1. ne, zato što si se kretao zajedno sa tramvajem konstantnom brzinom. Kada skočitš, tvoja brzina bi ostala nepromenjena.
2. da, u tom slučaju bi trebalo da se zakucaš u prednji deo tramvaja, jer se i dalje krećes brzinom kojom se kretao tramvaj pre nego što je usporio (pošto u trenutku skoka nisi bio u kontaktu sa podom tramvaja, nisi mogao da usporiš zajedno sa njim).
Što se krova tramvaja tiče, ako skočiš uvis kao u scenariju 1 (tramvaj nastavlja da se kreće konstantnom brzinom) , podloga bi trebala da malo izmakne, zbog otpora vazduha. To nije problem kad si u tramvaju, pošto se tamo i vazduh kreće brzinom tramvaja.
Da ti mozda malo bolje predstavim ceo problem: U Njutnovoj mehanici (Ajnštajn je malo zeznutiji ali nije tema) sva tela se kreću konstantnom brzinom dok na njih ne utiče neka sila. Ako ispališ metak u vakuumu Svemira, on će se večno kretati u pravcu u kom si ga ispalio (ili bar dok ne naleti na nešto). Razlog zbog kog je na Zemlji potrebno neprestano osvežavati brzinu i je pre svega trenje. Tako da se sva vozila koja postoje u stvari neprekidno bore da održe svoju brzinu, dok drugde u Svemiru je jedini problem kako menjati brzinu, tj usporiti ili ubrzati. Ovo je trebalo jako mnogo vremena da se utvdi (jedno 2000 godina) i pre Njutna niko nije bio siguran, pošto je u suprotnosti sa svim iskustvom, ali je tačno. Ovo je inače moj donekle nekonvencionalan način obješnjavanja problematike. Korišćenje na sopstvenu odgovornost.
Pozdrav
[Ovu poruku je menjao JimRainor dana 02.12.2006. u 19:20 GMT+1]
We've arranged a global civilization in which the most crucial elements profoundly
depend on science and technology. We have also arranged things so that almost no
one understands science and technology. This is a prescription for disaster.
Carl Sagan
Tramvajska problematika