Test najboljih kompaktnih SD kamera: Canon MVX4i vs. Sony HC96 vs. Panasonic GS500Sto se tice nekog sledeceg testa, nadam se da ce biti suceljavanje 2-3 HDV modela, posto SD kamere su dale toliko koliko su dale od 1995 i prve mini DV kamere do danas.
Test kamera:
Canon MVX 4i
Sony DCR HC96E
Panasonic NV-GS 500
Izgled
Za pocetak sve kamere su razlicite i po izgledu i po ergonomiji. Canon, ubedljivo najmanji, lako staje u dzep, ali izlgeda malo neozbiljno (dok se ne zagleda covek i dok ne vidi gomilu podesavanja i komandi). Sony srednje (prave, da budemo iskreni) velicine, izgled kao kod vecine Sony kamera novije generacije.
Panasonic, vrlo zanimljiv izgled, deluje najozbiljnije, i verovatno cete najvise fascinirati posmatraca kada se pojavite sa njom.
Ergomonija
Canon zbog svog svog vertikalnog dizajna, najlosije se drzi u ruci. Ima najvise komandi. Po komandnom tockicu podseca na Canon digitalne fotoaparate, posto pomocu njega mozemo da odredimo kao i kod Canon fotoaparata full automatski mod, program, prioritet ekspozicije, prioritet blende, i nekoliko scenskih modova. Displej je u formatu 4:3, ima najbolji kontrast i najbolju ostrinu od sve 3 testirane kamere, i zato na njemu mozemo videti i najvise shuma. Kamera je malo teza nego sto bi ocekivali, ali to je cena toga sto je kamera zaista vrhunski izradjena (zavrsna obrada je vrhunska), i svu plastiku spolja prati metal iznutra (bar onoliko koliko smo mi mogli da vidimo). Zoom taster je na relativno losem mestu (cena velicine), relativno je mek, i ne skljoca. Taster za start i stop snimanja je takodje mek, i prijatan na dodir.
Gomila komandi kojom Canon obiluje rezultuje time sto su neke komande nedostupne u toku snimanja (moramo da koristimo obe ruke).
Sony ima jednom recju fantasticno lezanje u ruci, sve je na svom mestu i moze se “jasno” uhvatiti (koriscenje zoom tastera i tastera start stop ne utice na pomeranje kamere). Tezina kamere je idealna. Displej je u 16:9 formatu i ima losiji prikaz nego Canon, ali malo bolji nego Panasonic. Modovi snimanja se biraju iz menija, a ne kao kod Canona preko tastera na kameri. Sony ima manji broj modova snimanja nego Canon. Zoom taster je najbolji od sve 3 kamere, izuzetno je mekan, i moze se vrlo precizno dozirati zoom pomocu njega. Kvalitet izrade je osrednji, taman onoliko koliko ste i platili kameru (nije losa, ali bi moglo i bolje).
Panasonic je najveci i deluje izuzetno “bogato”, malo je losije izbalansirana tezina (sto za posledicu ima ponekad da snimak malo curi u levo, ukoliko ste malo umorni, pa kameru nista najbolje uhvatili, i snimate samo sa jednom rukom). Vidi se da je kamera kvalitetno izradjena, i uz sistem opticke stabilizacije to rezultuje nesto vecom tezinom. Displej je u 16:9 formatu, ali nismo zadovoljni njime, posto ne prati kvalitet cele kamere (displej je u normalnom modu najtamniji od sve 3 kamere pa vas moze zavarati da kamera losije snima po mraku nego sto inace snima). Zavsna obrada je generalno dobra osim kvaliteta displeja, i zoom tastera. Zoom taster je na dobrom mestu, ali je nekako nekvaltetno odradjen, dosta skljoca (sto se cuje na snimku), odaje utisak da je izradjen od jeftine plastike.
Test - snimanje napolju dnevno osvetljenje
Napomena: svi testovi su radjeni u auto modu
Rezolucija
Test rezolucije je pokazao superiornost Panasonic kamere, pokazala je najbolju citljivost u obe ose. Sony je pokazao bolju vertikalnu rezoluciju od Canona, dok je ovaj bio bolji u horizontalnoj. Primecuje se najrealniji prikaz boje test karte od strane Panasonica, za njim je Canon dok je Sony malo omanuo. Ovo je prvi pokazatelj prednosti 3 chipa.
Posto smo snimali sa skroz rasirenim objektivom, primetili smo da Panasonic i Canon izoblicuju sliku, dok je kod Sony-ja geometrija slike besprekorna.
Boje
Test boje je jos jednom pokazao Panasonicovu dominaciju, ima najbolje izbalansirane boje. Canon ga dosta dobro prati i primecuje se nacin procesiranja koji insistira na dinamici. Sony je pokazao najmanju zivost boja. Razlike nisu velike, ali prednosti 3 chipa se i ovde mogu videti.
Test slika “Skola”
Slika skole pokazuje dosta slicnosti kod prikaza sve tri kamere. Najvise detalja je uhvatio Panasonic, Sony je umeksao sliku, dok se Canon trudi da pojaca kontrast i dinamiku. Panasonic i Canon imaju slicniji prikaz boja dok Sony opet ima manji spektar. Ovde se vidi razlicita filozofija procesiranja sva tri modela. Panasonic umereno balansira boje i osvetljaj, zadrzava ostrinu detalja dok Sony pegla sliku (umije je) i zbog toga mu se gube sitni detalji. Canon pojacava ceo prikaz sto svetlosno sto dinamicki i to rezultuje na nekim udaljenim delovima slike (ne svugde) preklapanjem i gubitkom najsitnijih detalja. Zanimljivo je da Canon vidi najvise detalja u senci ispred kamere i u krosnji drveta sa desne strane.
Test slika “Zgrada”
Slika zgrade samo potvrdjuje predhodnu konstataciju. I ovde vazi prica o nacinu procesiranja kamera. Panasonic je uspesno izbalansirao ceo prikaz, Sony-jev prikaz je malo manje ziv a Canon je opet pojacao u svim dimenzijama…
Test slika “Lisce”
Slika na kojoj se vidi lisce je trebala da pokaze izmedju ostalog i kvalitet optike. Ni jedna kamera nije pokazala nekih slabosti iako je kroz krosnju probijalo popodnevno sunce. Kocept 3 chipa je pokazao svoju superiornost, pa je Panasonic zabelezio najpribliznije boje originalu a Sony i Canon su videle lisce na svoj nacin, isprocesirali prikaz onako kako je ranije opisano. Ovde se potvrdjuje ranija konstatacija da Sony zbog peglanja slike gubi ostrinu i nivo detalja.
Mini zakljucak, snimanje napolju
Ovim smo zavrsili testiranje kamera napolju.
Panasonic je pokazao svu raskos 3 chipa. Ima najrealniji prikaz boja, najvecu rezoluciju i optiku za koji procenat bolju u odnosu na ostale dve kamere.Sony malo kaska za ostale dve kamere, najvise u dinamici (imam utisak da nisu digli nivo zbog suma koji se tada pojacava). Ovo mozda ukazuje na najslabiju optiku od ove tri kamere? Canon se ne stidi da digne nivo kontrasta i boje sto rezultuje vrlo dobrim bojama skoro kao kod Panasonica. Ima najsvetliji prikaz, koji omogucava da se vide jasnije detalji pri jakim kontrastima, koji se gube kod ostale dve kamere. Naravno da ta filozofija Canona ima i losiju stranu (sum) koja ce se jasnije pokazati u uslovima slabijeg osvetljenja.
Kada ima dosta svetla sve tri kamere pokazuju odlican kvalitet slike koji moze da zadovolji vecinu zahtevnijih korisnika. Ipak su ovo najbolji “dzepni” SD modeli kod ova tri proizvodjaca.
Test u uslovima slabijeg osvetljenja – unutra
Napomena: svi testovi su radjeni u auto modu
Osvetljenje 2 lampe
Uslovi slabijeg osvetljenja su jasnije potvrdili neke ranije tvrdnje.
Kada smo osvetlili scenu sa 2 slabe lampe, Sony je pokazao vrlo prijatan prikaz na prvi pogled bez jasno izrazenog suma. Kada se malo bolje pogleda, vidi se gubitak detalja, jer na to utice nacin na koji procesira sum. Nivo osvetljaja je dobar, ali ipak najtamniji od sve tri kamere. Panasonic je pokazao najostriji prikaz sa najvise detalja, ipak omanuo je u white balans-u. Canon se trudi da pokaze superiornost najveceg chipa, sto rezultuje najsvetlijim snimkom i pojavom suma na tamnoj podlozi.U ovom slucaju boje sve tri kamere vuku na svoju stranu ni jedna nije prikazala do kraja realno.
Osvetljenje 1 lampa i mini zakljucak – snimanje u uslovima slabijeg osvetljenja
Ugasili smo jednu lampu i kamere stavili na jos vecu muku. Sony ima najtamniji prikaz sa najmanje detalja i zahvaljuci svom procesiranju, najmanje suma. Na nase iznenadjenje Sony ima problem sa auto fokusom pri slabijem osvetljaju. U uslovima gde su druge dve kamere izostravale skoro trenutno Sony-u je trebalo i po 3-5 sekundi. Prvo smo pomislili da je to slucajno, ali uporednom probom sa ostalim kamerama to se pokazalo kao uobicajeno. Nije to bas toliko strasno, jer taj problem se javlja, samo kad kameru okrenete naglo ka manje svetlim povrsinama, sto se retko desava u realnim uslovima. Panasonic ima najostriji prikaz, zadrzao je dosta detalja, ali ima dosta suma na beloj pozadini. Tamna pozadina mu nije predstavljala problem i tu je prosto oduvao ostale dve kamere (Sony je izgubio detalje, ima i nesto kolornog suma, dok je prikaz Canon-a toliko svetliji da je i sum kod njega najvise vidljiv ). Canon jos jednom ima najsvetliji prikaz, opet zahvaljujuci najvecem chipu. Na beloj pozadini ima manje suma od Panasonica, dok je na tamnoj jasno vidljiv. Najvise detalja i svetla je uspeo da uhvati Canon opet zbog najveceg chipa i nacina kako procesira. Ovo se moze videti i na uporednom prikazu (nastalom bez neke namere) kada smo testirali zvuk. Boje su prica za sebe, kamere su povukle svaka na svoju stranu, Panasonic ima problem sa WB (opet?) a Canon bi bio bolji samo kada bi se malo obuzdao u procesiranju. Sto se ukupnog utiska tice, subjektivno Sony ima vrlo lep prikaz, mekan prijatan za oko, najmanje suma, Canon najsvetliji sa najvise detalja, a Panasonic ima najvecu ostrinu i dobar osvetljaj. Prikaz svake od njih moze biti nekome najbolji, sve zavisi sta volite da vidite. Panasonic je mozda najmudrije napravio balans izmedju svetla, ostrine i suma, pa je on ipak za dlaku najbolji (kada bi se Canon-u smanjio osvetljaj time i sum i dalje bi imao manju ostrinu). Ovako mogu da zakljucim da ni jedna nije savrsena, ipak su to samo kamere za svaki dan, koje imaju po neku osobinu ozbiljnijih kamera.
Test zvuka
Zvuk kod Sony-ja je najslabiji od sve tri kamere. Ima dobru osetljivost ali i najmanju dinamiku. Najlakse ga je zbuniti pri naglim promenama jacine zvuka Ovo se jasno cuje na primeru koji smo snimili. Mehanizam se jasno cuje u tihim scenama, kao neko lagano zujanje. Panasonic ima najveci problem sa zvukom mehanizma, cuje se neko krckanje. Nivo signala je slabiji nego kod dve ostale kamere. Imam utisak da su namerno smanjili osetljivost nebi li na taj nacin ublazili zvukove same kamere. Canon je ovde najbolji, ali se i kod njega cuje zvuk mehanizma. Najblizi opis je, nesto kao sum visoke frekvencije. Canonov mikrofon je najosetljiviji i dobro prati snagu zvuka okoline (automatski povecava i smanjuje nivo signala). Panasonicov zvuk bi mozda bio bolji ako bi se pojacala osetljivost, ali ko zna sta bi se sve tada culo, ovako ostaje dosta cist i slabasan.
glasna muzika Canon
http://www.sendspace.com/file/7ohona
glasna muzika Panasonic
http://www.sendspace.com/file/ohr5lq
glasna muzka Sony
http://www.sendspace.com/file/3qk52e
zvuk mehanizma Canon
http://www.sendspace.com/file/ju55n9
zvuk mehanizma Panasonic
http://www.sendspace.com/file/b9ecc8
zvuk mehanizma Sony
http://www.sendspace.com/file/ieo1eb
Test – Foto mod
Foto mod je tu samo da se uzgred spomene, jer ko ozbiljan fotografise Mini DV kamerom? On je tu ako bas nemate pri ruci nikakav aparat, pa vam je to jedino resenje. Napredak u odnosu na slabije modele je vidljiv, ali slike su jos uvek uglavnom slabije od bilo kog prosecnog digitalnog foto aparata.
Zahvaljujuci najvecem senzoru Canon je bolji od ostale dve kamere. Sledeci je Sony (opet veliki senzor), a na kraju Panasonic. Slike kod sve ti mogu biti dobre i upotrebljive, ali samo u dobrim svetlosnim uslovima. Ipak su ovo kamere i ne treba od njih ocekivati previse.
ZAKLJUCAK
Mozemo reci da necete pogresiti koju god kameru od ove tri kupite. Nijedna se nije obrukala.
E, sad postoje jasne razlike medju njima i grupe kupaca kojima su namenjene.
Sony se namece prvo svojom cenom, koja je najniza oko 500e, pa po nasoj oceni ima najbolji odnos ulozeno – dobijeno. Senzor je dominantne velicine 1/3”, zbog toga ima vrlo dobre karakteristike u uslovima losijeg osvetljenja i pravi vrlo kvalitetne fotografije za jednu kameru. Njena ergonomija je ubedljivo najbolja i ona je najlaksa i najmeksa za rad. Ovo je vrlo bitna osobina, sto svi pre ili kasnije shvatimo. Kvalitet slike koju prikazuje je na vrlo zadovoljavajucem nivou. Ima dobar prikaz i u losijim svetlosnim uslovima, ipak za nijansu slabiji u odnosu na druge dve kamere. Moramo joj zameriti mali problem sa fokusom, ali to je izrazeno samo u specificnim uslovima. Njen najveci problem je kako procesira sliku, pa je sve nekako umeksano i zbog toga gubi neke detalje. Ovo se moze i nekom dopasti jer njena slika ima najmanje suma od svih testiranih kamera. Zvuk joj nije najjaca strana, ali i on moze zadovoljiti prosecnog korisnika. Foto mod je vrlo upotrebljiv, ako se za tim ukaze potreba, ipak malo slabiji od Canona a bolji od Panasonica, Sony je apsolutna preporuka za ne previse zahtevnog korisnika, u auto modu sve sama radi vrlo pristojno bez mnogo buke i potrebe za bilo kakvim podesavanjem. Bravo Sony, na ovako dobro izbalansiranom proizvodu.
Panasonic je po nasoj oceni najbolja kamera na testu, fascinirala nas je pre svega kvalitetom snimka, ostrinom i najboljim bojama ukupno. Ima tri senzora , za svaku osnovnu boju po jedan velicine od 1/4.7”. Kvalitet slike je uporediv sa visestruko skupljim kamerama. Nije ni on bez mana, ali njegova cena od oko 720e, vecinu mana potire. U ruci izgleda ozbiljno, ali lezanje bi moglo biti bolje. Dosta je teza sa leve strane (gde je socivo, opticka stabilizacija, koju ona jedina ima) pa preteze stalno u tu stranu. To se moze resiti pridrzavanjem drugom rukom, ali onda nije vise jednorucna kamera. Zvuk je nekako slabasan, a jos je muci i to krckanje koje se cuje u tihim scenama. Prosto je zapanjujuce koliko zadrzava superiornu ostrinu snimka cak i u uslovima slabijeg osvetljenja. Tu se videla jos jedna njena mana, gresila je u WB, vukla je na zuto. Pokazala je najbolji kvalitet snimka na ovom testu. Ovo je kamera kod koje je sve podredjeno kvalitetu slike za umerenu cenu, (ko je rekao konkurencija?).
Sve u svemu izuzetna kamera, koja nije bez poneke mane, napravljena za ljude koji mastaju o profi kamerama a nemaju para za njih.
Canon, je sa ovim modelom hteo da pokaze “ko ima duzi” , odnosno manji. Pokusao je i dobrim delom uspeo da spakuje u ultra malo kuciste kameru vrhunskih perfomansi, foto aparat i bezkompromisni kvalitet uredjaja za pre godinu dana oko 800e (sad se vise ne proizvodi, nasledio ju je HDV model HV-10 sa slicnom cenom). Tu nastaje njena najveca mana, oblik kamere i nacin kako se drzi. Koliko god se Canon trudio da nam to nametne kao standard, to nekako nije prirodno. Mogli su da lepo spakuju kameru u normalno, polozeno kuciste i da joj daju vecu upotrebnu vrednost. Ali, ovako kamera staje u dzep pantalona, koliko se proizvodjaca mogu pohvaliti time?
Slika koju daje izgleda vrlo lepo, ostro i ima dobru dinamiku za jednocipnu kameru, uporedivu sa trocipnom. Perfomanse u losijim svetlosnim uslovima su fascinantne, najvise zahvaljujuci senzoru velicine od 1/2.7”. Foto mod, zvuk, displej i kvalitet izrade su bolji u odnosu na ostale dve kamere. Ovo je kamera koja fascinira u svim uslovima (ipak ima manje ostru sliku i losije boje od Panasonica). Generalno dobro izbalansirana, sa najvecom manom u nacinu kako se drzi. Ima najvise mogucnosti raznih podesavanja, gomilu dugmica, koje jos samo treba nauciti koristiti.
Namenjena je ljudima koji zele kvalitetnu kameru izuzetnih perfomansi u svim svetlosnim uslovima, foto aparat :) , sve spakovano u ultra kompaktno kuciste.
Rezultat ovog testa je potvrdio dobitak koriscenjem tri cipa, jer su kamere pre svega namenjene za snimanje slike, ali je pokazao da se moze ziveti i bez toga, zahvaljujuci prikazanom kod ostale dve kamere.
Nekako nemogu da se otrgnem utisku da je Panasonic najbolje odradio objektiv i nacin kako procesira, od sve tri kamere, pa superiornost slike nastaje i zbog te “sitnice”.
Copyright by _RS_ & Stefano
[Ovu poruku je menjao Stefano dana 23.07.2007. u 23:41 GMT+1]
