To je kao kad lisica čuva kokošinjac - sukob interesa i automatska diskvalifikacija

Piše: dr ing. Zlatomir Simić
Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) su motor ekonomskog razvoja. Njihov udeo u bruto nacionalnom proizvodu stalno raste (u SAD je blizu 9 odsto). Ali značajnije od toga sto njihova visoka stopa rasta (u svetu 1996. i dalje izmedju 8,4 i 10,4 odsto godišnje) i njihov potencijal da poboljšaju sve čega se dotaknu, ne samo u privredi nego i u životu. ICT pripada takozvanim visokim tehnologijama zasnovanim na znanju. Njih karakterišu visoka stopa ulaganja u razvoj i istraživanje, vrtoglav napredak i brojne promene, od kojih neke zadiru i u same temelje društva. Te promene su tako brze da ih je teško, a ponekad i nemoguće predvideti. Zato je u poslovnom smislu ICT delatnost visokog rizika. Tu su mnogi poslovnom umešnošću i uz nešto sreće preko noći postali zvezde na poslovnom nebu. Ali su mnogi od njih nedugo posle toga pri naletu nepovoljnog poslovnog talasa otišli pod
led. Tako je pre oko godinu i po desetkovan biznis zasnovan na internetu. Prošlog meseca je objavljeno istraživanje "Fajnenšel tajmsa" prema kojem je u prethodnom tromesečnom periodu u svetu u telekomunikacija 300.000 radnika izgubilo posao, a otvaranje novih radnih mesta se ne očekuje. Poslovno okruženje liči na planinski potok u kojem "cela stvar" može da ode u deliću sekunde. Ali, i u mirnijim periodima stalno se nešto dogada: Firme se svakodnevno radjaju, razvijaju se, budu kupljene ili kupuju druge, ujedinjuju se, otuđuju delove, mnoge se gase, a neke, u ko zna kojoj metamorfozi, idu dalje. Scena se neprestano menja. Ali, sve u svemu, ta nova tehnologija, ICT, sve je jača i sveprisutnija.
Da bi se odgovorilo izazovima u razvoju ICT-a, potrebni su odgovarajući kadrovi na nivou države, a i drugde. Kakav bi trebalo da bude profil idealnog kandidata? On treba da ima uspešnu poslovnu karijeru sa osećajem za rizik i razvijen osećaj za tehnologiju i zakonsku regulativu. Mora da zna šta se u ICT-u u svetu dešava, kuda idu i da ima viziju razvoja organizacije za koju je odgovoran. Tu spada i poznavanje takvih detalja kao: kuda idu telekomunikacione mreže, šta rade i šta pripremaju proizvodači opreme, koje konsultantske firme i u čemu vrede, ko je ko i šta je šta na domaćoj sceni... To su suštinski zahtevi. Što se formalnog obrazovanja tiče. od koristi mogu da budu menadžment, ekonomija, pravo, tehnika...
Tako je to u razvijenom svetu, a i u mnogim zemljama u razvoju koje su krenule njihovim stopama. A u nas? Verovatno najupadljivija karakteristika nove vlasti je nekompetentnost i to najgore vrste: ne zna i ne zna da ne zna. Ovo se odnosi na mnoge koji kroje budućnost ICT-a u Srbiji. Ovde ću pomenuti samo one najkrupnije.

VLADA REPUBLIKE SRBIJE: Predsednik republičke vlade gospodin Zoran Đindić je preleteo oko 25.000 km (do Sijetla i nazad) da bi proveo deset minuta sa Bilom Gejtsom. Doduše, dogovoreno je i da se
potpiše ugovor o partnerstvu izmedu Vlade Srbije i Microsofta, koji neće početi da se primenjuje (samo) dok se u Srbiji ne obavi legalizacija softvera. Ako ste dobro raspoloženi, ovo može i da vas zabavlja. Ali postoji još ozbiljniji problem. Citiram: "Informacioni sistemi odražavaju društvenu sposobnost zasnovanu na informacijama i u sebi sadrže ne samo tehnologiju (hardver i softver) i podatke već i organizaciju, podsticaje, procedure i angažovane Ijude. U izgradnji informacionih sistema nephodno je učešće domaće industrije informacione tehnologije da bi se u skladu sa našom kulturom i društvenim odnosima razvijale sposobnosti generisanja i korišćenja informacija kroz složene odnose izmedu ljudi i organizacija koje zahteva njena ekonomija." To je napisala domaća pamet radeći na svetskom nivou. Ali on, nasuprot tome, namerava da oblikovanje ključnih strateških informacionih sistema (državne uprave i obrazovanja) poveri Microsoftu. Citirani dokument je dostavljen gospodinu Dindiću. Zašto on ignoriše i obeshrabruje domaću pamet od koje mišljenje traže Ujedinjene nacije i OECD? Ovo nije izuzetak, omaška, nego pravilo. Samo da podsetim na slične poteze: Telekom (jawo kritikovanje Ugovora o prodaji Italijanima i Grcima, uvodenje novih mobilnih operatera, gužva oko najnovijeg povećanja cena usluga), Beočinska cementara, ICN, BAT... sve to pokazuje da naši "Evropljani" ne poznaju ni Zapad ni svoje okruženje, uključujući i sebe same. Evo primera. Na Zapadu je ugovor svetinja. Sporove oko ugovora rešava nadležni sud. Svaki izlazak u javnost može da šteti nekoj od ugovornih strana. Naravno, ovde je sve obratno. Samo u slučaju Telekoma raspredanje po medijima od strane najviših vladinih funkcionera nanelo je obimnu štetu svima, najviše Srbiji (ne samo Telekomu).
SAVEZNO MINISTARSTVO TELEKOMUNIKACIJA
je bivše, kao što je bivši i njegov ministar gospodin Boris Tadić. Ministar Tadić je bio vrlo aktivan. On nije znao šta radi, ali je to radio veoma odlučno. Evo nekih primera.
Strategija razvoja ICT-a.
Ovu strategiju je gospodin Tadić stalno i uporno obećavao bar od novembra prošle godine, kad je za sebe rekao da je političar i obećao da će rad u svom ministarstvu prepustiti stručnjacima. Prvi korak u tom smeru bio je Prvi okrugli sto o ICT-u 31. januara 2001. na kojem se okupilo oko 200 učesnika i desetak novinara. Organizator je bilo savezno ministarstvo telekomunikacija a koordinator Elektrotehnički fakultet u Beogradu. U najavi skupa se kaže: "Na, Prvom okruglom stolu razmatraće se značaj, uloga i mesto: ekonomije i triišta, tehnologije (IT hardver, IT softver, IT usluge), razvoja i istraživanja (R&D), domaće proizvodnje IT, regulative, u novom zakonu o telekomunikacijama. Takodje, na ovom javnom stručnom skupu definisaće se kratkoročni i dugoročni zadaci, dinamika i metod njihovog rešavanja." Skup je otvorio gospodin Tadić i rekao da od njega očekuje strategiju razvoja ICT-a.
Učestvovao sam u diskusiji i ponudio "pogled s one strane Bare". Evo o čemu sam govorio. .
- Bez obzira na naziv skupa, bilo je jasno da se koplja lome oko telekomunikacija, ili, sasvim konkretno, oko Telekoma i ja sam ga (skup) krstio: Telekom Srbija ide po strategiju na Elektrotehnički fakultet. Meni je skup ličio na maskenbal, na koji su učesnici došli da nešto ulove, ali su se maskirali "da se Vlasi ne sete". Tu su se posebno mogli prepoznati, kako sam ih nazvao, "centar moći" oličen u Telekomu i "centar nemoći" proizvodači telekomunikacione opreme.
- Nasuprot očekivanjima "lovaca", sa otvaranjem tržišta, telekomunikacioni uredaji i telekomunikacione usluge postaju roba. Cene im naglo padaju. Inače, ta oblast je poznata kao "tehnologija koja omogućuje" (enabling technology) drugima da nešto rade. Kao privredna aktivnost ona spada u infrastukturu od koje se ne očekuje da bude mašina za pravljenje para. Tu se pare još mogu praviti u aplikacijama i sadržaju (content).
-A okrugli stolovi kao način izrade strategije? Treba imati u vidu da je Telekom medjunarodno akcionarsko društvo. Verovatno je ovo istorijski novitet da se strategija jedne takve firme pravi na javnom skupu od preko 200 učesnika i predstavnika štampe, u toku jednog dana. Organizatorima sam preporučio da o tome slučajno ne pričaju na Zapadu, jer bi to bila velika bruka. Tu je toliko promašaja da ne zaslužuje ozbiljnu analizu.
- Pošto sam video da se gospodin Tadić za odlučivanje budućnosti ICT-a oslanja na ugledne Profesore Elektrotehničkog fakulteta, rekao sam da u razvijenom svetu poslovne odluke donose poslovni ljudi i da je profil profesora za tu ulogu neodgovarajuci
Za dobro svih, ljude treba angažovati za ono što zaista znaju i za to ih smatrati odgovornim.
- Važan činilac uodlukama o budućnosti ICT-a je politika. Prelazak sa stare
na novu vlast okarakterisao sam kao "gladak", a nova vlast kao vladavinu komesara. Zbog šireg značaja ove teme posvetio sam joj poslednji odeljak ovog teksta.
- Na kraju sam rekao da, nasuprot tvrdnjama organizatora skupa, strategija razvoja telekomunikacija u SRJ p-o-s-t-oj-i. Bila je to, u stvari, strategija razvoja ICT-a usvojena 1997. godine. Savezno ministarstvo telekomunikacija je tada imalo primerke tog dokumenta. Da li je ikoga u Ministarstvu taj dokument obavezivao i da li je iko shvatio šta u njemu piše?
Sve u svemu, skup je propao. Osim nešto napisa po novinama, od njega ništa ništa nije ostalo. Gospodin Tadić je, medutim, nastavio da obećava strategiju razvoja ICT-a nadajući se, valjda, da će ona biti deo "Strategije industrijskog razvoja Srbije do 2010. godine", ali o tome će biti govora u odeljku o republičkom ministarstvu za nauku i tehnologiju.
Zakon o telekomunikacijama. l
Mesecima je gospodin Tadić obećavao savezni zakon otelekomunikacijama. Stigao je prednacrt republičkog zakona sa datumom 25. jun 2001. U njemu Vlada Srbije tek obećava Platformu kojom se utvrduju osnovna opredeljenja i principi na kojima se zasniva obavljanje delatnosti u oblasti telekomunikacija, a republičko ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija trelbalo bi da priprema predlog strategije razvoja... Sve u vezi sa telekomunikacijama rešavaće sveznajući i svemogući Savet za telekomunikacije Srbije. Kandidature za članove Saveta "su ovlašćeni da podnesu nadležno republičko ministarstvo, udruženje telekomunikacionih operatera, registrovana udruženja privrednika, naučne institucije u oblasti telekomunikacija". To su sve same interesne grupe. Gde su tu gradjani, gde korisnici telekomunikacionih usluga, pa i još neke interesne grupe kao sindikati?
Ko to, u čije ime i po kojim kriterijumima "ovlašćuje", ko ima pravo da predlaže kandidate? Zašto prepisujemo od prepisivača (Evrope), a ne sa originala (SAD)? Zašto uopšte prepisujemo? Itd., itd... ,
Treći operater mobilne telefonije. U intervjuu "Blic Newsu" od 7. 2. 2001. na pitanje koliko vredi licenca za trećeg operatera mobilne telefonije, gospodin Tadić kaže: "Upravo se radi biznis plan i procena je da on vredi izmedu 100 i 200 miliona maraka. Ako dobijetno 100 miliona, bićemo zadovoljni, ako dobijemo 200 miliona bićemo veoma zadovoljni." Ovde se radi o pokušaju da se iscedi maksimalna suma od sledećeg mobilnog operatera. Dokumentovana iskustva iz sveta, medutim, pokazuju da to vodi sporijem razvoju mobilnih mreža i višim cenama za korisnike.
Donedavno je sve radjeno na saveznom nivou kao da samo savezna država postoji. Otkako gospodin Tadić više nije savezni ministar, sve je preseljeno na republički nivo kao da savezna driava ne postoji. Posao od gospodina Tadića preuzela je gospoda Marija Rašeta-Vukosavljević, republički ministar za saobraćaj i telekomunikacije. Možda ona neće prevazići gospodina Tadića, ali, ako je suditi po početku, obećava.
MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU: Pod okriljem ovog ministarstva (ministar Dragan Domazet) radi se strategija industrijskog razvoja Srbije. U Okviru tog projekta je i oblast "Elektronska industrija, informatika i telekomunikacije". Umesto da pronajde ljude koji umeju da naprave strategiju uz konsultovanje svh zanteresovanih, ministar Domazet se opredelio za titule i sakupio "preko 360 saradnika kao istraživača iz 25 naučno-istraiivačkih organizacija". Ispalo je: gde je mnoge babica... Iz dokumenta "Strategija industrijskog razvoja Srbije do 2010. godine" (rezime, radna verzija A1) vidi se da autori nisu sposobni za taj posao. Deo o informatici i telekomunikacijama je potpun promašaj. I sve to nije iznenadenje. Rok za izradu Strategije bio je dva meseca! Ogromna masa saradnika služi za bacanje prašine u oči. Zapravo, stvar je još gora: neki od autora priloga za Strategiju ne slažu se sa sadržajem navedenog dokumenta, a neki od "saradnika" uopšte nisu radili nđ projektu.
TELEKOM SRBIJA:
Prvi čovek Telekoma je gospodin Dragor Hiber, predsednik Upravmog odbora. Gospodin Hiber je imao priliku da dobije neki poen na formalnu kvalifikaciju (pravo). Ali on je, pored položaja u Telekomu, i predsednik Ekspertske radne grupe saveznog ministarstva telekolmunikacija za pripremu Predloga zakona o telekomunikacijama. To je kao kad lisica čuva kokošinjac - sukob interesa i automatska diskvalifikacija. Ali, da ne ispadne da sam formalista, pogledajmo malo i suštinu. Gospodin Hiber je rekao ("Glas javnosti", 26. avgust 2001, str. 19): "lduća godina je prelomna za Telekom Srbija. U njoj će domaća kompanija ili investirati ili konkurenciju dočekati nespremna i tako biti uništena. Razvoj Telekoma je ne samo bitan za kompaniju i gradane već i za razvoj interneta i mobilne telefonije. Bez dobre fiksne telefonije sve ovo će propasti." Svašta, u tako malo reči. I to od predsednika Upravnog odbora Telekoma.
Za njega su fiksna telefonija i Telekom Srbija isto, i propast Telekoma povlači propast "svega" (uzgred, propast Telekoma bi mogla da bude jako dobra stvar za Srbiju). Za malo bolje razumevanje podelimo telefonsku mrežu na dva dela:
1) mrežu velike gustine saobraćaja (engleski: backbone), koja se sastoji od telefonskih centrala i njihovih uzajamnih veza, i
2) pristupnu mrežu (engleski: access network), koja povezuje korisničke telefone i druge terminalne uredaje sa lokalnim telefonskim centralama. Mrežu velike gustine saobraćaja moguće je zameniti mnogo boljom modernom mrežom, relativno brzo i uz razumnu cenu. Pristupna mreža je skupa za dupliranje, ali se i tu javljaju mnoge alternative: mnogo moćnija kablovska mreža, mobilna mreža, satelitska mreža, prenos preko električne mreže, polaganje vodova po dnu reka i kroz kanalizaciju. Ali, i bez svega toga progres je neizbežan: sa prestankom monopola Telekom gubi pravo na isključivo korišćenje sopstvene pristupne mreže (engleski: local loop unbundling, je najnovije otvaranje telekomunikacionih mreža već ozakonjeno u mnogim zemljama sveta). No, neko može reći da sve to ne vredi do 9. juna 2005. dokle traje monopol Telekoma. Mislim da je to samo delimično tačno, a da smo daleko više ograničeni zapanjujućom nekompetentnošću naših ljudi odgovornih za informatiku i telekomunikacije. Što se tiče Telekoma, za strategiju njegovog razvoja već odavno je suviše kasno i to će neko platiti: Telekom, Srbija, ili oboje.
Naveo sam samo najveće štetočine. Lista je dugačka i uključuje i neke stručnjake renomirane u oblastima njihove kompetentnosti. Ti stručnjaci su upali u oblast gde ne znaju da ne znaju i uhvatili se kao muve na lepak.
POLITIKA:
Dva su razloga za ovaj odeljak. Prvi, iz prethodnog bi mogao da se stekne utisak da vlast greši samo u oblasti ICT-a, a da zna šta radi na širem planu, što nije tačno. Drugi, ključne odluke u ICT-u imaju jaku političku komponentu. U takve odluke spadaju: uravnoteženje interesa biznisa, države i potrošača (korisnika); da li, kada i kako uvesti novu tehnologiju; da li, kada i koliko otvoriti telekomunikacione mreže itd. Potencijalne posledice takvih odluka ne mogu se preceniti, pa je bitno da oni koji ih donose taćno znaju šta rade.
(Autor je elektrotehnlku završio u Beogradu, doktorirao u Njujorku. Skoro 14 godina radi u kompaniji AT&T (American Telephone & Telegraph Company), prvo u čuvenim Belovim laboratorijam, .a onda u tehničko-menadžerskom delu firme. Rezultati nekih projekate na kojima je radio postali su medjunarodni tehnički standardi za telekomunikacije. Poslednjih godina u toj firmi radio je na tzv. Inteligentnim mrežama.
Kao stručni konsultant izradio je strategiju dugoročnog razvoja telekomunikacionih mreža.)

Vrema 27.09.2001.

---