Citat:
Sobzirom na otpornike koji zatvaraju liniju sa obe strane treba ocekivati maksimalnu struju od 5V/60oma = 83mA, a srednja struja je oko 42mA.
To što si hteo da izračunaš je neka srednja struja koju treba da da sam CAN-tranceiver. Ipak mislim da ti je
računica pojednostavljena. Na samom otporniku nikad nećeš imati svih 5V, najverovatnije maksimalo 3V, zbog
pada napona na samim tranzistorima, znači 3V/60oma = 50mA, ali samo kada je dominantno stanje.
Dalje, ta "srednja struja" bi bila kada bi stalno neko nešto i slao na busu, ušta ne verujem. Između
pojedinih frejmova ćeš verovatno imati pauze. Ipak kontroler treba taj "Trafic" i da obradi i nešto da uradi sa
njim, a ne samo da ih "lopata" na CAN-bus. Više bih obratio pažnju na potrošnju samog transivera, stoji normalo u
Datasheet-u.
Citat:
To se musteriji za koga ovo radim ne svidja, on bi da kupi bilo kakvu zicu na buvljaku.
Ne može bilo kakva žica, za to postoje posebni kablovi, sa upredenim paricama.
Citat:
Ostaje mi medjutim problem sa dva pristupna cvora koja su udaljena oko 100m, kako njih da vezem i kako da zatvorim tako dugacke pristupne linije.
Kakav "problem"? CAN-bus zahteva linearnu topologiju i na krajevima treba imati ta dva otpornika od 120oma.
Taj kabel sa svojom specifičnom induktivnošći i kapacitivnošću ima neki specifični talasni otpor(uobičajno 120oma)
i tim otpornicima na krajevima "simuliraš" da tu nije kraj kabla nego da se on natavlja u beskonačnost.
Tako se izbegavaju refleksije sa krajeva tog "talasovoda".
Sami CAN-čvorovi mogu biti raspoređeni bilo gde duž samog kabla.
Pozdrav
CAN mikrokontrolerska komunikacija
