo čega, već fizičko obezbeđivanje postojanja konkretnog lica na datom licu mesta dok ne stigne policija uz prethodno obavezno obaveštavanje. Bitnije je kako se hapsi, nego ko se hapsi: veća je šansa da te sud osudi što si ubici polomio nogu tokom građanskog hapšenja, a hapsili ste ga nenaoružanog vas desetorica majstora borilačkih veština na livadi iako je on pet puta napomenuo da zovete policiju i da nema nameru da se bije sa vama nego da osudi onog lika što je pokušao građanski da uhapsi Tonija Blera zbog zločina protiv mira - stao je ispred njega i lepo mu rekao: "Gospodine Bler, molim da se ne pomerate dok ne stigne policija ili ću pokušati da sprovedem građansko hapšenje zbog zločina koje ste izvršili...". Telohranitelji su naravno uklonili ovog čoveka, ali je poenta što ga sud nije osudio za pokušaj građanskog hapšenja. Nije ovaj pokušao odmah fizički da se obračuna sa Blerom (u skladu sa čim bi imali veliki problem da rastumačimo šta je atentat, a šta građansko hapšenje), već je pratio proceduru. Idite na http://www.arrestblair.org/ i organizujte se sa ljudima, ukoliko vam je već stalo do toga da probate građansko hapšenje: uhapsite Tonija Blera. Još jedna od pozitivnih stvari vezanih za građansko hapšenje: vršenje pritiska na javne ličnosti. Pogotovo smatram da bi ovo bilo pozitivno u Srbiji, zašto ne bismo, na primer, pokušali građansko hapšenje političara? Sretnete Tomu Nikolića u restoranu, na ulici, na hodniku TV ili radio stanice u kojoj radite, bilo gde i lepo: "Gospodine Nikoliću, molim vas da se ne pomerate dok ne stigne policija ili ću pokušati građansko hapšenje zbog falsifikovanja diplome i nesavesnog održavanja osnovnih sredstava u vlasništvu Republike Srbije datih vam na privremeno korišćenje..."?
Sudovi po Evropi i Americi i širom sveta su, kako i treba da bude, po pravilu nemilosrdni ukoliko nisu poštovana prava čoveka koji je građanski uhapšen, iako je građansko hapšenje samo po sebi pozitivna tekovina - rulja ne sme da linčuje bilo koga ili deli pravdu u skladu sa povicima najglasnijeg, takvo ponašanje je esencijalno zadiranje u suštinu svake pravne države.
Ova priča: neko mi je prišao na ulici i tražio mi pare, nema nikoga ko može da potvrdi da se to dogodilo, pa neka se stvarno i dogodilo, još mi i nije uzeo pare i onda sam ga ja posle 5 sati sačekao i izvadio lovačku pušku iz gepeka kojom ga "građanski hapsim" i primoravam da uđe u taj isti gepek i onda ga vozim u policijsku stanicu... stavite se, ljudi u poziciju suda. Šta biste vi uradili kao sudije u tom slučaju? Ja bih prvo heroja poslao na psihijatrijsko veštačenje, da vidimo da li su 1+1=2, a onda možemo da krenemo dalje u slučaj.
A šta ako se, na primer, pojave svedoci koji dokazuju da građanski uhapšeni pljačkaš, pored toga što nikada nije privođen, ni osuđivan, uopšte i nije bilo kakav neznanac, nego upravo prijatelj heroja kom je pozajmio 500 evra, pa ovaj nema da mu vrati već godinama?
Poenta države i jeste da ima monopol na mnoge stvari na teritoriji koju kontroliše. Ne samo da ne mogu pojedinac i rulja da preuzimaju funkcije države kako im se digne, nego to ne sme da se radi ni u jednom slučaju - kažnjivo je po zakonu.
Pozdrav.
[Ovu poruku je menjao Hank dana 18.04.2014. u 21:02 GMT+1]
Ipak je "Vasa Stajic" poznatiji popravni dom, znaci pokazuje se napredak
BTW, gradjansko hapsenje je omoguceno krivicnim zakonom, narocito za ocevidno tesko delo koje se goni po sluzbenoj duznosti, ali je pametnija opcija izbegavati situacije...
Hank: Ne vidim neku nauku u tome da Srbija, formalno i neformalno, popiše tipične opasnosti koje prete na njenoj teritoriji i počne napokon da sprema celokupno stanovništvo, nadležne službe i infrastrukturu za susret sa istim. Već bi popularizacija Prve pomoći, nekoliko zahvata na zakonima, saobraćajnoj infrastrukturi i personalno-organizacione promene u svega nekoliko institucija spasili ogroman broj života svake godine.
1. Pa ja ne znam Hank u kojoj ti zemlji zivis, ali ja sam u Srbiji prvu pomoc morao da ucim vec nekoliko puta. Prvi put u osnovnoj, ranih devedesetih, sprema se rat u okolnim republikama i oni propisu valjda u sedmom razredu prvu pomoc, zaboravio sam da li kao redovan ili vanredni predmet, cini mi se da je jedan ceo dan mesecno bivao odredjen za to, ali se dobro secam tri sata previjam druga iz klupe kao da je polomio svaku kost koju ima, a onda druga tri sata isto to on radi meni. Kod onih pre mene je to izgleda bilo jos drasticnije, oni su imali ONO i DSZ, mozda si nekad cuo za to.
2. Onda tamo 93/94 sam upisao srednju skolu, na moju "nesrecu" tehnicku, jer je sastavni deo svakog treceg predmeta bila prva pomoc - sta u slucaju strujnog udara, sta ako ti masina uhvati ruku ili odsece prst, zasto je vazno koristiti HTZ opremu i sta raditi ako ti nakovanj padne na nogu a ti nemas specijalne cizme, cemu sluzi slem i sta se moze desiti ako ga nosis/ne nosis i kako reagovati u takvim situacijama...
3. Onda valjda 96-e, polagao vozacki, ne znam kako je sada, ali ja sam dva meseca citao neku knjigu, od koje je znatan i najtezi deo prva pomoc.
4. Onda sam polagao za motocikl, to je tada bilo bez ogranicenja kubikaze, tu vec nema zezanja, instruktor kaze da se motociklisti dele na dve grupe - one koji su pali i one koji tek treba da padnu. Tu je vec prva pomoc shvacena ozbiljno, kao veoma realna potreba ne samo prema drugima, vec i kako ukazati pomoc samom sebi.
5. Onda sam resio da polazem i za velike kamione. E, tu mozes misliti - opasne materije, zapaljive cisterne, kamion kao opasna masina koju ne mozes zaustaviti kao automobil ako se nesto iznenada pojavi na putu, radioaktivne materije, agresivne nagrizajuce hemikalije i prva pomoc od svega toga, izmedju sve ostale prve pomoci.
6. Ni to mi nije bilo dosta, nego sam polagao i za autobus. E, tek tu - da ne pominjem sudare is slicne incidente - tu su svakodnevne pojave koje se mogu desiti putnicima medju kojima su i mala deca, suncanice, toplotni udari, srcani udari, mozdani udari, dijabeticari...
7. Pre par godina je za firme uveden neki zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, gde na odredjen broj radnika mora da bude po jedan koji ima sertifikat o znanju pruzanja prve pomoci. Tu ti opet ni krivog ni duznog posalju mene u Crveni Krst, gde mi 10 sati drze predavanje i potom provere znanje, da bi mi urucili taj sertifikat.
na srecu sam izbegao vojsku, jer bi to onda bilo jos jednom. Eto, sedam puta, tesko da ces naci nekog ko je kroz to prosao vise puta nego ja i sad verovatno mislis da sam ja ekspert, maltene neko ko bi mogao da se zaposlim u domu zdravlja? Daleko od toga da je to tacno - svoje znanje sam do sada koristio ravno 0 puta, a sve sto naucis pa potom nikad ne primenis se zaboravlja. Ima mozda 2 godine od kad sam dobio taj sertifikat, a ne znam da li se secam i polovine toga sto sam tog dana znao. Verovatno bi cilj bio postignut da me je drzava nekako primorala da svaki treci dan u zivotu moram na kurs prve pomoci? Ili, da po sili zakona svi upisu medicinski fakultet?
Ko jednom stvarno nauči da pruža veštačko disanje teško da će to zaboraviti. Ubedljivo najveći broj ljudi u ovoj zemlji umre od srčanog udara što će reći da je solidno velika šansa da to može da ti zatreba(ne daj bože) a dobar procenat može biti spašen ako se u prvim trenucima pruži adekvantna prva pomoć tako da nije loše to znati.
Za vestacko disanje nije bitna obuka - to mozes ili ne mozes. Ne pocinji sa time ako nisi spreman da 10 minuta dajes vestacko disanje vec mrtvom coveku. Kad to jednom dozivis tesko da ces zaboraviti ....svaki grc, miris , zvuk. Nedaj boze ako ga znas.
Slicno za pistolj. Oruzje se vadi kad si spreman da ubijes i posle toga 5-8 godina odsluzis. Nema pucanja u rame, mahanje oruzjem, prica ...
U padu jednog carstva stradaju svi, tako je uvek bilo, tako će biti i sada. Verovatno će posle svega ovoga
biti formirani neki novi blokovi, nova uređenja. A mi? Eh, a mi..
Darko Nedeljković:
na srecu sam izbegao vojsku, jer bi to onda bilo jos jednom. Eto, sedam puta, tesko da ces naci nekog ko je kroz to prosao vise puta nego ja i sad verovatno mislis da sam ja ekspert, maltene neko ko bi mogao da se zaposlim u domu zdravlja? Daleko od toga da je to tacno - svoje znanje sam do sada koristio ravno 0 puta, a sve sto naucis pa potom nikad ne primenis se zaboravlja. Ima mozda 2 godine od kad sam dobio taj sertifikat, a ne znam da li se secam i polovine toga sto sam tog dana znao. Verovatno bi cilj bio postignut da me je drzava nekako primorala da svaki treci dan u zivotu moram na kurs prve pomoci? Ili, da po sili zakona svi upisu medicinski fakultet?
I ja sam imao prvu pomoc u osnovnoj i srednjoj skoli i nesto malo prilikom polaganja voznje, ali kao sto kazes daleko je to od nekog primenjenog znanja. Sve sto sam naucio vecinu sam zaboravio.
Zato sam i prilicno bio zainteresiran gde se nauce tako detaljne stvari koje je covek opisao, jer iskreno mislim da je to potrebno znati. Mada mislim da nas covek lozi, pretpostavljam da je on to naucio iskljucivo zbog prirode svog posla a ovde se pravi pametan.
jnk: Ko jednom stvarno nauči da pruža veštačko disanje teško da će to zaboraviti.
Pa ne znam bas, nas je bilo 20 u grupi i ja sam bio po subjektivnom osecaju najbolji, ali sada posle 2 godine nema sanse da se setim koliko puta se radi vestacko disanje a koliko puta masaza srca.
Citat:
whitie2004: Za vestacko disanje nije bitna obuka - to mozes ili ne mozes. Ne pocinji sa time ako nisi spreman da 10 minuta dajes vestacko disanje vec mrtvom coveku.
Nas su ucili da mora i do pola sata. Pitanje je da li je iko "spreman". Meni se stomak prevrce kad vidim tezu povredu, a tek kad je neko mrtav, tri dana mi nije dobro, iz tog razloga ne idem ni na sahrane, izuzimajuci dva puta kad su u pitanju bili clanovi porodice, pa je izbegavanje bilo nezamislivo. Da je drugacije, studirao bih medicinu. Shvatio sam da je to pod moranje, pa bih to poceo, ali bih mozda morao da stanem kako bih povracao. Vecina ljudi bi odbila da da vestacko disanje i pod pretnjom zatvora, jer razmislja da je osoba mozda HIV pozitivna ili boluje od neke druge zarazne bolesti. Neki pak tvrde "ja bih rizikovao", a u realnom zivotu odbijaju i rukom da dodirnu pripadnike grupa za koje veruju da se nisu kupali mesecima, a medju onima kojima je potrebno vestacko disanje ima i takvih.
Citat:
whitie2004: Slicno za pistolj. Oruzje se vadi kad si spreman da ubijes i posle toga 5-8 godina odsluzis. Nema pucanja u rame, mahanje oruzjem, prica ...
Ovde se ne bih slozio. Mislim da oruzje u 99% slucajeva postigne svoj cilj vadjenjem bez ubijanja. Slicno tome, ti verovatno mislis da drzava ne treba da ima atomsku bombu, ako nije spremna da unisti pola planete? A kao sto vidis, to niko ne radi, vec samo postojanje takve mogucnosti odvraca protivnika od losih namera.
Citat:
DaliborP: Zato sam i prilicno bio zainteresiran gde se nauce tako detaljne stvari koje je covek opisao, jer iskreno mislim da je to potrebno znati. Mada mislim da nas covek lozi, pretpostavljam da je on to naucio iskljucivo zbog prirode svog posla a ovde se pravi pametan.
Postoji mali broj stvari koje naucis jednom i znas celog zivota - naprimer plivanje, voznja bicikla i jos mozda nekoliko koji se na prste mogu nabrojati. Sve ostalo, ako ne koristis zaboravis. Pa ja sam pre 15 godina perfektno znao jedan strani jezik, a danas ne znam da sastavim jednu recenicu. Razlog je jasan - nisam imao potrebu da ga nikad koristim. Nauka je tacno objasnila algoritme zaboravljanja - ono sto danas naucis, ako ne koristis dobrim delom zaboravljas vec treceg dana, a ako tada obnovis onda valjda devetog i tako dalje, ima na internetu da se procita dosta o tome. Covekova mogucnost pamcenja je po prirodi takva i celokupan sistem obrazovanja to zanemaruje. To sto si tokom studija naucio da resavas dvostruke integrale ili diferencijalne jednacine, ne znaci da ces moci da resis kad neko iznenada iskoci ispred tebe i da ti zadatak, vec uglavnom obrnuto, ako to godinu-dve nisi radio, gotovo sigurno neces resiti zadatak bez da se podsetis pola sata-sat kako se to uopste radi. Prednost jednom stecenog znanja je u tome sto se kasnije visestruko brze obnavlja nego sto je bilo potrebno da se prvi put nauci, ali to kod prve pomoci nema primenu - ili znas momentalno, ili ne znas. Znaci, da bi to znao, nije dovoljno da pronadjes kurs i dobro naucis, vec bi daleko korisnije bilo kad bi postojao nekakav klub gde se time bavis u pocetku jednom nedeljno a potom je dosta i jednom mesecno. Drugacije, mozes poloziti i ispit na medicinskom fakultetu i dobiti desetku, ako to nikad kasnije ne obnavljas vec za 2 godine neces znati vecinu stvari.
Nisam iznosio svoje misljenje. Samo prenosio ono sto sam mnogo puta cuo na obuci od inspektora mupa (skolovani pravnici). Ti imas zakonsko ovlascenje da upotrebis smrtonosnu silu ako si sam u situaciji da pogines. Nisi ovlascen da nikog odvracas, odrazujes, prevaspitavas.
Direktni primeri navedeni na obuci: neko ti upravo odnosi televizor, neko ti dobacuju devojci da ima veliko dupe, klinac ti lupio šamar ... nista od toga nije povod da ubijes. Situacija groblje<->zatvor je primer kada se vadi pistolj. Klasican primer je zenska filozofija. Izbegavaju sukob, prihvataju i torturu, ali kada ugrozis njeno dete ladno i bez emocija puca.
Inace, samo one prve dve abombe su odradile svoje. Onog trenutka kada su se svi naoruzali ... nikom ne pada na pamet da se vata za to. Potezanjem pistolja samo pokazujes svoju slabost, a bogame izazivas da veci broj ljudi pokaze da takodje ima pistolj.
U padu jednog carstva stradaju svi, tako je uvek bilo, tako će biti i sada. Verovatno će posle svega ovoga
biti formirani neki novi blokovi, nova uređenja. A mi? Eh, a mi..
Re: Gradjansko hapsenje, moguce posledice lisavanja slobode lopova itd...
