Matematika u Novom Sadu

Dakle, zanimaju me prilike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu što se tiče "departmana" za matematiku (i informatiku).
Ovo pitanje upućeno je pre svega Bojanu Bašiću i berazorici.
Naravno, komentar svakog sa svežim informacijama na pomenutu temu je poželjan.
Pitanje se posebno odnosi na način primene "bolonje" budući da smo svedoci svakojakih sapetih tumačenja i autonomije na nivou fakulteta u primeni istih.

Stavke su sledeće:

1. Ispitni rokovi - postoji li uslovljenost njihovog "korišćenja" ?
mislim na varijante tipa: januar i februar (april) su rezervisani isključivo za predmete iz zimskog semestra dok su jun, jul..rezervisani
isključivo za predmete iz letnjeg. (predmeti iz 1. semestra ne mogu se polagati leti) ?

2.1. Kakav je koncept predisptinih i ispitnih obaveza u okviru predmeta.
Naime, kada na sajtu čitam opise predmeta, ne nailazim nigde na pismeni ispit, već se samo spominju kolokvijumi i usmeni?
Takodje, koliki je značaj samih kolokvijuma u tom slučaju i postoji li praksa ponavljanja kolokvijuma t.j. "popravnih" kolokvijuma.

2.2. Koliko je striktno doživljavanje bodova u okviru samog predmeta?
t.j. ako npr. predispitne obaveze nose 60 bodova a ispit 40 da li je student položio ispit ako osvoji 51 bod PRE ispita?
takodje, moze li izaći na ispit ako pre njega sakupi 11 bodova?

3.1. Sta se dešava sa nepoložeim ispitima u tekućoj godini, da li je sledeće godine moguće izaći na ispit u prvom narednom roku ili se
mora "čekati" ceo semestar da se taj predmet PONOVO odsluša da bi se PONOVO steklo pravo izlaska na ispit?

3.2 Postoji li status apsolventa i postoje li apsolventski ispitni rokovi? (ili neki analog tome u bolonjskom smislu)
t.j. da li su moguće situacije gde npr. student koji ne položi poslednji ispit zaključno sa zadnjim isp. rokom u godini mora da čeka celu
narednu godinu (dok ponovo ne odsluša taj predmet) da bi ponovo stekao pravo izlaska na ispit?

Sva ova pitanja inspirisana su više nego suludom primenom bolonje na MF-u u Beogradu i mučno mi je što sam uopšte pimoran da diskutujem o takvim glupostima.

Neću moći da ti odgovorim baš na sva pitanja. Ja sam (povratnik na fakultet) upala u generaciju koja studira po modelu 4+1, što bi reklo, osnovne studije u trajanju od 4 godine (35 ispita = 240 ESPB) i master jednogodišnje (60 ESPB). U stvari, kako bez master studija nema VII stepena, možda je i besmisleno posmatrati to odvojeno. Trenutno je aktuelan model 3+2, ali se zbog obaveze završetka osnovnih studija pre upisa mastera omogućava studentima da pređu na 4+1 i tako ne izgube godinu dana zbog možda jednog zaostalog ispita (mada, stigne ih to posle).

1. Stvar sa ispitnim rokovima je vrlo promenljiva - bilo je jedne godine apsurdnih sitacija da, kao, ispite iz zimskog semestra možeš da polažeš samo u januar-april-jun rokovima, tako da bi se teoretski moglo desiti da u septembru npr. imaš položene sve ispite iz letnjeg semestra, a da ne možeš da polažeš zaostali ispit iz zimskog. Međutim, naši su profesori starog kova, a i fakultet relativno predusretljiv, pa su tad napravili neke dodatne rokove... Ove godine, imamo avgust, septembar, oktobar, pre su bili septembar i više oktobara...

2.1. Bilo se prešlo na "Bolonju", pa je to jako tehnički zakomplikovalo stvar, jer bi dosledno poštovanje takvog načina studiranja, osim kontinualnog rada koji je osnovni smisao, značilo i da student u svakom semestru može da bira koje će predmete da sluša i polaže, a na kraju mora da ima ispolagane sve obavezne. To bi dalje značilo da je u svakom momentu na kursu iz nekog predmeta moguće imati studente svih godina studija, pa bi trebalo uskladiti sve njihove rasporede, pa organizovati (i prostorno i vremenski) po dva-tri kolokvijuma iz svakog predmeta... Sve to je tako zahtevno, da su na kraju na našem fakultetu omogućili profesorima da biraju po kom će od četiri predložena modela da organizuju polaganje ispita: http://www.dmi.rs/studije/osnovne/ModeliPolaganja.aspx. Tako su neki profesori ostali pri organizovanju kolokvijuma i usmenih ispita, neki drže klasičan pismeni+usmeni...

2.2. Ako se ispit polaže kroz predispitne obaveze (60 bodova) i usmeni (40), taj usmeni ima veću "težinu" i obavezan je. Studenti koji ostvare preko 50 predispitnih bodova kandidati su za visoku ocenu i obično ne bi tražili da ne polažu usmeni. Za izlazak na usmeni najčešće je potrebno 31 od 60 bodova sa kolokvijuma. E, sad, kod nekog se sabiraju bodovi sa dva-tri kolokvijuma, a kod nekog na svakom mora da se uradi 50%.

3.1. Trebalo bi da je ona gora varijanta, a u praksi je ova bolja. Čak je bila mogućnost da preneseš predispitne obaveze (tj. da ti se uvaže položeni kolokvijumi i ne moraš ponovo da slušaš).

3.2. Postoji "produženi status studenta" - ekvivalent nekadašnjem apsolventu, koji za 4+1 traje godinu dana, za 3+1 šest meseci. Nemaš obavezu slušanja, samo polažeš, ali samo u redovnim rokovima.

I u NS je problematična organizacija i nastave i polaganja, ponajviše zvanja posle završenih studija, jer je fakultet razapet između potrebe da održi kvalitet i potrebe da upiše dovoljan broj studenata (na osnovu broja se finansira), sistem menjanja i akreditovanja programa je jako trom, zakoni su bili nejasni, pa su različito tumačeni... Još uvek je sve dosta haotično, ali ipak postoji želja da se studentima izađe u susret, koliko je moguće i mnogi su profesori "starog kova" i ne robuju previše nekim formalnostima. S druge strane, naše kolege koje odlaze u razmenu studenata u Tursku i Poljsku npr. potpuno su fascinirane tamošnjim sistemom, polažu tamo puno više ispita... A i profesori koji odlaze u inostranstvo fascinirani su time koliko tamošnji studenti rada i angažovanja imaju u toku nastave, za razliku od nas. Kod nas je smešno kad dobijemo neke domaće zadatke, koje radi dvoje-troje, a ostali samo prepišu ili kad se boduje i samo prisustvo nastavi - ništa od toga nije ni blizu ideji da se vrednuje rad studenta u toku cele godine, a čini mi se da ni profesori baš nisu spremni da se u toj meri posvete nastavi.

"Najzanimljivije" je što sam se ja vratila u priču da čemo sa 4 godine moći da radimo u osnovnim ili srednjim stručnim školama, a sa masterom i u gimnazijama, a onda kažu da od toga nema ništa, da bi na kraju pominjali neku mogućnost da se radi i sa četvorogodišnjim studijama, ali ako iz pedagoško-psiholoških predmeta imamo nekih 30-35 bodova (?!). Pritom psihologija, pedagogija i dve metodike nose 17 ESPB ukupno!



_{[Ovu poruku je menjao berazorica dana 11.07.2012. u 12:19 GMT+1]}

---

Ne znam kako je u Novom Sadu, ali evo kako je na PMF-u u Kragujevcu (institut za matematiku).

2.1. Ne postoji pismeni ispit. Ispit se sastoji od predispitnih obaveza (50 bodova) i usmenog dela ispita (50 bodova).
Predispitne obaveze se sastoje od 2 kolokvijuma po 23 boda, 2 boda za redovnost na vežbama i 2 boda na redovnost na predavanjima.
Kolokvijumi se polažu jednom, a po završetku semestra ima samo jedan termin za popravne kolokvijume.
Uslov za izlazak na usmeni je ukupno 26 bodova iz preispitnih obaveza.
Ako se "uslov" ne ispuni nema nikakve mogućnosti polaganja ispita do sledeće godine i predmet se sluša ponovo.

Konkretno studenti koji nisu u februaru 2012.g ispunili "uslov" iz Analize1, nemaju nikavu mogućnost da je polažu do februara 2013. godine.
Studenti koji nisu u junu 2012. godine ispunili "uslov" iz Analize2, nemaju nikavu mogućnost da je polažu do juna 2013. godine.
Navedeni "uslov" važi za sve predmete, ne samo za Analize.

Ko ispuni "uslov", na usmeni ispit može izaći najviše tri puta do kraja školske godine.
Ako ne položi usmeni do tada, brišu mu se bodovi dobijeni na "uslovnim" kolokvijumima, kreće od nule i ponovo sluša ispit.

Sporni Pravilnik je ovde: http://imi.pmf.kg.ac.rs/pravila-polaganja-ispita.html
Mislim da Pravilnik nije u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.

Na istom tom PMF-u u Kragujevcu, ali na institutima za fiziku i hemiju je totalno drugačije.
Kolokvijumi, ako se polože su zamena za pismeni ispit.
Ko ne položi kolokvijume ide na klasičan pismeni pa onda na usmeni.
Pravo izlaska na pismeni ima bukvalno u svakom ispitnom roku.
Student nijeo oštećen da godinu dana pauzira ispit zbog nepoloženih "uslovnih" kolokvijuma.

Ne bi bilo loše da neko napiše kakva su pravila na MATF u Beogradu.
I da neko malo pojasni ovo za PMF Novi Sad, jer po Zorici, svaki ispit može kako se ćefne profesoru?


<sub>[Ovu poruku je menjao miki069 dana 11.07.2012. u 15:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao miki069 dana 11.07.2012. u 17:00 GMT+1]</sub>

Ne baš kako se ćefne, nego se profesor unapred odluči za jedan od četiri modela polaganja (ostavila sam link). Pritom, ima predmeta na kojima je slučaj kao kod vas na fizici - kolokvijumi, pa posle klasičan pismeni. Ovde ima studenata koji još uvek studiraju po starim programima (2005. i stariji), pa ne može baš sve da se podvede pod stroga pravila kakva navodiš da su kod vas. Startovalo je sa takvim, ali su ih posle u hodu menjali i prilagođavali.

---

Prvo, hvala na odgovorima.

takve "apsurdne" situacije su normalna stvar na MF-u Beogradu :D (t.j. jan, feb (sa medjusobnim razmakom od 5 dana), sep1 za zimski; jun1, jun2, sep2 za letnji)


opet, svakodnevnica u BG-u, samo sto nikog narocito ne zanima sta se kome preklapa odnosno ko kad ima kolok-e iz drugih predmeta.

Sto se tice modela polaganja A i B, ja sam to protumacio na sledeci nacin:

Model A : nema pismenog, 2 kolokvijuma u toku godine, +dve prilike za popravne u toku 2 naredna isp. roka,
nakon polozenih kolokvijuma, u ispitnim rokovima izlazi se SAMO na usmeni.

Model B: nema kolokvijuma, pismeni i usmeni ispit se polazu tokom ispitnih rokova.

pritom za oba modela vazi da se predmeti iz letnjeg semestra mogu polagati zakljucno sa januarom sledece godine?

Sve ovo me toliko fascinira buduci da na MF-u (opet smaram sa tom paralelom) polaganje vecine predmeta odvija se na sledeci nacin:
2 kolokvijuma u toku semestra (bez popravnog) + pismeni + usmeni. Svaki deo je obavezan i ne moze se poloziti ispit bez jednog od njih.
Pismeni ispit vazi jedan rok. Usmeni ispit polaze se 1 do 7 dana nakon polozenog pismenog. Sve to uz suludi raspored polaganja predmeta po rokovima.



ako sam dobro razumeo, ukoliko ne polozim npr. poslednja 4 predmeta studijskog programa zaljucno za zadnjim rokom tekuce godine, naredne godine imam priliku da izadjem na njih u svim rokovima naredne godine? naravno poduslovom da su namirene predispitne obaveze?




U BG-u sticem utisak da postoji zelja da se sto vise spoplicu studenti i sto manje izadje u susret. :)
Naravno, ima izuzetaka i dosta profesora "starog kova", ali oni se ne mesaju u organizaciju fakulteta i prepustajuci tako "misevima da kolo vode".



Ne mogu vise, moj digestivni trakt nije svemocan :)
Meni metodike + pedagogije/psihologije nose zbirno 34 + praksa koja nosi 10, znaci ji to da ja kao mogu da predajem u gimnaziji bez mastera?

Odgovor za mikija:



Pa ovako, dosta toga sam napisao u prethodnom postu ali evo da bude sazet i na jednom mestu.

1. Ispitni rokovi sumanuti : jan, feb, sep1 za "zimske predmete"; jun, jun2, sep2 za "letnje"
Ali zbog medjusobnog razmaka izmedju rokova jan-feb i jun1-jun2 kao i sep1-sep2, ti prakticno imas 1.5 rokova po predmetu :D

2. Vecina predmata organizovana je po sistemu:
2 kolok-a u toku semstra, bez popravnog, na kome je potreban odredjen br bodova; pismeni ispit; usmeni ispit.
Npr. moguce su situacije gde iz zdravstvenih razloga nisi u mogucnosti da prisustvujes jednom kolokvijumu, CAO zdravo!
slusas ga ponovo sledece godine. (i adekvatno PLATIS to slusanje 1bod = 1650 din ili tako nesto)
Napomena: ne verujem da se pomenuti primer desio, ali svakako je moguc.
Na pismenom ispitu polazu se iste stvari kao na dva prethodna kolok-a.

3. Nema apsolventskih statusa ni rokova.
Prosle godine bila je situacija gde je decko pao zadnji ispit u oktobru. Kako je predmet iz letnjeg semestra, on je morao da saceka SLEDECI JUN ! Naravno i da prethodno odradi opet predispitne obaveze...

To je ukratko koliko sada mogu da izvucem iz glaveda iskucam.



Upravo je tako bio organizovan MF- Beogradu PRE pocetka primenjivanja bolonje.

Zorice razumeo sam modele A i B.
Nisam video link u prvom čitanju.
Oba modela su povoljnija nego na PMF Kragujevac.
Model A je sličan, ali u KG ima samo jedan popravni termin, a u NS dva.
Model B se primenjuje upravo na institutima za fiziku i hemiju.

Marko, pojasni malo ovaj model sa MF Beograd?
Nema popravnih kolokvijuma?
Recimo padneš kolokvijeme iz Algebre u januaru 2012.godine i više Algebru nikako ne možeš polagati do januara 2013. godine?
Ako je tako onda je baš loš model po studente.
Jedino može da pije vodu ako su kolokvijumi mnogo laki.
Koliko dugo važe položeni kolokvijumi za izlaske na pismene ispite?


Edit: Marko pretekao si me u kucanju. Sve mi je jasno. Groznije je nego u Kragujevcu.

Za sada, po povoljnosti za studente:

1. PMF Novi Sad
2. PMF Kragujevac
3. MF Beograd

Težina kolokvijuma, pismenih i usmenih može malo da promeni redosled, ali mislim da će ostati isti.


Još neko da napiše kako je na PMF u Nišu - departman ili institut za matematiku i informatiku.

Relativno dobro si protumačio, uz neke finese. Postojeći ispitni rokovi su: januar, april, jun, avgust, septembar, oktobar. Prema modelu A, dve prilike za popravni nisu u toku naredna dva ispitna roka, već se za predmete iz zimskog semestra popravni organizuju u januarskom i avgustovskom roku, a za predmete iz letnjeg semestra u junskom i septembarskom roku (ideja je bila: prvi termin za popravljanje da bude odmah nakon završetka dotičnog semestra, dok je gradivo još sveže, a drugi da bude nakon letnje pauze, ukoliko neko želi da preko leta natenane pripremi dotični ispit).

Modeli C i D nisu ovde bitni, oni dolaze do izražaja samo kod nekih specifičnih predmeta na informatičkim studijskim programima, zarad ove priče možemo ih ignorisati (doduše, niko ih nije ni pominjao, ali pošto se nalaze tamo na onom spisku i pošto je Zorica pominjala četiri modela, koliko da i to napomenem).

Predmet se može polagati (iz kog god semestra, i po kom god modelu) dok ne počne ponovo da se predaje u idućoj školskoj godini (dakle, predmeti iz zimskog semestra mogu se polagati zaključno sa oktobarskim rokom, a predmeti iz letnjeg semestra zaključno sa januarskim rokom). Drugim rečima, praktično nema „praznog hoda“.

Prednost modela A u odnosu na model B (iz ugla studenta) jeste to što u popravnim turama nije obavezno popravljati celo gradivo, moguće je popravljati i samo parče iz kog je ostvario loš rezultat na redovnim kolokvijumima (dakle, ako je zadovoljan bodovima koje je ostvario iz prvog kolokvijuma, a loše je uradio drugi kolokvijum, može izaći u terminu za popravni i popravljati samo to iz čega je ostvario loš rezultat). Još jedna prednost je to što bodovi ostvareni na kolokvijuma traju tokom cele godine (tj., moguće je da npr. neko već tokom semestra preko redovnih kolokvijuma ostvari uslov za izlazak na usmeni ispit, a onda na usmeni izađe tek u šestom ispitnom roku posle toga). S druge strane, prednost modela B u odnosu na model A očito je veći broj pismenih polaganja (ukupno šest šansi, naspram ukupno tri po modelu A).

---

Na PMF-u u Niš je valjda ovako regulisano: http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/st...pravilaStudiranjaRevidiran.pdf
Predispitni kolokvijumi su obavezni.
Samo jedan popravni termin.
Traži se 30% osvojenih bodova na kolokvijumima.

Sigurnije bi bilo da imamo "živ jezik", to jest nekoga ko studira ili radi na PMF Niš.

Ne, u principu ne možeš da predaješ ni u osnovnoj školi bez mastera (ili nekadašnje diplome koja nosi VII-1 stepen), a postoji mogućnost da će se to promeniti, ali samo za rad u osnovnoj školi, bar sam tako ja shvatila stvari u razgovoru sa direktorom departmana.

Inače, od prijateljice koja studira na Pedagoškoj akademiji u Somboru (ili se to sad nekako drukčije zove) čula sam da oni imaju želju/nameru da obrazuju nekakve nastavnike matematike za rad u osnovnoj školi, a pošto im neko od koga to zavisi ne dozvoljava, oni rade opsežno istraživanje o tome koliko nestručnog kadra trenutno predaje u osnovnim školama, tj. spremaju argument za taj svoj plan da i oni obrazuju matematičare.

---

@miki

Ne nisu, ispitnog su nivoa.




Pa uglavnom da.
Medjutim, buduci da svaki profesor ima apsolutnu autonomiju u odredjivanju i bodovanju obaveza, moze se naici na slucajeve gde je npr. prag za polaganje kolokvijuma nizi od 50% ili da ga pak uopste i nema ali postoji prag vezan za zbir bodova sa kolok-a i pismenog.
U tom slucaju potrebno je onda bukvalo razbiti pismeni da bi nadomestio nepovratno izgubljene bodove sa kolokvijuma.




Mislim da je i Nis ispred Beograda.

@Zorica

sjajno...uopste nisu obezvredjene diplome.

Premda je cinjenica da veliki broj studenata ispada sa fakulteta kompletno nesposobnih za rad u nastavi, sumnjam da ce jedna dodatna godina studiranja (master) nesto bitno promeniti.

@Bojan
Hvala na odgovoru, prilicno jasno si sve predstavio.


Ako bi neko od vas mogao da mi odgovori jos na pitanje iz mog prethodnog posta:


Jos par pitanja vezanih za upisivanje godina:
1. Kako je regulasna prica oko "obnove godine" ?
Npr. student koji ne polozi predmet zakljucno sa zadnjim rokom, pri upisivanju sledece on placa taj predmet po bodu?

2. Kolika je sloboda oko odabira predmeta pri upisu godine?
Npr. moze li student da dodje i upise broj predmeta u iznosu od 150 bodova (i adekvatno plati), odnosno postoje li uslovljenosti oko odabira?

3. Postoji li jasna distinkcija izmedju godina studija ili se moze desiti situacija da student slusa po nesto iz sve 4 godine?
t.j. da li postoji ogranicenje tipa: nisi osvojio potreban br. bodova za prelazak u narednu godinu studija pa su ti zato pri upisu
dostupni samo nepolozeni predmeti iz prethodne godine.

Ne znam tačno kako je sa predmetima iz kojih se polažu kolokvijumi, ali uglavnom klasično polaganje pismeni + usmeni ili samo usmeni, pri čemu iz nekih predmeta pismeni važi dva roka, a iz nekih nema tog ograničenja.

Za odabir predmeta po godinama ne postoje ograničenja, ali postoji preporučen raspored po godinama i najčešće ga se studenti drže. Lošiji studenti biraju neke lake predemete sa viših godina da bi ostvarili potreban broj bodova za prelazak u narednu godinu, pa se tako dešava da slušaju metodiku sa četvrte oni koji još nisu položili analize, algebre, geometrije s prve dve. Ta mogućnost njima uglavnom odlaže spoznaju da nikad neće završiti fakultet, ali to je druga priča. Koliko ja znam, nije obavezno da odabereš sve ispite s prethodne godine; tek na kraju studija moraš imati položene sve obavezne predmete, ali spisak predmeta koji se lako polažu nije baš dug, pa je praktično nemoguće kreirati dve-tri godine studija tako da se izbegnu ozbiljniji ispiti. Mislim da je jedino ograničenje to da moraš položiti predmete koji nose minimum 60 ESPB u toku jedne školske godine, da bi prešao u narednu godinu. U stvari, taj donji limit za prelaz na sledeću godinu se kreće od 48 bodova naviše, a studenti uglavnom biraju ( da slušaju) 60-tak bodova po godini, pa ako je zbir bodova predviđenih predmeta za tu godinu manji, dopunjava se do 60 nekim izbornim predmetom.

Pri upisu godine navodi se spisak predmeta za koje se student odlučio i samofinansirajući student to plaća po bodu. Studenti s produženim statusom upis plaćaju prilično simbolično (materijalni troškovi upisa), ne plaćaju ništa po bodu preostalih ispita, ali je zato prijava ispita 1900 din.

---

Marko našao sam bio u nekom Statutu ili Zakonu da je maximum 90 ESPB bodova u jednoj godini.

Hvala svima na odgovorima!

@ Zorica


Zar nema neke uslovne povezanosti unutar predmeta? Npr. i kod mene mogu da se dese takvi slucajevi ali ti studenti NISU u mogucnosti da polazu metodiku ako nisu polozili npr. analize ili sta vec. Mogu samo da plate da slusaju taj predmet.

Nema uslovne povezanosti, a takvi studenti svakako nisu na budžetu, pa plaćaju sve odabrane ispite pri upisu semestra.

---