Citat:
broker:
I tako, kad se sabere, najjeftiniji Windows košta 80 USD, najjeftinija LInux distribucvija koji može po lakoći instalacije i korišćenja da se poredi sa Windows'om je oko 89 USD a sve ostalo može na oba OS-a da bude besplatno.
E brokeru nemojmo preterivati, sve distibucije sem SUSE-a daju i potpuno besplatne verzije, koje mogu da se skinu sa interneta
www.linuxiso.org, evo recimo primera radi mandrake se jako lako namesta. A po lakoci instalacije mislim da je u samom vrhu.
Citat:
broker:
Hoćemo li da pređemo na programiranje? Uzeo si za primere Delphi i Visual Studio. Da li pod Linuxom postoji ijedno programersko okruženje koje s njima može da se meri? Kylix ne računamo, pošto je to Delphi i toliko i košta.
Ima ih mnogo, recimo KDevelop je u rangu, Visual studija sve ima imas integrisano unutra. Zasto kazes da ne racunamo Kylix pa recimo ako nisi obavesten Borland je izdao i bespaltnu verziju Kylixa tek toliko da se zna. Opet ja koristim samo emacs kao razvojno okruzenje jer u njemu sve mogu da postignem tako reci pod ostalim editorima nemam taj konfor koji ovde mogu da postignem. Recimo ako ne znas bas emacs ispod haube ima
lisp programski jezik tako da je moguce napraviti sve i svasta iz njega i podesiti ga kako ti srce zeli. Opet ako trazis neki
RAD probaj VDK builder(za gnome) ili qt designer 3, pa ces da vidis koliko je lako i brzo programirati. posto se QT moze po jednostavnosti porediti sa Javom, a ostaje ti brzina C++ jezika.
Procitaj neke starije postove od leke, on je dosta okruzenja probao tako da je on tu malo merodavniji.
Citat:
broker:
Kada se priča o umrežavanju, ima Windows i tu mnogo prednosti, pogotovo kada se radi o malim office mrežama od dva, tri, deset ili dvadeset računara. U najvećem broju slučajeva pod umrežavanjem, ljudi smatraju mogućnosta da kroz mrežu razmene datoteke, da mogu da štampaju na šerovanom štampaču, i da im knjigovodstvena aplikacija radi na više radnih stanica a jedini predulov je da postoji mogućnost šerovanja diskova i štampača).
Windows omogućava upravo takvu mrežu, koju instaliraš na tri klika mišem.
Ne trebaju ti serveri, ne trebaju ti CAL'ovi, i posebne licence za konekcije. Najobičniji workgroup radi posao.
Pa i tu su serveri, samo su integrisani u sam sistem( to tebi kao programeru bi valjda trebalo da bude jasno zar ne?!). i pod linuxom imas par grafickih aplikacija koje podesavaju samba server tako da se i ovde svodi na 3 kliktaja misem i proradice, a ako pak zelis da izvlacis maksimum spustis se u editor i fino podesis do kraja to sto je potrebno.
Citat:
broker:
Kažeš, prednost Linuxa je u otvorenom kodu? Ja takve tvrdnje nikada nisam mogao da razumem. Ko tu ima prednost? Krajnji korisnik sigurno ne. Čak bih rekao da je za krajnjeg korisnika zastrašujuća ideja da BILO KO može da prčka po kodu aplikacije i menja je. On očekuje softver koji radi to što treba da radi i da u novoj verziji taj softver radi još bolje i ima nove mogućnosti.
Ne shvatam ovo, mislim da se krajni korisnik oseca sigurnije kada je to otvorenog koda jer ako on ne moze da proveri da li je program korektan, ima ko moze. Tako da je sa te strane program korektan. Opet ti neces ici od pere, mike, zike hakera preuzimas taj program vec ces ga preuzeti sa interneta od samog autora programa.
Citat:
broker:
Uzmimo za primer Open Office, evo skoro napravljena je lokalizovana verzija. Sjajan posao, mukotrpan ali po onome što sam video dobro odrađen. Međutim ima tu i kvaka. Prvo, distribucija uopšte nema oznaku verzije koja je upotrebljena. Dakle, krajnji korisnik ne zna šta će s njom da dobije. Ako je verzija starija, eto i starih bagova. A kako se lokalizacija radi (o kranje gluposti!) tako što trčiš kroz sors i ispravljaš stringove, ima li garancije da nije neko nekom greškom "ispravio" i nešto što nije trebalo? A šta kada se pojavi nova verzija Office-a? Ili da idemo u krajnost, šta ako korisnik zaista iskoristi mogućnost i dopuni ofis nekim funkcijama koje mu trebaju. Potroši na to nekoliko meseci rada. A onda izađe nova verzija offica u kojoj je ispravljeno nekoliko veoma kritičnih bagova? Šta on da radi? Da uzme novu verziju pa prepravlja ponovo?
Jok :))) lepo si me nasmejao ovde, lokalizacije nisu zabetonirane u source vec se nalaze u zasebnim datotekama, a program referise na stringove u tim datotekama, tako da u principu jednom odradjena lokalizacija ce raditi i u novijim verzijama samo ce mozda ostati neprevedeni neki delovi koji su dodani sa novom verzijom programa.
Citat:
broker:
Zatvoreni kod ne znači nemogućnost prilagođavanja. on samo znači kontrolisano prilagođavanje. On znači neophodnost definisanih specifikacija o načinu kako se vrše prilagođenja, čak i onda kada se ta prilagođenja moraju isprogramirati. I nravno, znači garanciju da aplikacija radi baš ono što je autor isprogramirao i na način na koji je on to isprogramirao.
Zatvoreni kod znaci, zavezane ruke, crna kutija, i cak naprotiv ti nemas garanciju da je specifikacija programa korektna, jer je mozda autor dodao neke "features" i time napravio sigurnosne propuste, i poslednja recenica je primenljiva na open source a ne na closed source.
Re: Linux ili windows, tj. pošto kupus majstore ?
ljub svima 
Re: Linux ili windows, tj. pošto kupus majstore ?