GlasJavnosti vs. Telekom

09. Sep 2001 16:02 (GMT+01:00)


Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije (17)
"Telekom" ne da telefone zemljoradnicima
Tihomir Živanović
Dobrosav Jovanović
Priredio: Dragan Vlahović
Pošto Ei PUPIN, a sada PUPIN TELEKOM, nije prihvatio da realizuje program digitalizacije elektromehaničkih krozbar telefonskih centrala (u daljem tekstu: digitalizovana centrala), tog posla se prihvatio "Energoinvest" iz Sarajeva. Ugovor između Radne organizacije PTT saobraćaja "Jagodina" - OOUR PTT saobraćaja "Svilajnac" i "Energoinvesta" potpisan je i proslavljen polovinom 1987. godine.

Odmah zatim u saobraćaj je uključena eksperimentalna digitalizovana centrala ET 10, kapaciteta 300 telefona. Građani Svilajnca, koji su hteli novi telefon, potpisali su izjavu da prihvataju da budu priključeni na ovu centralu u eksperimentalnom radu. To niko pre i posle toga u Srbiji nije tražio od građana. To je uradio "Energoinvest", pošto je bio siguran u kvalitet rada digitalizovane centrale. Srbija ne bi u telefoniji bila tu gde se nalazi, da je među stručnjacima koji su odlučivali o razvoju telefonije, bilo više moralnih ljudi. Zato je digitalizovana centrala u Svilajncu uzbudila duhove u celom sistemu PTT Jugoslavije, od Triglava do Đevđelije. Najviše su se uzbudili duhovi u Zajednici JPTT.


Slobodan Radovanović, pomoćnik generalnog direktora u JP PTT

Nebrojano puta je o digitalizovanoj centrali u Svilajncu raspravljano na Odboru za telekomunikacije Zajednice JPTT. Raspravljao je i Naučni savet Zajednice JPTT, čiji je predsednik tada bio akademik prof. dr Ilija Stojanović. Vođen je veliki rat. S jedne strane su bili argumenti i struka - "Energoinvesta", a s druge strane su bili brojni nemoralni i nestručni. Kada sve to nije pomoglo, u rat se uključio i Republički sekretarijat za saobraćaj i veze Srbije, ali je stao na stranu nemoralnih i nestručnih. Svima njima je bilo teško jer je digitalizovana centrala u Svilajncu radila odlično, a iza programa digitalizacije centrala stajao je "Energoinvest", a iza njega Bosna i Hercegovina.

U Svilajnac su dolazile razne inspekcije iz Zajednice JPTT, Republičkog sekretarijata za saobraćaj i veze Srbije, Republičkog sekretarijata unutrašnjih poslova Srbije, SDK i dr. Protiv Dragiše Spasojevića, tada direktora OOUR-a PTT saobraćaja "Svilajnac", pisana je prijava sudiji za prekršaje opštine Svilajnac. I na kraju, kada ništa nezakonito nije pronađeno, Radmila Mihaljinac, inspektor za sisteme veza iz Republičkog sekretarijata za saobraćaj i veze, donela je rešenje i naredila direktoru Spasojeviću da obezbedi dozvolu od Zajednice JPTT za eksperimentalni rad digitalizovane centrale i atest. Zahtev za eksperimentalni rad Dragiša Spasojević je podneo Zajednici JPTT, skoro godinu dana ranije, ali Zajednica JPTT nije odgovarala.

Tadašnji generalni direktor Zajednice JPTT Vučić Čagorović obrazovao je, prvi i jedini put, radnu grupu od diplomiranih inženjera iz Zajednice JPTT, a zadatak je bio da oni ocene projekat digitalizacije elektromehaničkih krozbar telefonskih centrala. Radi stvaranja lažne slike autoriteta, u radnu grupu su određena trojica starijih diplomiranih inženjera, koji nisu pročitali ni jednu stručno-tehničku dokumentaciju (opise sistema i električnih šema) o elektromehaničkim krozbar telefonskim centralama. Oni su radili u oblasti sistema prenosa i telegrafije. To su bili Milan Josimović, koji je bio predsednik, Žarko Tomić i Božidar Čavić. Ono što su navedeni radili, kada se uporedi sa digitalizacijom elektromehaničkih krozbar telefonskih centrala, izgleda kao kada kardiolog pređe da radi u porodilište, odnosno porađa žene.

Ostali članovi radne grupe su bili Radenko Kostić, koji nikada ništa praktično nije radio na elektromehaničkim i digitalnim telefonskim centralama, ali je više od decenije bio rukovodilac službe za telefonski saobraćaj u Zajednici JPTT. Na istom nivou, kada je u pitanju praktično iskustvo, bili su Miroslav Popović, pokojni Risto Tuntev (iz Makedonije, nije bilo nikoga iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine) i Ljiljana Đorđević. Posle godinu dana od dana dobijanja zadatka, navedena radna grupa je napisala izveštaj i ocenila da tehničko rešenje digitalizacije centrala ne valja i da nije ekonomično. Radna grupa je predložila da Zajednica JPTT ne izda dozvolu, čak ni za eksperimentalni rad centrale u Svilajncu!

Samo godinu dana kasnije, tehničko rešenje digitalizacije centrale u Svilajncu, posredstvom gospodina Markhama Gervasea iz Australije, stiglo je u Švedsku. Dana 6. juna 1990. godine, a to je skoro tri godine kasnije od Svilajnca, Telekom Švedske je doneo odluku da najkasnije do 2000. godine, digitalizuje svih oko 6.500 elektromehaničkih krozbar telefonskih centrala, sa oko 3.3 miliona telefona.

U Srbiji je tada bilo oko 1.4 miliona telefona u oko 800 elektromehaničkih krozbar telefonskih centrala. Tehničko rešenje digitalizacije krozbar centrala u Švedskoj, slično je izvedenoj digitalizaciji krozbar centrale u Svilajncu. To se vidi iz članka "Sistem AHE za sve, već 2000. godine", objavljenom u časopisu ...TELE 4/1990 i članka "AHE - M, novi koncept vezivanja pretplatnika (telefona) na AHE", objavljenom u časopisu .... TELE 2/1991. Iz datih članaka se, takođe vidi, da su prva eksperimentalna ispitivanja tehničkog rešenja digitalizacije u Švedskoj izvršena tek 9. oktobra 1990. godine, a u Svilajncu je digitalizovana krozbar centrala puštena u rad tri godine ranije, odnosno polovinom 1987. godine.

Milorad Jakšić, bivši generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija", i Kosta Mitrović, tada direktor Direkcije za razvoj i investicije u Javnom preduzeću, a u "Telekom Srbija"a.d direktor Direkcije za mrežu, i sada koordinator za mobilnu telefoniju 064, putovali su 1996. godine čak u Brazil da vide "Eriksonove" digitalizovane elektromehaničke krozbar telefonske centrale ARF 102, kojih ima u Beogradu (Karaburma, Miljakovac, Voždovac, Zvezdara, Žarkovo) i mnogim drugim mestima u Srbiji. Oni su putovali u Brazil, uverili se da je digitalizacija moguća i ekonomski opravdana. Zatim su stručnjaci "Eriksona" dolazili u Beograd.

Svi su gledali, sve su videli, ali ništa nije urađeno. Međutim, iz dokumenata se vidi da je, u isto vreme, odnosno 1995. i 1996. godine, Stevan Živković, generalni direktor EI PUPIN, a sada PUPIN TELEKOMA, razgovarao sa Miloradom Jakšićem, Slobodanom Radovanovićem i drugim direktorima u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija" da se realizuje projekat digitalizacije centrala i to svih sistema: ARF 102, ARF 50, ISKRA 585, ISKRA 58, i dr, a ne samo sistema ARF 102, što je nudio "Erikson", naravno, korišćenjem domaćih digitalnih centrala DKTS. Dopisom broj 295/96 od 17. maja 1996. godine, prema postavljenim tehničkim zahtevima od strane stručnjaka Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija", EI PUPIN je dao ponudu za digitalizaciju centrale "Zvezdara". Ponuda je upućena lično Slobodanu Radovanoviću, tada pomoćniku Milorada Jakšića za telekomunikacije, ali odgovor nikada nije dobijen.

Što nije bilo dobro za siromašnu Srbiju, bilo je dobro za bogatu Švedsku. Srbija je tada imala nacionalni dohodak oko 3.000 američkih dolara po stanovniku, a Švedska je imala nacionalni dohodak više od 30.000 američkih dolara po stanovniku. Znači, deset puta veći nacionalni dohodak u Švedskoj prihvata digitalizovane elektromehaničke krozbar telefonske centrale, a sirotinji se za mnogo para - od hiljadu, pa do dve ili tri hiljade maraka - nudi novi telefon.

Projekat digitalizacije centrale u Svilajncu ima svoju istoriju, ali ima i svoje tamne strane. Te tamne strane možda hoće da ispričaju glavni akteri događaja Života Petković, Dragiša Spasojević i Marko Zirojević, koji su, hvala bogu, živi i zdravi. Oni mogu da kažu istinu i način na koji je eksperimentalna digitalizovana centrala u Svilajncu isključena iz rada, kao i šta se dalje događalo u Svilajncu i okolo Svilajnca. Narod kaže: "pravda je spora, ali dostižna." U Srbiji nije ovo jedini projekat velike vrednosti koji je propao. Evo, propada i "Telekom Srbija"a.d. i sada prof. dr Dragor Hiber, predsednik Upravnog odbora i mr Draško Petrović, generalni direktor, hoće da ga spasu. Spasavaju ga enormnim podizanjem cena na nivo koji građani ne mogu da plate. Oni ne uvode red u "Telekom Srbija"a.d. i ne obezbeđuju da se radi, da se stručno radi, da se poštuju zakoni i da se goni kriminal. A to će se videti iz kraja priče: Zašto je Svilajnac pastorče Telekom Srbija?

Priču o Svilajncu ćemo završiti navođenjem razloga zbog kojih zemljoradnici iz Dublja, Gložana, Sedlara, Subotice, Roande, Dubnice, Bobova, Vojske i Roćevaca ne mogu normalno da telefoniraju i razgovaraju sa svojim najdražim. Navedena sela su pre dvadeset i više godina, u vreme poštara pokojnog Pere Markovića, tada upravnika pošte u Svilajncu, bila naprednija od drugih u Srbiji. Tada su zemljoradnici dobili telefone, što je za mnoga sela u Srbiji tada bila mislena imenica. Međutim, brzi tehnološki razvoj u oblasti telefonije je tadašnji napredak danas pretvorio u glavnu kočnicu daljeg razvoja telefonije u navedenim selima. U starim elektromehaničkim krozbar centralama nema mogućnosti da se poveća broj telefona i postojeći broj veza sa Svilajncom.

Stanje u odvijanju automatskog telefonskog saobraćaja je, slobodno govoreći, katastrofalno. Često je potrebno da se desetak i više puta bira neki broj da bi se ostvarila veza sa sinom, unukom, ćerkom ili prijateljem, koji žive u Svilajncu, Beogradu ili Francuskoj, Austriji ili Nemačkoj. Marta meseca prošle godine inspektor iz Ministarstva saobraćaja i veza je u centrali Svilajnac utvrdio da postoje veliki problemi u odvijanju saobraćaja iz sela okolo Svilajnca. Zbog toga je inspektor tražio od mesnih zajednica da pošalju svoje mišljenje o kvalitetu odvijanja saobraćaja i da navedu druge probleme koji postoje.

Posle dobijanja podataka, inspektor je zakazao razgovor sa, u javnosti poznatim predsednikom opštine, Dobrivojem Budimirovićem, zvanim Bidža. Trebalo je naterati odgovorne direktore u "Telekom Srbija"a.d., da reše u Svilajncu probleme u saobraćaju, koji postoje više od decenije. Bidža je predložio, a inspektor je prihvatio, da prvo on razgovara sa Milošem Nešovićem, generalnim direktorom "Telekom Srbija"a.d. i svojim partijskim drugom. I Bidža još reče da će da razgovara i sa Goricom Gajević, generalnim sekretarom SPS.

Nekoliko dana kasnije, inspektor je ponovo posetio predsednika Bidžu i pošto partijski drugovi nisu pokazali interes za probleme u telefoniji Svilajnca, dogovore se inspektor i Bidža da inspektor donese rešenje o isključenju krajnjih centrala (centrala u selima) iz saobraćaja. Kao što je i dogovoreno, naredbu je 26. juna 2000. godine inspektor dao direktorima: Milošu Nešoviću, Kosti Mitroviću i Mirku Adamoviću (direktor za mrežu u Centralnoj Srbiji). Dana 3. jula 2000. godine PUPIN TELEKOM DKTS je ponudio predsedniku Bidži da sve probleme u saobraćaju reši za 90 dana. Međutim, direktori u "Telekom Srbija"a.d. nisu prihvatili da se u Svilajncu izgradi domaća centrala. Bližili su se izbori u septembru, i nije bilo lepo da Bidža izgubi izbore zbog inspektora. Zato inspektor nije izvršio svoje rešenje.

Prošli su izbori i na vlast je u Svilajncu došla koalicija DOS. Zatim su prošli izbori i za Skupštinu Srbije. Tek tada se inspektor javio novom predsedniku Miliji Jovanoviću, pa je došao i na razgovor. Predsednik Jovanović je tražio da i on, kao i "Bidža", razgovara sa odgovornima i vidi hoće li direktori "Telekom Srbija"a.d. nešto da urade za Svilajnac. I dok je bio "Bidža" na vlasti i posle dolaska nove DOS-ove vlasti, održano je više sastanaka u Svilajncu sa predstavnicima "Telekoma Srbija". Njihov plan je bio tada da presele delove Simensove centrale iz Jagodine i Paraćina u Svilajnac, ali se toj ideji suprotstavio predsednik opštine u Paraćinu, pa je i sud imao posla. Tada je inspektor predložio, a PUPIN TELEKOM DKTS prihvatio da u Svilajncu izgradi svoju domaću centralu DKTS, i da se za kratko vreme reše svi problemi u saobraćaju, pa centrala firme Simens nije potrebna, a neće biti potrebna ni ubuduće.

Međutim, tvrdi su predstavnici "Telekom Srbija"a.d., pa i dalje više vole Simensa od rođene dece. Ali i inspektor je uporan, pa se dana 26. aprila 2001. godine u opštini Svilajnac drži sastanak. Na sastanku su bili Dragan Kovačević, direktor Direkcija za mrežu (prvi i najodgovorniji u "Telekom Srbija"a.d. za ovu problematiku), Borivoje Filipović, direktor Zone održavanja Kragujevac, Miroslav Knežević i Dragiša Vasić, zatim, Zoran Andrejević, sekretar opštine Svilajnac, Rade Jovanović, predsednik Izvršnog odbora i Radomir Gajić, član Izvršnog odbora, zadužen za telefoniju i inspektor.

Dogovoreno je da PUPIN TELEKOM DKTS o svom trošku izgradi domaću centralu DKTS i reši sve postojeće probleme u saobraćaju na teritoriji opštine Svilajnac, a da naplatu izvrši od povećanog prihoda. O tome je pismeno obavestila direktora Dragana Kovačevića, dana 5. maja 2001. godine i predsednika opštine Miliju Jovanovića, dana 22. maja 2001. godine. Međutim direktor Dragan Kovačević nije održao datu reč i opet hoće u Svilajncu da gradi centralu firme Simens, a ne domaću DKTS. Zemljoradnici mogu da čekaju još neku godinu, i ne mora da se čuju sa svojim najmilijim ....

nastaviće sene. Za Op�tinu Grocka ugovor je

---

10. Sep 2001 19:00 (GMT+01:00)


Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije (18)
Novac od poskupljenja za stanove povlašćenih
Spisak je sastavljen 7. avgusta, a sume za trideset šest kredita određene su u markama. Samo sume za četiri kredita određene su u dinarima. Za dodelu kredita predviđen je ukupni iznos od 1.565.000 maraka i 2.100.000 dinara. Zašto je ministar obmanuo narod
U zemlji Srbiji došlo je vreme da se od građana uzme što više novca za struju, telefone, komunalne usluge... Tu se cene određuju potpisom, a sa tim se određuju i primanja zaposlenih, jer nema konkurencije na tržištu i ne mere se rezultati rada. Sve se radi od oka i s ramena. Važno je da direktor ima jaka leđa.

Pošto je „Telekom Srbija"a.d. tako lako došao do velikog novca, samo preko jednog potpisa, mr Draško Petrović, generalni direktor, nije sačekao ni da se, kako narod kaže, „osuši mastilo", već je požurio da podeli 40 (četrdeset) stambenih kadrovskih kredita. Na oglasnoj tabli pored lifta u zgradi „Telekom Srbija"a.d. u Bulevaru umetnosti broj 16a u Novom Beogradu, istaknut je spisak zaposlenih koji su predloženi za dodelu (stambenih) kadrovskih kredita i pripadajuće sume kredita. Spisak je sastavljen 7. avgusta 2001. godine, a sume za 36 (trideset šest) kredita određene su u markama (DM), iako je u Srbiji zvanično sredstvo plaćanja dinar. Samo su sume za 4 (četiri) kredita određene u dinarima. Za kredite je ukupno dato 1.565.000 maraka i 2.100.000 dinara. Nešto malo više novca (oko 60 miliona dinara) uzeto je na razlici pretplate za jul 2001. godine u računu za jul (36,42 dinara za direktne i 27,32 dinara za dvojnike). Da li je ovo naknadno naplaćivanje telefonske pretplate za jul u skladu sa zakonom ili nije? Mnogi kažu da nije. U „Telekom Srbija"a.d. kažu da jeste, pa su zato i uzeli, a onda generalni direktor daje kredite u markama. Zašto da ne. Pa ove pare su uzete od građana, bez rada i to samo preko jednog potpisa. Međutim, u „Telekomu Srbija"a.d. organizovana su tri sindikata i to: (1) Nezavisni sindikat radnika PTT Srbije „Nezavisnost", (2) Sindikat „Telekom Srbija" i (3) Sindikat „Telekom Srbija". Spisak putuje od ruke do ruke, radnici gunđaju, ali se rukovodstvo tri navedena sindikata još nije oglasilo. To dovodi u sumnju da su sindikati stvarno nezavisni, kao što su se predstavljali kada su štrajkovali i protestovali.

Konačno su došli i telefonski računi za avgust. Potvrdilo se ono što je objavljeno u „Glasu javnosti", na početku pisanja o poskupljenjima telefonskih impulsa, a tvrđeno je da će ukupno poskupljenje biti mnogo veće nego što je to saopštio „Telekom Srbija"a.d. Građani možda i mogu da shvate prof. dr Dragora Hibera, predsednika Upravnog odbora „Telekom Srbija"a.d, što je bez argumenata pokušao da ubedi građane Srbije da su Italijani u pravu kada traže da cena impulsa treba da poskupi pet puta, jer se za toliko promenio kurs dinara u odnosu na marku. Građani možda mogu da shvate i mr Draška Petrovića, generalnog direktora „Telekom Srbija"a.d, što se do sada njima nije obratio, jer očigledno nema šta da im kaže. Međutim, građani Srbije nisu očekivali da će ministar Marija Rašeta-Vukosavljević da ih obmane. Ministar Marija Rašeta-Vukosavljević je na konferenciji za štampu 20. juna 2001. godine izjavila: „Telefonske usluge fiksne telefonije Telekoma Srbija poskupeće u ovoj godini ukupno za 60 odsto i to će biti realizovano postepeno u „dva do tri navrata" do kraja godine." To je bilo samo 10 dana pre prvog poskupljenja impulsa i povećanja pretplate za oko pet puta, a ovo se dogodilo 1. jula 2001, godine. Da do kraja ove godine neće biti i trećeg poskupljenja impulsa, kao i o razlozima takve odluke, Marija Rašeta-Vukosavljević je građane obavestila putem agencije „Beta", 8. septembra 2001. godine, a ova je prenela sledeće: „Telekom Srbija do kraja godine neće podizati cenu telefonskih impulsa", rekla je republička ministarka saobraćaja i telekomunikacija Marija Rašeta-Vukosavljević.

- Ona je rekla da je na saveznom nivou bilo planirano još jedno poskupljenje od 22 odsto, ali da se odustalo u interesu zaštite standarda stanovništva.
- Vlada Srbije je procenila da u interesu socijalne zaštite ljudi u ovoj godini više ne bude povećanja cena impulsa i da to bude na štetu Telekoma - rekla je Rašeta-Vukosavljević i dodala da je ta odluka donesena i pored toga što su cene telefoniranja nekoliko puta niže nego u susednim zemljama.

- Telekom Srbije je u ovoj godini dva puta povećao cenu impulsa - 1. jula za 35 odsto i 1. avgusta za 48,5 odsto, tako da sada jedan impuls košta 30 para."
U računici ministra nešto nije dobro izračunato. Ne može se prihvatiti činjenica da diplomirani građevinski inženjer ne zna da računa procente. Računica je vrlo prosta: ako je pre poskupljenja cena impulsa bila 15 para, a kako kaže ministarka sada je 30 para, onda to nije 35+48,5=83,5 odsto, već sto odsto. A, gospođo ministar, da li je za građane poskupljenje i 20 odsto za porez na usluge? Možda i nije.

Predsednik Upravnog odbora „Telekom Srbija"a.d. prof. dr Dragor Hiber je krajem avgusta za novine izjavio da je Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija obrazovalo stručnu komisiju čiji je zadatak da proveri žalbe građana na visinu računa i da mu je predsednik komisije Andrija Bednarik, pomoćnik ministra saobraćaja i telekomunikacija rekao da je sve što je do tada provereno u redu, ali da treba još nešto da se proveri na terenu. Do danas, javnost nije upoznata sa nalazima komisije.

Međutim, stoji neoboriva činjenica da je promena tarifnog sistema, odnosno skraćenje impulsnog intervala od 3 na 2 minuta u jakom saobraćaju (od 7 do 15 i od 17 do 21 sat) i umesto jednog impulsa za razgovor, uvođenje impulsnog intervala od 4 minuta u slabom saobraćaju (od 15 do 17 i od 21 do sutradan u 7 sati), izvršeni su bez promene Nomenklature PTT usluga. To je učinjeno kršenjem odredbi Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona (Zajednicu JPTT) i Zakona o poštanskim, telegrafskim i telefonskim uslugama (Zakona o PTT uslugama).

Da se čitaoci ne bi pitali a šta je to Nomenklatura PTT usluga, citiraćemo ono šta piše u Službenom listu SFRJ, a tu piše: „Nomenklaturom poštanskih, telegrafskih i telefonskih usluga utvrđuju se vrste poštanskih, telegrafskih i telefonskih usluga (u daljem tekstu: PTT usluga), rasponi mase poštanskih pošiljaka, zone udaljenosti, skale vrednosti za vrednosne pošiljke i određeni poslovi blagajničke službe (uplate i isplate), način tarifiranja i način primenjivanja cena za pojedine PTT usluge u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom, telegrafskom i telefonskom saobraćaju."

Prema odredbi člana 10, tačka 5 Zakona o udruživanju u Zajednicu JPTT, Upravni odbor Zajednice JPTT utvrđuje Nomenklaturu PTT usluga i Izmene i dopune Nomenklature PTT usluga, a prema članu 5, stav 1 zakona o PTT uslugama, Zajednica JPTT dužna je da pribavi mišljenje Savezne privredne komore na Nomenklaturu, odnosno na Izmene i Dopune Nomenklature PTT usluga. Iz navedenih odredbi Zakona vidi se da su prekršena oba navedena zakona. Ako prof. dr Dragor Hiber, predsednik Upravnog odbora „Telekom Srbija"a.d, i mr Draško Petrović, generalni direktor „Telekom Srbija"a.d, krše zakone, onda to ne može da čini i ministar Marija Rašeta-Vukosavljević, jer se ona zaklela u Skupštini Srbije, pred poslanicima, da će poštovati Ustav i zakone. A sada da navedemo i podsetimo građane kako je to bilo februara 1994. godine kada je Milorad Jakšić, tada generalni direktor, predložio, a Upravni odbor Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija" prihvatio, da cena impulsa za građane bude 7 para, a za firme 14 para. Posle velike medijske kampanje i podnošenja krivičnih prijava Saveznom i Republičkom javnom tužilaštvu (nerešen predmet se i danas nalazi u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu, kome su viša tužilaštva predmet ustupila kao stvarno nadležnom, a prošlo je sedam i po godina) protiv Milorada Jakšića, sa obrazloženjem da se visokim cenama telefonskih impulsa podriva ekonomska moć zemlje, jer se enormno visokim cenama telefonskih usluga ruši PROGRAM prof. dr Dragoslava Avramovića. I tada je socijalistička vlast prihvatila argumente u medijskoj kampanji, pa je cena impulsa za građane smanjena na 2 pare, a za firme na 4 pare. DOS-ova vlast i ne razmišlja da građani sem struje, telefona, hleba i mleka treba nešto i da kupe, kako bi se počelo sa oživljavanjem proizvodnje. Da je navedena konstatacija tačna, vidi se i iz teksta agencije „Beta" koja prenosi izjavu ministra Marije Rašete-Vukosavljević, gde u stavu dva stoji da se odustalo od poskupljenja od 22 odsto radi zaštite standarda stanovništva, a u stavu tri stoji da je Vlada Srbije procenila da u interesu socijalne zaštite ljudi u ovoj godini više neće biti povećanja cena impulsa i da će to biti na štetu Telekoma. Postavlja se samo jedno pitanje: koji se to standard stanovništva štiti, kada su u pitanju socijalno ugroženi ljudi?

sutra: nezakonita promena tarifnog sistemaitalizovane centrale. Srbija ne

---

12. Sep 2001 16:29 (GMT+01:00)


Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije saobraćaju
Kriminal u međunarodnom telefonskom
Tihomir Živanović
Dobrosav Jovanović
priredio: Dragan Vlahović
Zajednica jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona (u daljem tekstu: Zajednica JPTT), može se reći da je vrh ledenog brega, ako se pod ledenim bregom podrazumeva sistem pošta i telekomunikacija u nekadašnjoj SFRJ, a potom u Srbiji i Crnoj Gori. Pričati o Zajednici JPTT sada, a ne pogledati malo i u prošlost, ne bi mogla da se dobije slika o pravom stanju ledenog brega.

Daleke 1959. godine, za generalnog direktora je postavljen advokat Prvoslav Vasiljević, diplomirani pravnik. Maja 1964. godine uspostavljen je automatski međumesni telefonski saobraćaj između Beograda i Zagreba, a odmah zatim i između ova dva grada i LJubljane. Telefonske centrale su nicale, kao pečurke posle kiše. A uspostavljanje automatskog međumesnog saobraćaja, bilo je pitanje prestiža i političara i privrednika. Kvalitet saobraćaja i veza bio je loš (ništa gori nego danas u selima okolo Svilajnca), ali za to niko nije
pitao.

Došla je i 1973. godina, kada je uspostavljen automatski saobraćaj sa inostranstvom. Izgrađena je i satelitska stanica u Ivanjici. Krajem aprila 1977. Prvoslav Vasiljević je otišao u penziju, a nasledio ga je Gojko Sekulovski.

Sunovrat Zajednice JPTT počinje postavljanjem za generalnog direktora Vučića Čagorovića. A on je bio generalni direktor Zajednice JPTT od 1. marta 1982. pa do 29. februara 2000. godine.


A onda je 1. marta 2000. godine za generalnog direktora Zajednice JPTT izabran Dojčilo Radojević, prvi i bivši savezni ministar telekomunikacija.

Dojčilo Radojević je počeo da stavlja stvari na svoje mesto polazeći od odlaznog međunarodnog saobraćaja. Rešenjem broj 02-3174/00 od 4. maja 2000. godine obrazovao je Radnu grupu za izradu Plana usmeravanja polaznog međunarodnog telefonskog saobraćaja SR Jugoslavije. Nema pisanih dokumenata o tome šta je dosad urađeno, a u Jugoslaviji postoji pet međunarodnih telefonskih centrala:

Beograd dve AHE 10 i Metakonta 10C, Niš GTD 5C i Podgorica AHE 10.

Međutim, o dolaznom saobraćaju izgleda da zvanično niko nije vodio računa. Šta se sve tu događalo, samo bog sveti zna.

Ko je i šta radio, trebalo je od strane države dosad da utvrdi Savezni devizni inspektorat, jer je od bivšeg inspektora za sisteme veza u Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija Srbije dobio dokumentaciju i zahtev da ispita devizno poslovanje u Zajednici JPTT, i to:

(1) stavljanje, na raspolaganje Miloradu Jakšiću, bivšem generalnom direktoru Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija", sumu od 14 (četrnaest) miliona američkih dolara u Švajcarskoj banci UBS. .... Odluka je doneta po Samoupravnom sporazumu, februara 1995. godine;

(2) obračun u međunarodnom telefonskom saobraćaju između Jugoslavije i stranih država jer je dolazni saobraćaj iz inostranstva u Jugoslaviju veći od odlaznog iz Jugoslavije prema inostranstvu, pa strane uprave zbog toga treba da plaćaju Jugoslaviji velika devizna sredstva, i

(3) kolika su ulaganja u EURESKOM (Evropski institut za strateška istraživanja u telekomunikacijama), kako su i zašto potrošena velika devizna sredstva za putovanja u inostranstvo, kao i šta je za tako veliki novac dobijeno.

Dosad se savezni devizni inspektorat nije oglasio, iako je zahtev dobio još 10. maja 2001. godine. Čiju to politiku vodi Savezni devizni inspektorat?

Naravno, o navedenom problemu i nezakonitim radnjama možda će se oglasiti još: direktor Međunarodne direkcije u "Telekomu Srbija"a.d. i direktori sektora:

(1) za saobraćaj i operatere (garantuje definisanje komercijalnih strategija koje treba sprovoditi prema operatorima i međunarodnim organima, odgovornim za regulisanje razmene telekomunikacionih veza - Zajednica JPTT itd.), ali mesto nije popunjeno više od četiri godine,

(2) Bogoljub Lazić, direktor sektora za mrežu (garantuje planiranje, izgradnju, razvoj i funkcionisanje međunarodne mreže ..) i

(3) Danka Martić, direktor sektora za komercijalu (garantuje definisanje marketinških planova i komercijalnu politiku - saobraćaj, tranziti itd.). Možda će o obračunu u međunarodnom telefonskom saobraćaju da se oglase iz "Telekom Srbija"a.d. i: bivši generalni direktor Miloš Nešović, njegov zamenik Đovani Garau kao i sadašnji generalni direktor mr Draško Petrović i njegov zamenik Danijel Aceto.

Svi navedeni su, po položaju koji su zauzimali, bili dužni da znaju kojim se putevima upućuje dolazni saobraćaj iz inostranstva prema našim međunarodnim centralama i kako se vrši obračun, odnosno koliko deviza gubi Jugoslavija.

Da postoje tragovi šta se radilo i da su mnogi znali za navedene probleme i nezakonitosti, pokazuje tekst sledećeg pisma:


Telekom Crne Gore

16. 02. 2001.


"TELEKOM SRBIJA"A.D.


n/r Generalnog direktora

g. Draška Petrovića
11000 BEOGRAD
Predmet: Problem međunarodnog obračuna telefonskog sobraćaja
Problemi međunarodnog obračuna telefonskog saobraćaja se moraju posmatrati odvojeno za period od 1991. do 31. maja 1997. godine, koji karakteriše nepostojanje Sporazuma o regulisanju međusobnih ekonomskih odnosa između JP PTT saobraćaja "Srbija" - Holding i JP PTT saobraćaja Crne Gore i period posle 1. juna 1997. godine za koji je na snazi Sporazumom o raspodeli zajedničkog deviznog salda po osnovu obavljenog međunarodnog saobraćaja između Telekoma Srbija i JP PTT saobraćaja Crne Gore, koji je objavljen u "PTT vesniku", br. 87/98.

1. Period od 1991. do 31. maja 1997. godine

Problem raspodele zajedničkog deviznog salda za period 1991 - 1997. godine, između JP PTT saobraćaja "Srbija" - Holding i JP PTT saobraćaja Crne Gore više puta je potenciran u Zajednici JPTT (dopis broj 03.1-6603/1 od 09. jula 1998. godine, Informacija o aktuelnim pitanjima iz domena međunarodnog obračuna i međunarodnog platnog prometa PTT-a Jugoslavije, oktobar 1998. i
Informacija o aktuelnim pitanjima iz domena međunarodnog obračuna i međunarodnog platnog prometa PTT-a Jugoslavije, januar 1999.).

Sve ove predloge karakteriše nepostojanje precizne računice i ignorisanje načina ostvarivanja prihoda iz međunarodnog telefonskog saobraćaja.

Za period 1991 - 1997. godine, JP PTT saobraćaja Crne Gore je dobijao 3,24 odsto od zajedničkog deviznog salda po osnovu obavljenog međunarodnog saobraćaja. Očekivano je da se ovaj iznos koriguje posle postizanja Sporazuma o regulisanju međusobnih ekonomskih odnosa. Od 1. juna 1997. godine, JP PTT saobraćaja Crne Gore, sada Telekom Crne Gore, učestvuje u raspodeli od zajedničkog deviznog salda po osnovu obavljenog međunarodnog saobraćaja sa 6,91 odsto

U toku 1994. godine na inicijativu JP PTT "Srbija" formirana je Radna grupa za izradu predloga Sporazuma o regulisanju međusobnih ekonomskih odnosa, koji je razmatran oktobra 1994. godine na Tari. JP PTT saobraćaja Crne Gore nisu imali predstavnika u podgrupi za TT saobraćaj i ostavljeno je da se naknadno usaglase predložena rešenja do čega nije došlo, jer su efekti ovog predloga bili vrlo nepovoljni za JP PTT saobraćaj Crne Gore.

Procenjeno je njegovo učešće u raspodeli od samo 2,4 odsto. Telekom Crne Gore zahteva da Zajednica JP PTT u najkraćem roku ponovo sagleda podatke s kojima raspolaže i inicira nastavak aktivnosti u cilju realizacije Sporazuma o regulisanju međusobnih ekonomskih odnosa, tj. raspodeli zajedničkog deviznog salda između JP PTT "Srbija" i JP PTT saobraćaja Crne Gore.

2. Period posle 1. juna 1997. godine

Ovaj period karakteriše pojava "Telekoma Srbije" koji nije javno preduzeće i ima novu vlasničku strukturu. Manjinski vlasnici Telekoma Srbija postaju Telekom Italija i OTE - Grčka. Predstavnicima Telekoma Srbije je omogućen uvid pa i angažovanje u nekim međunarodnim poslovima Zajednice JPTT, kao i nametanje nekih svojih interesa.

Posledica toga je da Zajednica JPTT dogovara niske obračunske takse sa operatorima koji imaju udeo u Telekomu Srbija (Telekom Italija, OTE), koje su 20 odsto niže od obračunskih taksi sa susednim državama, čime se poremetila raspodela dolaznog međunarodnog saobraćaja.

To ima za posledicu znatne gubitke prihoda Telekoma Crne Gore (zbog refilea; - preusmeravanja saobraćaja na štetu Jugoslavije, prim. aut.). U decembru 2000. godine 41 odsto dolaznog međunarodnog saobraćaja za Telekom Crne Gore, preko IC (međunarodna telefonske centrala - prim. aut.) Beograd, ostvaren je preko Italije i Grčke.

Smatramo da se Zajednica JPTT nije rukovodila interesima oba telekomunikaciona operatora na teritoriji SRJ o čemu je morala da vodi računa. Takođe Zajednica JPTT nije postigla (ili je to učinila sa velikim zakašnjenjem) sporazume o obračunu sa operatorima u bivšim jugoslovenskim republikama što takođe ima za posledicu znatno smanjenje prihoda od međunarodnog telefonskog saobraćaja, posebno zbog refilea (preusmeravanja dolaznog saobraćaja - prim. aut.) preko Makedonije.

Telekom Crne Gore nema nikakve mogućnosti da proceni koliko je njegovo realno učešće u realizaciji deviznog prihoda od međunarodnog saobraćaja koji obračunava Zajednica JPTT.

Telekomu Crne Gore su uskraćeni podaci o međunarodnom telefonskom saobraćaju Jugoslavije preko IC Beograd. U listinzima iz IC Beograd koji se dostavljaju Telekomu Crne Gore od oktobra 1998. godine maskirani su podaci o saobraćaju Srbije, Republike Srpske kao i ukupni saobraćaj sa teritorije Jugoslavije. Dopisom broj 04-1748 od 28. marta 2000. godine zahtevali smo od Zajednice JPTT da nam se dostave podaci o međunarodnom saobraćaju Jugoslavije za 1999. godinu. Ti podaci nam do sada nisu dostavljeni niti smo od
Zajednice JPTT obavešteni o razlozima uskraćivanja zahtevanih informacija.

Aprila 1999. godine bili smo prinuđeni da sami uspostavimo direktnu međunarodnu relaciju sa Hrvatskom. Međunarodni saobraćaj koji se upućuje na direktne međunarodne snopove IC Podgorica Telekom Crne Gore sam obračunava sa stranim upravama. ZJPTT obračunom obuhvata deo saobraćaja Telekom Crne Gore koji se realizuje preko IC Beograd.

Ako raspodela zajedničkog deviznog salda u okviru Zajednice JPTT daje realnu sliku ostvarenog prihoda od međunarodnog saobraćaja preko IC Beograd za oba operatora (Telekom Srbije i Telekoma Crne Gore), to što Telekom Crne Gore sam obračunava svoj saobraćaj sa direktnih snopova nema uticaja na tu raspodelu.

Zajednica JPTT je zahtevala da Telekom Crne Gore redovno dostavlja službi za informacioni sistem Zajednice JPTT registrovane minute međunarodnog telefonskog saobraćaja preko međunarodne centrale Podgorica (dopis broj: Kab. 4880/3-2000 od 3. avgusta 2000. godine kao i dopisima iz Sektora za telekomunikacije ZJPTT: 02-59709/3-99 od 22. decembra 1999. godine, 02-3171/2-00 od 26. maja 2000, 021/7842-00 od 30. oktobra 2000.).

Zajednica JPTT insistira na tome da je "Zajednica JPTT isključivo nadležna da obračunava PTT usluge u međunarodnom PTT saobraćaju sa inostranim PTT upravama", shodno članu 10, tačka 8 Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona ("Službeni list SFRJ", 18/78). U okviru poslova i zadataka Zajednice stoji samo da: "organizacije u okviru Zajednice zajednički uređuju organizovanje i vršenje PTT saobraćaja kao tehnološki jedinstvenog sistema i rade na unapređivanju tog sistema, a naročito: obračunavaju PTT usluge u međunarodnom saobraćaju sa PTT upravama."


Generalni direktor
Jusuf Petaković

ZA PETAK: DRŽAVNE DEVIZE ZA PRIVATNE POSLOVE
�a u izradi projekata svedena n

---

13. Sep 2001 17:40 (GMT+01:00)


Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije
DRŽAVNE DEVIZE ZA PRIVATNE POSLOVE
Piše Tihomir Živanović i Dobrosav Jovanović
Priredio Dragan Vlahović
Odlukom Skupštine Zajednice JPTT od 21. februara 1991. godine, u vreme postojanja SFRJ, Zajednica JPTT je pristupila Evropskom institutu za strateška istraživanja u telekomunikacijama (EURESKOM) kao akcionar sa vrednošću akcija od 1.000 maraka! U vreme sankcija od 29. maja 1992. do 25. septembra 1996. godine, učešće Zajednice JPTT u radu EURESKOM-a bilo je zamrznuto.

Zajednica JPTT htela je po svaku cenu da zadrži kontinuitet članstva u periodu zamrzavanja rada u EURESKOM-u, pa je kao "dobar" domaćin to zadovoljstvo platila 401.160 današnjih evra. Međutim, iz dokumentacije se vidi da je iz EURESKOM-a Zajednica JPTT savetovana da formalno napusti EURESKOM i da ponovo traži prijem u članstvo.

Korišćenjem ove, po savetu, korisne malverzacije, Zajednica JPTT je mogla da plati oko polovine navedene sume, odnosno oko 200.000 evra. Ali bi šta bi, i tadašnje rukovodstvo Zajednice JPTT plati 401.160 umesto 200.000 evra. To je velika materijalna šteta za Jugoslaviju i Zajednicu JPTT. Dokaz za ovu tvrdnju postoji u Informaciji o članstvu i aktivnostima Zajednice JPTT u EUROSKOM institutu, a koji su napisali i potpisali u Beogradu, 4. januara 2001. godine dr Borislav Odadžić i dr Milan Janković. Ovaj savet glasi:


"U skladu sa članovima EURESKOM-ovog Akta o udruživanju, klasa kontribucije (članarina prema prihodu - prim. aut.) deoničara se revidira svake tri godine. Poslednja revizija je već urađena i primenjuje se od 1. januara 1997. godine. U toj raspodeli vašoj organizaciji je redukovana kontribucija sa 0,5 na 0,25. Ova promena klasa kontribucije ne utiče na kontribucije pre januara 1997. godine.

U skladu sa tim vaše neizvršene obaveze treba da budu realizovane na bazi klase kontribucije 0,5. Bord akcionara ne može da odluči suprotno Aktu o udruživanju. Međutim, postoji alternativa koju vam je predložio EURESKOM prošle godine. Ukoliko bi se vi saglasili i formalno napustili EURESKOM, dobili biste natrag peti deo vaših prethodnih akcija, tj. 200 maraka. Nakon toga vi možete da podnesete prijavu za novo članstvo. U tom slučaju vi biste trebali da platite vaš inicijalni kapital plus kontribucije za tekući kvartal i kontribucije za sedam prethodnih kvartala na bazi kontributivne jedinice 0,25 u skladu sa vašim poslovanjem. EURESCOM bi balansirao sva plaćanja koja ste vi do sada uradili. Nadam se da će ova procedura biti prihvatljiva za vas. To je jedini način da ne narušimo Akt o udruživanju. Joakim Klaus, Predsednik Borda akcionara." .

Veliko zadovoljstvo zbog članstva u Evropskom institutu za strateška istraživanja u telekomunikacijama (EURESKOM),
od 1992. do 1. decembra 2000. godine, Zajednicu JPTT je koštalo 896.234 marke. Ova suma se povećava sa putnim troškovima i dnevnicama, koji su iznosili 98.493 marke, što ukupno iznosi 994.727 maraka. Međutim, Zajednica JPTT je i nešto zaradila učestvujući u radu na projektima: (1) "Postupak uvođenja optičkih bežičnih mreža za pristup", od početka 1998. do 30. septembra 1999. godine i (2) "UMTS ... radio pristup", od početka 1999. do oktobra 2000. godine.

Svojim radom na navedenim projektima i nekim drugim poslovima u EURESKOM-u dr Milan Janković, dr Borislav Odadžić, dr Nataša Gospić, Mirjana Kraković, Velimir Pavlović i Jusuf Fetahović, za Zajednicu JPTT su zaradili 162.571 marku.
Kada se svede saldo na kraju ovog posla i kada se sve sabere i oduzme, konačan zbir gubitka za Zajednicu JPTT iznosi 832.156 maraka.

U vezi s navedenim poslom i gubitkom Zajednice JPTT od 832.156 maraka, Dojčilo Radojević, generalni direktor Zajednice JPTT, rešenjem od 27. decembra 2000. godine, formirao je komisiju i dao joj zadatak šta treba da uradi u roku od sedam dana. Rešenje glasi:

"Formira se Komisija Generalnog direktora u sledećem
sastavu:1. Mirko Tešić, v.d. zamenika Generalnog direktora, predsednik Komisije;

2. Živojin Matejić, v.d. pomoćnika Generalnog direktora za privredne poslove, zamenik predsednika Komisije;

3. Jovan Reljin, v.d. pomoćnika Generalnog direktora za sistemske, pravne i opšte poslove, član;

4. Knežević Miodrag, rukovodilac Službe za pravne, kadrovske i opšte poslove, član;

5. Mirko Burazor, v.d. rukovodioca Službe za sistemske i pravne poslove, član;

6. LJubica Radaković, organizator Grupe računovodstva, član;

7. Zorica Mišković, prevodilac za engleski jezik, član.
Zadatak Komisije je da u roku od 7 radnih dana, od dana prijema ovog rešenja, podnese Izveštaj Generalnom direktoru Zajednice JPTT o sledećim pitanjima:

- kada je zaključen Ugovor između Zajednice JPTT i EURESKOM-a (European Institute for Research and Strategic Studies in Telecommunications GmbH) i ko je doneo odluku o tome;
- koji je interes bio Zajednice JPTT za zaključivanje tog ugovora;
- pod kojim finansijskim uslovima je Ugovor zaključen;
- koji su efekti rada predstavnika Zajednice JPTT u toj organizaciji (uticaj na našu telekomunikacionu mrežu, finansijski efekti i dr.);
- troškovi Zajednice JPTT za učešće njenih predstavnika u toj organizaciji, kao i povratni finansijski efekti tog rada za Zajednicu JPTT; i

- pregled podnetih Izveštaja o radu te organizacije Zajednici JPTT."
Uzimajući u obzir da je za predsednika komisije određen Mirko Tešić, zamenik generalnog direktora Zajednice JPTT i da su za članove Komisije, pored ostalih, određena i dva pomoćnika generalnog direktora i to Živojin Matejić, pomoćnik za privredne poslove, i Jovan Reljin, pomoćnik za sistemske, pravne i opšte poslove, a da se radi o gubitku Zajednice JPTT od 832.156 maraka, za očekivanje je bilo da će Komisija od autoriteta podneti Izveštaj koji će biti: potpun, jasan i konkretan, odnosno da će se biti dati odgovori na sva postavljena pitanja u rešenju.

Umesto bilo kakvog komentara citiraćemo u celosti Izveštaj Komisije generalnog direktora Zajednice JPTT o pojedinim pitanjima vezanim za članstvo i aktivnosti Zajednice JPTT u EURESKOM-u, u kome piše:

"Komisija koja je formirana Rešenjem Generalnog direktora Zajednice JPTT, br: Kab-9691/1-2000. od 27. decembra 2000. godine je u dogovorenom roku dobila na korišćenje kompletnu dokumentaciju sa odgovarajućim analitičkim izveštajem o učešću ZJPTT u upravljanju i aktivnostima EURESKOM-a Radne jedinice za NIR Zajednice JPTT.

Iz priložene dokumentacije uz ovaj izveštaj mogu se dobiti jasni odgovori na sva postavljena pitanja generalnog direktora ZJPTT.
Odluka o pristupanju Zajednice JPTT Evropskom institutu za strateška istraživanja u telekomunikacijama (EURESKOM) doneta je na 104. zasedanju Skupštine Zajednice JPTT, koja je objavljena u "PTT vesniku", br. 8/91. Svojim zaključkom Upravni odbor, koji preuzima nadležnost Skupštine ZJPTT, potvrđuje status deoničara, opredeljuje se za klasu kontribucije od 0,25 i potom redovno, najmanje jednom godišnje razmatra i biva informisan o doprinosu
Zajednice JPTT u upravljanju i aktivnosti EURESKOM-a. Sporazum o poverenju između EURESKOM-a i deoničara potpisan je od strane ZJPTT na osnovu odgovarajućeg zaključka Upravnog odbora ZJPTT.

Iz dokumentacije se može videti da motivi ZJPTT za članstvo i učešće u aktivnostima EURESKOM nisu zasnivani na očekivanim finansijskim efektima, već se profitabilnost zasnivala na posrednoj koristi koja se ogledala na mogućnostima korišćenja rezultata brojnih istraživanja i projekata koje EURESKOM obavlja i u tim okvirima i kroz učešće stručnjaka ZJPTT u naučno istraživačkim projektima EURESKOM-a. Dokumentacija data u prilogu je po tom pitanju dovoljno obimna i uverljiva. Na istim ili sličnim osnovama zasnovano je članstvo ZJPTT i u brojnim drugim međunarodnim organizacijama (UIT, UPU, ETNO i dr).

Komisija ocenjuje da je velika prednost što je Zajednica JPTT akcionar i član EURESKOM-a od trenutka osnivanja do danas i što je sve vreme, osim u periodu važenja sankcija UN, mogla da koristi sva prava koja iz toga proizlaze. Takođe, Komisija ocenjuje da je ostvaren dobar rezultat kada je na osnovu kandidature Zajednice JPTT za učešće u izradi projekta odlučeno da Zajednica JPTT putem svojih stručnjaka participira u njegovoj izradi. To je bilo značajno međunarodno priznanje Zajednici JPTT i njenim stručnjacima, naročito ako se ima u vidu vreme kada o tome odlučivalo, s obzirom na tadašnji status naše zemlje u međunarodnim relacijama. To je bila prilika da Zajednica JPTT i njeni stručnjaci pokažu svoje mogućnosti i to je iskorišćeno na zadovoljavajući način. To je takođe bila mogućnost da Zajednice JPTT ostvari i određen finansijski efekat što je korektno i realizovano.

Analitički posmatrano, ukupni troškovi članstva Zajednice JPTT i učešća u radu EURESKOM-a mogu se podeliti u dva dela: jedan deo se odnosi na period kada zbog sankcija međunarodne zajednice Zajednica JPTT nije mogla aktivno da učestvuje u radu EURESKOM-a pa nije po tom osnovu ni ostvarivala mogući prihod, a i drugi period koji se odnosi na poslednje dve godine (1999. i 2000.) kada je stručnjacima ZJPTT omogućeno da aktivno učestvuju u projektima EURESKOM-a i Zajednice JPTT je ostvarivala prihod čime je razlika u plaćanjima EURESKOM-u i ostvarenog prihoda po osnovu učešća u izradi projekata svedena na daleko niži nivo. Daljim aktivnim učešćem u još većem broju projekata, ova razlika bi se svela na minimum.

O učešću u konkretnim projektima kao i učešću pojedinih stručnjaka Zajednice JPTT u izradi projekta, odlučivao je Upravni odbor Zajednice JPTT i potom, kontinuirano putem izveštaja pratio rad i ostvarene rezultate. Aktivno učešće ZJPTT u pojedinim projektima EURESKOM-a afirmisalo je Zajednicu JPTT i ceo naš PTT sistem i naravno, stručnjake Zajednice JPTT koji su radili na izradi projekata.

O tome se na odgovarajuće korektan način pisalo u publikacijama EURESKOM-a, a njihove reference se nalaze na promotivnim prospektima EURESKOM-a, njihovi stručni prilozi se objavljuju u uglednim međunarodnim stručnim časopisima u oblasti telekomunikacija.

S obzirom na napred izneto, kao i obimnu dokumentaciju koja je priložena, Komisija smatra da je članstvo i učešće Zajednice JPTT u EURESKOM-u opravdano i korisno, da ga treba nastaviti i proširivati kandidaturama za učešće i u drugim projektima, uz aktivno učešće što većeg broja stručnjaka ZJPTT i njenih članica, čime se doprinosi da se i u ovoj oblasti zemlja u još većoj meri uključuje u međunarodne stručne aktivnosti, a što će biti konkretan doprinos PTT sistema ukupnom otvaranju SR Jugoslavije prema međunarodnoj zajednici posle demokratskih promena u zemlji.

Sugerišemo Generalnom direktoru Zajednice JPTT da formira proširenu stručnu komisiju sastavljenu od kompetentnih radnika iz Zajednice JPTT i preduzeća za pružanje telekomunikacionih usluga, koja bi inicirala i u dužem roku pratila i ocenjivala stepen korišćenja ukupnih rezultata brojnih istraživačkih i strateških projekata EURESKOM, urađenih u proteklih deset godina koji su na raspolaganju. Činjenica je da su se malo i nedovoljno koristili rezultati međunarodne pameti i dostignuća u oblasti telekomunikacija u proteklom periodu, kao i projekata koji će se ubuduće raditi i biti na raspolaganju svim našim stručnjacima koji rade u oblasti telekomunikacija. Ovo treba maksimalno koristiti, s obzirom na naše članstvo u EURESKOM-u, sada kada su nam širom otvorena vrata da u tome ravnopravno i učestvujemo."

Kao što su i sami čitaoci videli, u Izveštaju koji su sastavili i potpisali: Mirko Tešić, Živojin Matejić, Jovan Reljin, Miodrag Knežević, Mirko Burazor, LJubica Radaković i Zorica Mišković, 18. januara 2001. godine, a to je bilo posle 22 dana, a ne 7 (sedam) dana od dobijanja rešenja, nije dat odgovor ni na jedno postavljeno pitanje. Na primer, nije naveden ni datum potpisivanja ugovora između Zajednice JPTT i EURESKOM-a, jer se ugovor izgubio. Pojela ga maca! Ne pominju se ni izgubljene marke, itd. itd.

Na kraju, u celom ovom zamešateljstvu, najinteresantnije je to, što niko u Jugoslaviji nije koristio postignute rezultate istraživanja EURESCOM Instituta, a to je plaćeno 832.156 maraka.

Kada se sve sabere i oduzme, pored velike štete koju ima Zajednica JPTT, uglavnom korist u ovim teškim, sa ekonomske strane, vremenima su imali dr Milan Janković i dr Borislav Odadžić, a što se vidi iz tabele u kojoj su dati podaci o dnevnicama i putnim troškovima. U vremenu od 2. aprila 1998. do 11. aprila 2000. godine, od ukupno 39 putovanja i 195 dana provedenih na putu u 11 zemalja, Janković i Odadžić su putovali 32 puta i na putu proveli 158 dana!
više novca (oko 60 miliona din

---

15. Sep 2001 15:50 (GMT+01:00)


Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije (23)
IZDAVANI LAŽNI ATESTI
Tihomir Živanović
Dobrosav Jovanović
Priredio Dragan Vlahović
S prva tri primera će biti pokazano na koji način su se Radenko Kostić, rukovodilac Službe za telefonski saobraćaj u Zajednici JPTT, i članovi komisija za atestiranje ponašali prema domaćem društvenom, zatim većinskom stranom i konačno domaćem privatnom preduzeću.

(1) Preduzeće PUPIN TELEKOM DKTS (u vreme podnošenja zahteva za atestiranje društveno preduzeće), zahtev za atestiranje digitalne telefonske centrale DKTS 20, podnelo je 29. marta 1995. godine. Komisija generalnog direktora Zajednice JPTT za telekomunikacije se saglasila da se atest izda 14. maja, i atest je, posle dve godine čekanja, izdat 2. juna 1997. godine.
Kao što se vidi Komisija za atestiranje domaće centrale DKTS 20 je dve godine radila na atestiranju centrale i "savesno" je obavila svoj posao. Između ostalog, traženo je da tehničke karakteristike dela centrale na koji se direktno priključuju telefoni, budu idealno usklađene s teorijskim naponskim i strujnim karakteristikama. Međutim, svetski proizvođači čipova nisu očekivali ovako veliku pedantnost srpskih stručnjaka, pa navedene karakteristike nisu bile idealne. Ipak, stručnjaci u komisiji za atestiranje su prihvatili nedostatke čipova, koji se ne proizvode u Jugoslaviji. Šta bi tek bilo da su i čipovi proizvođeni u Jugoslaviji?

(2) Preduzeće VF TEL SIMENS je podnelo zahtev za atestiranje centrale ... ENJSD (ne raspolažemo podatkom, kada je to učinjeno). U ugovoru koji su potpisali Preduzeće VF TEL SIMENS i Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" (ugovor je potpisao Milorad Jakšić, 1996. godine, bez javne licitacije), piše da centrala ENJSD mora da ispuni sve tehničke uslove iz Generalnog plana telefonske mreže i iz Tehničkih uslova za analogne i digitalne telefonske centrale. Druga odredba kaže da ako centrala ENJSD ne ispunjava tehničke uslove, Preduzeće VF TEL SIMENS će o svom trošku da otkloni nedostatke.

I tu je sada nastao problem, koji je morao da bude rešen. Preduzeće VF TEL SIMENS je isporučio veliki broj centrala ENJSD čiji je kapacitet veći od 300.000 priključaka, a izgrađene su u Kruševcu, Šapcu, Obrenovcu, Somboru, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Vrbasu, Bačkoj Palanci, Valjevu, Kraljevu, Čačku, Užicu, Gornjem Milanovcu, Novom Pazaru, Boru, Prokuplju, Leskovcu, Jagodini, Paraćinu...

Tek tada su stručnjaci u "Telekom Srbija"a.d. utvrdili da centrale ENJSD ne ispunjavaju tehničke uslove propisane u Generalnom planu telefonske mreže. Sada bi, poštujući ugovor, Preduzeća VF TEL SIMENS trebalo o svom trošku da zameni sve pretplatničke kartice SLMA... na koje se priključuju telefoni. Na svakoj kartici je priključeno 16 telefona. To mnogo, mnogo košta. Da ne bi oštetili "Simens", Radenko Kostić i neki drugi stručnjaci iz Zajednice JPTT i "Telekom Srbija"a.d. nađoše "solomonsko rešenje", po onoj narodnoj: "i vuci siti i jaganjci na broju."

Predložili su oni da se u novom Generalnom planu telefonske mreže promene tehnički uslovi i da se prihvati rešenje "Simensa", kao ispravno. Naravno, nisu se setili ti isti naši stručnjaci , koje su sve probleme napravili domaćem preduzeću DžITI, kada je 1991/1992. godine pretvarao kućnu centralu OMNI u javnu centralu OMNI-G. Preduzeće DžITI je tada bilo prinuđeno da traži (i našlo je) tehničko rešenje koje je bilo u skladu sa Generalnim planom telefonske mreže, jer bez toga neumoljivo ne bi dobilo atest. Znači, domaći DžITI ne može, ali zato inostrani "Simens" može sve da uradi. Zašto i kako centrale ENJSD rade već godinama bez atesta?!

Diplomirani inženjer, stručnjak, koji ne radi u Zajednici JPTT i "Telekom Srbija"a.d, utvrdio je da centrala ENJSD, ipak ne ispunjava sve uslove iz novog Generalnog plana telefonske mreže. I sada su tek nastale "Tantalove muke". I onih u Zajednici JPTT i onih iz "Telekom Srbija"a.d. Kako rešiti sad novi problem? Još se čeka, ali dokle?

Tim pre, što više stotina diplomiranih inženjera koji rade na "održavanju" i eksploataciji digitalnih telefonskih centrala, koje su proizvele firme "Alkatel", "Simens", "Erikson" (nova generacija), PUPIN TELEKOM DKTS, DžITI, "Iskra" i dr. ne znaju kako ove centrale rade. Oni ćute, a to svoje ćutanje pravdaju nedostatkom dokumentacije, kao što su električne šeme i opisi, što je tačno. Ali po svetskim normama i po ugovorima s isporučiocima, to oni mora da imaju. Očigledno je da je rukovodstvu u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija" i "Telekom Srbija"a.d. više odgovaralo i sad odgovara da imaju diplomirane inženjere neznalice, nego velike stručnjake, jer oni ne bi bili poslušnici. Međutim, na ovaj način je stvorena mogućnost da se zaključuju ugovori o tehničkoj pomoći s proizvođačima, kao što su ona 3 (tri) odsto sa ... SIN-om iz Holandije, odnosno ... STET-om iz Italije.

(3) Preduzeće "GVS" (privatno preduzeće), zahtev za atestiranje
digitalne telefonske centrale SRCE TC 011 podnelo je 31. marta 1997. godine. Rešenje o formiranju stručne komisije je napisano 9. maja, prema podacima iz zapisnika o radu komisije za atestiranje ispitivanje centrale je vršeno 17. juna, a zapisnik je sastavljen 19. juna 1997. godine. Znači, ceo postupak atestiranja je završen za samo 40 dana (od 9. maja do 19. juna). Komisija generalnog direktora Zajednice JPTT za telekomunikacije se saglasila da se atest izda 1. avgusta, i atest je izdat, istog dana, 1. avgusta 1997. godine.

Komisija za atestiranje centrale SRCE TC 011 radila je u sastavu: Milan Jovanović, iz Zajednice JPTT i LJubomir Stojanović, Milorad Kadić, Dejan Zajić i Milan Milosavljević, svi iz "Telekom Srbija"a.d. Svaka čast članovima komisije za atestiranje, kada su uspeli da za samo 40 dana savesno i stručno završe tako veliki posao kao što je to atestiranje centrale, a to znači da su oni za to vreme proučili kompletnu dokumentaciju, a merenja u centrali su izvršili samo za jedan dan, odnosno 17. juna 1997. godine, kao što to stoji u zapisniku. Možda će Radenko Kostić, kao rukovodilac službe za telefonski saobraćaj u Zajednici JPTT objaviti podatak, koja je to još centrala atestirana za ovako kratko vreme, u bivšoj SFR Jugoslaviji ili u SR Jugoslaviji? Ova centrala sada radi samo u Ćupriji! Srbi mogu sve, ali kada to hoće!

(4) Preduzeće TERIINŽENJERING (privatno preduzeće), zahtev za atestiranje ... SDH opreme za rad po optičkim kablovima (čitav spektar uređaja), proizvodnje firme ECI TELEKOM iz Izraela, podnelo je 27. juna 1997. godine. Komisija generalnog direktora Zajednice JPTT za telekomunikacije se saglasila da se atest izda 30. septembra, i atest je izdat 6. oktobra 1997. godine.
Atest je izdat i ako nije bilo propisa, a Zajednica JPTT i do danas nije donela te propise. Međutim, navedena ... SDH oprema radi odlično.

(5) Preduzeće RURALTEL (privatno preduzeće), zahtev za atestiranje digitalnog pretplatničkog radio-telefonskog sistema s višestrukim pristupom tipa ... MGV, proizvodnje firme TADIRAN iz Izraela, podnelo je 6. juna 1996. godine. Komisija generalnog direktora Zajednice PTT za telekomunikacije se saglasila da se atest izda 11. septembra, i atest je izdat 30. septembra 1996. godine. Atestiranje je vršeno u Izraelu.

Ovaj atest je izdat i ako radio-telefonski sistem ne ispunjava Tehničke uslove za ruralni digitalni radio-sistem a višestrukim pristupom i vremenskom raspodelom kanala (PTT vesnik" br. 6/91). Sem navedenog, Savezno ministarstvo telekomunikacija nije dalo dozvole za korišćenje frekvencija na kojima radi ovaj radio-sistem.
A kako radi ovaj radio-sistem, to znaju telefonski pretplatnici u Kaluđerici, selu aaŽivkovac kod Umčara i drugim mestima.
Na atestiranju ovog sistema u Izraelu je, između ostalih, radila Ljiljana Đorđević, sada direktor Direkcije za strategiju i razvoj "Telekom Srbija"a.d. Ona je radila i u radnoj grupi za ocenu Predloga rešenja digitalizacije elektromehaničkih centrala, koje nije bilo dobro za Srbiju, a bilo je dobro za Švedsku i Brazil.

Postavlja se pitanje: kako Ljiljana Đorđević može da rukovodi Direkcijom za Strategiju i razvoj "Telekom Srbija"a.d., kada je na navedena dva posla tako katastrofalno pogrešila. Koje to stručne reference ona može da pokažea? To će verovatno građanima da objasni mr Draško Petrović, generalni direktor "Telekom Srbija"a.d, koji je umesto doskorašnjeg direktora Slobodana Radovanovića na to direktorsko mesto postavio Ljiljanu Đorđević. Očigledno je da su u Srbiji, pogodni poslušni diplomirani inženjeri, a ne stručni i kreativni, ali neposlušni.

(6) U Analizi poslovanja "Telekom Srbija"a.d. 1998-2000. godine s osvrtom na poslovanje za period I-III 2001. godine, iz maja 2001. godine, koju je mr Draško Petrović, generalni direktor "Telekom Srbija"a.d. dao Upravnom odboru "Telekom Srbija"a.d., a na strani 15 stoji podatak da sada u Republici Srbiji 261.664 firme i građana čeka na uvođenje novog telefona ili čeka na preseljenje telefona. Većina građana čeka na uvođenje telefona i više od deset godina, pa zbog toga mnogi građani, koji su oboleli od "sindroma kuvane žabe", i nisu podneli zahtev za uvođenje telefona.

Od pre dvadesetak godina, mnoge firme i građani su dobili telefone pomoću uređaja FM 1+1. Tehnika je omogućila da se po jednoj postojećoj parici (dve žice), puste da rade dva direktna ili dva dvojnika i jedan direktan telefon. Slabost ovog rešenja je da telefon ne radi kada nestane struje. U telefonsku mrežu "Telekom Srbija"a.d. ugrađeni su uređaji FM 1+1, koji su kupljeni od 7 (sedam) firmi: RIZ (Zagreb), Trgomont/Čajavec, Legafon (Mađarska), Intrakom (Grčka), EVFON (Srbija), Selektronika Ei (Srbija) i ... Britich Telecom (Velika Britanija)!

Od 1989. godine, zahvaljujući razvoju tehnologije, na tržištu ondašnje SFR Jugoslavije i Srbije pojavili su se uređaji, poznati građanima pod imenom PCM 4. Ovi uređaji omogućuju da se po jednoj parici (dve žice) u rad puste i da rade četiri direktna telefona, oni rade i kada nema struje. U telefonsku mrežu "Telekom Srbija"a.d. ugrađeni su uređaji PCM 4, koji su kupljeni od šesnaest firmi: Ei PUPIN, TELSPEK (Velika Britanija), SIMENS (Tajvan), ECI (Izrael), TADIRAN (Izrael), TAIKOM (Tajvan), ERIKSON (Švedska), SIMENS (Argentina), KE(Nemačka), SEMKOTEK (Austrija/Bugarska), TELKOM (Srbija), ALKATEL (Francuska), TELETRA (Italija), TOP GEIN (?), RUTRONIK (?) i DKTS PCM 4 (Srbija)!?

Iz date tabele čitaoci mogu mnogo toga da vide i sami da zaključe. Ni jedan navedeni uređaj ne ispunjava propisane tehničke uslove, pa naravno i oni koji su dobili lažni atest od Zajednice JPTT. Ovako nešto ne postoji ni u jednoj zemlji na svetu. To je bio pravi Eldorado za kriminal, a sve su to plaćali građani Srbije.
su digitalni radio, direktno p

---

16. Sep 2001 14:55 (GMT+01:00)


Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije (24)
ZAŠTO ĆUTI PUPIN TELEKOM
Piše: Tihomir Živanović, Dobrosav Jovanović
Priredio Dragan Vlahović
Bilo bi nepravično prema čitaocima da se u zamešateljstvu i nezakonitim radnjama pri izdavanju atesta od strane Zajednice JPTT, a u čemu su učestvovali i pojedini diplomirani inženjeri iz Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija" i "Telekom Srbija"a.d., ne objasni da su izdati lažni atesti, a posebno ugrađeni uređaji PCM 4 bez atesta, uzrok što mnoge građane zbog lošeg rada telefona boli glava. Zato i posebnu pažnju posvećujemo uređajima PCM koji su prvi na udaru građana, odnosno od kojih u prvom redu zavisi rad njihovog telefona.

Gospodin Fernando Bronzi, izvanredni stručnjak iz Italije, koji je bio direktor Sektora za pretplatničku mrežu (moderno - pristupnu mrežu) u Direkciji za privatne pretplatnike (moderno - rezidencijalne pretplatnike) nije mogao da shvati, a posebno nije mogao da prihvati postojanje šesnaest različitih tipova PCM 4 uređaja. To je neshvatljivo za stručnjake iz tehnički i tehnološki razvijenih i bogatih zemalja kao što je Italija, ali i iz drugih razvijenih zemalja. Pa one su između ostalog i postale bogate jer su se domaćinski ponašale, a to smo videli i kod Šveđana.

Međutim, u Srbiji, za pojedince kao da je decenijama normalno da se radi nestručno i da oni pri tom, uz prećutni blagoslov nadležnih uzimaju i drpaju za sebe (ili da li samo za sebe) sve što mogu, a pri tom ne znaju ni za dosta, ni za Boga, ni za obraz.

Do prodaje "Telekom Srbija"a.d. 9. juna 1997. godine, u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija" i sada u "Telekom Srbija"a.d. nije bilo, a nažalost nema ni sada, nijednog diplomiranog inženjera koji zna kako rade uređaji PCM 4, PCM 8 i PCM 10/11, pa su zato uređaji i kupovani od šesnaest proizvođača. Međutim, u telefonskoj mreži je ugrađen veći broj tipova uređaja.

To je katastrofa za "Telekom Srbija"a.d. ali i za celokupnu privredu i društvo u Srbiji.

Svako je, kao na pijaci, gurao svog poslovnog partnera i sa njim delio novac, za državu je malo ko mario kao da je tuđa.

Poznato je da se država ne izdaje iz ljubavi, već iz debelih ličnih interesa. Mnoge firme i građani bili su prinuđeni da daju veliki novac i kupe od određenog trgovca uređaj PCM 4 i da tako dobiju telefon.

Kako drugačije objasniti sledeći razgovor:

Dobar dan, da li je to firma...

Da to je firma...

Koliko košta uređaj...
A gde vi stanujete, mislim u kom kraju?
Stanujem tu i tu...

E, u toj centrali nema brojeva.

Hvala (ovaj razgovor je obavio stručnjak koji odlično poznaje probleme telefonije u Beogradu) .

Dosta je bilo "moćnih", ranije u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija", a sad u "Telekom Srbija"a.d, koji ne shvataju da telekomunikaciona oprema nije benzin i nafta, a nije ni cigarete i kafa. Šverceri benzina i nafte, ukoliko se ne uhvate dok se benzin i nafta nalaze u baržama na Dunavu ili Savi i cisternama na železničkim prugama ili na putevima, onda se benzin i nafta potroše i nema materijalnih dokaza da su švercovani. Isti je slučaj i sa cigaretama i kafom, jer se cigarete popuše, a kafa popije.

Telekomunikaciona oprema ne može da se potroši, ne može da se popuši i ne može da se popije.
To izgleda nisu shvatili ni "moćni" pojedinci u Zajednici JPTT i Ministarstvu saobraćaja i veza, odnosno telekomunikacija, Republike Srbije.

Svi napred navedeni su svojim nestručnim, nesavesnim i nezakonitim radom doprineli da se telefonija u Srbiji nađe u katastrofalnom stanju i to na samom dnu u Evropi.

Šta piše u Izveštaju o ispitivanju usaglašenosti tehničkih karakteristika višekanalnih IKM (PCM) uređaja za primenu u pretplatničkoj telekomunikacionoj mreži sa odgovarajućim tehničkim uslovima Zajednice JPTT, koji je uradila 14. marta 2001. godine Komisija određena od strane Dojčila Radojevića, generalnog direktora Zajednice JPTT, 3 oktobra 2000. godine. Prilikom ispitivanja su vršena merenja struje kroz telefon, veličina napona poziva, veličinu napona i struje daljinskog napajanja, kao i simetriju i zaštitu u kolu daljinskog napajanja. Transmisione karakteristike uređaja nisu merene. To znači, da u suštini i nije vršena prava provera kvaliteta uređaja.

(1) Zajednica JPTT je za uređaj PCM 4 - Digital PAIR - DP 4 izdala prvi atest privatnom Preduzeću TTM iz Novog Sada, po zahtevu od 15. maja 1996. godine, na predlog Komisije generalnog direktora Zajednice JPTT od 30. oktobra, atest je izdat 6. novembra 1996. godine. Ovaj uređaj je proizveden samo u nekoliko komada.

Umesto ovog uređaja, prodavan je neatestiran uređaj. To je dokaz da u Beogradu u "Telekom Srbija"a.d. nema stručnjaka koji poznaju ove uređaje. Ispalo je da je prodavan "rog za sveću". Komisija je utvrdila da ovaj uređaj ne ispunjava tehničke propise. Međutim, postoje dokazi da su Tomislav Jovanović, direktor Teritorijalne direkcije za privatne pretplatnike BEOGRAD i njegovi saradnici znali da ovaj uređaj nema atest.

(2) Zajednica JPTT je za uređaje PCM 2 JU i PCM 4JU, proizvodnje ECI TELEKOM iz Izraela, dala je atest privatnom preduzeću TERI INŽENJERING, iako ovo nije ispunjavalo uslove iz člana 11. Pravilnika o kontroli kvaliteta ... Komisija je utvrdila da uređaj PCM 4JU ne ispunjava tehničke propise. Proverom dokumentacije u Zajednici JPTT je utvrđeno da je izdat lažni atest. Sva merenja prilikom atestiranja su vršena sa daljinskim naponom napajanja od 120 volti, umesto od 150 volti.

Komisija je na terenu našla i uređaje PCM 11, čiji je napon daljinskog napajanja 321 volt, umesto 150 volti, kao i uređaj PCM+4, čiji je napon daljinskog napajanja 295 volti, umesto 150 volti.

Postavlja se pitanje: kako su ovakvi uređaji mogli da budu uključeni u mrežu: Oni su mogli da izazovu paljenje pretplatničkih kablova, pa čak i nečiju smrt!

(3) Zajednica JPTT je za uređaje PCM 4: TELPLUS 2 VEJUT i TELPLUS 4 VEJUT, proizvodnje firme TELSPEK iz Velike Britanije, dala je atest privatnom preduzeću JUGOTREJD iz Beograda.

Komisija je utvrdila da uređaj TELPLUS 4 VEJUT ne ispunjava tehničke propise. Proverom dokumentacije u Zajednici JPTT utvrđeno je da je atestiranje vršeno sa otpornošću linije od 600 oma, umesto 1.100 oma, pa zbog toga uređaj ima manji domet od deklarisanog. Znači, komisija nije savesno i stručno obavila posao atestiranja uređaja.

Proverom karakteristika uređaja TELPLUS 10 VEJUT, za koji je izdat atest, Komisija je konstatovala da je napon daljinskog napajanja viši od dozvoljenog, ali nije naveden podatak. Znači, Zajednica JPTT je izdala lažan atest.

(4) Preduzeće VF TEL iz Zemuna je prodalo Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija" uređaje PCM 4 - MF firme "Simens", koji su proizvedeni u Argentini. Ovi uređaji ne ispunjavaju tehničke propise i nisu atestirani.

(5) Preduzeće VF TEL iz Zemuna je prodalo Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija" uređaje PCM 4 - AT i PCM 2 - AT firme "Simens", koji su proizvedeni na Tajvanu. Ovi uređaji uopšte ne bi smeli da se uključe u telefonsku našu mrežu, ali ih ima više od 9.000 komada. Ne ispunjavaju tehničke propise i ne mogu da se atestiraju.

Plaćeni su oko 11 miliona maraka. Krivična prijava je podneta Četvrtom javnom tužilaštvu u Beogradu, još 25. avgusta 1998. godine, a ovo je predmet ustupilo Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Predmet još nije rešen, a u Okružnom javnom tužilaštvu se vodi pod KTR 2810/98 i nalazio se kod zamenika Vladimira Vukčevića.

(6) Preduzeće DžITI je uvezlo od firme "Erikson" i prodalo "Telekom Srbija"a.d. uređaje PCM : PGS4 i PGS8, koji ne ispunjavaju tehničke propise i ne mogu da se atestiraju.

(7) Preduzeće TELEFONIJA iz Beograda je uvozilo uređaje PCM 4 i PCM 11 od više firmi iz inostranstva i prodalo ih "Telekom Srbija"a.d., i to: TAIKOM sa Tajvana, uređaji TOPGAIN 4, INTRAKOM iz Grčke, uređaji DS - PCM 4 i DS - PCM 11, kao i uređaje SEMKOTEK iz Austrije/Bugarske PCM 4. Ni jedan od navedenih uređaja ne ispunjava tehničke propise i ne može da se atestira.

(8) Preduzeće RURALTEL iz Beograda je uvezlo od firme TADIRAN iz Izraela uređaje PCM 4 i prodalo ih "Telekom Srbija"a.d. Uređaji ne ispunjavaju tehničke uslove i nemaju atest.

(9) Preduzeće TEKOM iz Beograda je uvezlo iz Slovenije uređaje PCM 4 - DPGS-4KU i prodalo ih "Telekom Srbija"a.d. Uređaji ne ispunjavaju tehničke uslove i nemaju atest.

(10) Prvi uređaji PCM 4 - KE kupljeni su od firme MEGLIČ iz Slovenije u vreme postojanja SFR Jugoslavije 1989. godine, a potom su kupovani od Preduzeća ETC iz Beograda, koje je ugašeno.

Uređaji ne ispunjavaju tehničke uslove i nemaju atest.

(11) Uređaji PCM 4, koji su u tabeli dati pod: Ei PUPIN, ALKATEL, TELETRA i RUTRONIK, postoje. Ugrađeni su u telefonskoj mreži, ali se "ne zna" ko ih je uvezao! Jednostavno, uvoznici su nestali, ali se onda zna ko ih je kupovao! To nije tajna, jer čim postoje uređaji, postoji i dokumentacija. Uređaji nisu benzin i nafta da se potroše, a ni cigarete da se popuše ili kafa da se popije.

(12) Zajednica JPTT je za uređaj PCM 4 - DSL 272 privatnog Preduzeća TELKOM iz Beograda (ima veze sa ranije navedenim
Preduzećem TTM iz Novog Sada), po zahtevu podnetom 10. septembra, predlog Komisije generalnog direktora Zajednice je dat 23. decembra, a atest je izdat 27. decembra 1999. godine. Za ovaj uređaj, prema tački 7.2.2.4.1.2.1. Generalnog plana telefonske mreže, Zajednica JPTT nije mogla da izda atest, jer ne deluje kao produžetak centrale.

(13) Zajednica JPTT je za uređaj PCM 4 - TL PCM 4 privatnog Preduzeća TELKO iz Beograda, po zahtevu od 25. februara 2000. godine, a na predlog Komisije generalnog direktora Zajednice JPTT od 20. decembra 2000. godine, izdala atest 6. februara 2001. godine. I ovaj uređaj važe razlozi navedeni u tački 12.

(14) Na kraju, Preduzeće PUPIN TELEKOM DKTS (tada društveno preduzeće) podnelo je, 21. maja 1998. godine, zahtev za atestiranje uređaja Integrisani PCM 4R. Do danas Zajednica JPTT nije obrazovala Komisiju za atestiranje, iako u članu 12. Pravilnika o kontroli kvaliteta telekomunikacionih sredstava i objekata (PTT VESNIK, broj: 27/90 i 5/98), piše: "Prethodni postupak treba da se završi u roku od najviše 60 kalendarskih dana (za izuzetno složena telekomunikaciona sredstva do 90 dana). U tom roku, stručna služba priprema informaciju u vezi podnetog zahteva za atestiranje i dokumentacije navedene u članu 11. ovog
Pravilnika, na osnovu koje generalni direktor donosi rešenje o atestiranju, odnosno rešenje kojim odbija zahtev za atestiranje."

U ovom konkretnom slučaju, činjenicama se dokazuje da su Radenko Kostić i Časlav Vasiljević učinili povredu navedene odredbe Pravilnika o kontroli kvaliteta ... jer je od roka određenog za donošenje rešenja, prošlo tri godine. To je tipičan primer zloupotrebe položaja i ovlašćenja sa ciljem da se drugome nanese šteta. Kako uređaji Integrisani PCM 4R u centrali DKTS 20 rade u Ubu od 7. februara 1998. godine, to se vidi iz zapisnika Komisije za praćenje eksperimentalnog rada.
Preko ovih uređaja su ostvarene sve veze za republičke organe uprave u vreme NATO agresije na našu zemlju 1999. godine.

ZA UTORAK
SEKSUALNO OBRAZOVANJE TELEFONOM akonu o telekomunikacijama Inte

---

18.Sep 2001 16:00 (GMT+01:00)


Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije (25)
SEKSUALNO OBRAZOVANJE TELEFONOM
Piše: Tihomir Živanović
Dobrosav Jovanović
Priredio Dragan Vlahović
Svima koji i u malom obimu poznaju poslovanje Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija", akcionara sa 51 odsto akcija u "Telekom Srbija"a.d. znaju da male pošte posluje nerentabilno. To nije samo naš specijalitet, to isto važi i za razvijeni svet. Međutim, građani moraju da dobiju pismo, moraju da dobiju sudski poziv, moraju da dobiju telegram, itd. To im država Srbija obezbeđuje preko Javnog (čitaj državnog) preduzeća PTT saobraćaja "Srbija". Da bi se smanjili troškovi poslovanja Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija", iako to nije bilo u skladu sa Zakonom o sistemima veza, otvarane su takozvane ugovorne pošte.

To praktično znači da je Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" sa privatnicima zaključivalo ugovore da ovi vrše PTT usluge umesto njega. To je funkcionisalo više od tri godine, a onda su nastali problemi, ne zbog nepoštovanja navedenog zakona, već zbog podele malog prihoda.

Priča se odnosi na dve od tri ugovorne pošte u Beogradu i to: u selu Slanci nadomak Beograda, na Belim vodama, periferiji Žarkova, i na Čukaričkoj padini, tom lepom gradskom naselju.

Krajem 1997. godine, odnosno 29. decembra 1997. godine u selu Slanci, Preduzeće za promet i usluge "Todić Slavoljub & Ortak" otvorili su ugovornu poštu koja je, i sa dostavom, pokrivala područje sela Slanci i Veliko Selo. Posle 5. oktobra 2000. godine u Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" došlo je novo rukovodstvo, koje je odmah počelo da sređuje postojeće stanje. I vidi vraga, umesto da je rukovodstvo počelo da radi na raščišćavanju sa Sporazumom (čitaj Ugovorom) o kupoprodaji akcija "Telekom Srbija"a.d, Italijanima i Grcima i sa kriminalom oko govornih automata sa seksi pričama, počelo je od malog biznisa.


Počelo je od ugovornih pošta. A to se lepo vidi iz pisma Preduzeća "Todić Slavoljub & Ortak", u kome piše:
"Dana 1. marta 2001. godine Direkcija PTT-a je bez ikakvog razloga raskinula Ugovor o zastupanju, sa otkaznim rokom od tri meseca, znači do 1. juna 2001. godine. Razlog otkaza je "navodno" da PTT nema ekonomskog interesa za dalji rad pošte, što nije tačno.
U prošloj godini donet je zaključak u Direkciji PTT da se izvrši transformacija nerentabilnih pošta u Srbiji. Od 1.700 PTT jedinica u Srbiji, nerentabilnih pošta ima više od 800, pa iste treba transformisati u Ugovorne pošte.

Sadašnje rukovodstvo, koje privremeno obavlja dužnost kao v.d. direktori, rade potpuno suprotno, a dobro je poznato u kakvoj se ekonomskoj situaciji nalazi pošta.

Prema postojećem ugovoru, prihod se deli po 50 odsto između Zastupnika ("Todić Slavoljub & Ortak") i PTT-a. Znači, PTT nema yuopšte nikakvih troškova, ima pokriveno područje sa kvalitetnim radom i dostavom, a prima 50 odsto prihoda. Za prošlu godinu PTT-u je uplaćeno u proseku 20.000 dinara mesečno."

Iz obavljenog razgovora sa Slavoljubom Todićem saznali smo da je Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" tražilo da se menja odnos podele prihoda na oko 30 odsto za Preduzeće "Todić Slavoljub & Ortak" i oko 70 odsto za PTT. To Todić nije mogao da prihvati, jer bi morao troškove poslovanja da pokriva iz svog džepa. Ruku na srce, stvarno se radi o malom biznisu.

(2) Aleksandar Andrejević iz Belih Voda, čija je firma "Saša Best", otvorio je ugovornu poštu u svojoj kući u Belim vodama. Ugovorena je podela prihoda u odnosu 45 odsto za firmu "Saša Best", a 55 odsto za Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija". Dostavu pošte građanima je vršilo Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija". Ista sudbina je zadesila i Aleksandra kao i Slavoljuba, pa je i sa njim raskinut ugovor jer nije prihvatio podelu prihoda 25 odsto za njegovu firmu i 75 odsto za Javno preduzeće. I u ovom slučaju se stvarno radi o malom biznisu.

(3) Međutim, slučaj ugovorne pošte u naselju Čukarička padina je dosta drugačiji. U ovom urbanom naselju su postojali svi uslovi da Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" otvori poštu, koja je mogla po svim kriterijumima da posluje rentabilno. A zašto to nije urađeno, to će verovatno neko da ponudi odgovor u listu "Glas javnosti".
Nasuprot navedenim činjenicama o malom profitu kod ugovornih pošta, priča o seksualnom obrazovanju telefonom je priča o velikom biznisu moćnih i onih koji se druže sa moćnima, a ovde se radi o godišnjem biznisu od više miliona maraka. Debeli led tog velikog biznisa probio je Fudbalski klub "Partizan" preko igre "FONTO".

Zatim je došlo Sportsko društvo "Crvena zvezda" preko seksi priča iz govornih automata. A evo šta je o tome 5. novembra 2000. godine pisano u članku "Mnogo udbaša oko zvezde".

Na pitanje novinara lista "Glas javnosti": "Prethodno ste naveli da je Milorad Jakšić imao izvesne sumnjive poteze?", LJuba Mitić, bivši savetnik generalnog direktora SD "Crvena zvezda", odgovorio je: "Za četiri godine njegovog predsednikovanja Upravnim odborom uspeo je samo jednom ili dva puta da sazove ovaj organ i to bez kvoruma. Pa zar to ne govori dovoljno o njegovom autoritetu. Međutim, on nije našao za shodno da podnese ostavku.

Njegov jedini posao u korist SD je sklapanje ugovora sa PTT-om o korišćenju linija "9841" i "9845" za seksi razgovore. Kasnije ni to nije funkcionisalo kako treba. Prema rečima bivšeg direktora Stekića, od početne podele profita 65:35 u korist Zvezde, na kraju je bilo 20:80.

Trošak se delio po Jakšićevom nahođenju, dok je Stekić
računovodstvu izdavao naloge na običnoj ceduljici, a računi su bili "biflovani". Inače, suvlasnik "Fon lidera" bio je Jakšićev sin."

Zašto je bavljenje ovim unosnim poslom rezervisano za moćne i privilegovane pojedince, gde se umesto zarade od dvadesetak hiljada dinara u ugovornim poštama, mesečno zarađuje više od pola miliona maraka na seksi pričama, vidi se i iz teksta "Direktor na vrućoj liniji", objavljenom u listu "Večernje novosti" 15. marta 2001. godine. Evo šta piše u tom tekstu:

- Uprkos činjenici da u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada dvojnih telefonskih priključaka (između 600 i 700 hiljada, prim. aut.) ili da je mreža mobilne telefonije pred kolapsom, prethodno rukovodstvo PTT "Srbija" prevashodno se bavilo sopstvenim biznisom - tvrdi Veselin Stijović, predsednik Sindikata "Nezavisnost" u "Telekomu Srbija".

- Pored stambenih afera, o kojima su "Novosti" pisale u nekoliko nastavaka, rasipništva prilikom nabavke opreme i ogromnih troškova reprezentacije (120.000 dinara plaćeno je, na primer, za nabavku kvalitetnih naliv-pera, kravata i satova za Direkciju preduzeća) rukovodstvo PTT na račun pošte vodilo je i samostalne poslove i to veoma unosne.

Preduzeće za izgradnju i trgovinu "Komneting" iz Beograda ima ugovor sa "Telekomom" na sedam takozvanih "hotlajn" (vruće, seksi linije - prim. aut.) telefonskih linija - kaže Veselin Stijović i naglašava da se kao vlasnik ovog preduzeća, u dokumentaciji, navodi izvesni Đorđe Kokot, koji u odnosima sa PTT ima sopstvenog zastupnika. Kada je "Telekom" prošle godine u martu zatražio izmenu ugovora po kojem čak 85 odsto profita pripada "Komnetingu", a svega 15 odsto "Telekomu", na razgovor u Direkciji, kao zastupnik "Komnetinga", došao je bivši generalni direktor PTT Milorad Jakšić.
Prema Stijovićevim rečima, Jakšić je izričito odbio izmene ugovora po kojima bi "Telekom" zadržavao oko 40 odsto profita, što je okvirno i svetski standard u ovoj vrsti usluga.
Prihod "Komnetinga" za prošlu godinu iznosio je oko 121 milion dinara, a samo za februar ove oko 17 miliona - kaže Stijović za "Novosti".

"Telekom" je od svih biznis korisnika za prošlu godinu zaradio 49 miliona, a prema svetskim parametrima profit bi trebalo da iznosi oko 112 miliona. To je ogroman novac koji je otišao u privatne džepove."
Pre nešto više od godinu dana, "Glas javnosti" je pisao o ovom segmentu usluga u telekomunikacijama.

Tada je od nadležnih u "Telekomu Srbija"a.d. bezuspešno više od dva meseca tražen odgovor na pitanje: ko, kako i pod kojim uslovima može da dobije priključak koji se dobija biranjem cifara koje počinju sa 982, 986, 041 i dr. Na ova pitanja je uskraćen odgovor, odnosno rečeno je da odgovor ne može da se dobije. Nezvanično je iz "Telekoma Srbija"a.d. dobijeno objašnjenje da je predlog Uputstva kojim se reguliše pitanje davanja govornih usluga sa automata urađen u februaru 2000. godine i nije poznato da li je on usvojen od nadležnih organa. A ako je uputstvo usvojeno, ko ga je potpisao i gde je objavljeno.

U jednom od preduzeća koje se bavi davanjem govornih usluga, dobili smo informaciju da trenutno sedam preduzeća ima zaključene ugovore o zakupu telefonskih linija sa prefiksima pozivnih brojeva 982, 986, 041 i dr. Ti "odabrani"vlasnici, imaju zakupljene linije od "Telekoma Srbija"a.d. Ugovorom su definisani međusobni odnosi po pitanju korišćenja ovih brojeva, instaliranja govornih automata, trajanju tarifnog intervala i raspodeli prihoda. Interesantno je da preduzeća koja su zakupila linije od "Telekom Srbija"a.d., zaključuju nove ugovore sa podizvođačima, odnosno ugovore sa pravim pružaocima govornih usluga.

To znači da su od "Telekom Srbija"a.d. dobili pravo samo povlašćeni, a oni sada posreduju i zato uzimaju procenat od onih koji nisu povlašćeni, a izvršavaju poslove odnosno pripremaju i daju govorne usluge. Po ovim ugovorima davalac govorne usluge obezbeđuje sadržaj (seksi priče, nagradnu igru, horoskop, informativni servis, itd.) i reklamu u medijima.

Takođe, davalac govorne usluge mora dati garanciju preduzeću koje je posrednik sa "Telekom Srbija"a.d. o minimalnom dnevnom broju poziva na zakupljenu liniju, koja se dobija biranjem telefonskog broja koji počinje sa 982, 986, 041 i dr. Naime, kako kažu u jednom od ovih preduzeća, rentabilna je eksploatacija ove linije ukoliko je u toku dana obezbeđeno najmanje 1000 i više poziva, a pozivi se tarifiraju približno kao u međunarodnom saobraćaju. Zbog toga je pravo na korišćenje ovih specijalnih brojeva 982, 986, 041 i dr. izuzetno profitabilno.

Cena jednog minuta korišćenja ovih brojeva, pre poskupljenja, kretala se od 2,1 do 13,2 dinara. Sagledavajući tehničke mogućnosti govornih automata (broj istovremenih poziva koje mogu da prime, kreće se do 30, pa i više) i dužine trajanja govornog sadržaja (seksi priče, nagradne igre, informativnog servisa, itd.) koja se kreće od 5 do 60 minuta, zarada u ovom poslu veoma velika. Kako bi čitaocima bliže objasnili moguću zaradu u ovom poslu, analiziraćemo paket ponuđenih usluga sa telefonskog broja 041/240-300. Pozivom ovog broja prvo se dobija uputstvo na koji način slušalac treba da postupa i to traje oko 1 minut.

Potom se dobija ponuda od devet opcija, koju pritiskom na taster svog telefonskog aparata, i to samo sa tonskim biranjem, birate jedan od brojeva: 1 - slatke debitantkinje, 2 - zrelo voće, 3 - doživljaji noćnih dama, 4 - doživljaji slušalaca, 5 - lezbo zezanje, 6 - automobilizam, 7 -sadomazo, 8 - bizaro, 9 - volite da koristite razne rekvizite i pomagala. Svaka ova opcija traje oko 6,5 minuta. Ukoliko želite da preslušate celokupni dnevno ponuđeni sadržaj, to "zadovoljstvo" će vas koštati 126 dinara.

Ovo je najjeftinija varijanta, jer je u pitanju pasivna govorna mašina. Međutim, ako pozovete broj 041/23-23-23, cena jednog minuta iznosi 13,2 dinara. Korišćenjem ovog broja možete uspostavljati direktnu vezu (što je jedna od devet ponuđenih opcija) sa sagovornikom ili sagovornicom sa kojima možete sklopiti poznanstvo i pričati o seksualnim fantazijama. Sat vremena ubijanja dosade uz pomoć ovog broja koštaće vas gotovo 800 dinara. Seksi priče uglavnom slušaju deca i mladi, u vreme kada roditelji nisu kod kuće. Neka roditelji zbog toga obrate pažnju na ponašanje svoje dece, jer je slušanje seksi priča najčešći uzrok za velike telefonske račune.

KRIMINAL ILI ZAKONITI RADposkupljenje i 20 odsto za pore

---

18. Sep 2001 17:01 (GMT+01:00)


Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije (26)
KRIMINAL POD ZAŠTITOM MOĆNIH POJEDINACA
Piše Tihomir Živanović
Dobrosav Jovanović
Priredio Dragan Vlahović


Analizom prihoda od govornih usluga, pokazuje se da su najprofitabilnije seksi priče i nagradne igre. U poslednjih nekoliko godina sve je više malih oglasa po dnevnim novinama i elektronskim medijima koji reklamiraju govorne usluge koje se pružaju telefonskim pretplatnicima posredstvom telefonske mreže i biranjem brojeva koji počinju sa 982, 986, 041 i dr, a bogami ima i dosta brojeva u inostranstvu. To nikada niko nije hteo da zabrani u međunarodnoj centrali u Beogradu, iako to mnogo košta Jugoslaviju u međunarodnim obračunima sa inostranstvom, jer su samo odlazni pozivi.

Široka ponuda govornih usluga podrazumeva: seksi priče, horoskop, organizaciju nagradnih igara, zabave, informacije iz sporta i o vremenu, pa sve do postavljanja aktuelnih politički pitanja, itd.

Učešće u nagradnim igrama i konzumiranje pornografskih sadržaja svuda u svetu je zabranjeno za maloletna lica. Organizatori i priređivači govornih usluga su toga svesni pa su ove zabrane uz blagonaklonost države vešto izigrane. A to rade upozorenjem u oglasima i reklamama da se pozivanje brojeva 982, 986, 041 i dr. (seksi priče, hot lajn) ne preporučuje mlađim od 18 godina. Da li neko od nadležnih državnih organa kontroliše sadržaj govornih usluga?!

Svakodnevno se putem oglasa u dnevnoj štampi i na šund televizijama podstiče krađa. Krađu su legalizovali Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija", kao većinski akcionar sa 51 odsto akcija u "Telekom Srbija"a.d. i "Telekom Srbija"a.d. koji je nezakonitim ugovorima stavio na raspolaganje kapacitete telefonske mreže.

Najveći ceh plaćaju firme sa čijih se službenih telefona najviše privatno poziva, a one ćuteći plaćaju velike telefonske račune i same dozvoljavaju krađu. U firmama se dobija otkaz za krađu mnogo manjih iznosa novca ili nekih predmeta. Na kraju, na red dolaze i telefonski pretplatnici čija deca vole da slušaju seksi priče ili da učestvuju u "igrama na sreću" preko telefona.

Interesantno bi bilo da se ova problematika razmatra sa krivično pravnog aspekta. Možda je ovakvo ponašanje svih napred navedenih, podsticanje i legalizovanje krađe. A za krađu se odgovara. Da li krivični zakon priznaje krađu samo kada su u pitanju novac, zlatni prsten, zlatni lančić, zlatna tabakera, mobilni telefon, a ne priznaje krađu i kada je neovlašćeno upotrebljen telefon i napravljen veliki telefonski račun, pozivanjem govornih automata sa seksi pričama?

U svetlu svega navedenog, inspektor za sisteme veza iz Ministarstva saobraćaja i veza je, pored usmenih zahteva, i pismeno tražio ugovore sa navedenim sportskim društvima od: "Telekom Srbija"a.d. 1. novembra 2000. godine i 21. maja 2001. godine i od Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija" 30. aprila 2001. godine. I pored više usmenih intervencija, navedene ugovore inspektor nije dobio. Iz činjenica u daljem tekstu, čitaocima će mnogo toga da bude jasno. Može i da se shvati i prihvati da je do 5. oktobra 2000. godine bilo interesa da se navedeni ugovori prikrivaju, jer su tada vladali socijalisti. Međutim, nije jasno čiji su interesi sad u pitanju, kada se navedeni ugovori prikrivaju i posle 5. oktobra 2000, a naročito u 2001. godini?

A sad da vidimo šta je Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija Srbije, zvanično napisalo u vezi sa davanjem PTT usluga, pa samim tim i usluga korišćenja kapaciteta telefonske mreže, odnosno govornih usluga. "Povodom Vašeg traženja u aktu pod gornjim brojem, daje se pravno mišljenje: U Zakonu o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/00), u članu 19, stav 1 propisano je da javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, mogu osnovati zavisno društvo kapitala za obavljanje delatnosti iz predmeta svog poslovanja utvrđenog osnivačkim aktom.

U Zakonu o sistemima veza ("Službeni glasnik RS", broj 38/91, 41/91 i 20/97), koji je istovremeno i osnivački akt Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija", u članu 2, stav 2 propisano je da delatnost PTT saobraćaja, kao delatnost od opšteg interesa u Republici, obavlja Javno preduzeće PTT saobraćaja, u skladu sa zakonom.
U članu 12 istog zakona propisano je da preduzeće PTT može samostalno ili sa stranim i domaćim licima osnivati preduzeća za obavljanje delatnosti iz predmeta svog poslovanja ili za obavljanje delatnosti kojima se doprinosi njegovom efikasnijem i racionalnijem funkcionisanju.

U članu 14a. stav 1. pomenutog zakona propisano je da preduzeće PTT može, na određeno vreme, uz saglasnost Vlade, preneti zavisnom preduzeću pravo obavljanja delatnosti za koje je zavisno preduzeće osnovano.

Na osnovu izloženog, nesporno proizlazi da se delatnost PTT saobraćaja može obavljati isključivo u okviru preduzeća koje je osnovano od strane Javnog preduzeća PTT saobraćaja (zavisno odnosno preduzeće koje osniva preduzeće PTT bilo samostalno ili sa stranim i domaćim licima).

Takođe iz izloženog nesporno proizlazi da Javno preduzeće PTT saobraćaja ne može zaključivanjem ugovora obligacionog prava prenositi obavljanje delatnosti PTT saobraćaja privatnom preduzetniku ili preduzeću koje Javno preduzeće PTT saobraćaja nije osnovalo, bilo samostalno ili sa stranim i domaćim licima ili kao zavisno.

Polazeći od izloženih pravnih činjenica svi zaključeni ugovori obligacionog prava kojima je Javno preduzeće PTT saobraćaja prenelo obavljanje delatnosti PTT saobraćaja na preduzeća koje ono nije osnovalo ništavni su i mogu se pobijati tužbom kod nadležnog suda.

Sekretar Ministarstva
mr Dejan Sotirov
Na kraju, čitaoci treba da se upoznaju i sa činjenicama koje ne idu na ruku potpisnicima ugovora u "Telekom Srbija"a.d. i davanju prava na govorne usluge. Kao što je pokazano na primeru ugovornih pošta, tu je mali prihod deljen u odnosu 50:50, odnosno 45:55, a ugovori su raskinuti zato što zakupci nisu mogli da prihvate odnos podele prihoda, zakupac:PTT = 30:70, odnosno 25:75.

Međutim, kao što se vidi iz članka "Direktor na vrućoj liniji", kada su u pitanju milioni maraka, odnos je bio zakupac: Telekom = 15:85, a sada je, kako kaže Milorad Jakšić, ovaj odnos promenjen u 40:60. Da li čitaoci mogu da shvate da će prihod zakupaca, posle povećanja cene impulsa od 15 na 30 para, da bude dva puta veći, ali to je u milionima maraka.

Postoje dokumenta iz kojih se vidi da su Uputstvo/Pravila za korišćenje fiksne telekomunikacione mreže "Telekom Srbija"a.d. za pružanje govornih (audio) usluga radili oni koji su bili lično zainteresovani da se pod što povoljnijim uslovima prava daju moćnima i onima koji se druže sa moćnima, a na štetu "Telekom Srbija"a.d, odnosno telefonskih pretplatnika i građana Srbije.
Posle svega napred iznetog, normalno je da se postavi i pitanje:

Kako je moguće da se Milorad Jakšić bavi svim navedenim poslovima, i to kao Glavni savezni tržišni inspektor, čiji je zadatak da kontroliše sprovođenje zakona?

Kratko rečeno, moguće je. On je jedan od osnivača i bivši funkcioner Socijalističke partije Srbije. Bio je bliski saradnik Slobodana Miloševića. Politički se isticao u rukovodstvu svoje partije, a u predizbornim kampanjama Socijalističke partije Srbije potpisao je brojne ugovore sa mesnim zajednicama i opštinama o zajedničkoj izgradnji kapaciteta telefonske mreže. Mnoge telefonske centrale su svečano puštane u rad po više puta. Menjali su se samo gosti, a režiseri su bili uvek isti.

Zato je i posle smene sa funkcije generalnog direktora, kako tvrde u Sindikatu "Nezavisnost" JP PTT "Srbija", Milorad Jakšić nastavio da prima platu u istoj kući, odnosno u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija". Da dodamo još nešto. Do 5. oktobra 2000. godine Milorad Jakšić, kao kadar Socijalističke partije Srbije, bio je Glavni savezni tržišni inspektor. Marta meseca 2001. godine, po isteku mandata, Milorad Jakšić je ponovo postavljen za Glavnog saveznog tržišnog inspektora, ali ovoga puta "zli jezici kažu" kao kadar Socijalističke narodne partije iz Crne Gore. Da li je DOS-ova vlast zaboravila šta je obećala narodu u predizbornoj kampanji?

I da završimo priču o seksualnom vaspitanju telefonom, odnosno biznisu u milionima maraka, koji vode moćni pojedinci i oni koji se druže sa moćnima, pismom koje je generalni direktor Zajednice JPTT i bivši Savezni ministar telekomunikacija, uvaženi socijalista Dojčilo Radojević, 10. avgusta 2000. godine, uputio Saveznom tržišnom inspektoratu, odnosno lično svom parijskom drugu i glavnom tržišnom inspektoru Miloradu Jakšiću:

Poštovani gospodine Jakšiću,
Zajednica jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona (ZJPTT) uočila je da je u jugoslovenskoj telekomunikacionoj mreži poslednjih godina od strane korisnika ovih usluga, uključen veliki broj uređaja i aparata za koje ZJPTT u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, nije izdala odgovarajuće ateste.

Korišćenje ovakvih, neatestiranih uređaja i aparata u velikoj meri utiče na degradaciju jugoslovenskog telekomunikacionog saobraćaja.
Kontrola koju vrše telekomunikacione preduzeća ne daje očekivane rezultate, jer je suviše veliki broj korisnika koji na tržištu slobodno kupuju uređaje i aparate koji nemaju atest ZJPTT i neovlašćeno uključuju u telekomunikacionu mrežu.

Poseban problem predstavljaju mobilni telefonski aparati, koji se kupuju na domaćem ili inostranom tržištu i potpuno nekontrolisano uključuju u mobilnu telekomunikacionu mrežu, a preko nje i u fiksnu mrežu, bez atesta ZJPTT i odgovarajućih servisa, što prouzrokuje velike probleme u normalnom funkcionisanju telekomunikacionog saobraćaja.

Da bi se napred navedena pitanja rešila, neophodna je koordinirana akcija više subjekata: Savezne uprave carina, ZJPTT, Saveznog i Republičkog inspektorata i telekomunikacionih preduzeća.

Po našem mišljenju, radi efikasnog rešenja gore pomenutih problema, vidan doprinos može dati Savezni tržišni inspektorat. S tim u vezi, neophodno je da Savezni tržišni inspektorat, svojim adekvatnim mehanizmima kontroliše uvoz telekomunikacionih uređaja i opreme koja ne poseduje atest ZJPTT. Ovo se naročito odnosi na trgovinske organizacije i pojedine proizvođače telekomunikacione opreme, koje takve uređaje i aparate masovno uvoze.

Napominjemo da smo u vezi sa napred navedenom problematikom uputili odgovarajući dopis i Saveznoj upravi carina i očekujemo i Vašu pomoć da se dosledno zaštite interesi SR Jugoslavije.
Uveren sam da ćete se i ovog puta, kao i do sada, lično angažovati da se napred navedeni problemi reše na najbolji način.
S poštovanjem,
Generalni direktor
Dojčilo Radojević
U vezi sa zahtevom u citiranom pismu, Milorad Jakšić, kao Glavni savezni tržišni inspektor, sa svoje strane nije ništa preduzeo. Dokaz ovoj tvrdnji je, čak to i vrapci znaju, više od milion prodatih neatestiranih mobilnih telefona. Telefoni se prodaju čak i na buvljaku.

ZA ČETVRTAK
Razbijanje mita o Kompaniji Braća Karić
samostalne poslove i to veoma u

---

25. Sep 2001 19:01 (GMT+01:00)


Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije (32)
Zašto ćuti direktor Petrović
Tihomir Živanović
Dobrosav Jovanović
Priredio: Dragan Vlahović
Građani Republike Srbije su mnogo očekivali od predizbornih obećanja DOS-a, ali su izgleda vrlo malo dobili od nove vlasti. Za neki dan će biti cela godina od odlaska s vlasti Slobodana Miloševića. Izgleda da su i pojedinci u novoj vlasti DOS-a bili dobri učenici u njegovoj školi i da su odlično savladali kako treba da se manipuliše s narodom.

Posle događanja od 5. oktobra 2000. godine, glavnu ulogu u smeni generalnog direktora Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija" Alekse Jokića i generalnog direktora "Telekom Srbija"a.d. Miloša Nešovića odigrao je, dosad se nije saznalo po čijem nalogu, Nezavisni sindikat radnika PTT Srbije "Nezavisnost", na čelu sa tadašnjim predsednikom Leonardom Bobisudom. Akcije Sindikata "Nezavisnost" podržali su Sindikat Telekoma "Srbija" (predsednik Zoran Mrvaljević), koji je jedini od tadašnja tri sindikata 6. novembra 2000. godine stupio u štrajk, i Sindikat radnika PTT sistema Srbije, odnosno državni sindikat (predsednik Dejan Švabić). Sindikat Telekoma "Srbija" je postavio štrajkačke zahteve, pored ostalih, tražio je da Aleksa Jokić i Miloš Nešović podnesu ostavke i da budu smenjeni direktori osam direkcija - građani Srbije, kao i svi direktori radnih jedinica, takođe, građani Srbije.

U interesu sistema PTT i "Telekom Srbija"a.d. tada je Aleksi Jokiću i Milošu Nešoviću savetovano da oni odmah smene sve direktore direkcija i direktore radnih jedinica, pa da tek onda podnesu ostavke. Ovakvim postupkom smirila bi se euforija uvođenja kriznih štabova, što je slično učinjeno od strane tri navedena sindikata u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija" i "Telekom Srbija"a.d. Međutim, Jokić i Nešović su, pod velikim pritiskom sva tri sindikata, odlučili da odmah podnesu ostavke i na taj način su, ne svojom krivicom, ostavili veliku prazninu u rukovođenju ovim preduzećima. To je imalo i još ima velike i štetne posledice u pogledu rada, kvaliteta usluga građanima i daljeg razvoja navedenih preduzeća. Slobodno može da se kaže da je izgubljena skoro cela godina, a to nikada neće moći da se nadoknadi.

Pošto je u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija" nastalo neko nedefinisano stanje, Privredni sud u Beogradu je zbog "lošeg ekonomskog stanja", u ovo preduzeće uveo privremene mere. Za prinudnog upravnika Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija" postavljen je prof. dr Milašin Milanović, veliki stručnjak i radnik, koji je u PTT-u radio više od tri decenije i poznaje ovaj sistem, kako to narod kaže "u dušu". Milanović je dobio punu podršku sva tri sindikata. A to su tada prihvatili i pismeno potvrdili dva kopredsednika Vlade dr Nebojša Čović (DOS) i Spasoje Krunić (SPO), a prećutno i Milomir Minić (SPS), kao i ministar saobraćaja i veza mr Aleksandar Milutinović (SPO). Veliki napori koje je podnosio za vreme svog kratkog direktorovanja imali su štetnog uticaja na zdravlje prof. dr Milašina Milanovića i to je velika šteta za ceo sistem PTT i "Telekom Srbija"a.d. Na sprovedenom konkursu za generalnog direktora Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija" izabran je mlađi i fizički zdrav kandidat Srđan Blagojević.

Međutim, put mr Draška Petrovića, diplomiranog pravnika sa radnim mestom na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, bez ikakvog radnog i rukovodećeg iskustva u privredi, do mesta generalnog direktora "Telekom Srbija"a.d. bio je buran i posut trnjem. I ovog puta Sindikat "Nezavisnost" i njegov tadašnji predsednik Leonard Bobisud su bili nosioci predloga mr Draška Petrovića za generalnog direktora "Telekom Srbija"a.d. Iz kojih motiva je to učinjeno, ostalo je nepoznato, ali su taj predlog podržala i druga dva sindikata.

Konkurent mr Drašku Petroviću je bio mr Nenad Bogdanović, diplomirani inženjer telekomunikacija, direktor Preduzeća Alkatel Pupin Jugoslavija i predsednik "vlade" grada Beograda. Zna se da je Nenad Bogdanović imao podršku dr Zorana Đinđića, u to vreme predsednika Demokratske stranke i budući premijer Srbije. Čiju je podršku, od političara, imao mr Draško Petrović to nije poznato. Međutim, protiv mr Nenada Bogdanovića su bila sva tri sindikata, a davali su punu podršku mr Drašku Petroviću, o čemu svedoči i sadržaj zapisnika sa sastanka u Vladi Republike Srbije koji je održan 6. decembra 2000. godine. Najaktivniji u davanju podrške mr Drašku Petroviću bio je Sindikat Telekoma "Srbija", na čelu sa Zoranom Mrvaljevićem.

Polovinom decembra 2000. godine konstituisan je Upravni odbor "Telekom Srbija"a.d. i za predsednika je izabran akademik prof. dr Branko Popović. Na prvoj sednici novokonstituisanog Upravnog odbora, a uz prethodnu saglasnost kopredsednika Vlade dr Nebojše Čovića i Spasoja Krunića, i ministra saobraćaja i veza mr Aleksandra Milutinovića, kao i predstavnika sva tri akcionara: PTT-a, SIN-a i OTE-a, za generalnog direktora "Telekom Srbija"a.d. je izabran mr Draško Petrović.

Muke mr Draška Petrovića se i dalje nastavljaju. On je generalni direktor "Telekom Srbija"a.d. s potpisom deponovanim kod Privrednog suda u Beogradu, ali sud taj potpis nije prihvatao. Izgleda da je ovakva situacija promenila celokupno ponašanje mr Draška Petrovića i on se prihvatio nezahvalne uloge da bude oprezan u zaustavljanju i otkrivanju kriminala u "Telekom Srbija"a.d.

Prema podacima iz raspoložive dokumentacije i živih svedoka, koji su novembra 2000. godine učestvovali u više razgovora, mr Draško Petrović je mnogo toga obećao Sindikatu Telekoma "Srbija": (1) da će odmah smeniti sve direktore direkcija i radnih jedinica i da će na njihova mesta postaviti poštene i stručne; (2) da će pokrenuti pitanje revizije Ugovora o kupoprodaji akcija "Telekom Srbija"a.d. Italijanima i Grcima; (3) da će insistirati na promeni organizacije "Telekom Srbija"a.d., zbog čijeg je lošeg funkcionisanja više od 200 diplomiranih inženjera uputilo pismo Vladi Republike Srbije i (4) da će insistirati na raščišćavanju sa kriminalom u "Telekom Srbija"a.d. Prošlo je devet meseci, a mr Draško Petrović od datih obećanja nije gotovo ništa ispunio.

Šta više, "Telekom Srbija" a.d. danas gore funkcioniše nego pre godinu dana. Kvalitet usluga građanima je na nižem nivou, radnici javno traže da rade i da zarade plate koje dobijaju, jer ih je sramota da ne mogu da poprave telefon jer nema kabla, nema kalaja, nema sitnog alata i drugih sitnih potrepština za iole normalan rad.

Dalje, mr Draško Petrović je mogao da organizuje da se u "Telekomu Srbija"a.d. stručno radi, da se poštuju zakoni i da se u velikom obimu smanji kriminal.

Nasuprot svemu navedenom, na predlog mr Draška Petrovića i njegovih saradnika, cene telefonskih impulsa su podignute za više od 100 odsto, cena telefonske pretplate je podignuta za skoro pet puta, nezakonito je naplaćena razlika u pretplati za juli 2001, a skraćenje impulsa u jakom saobraćaju sa tri na dva minuta i uvođenje tarifnog intervala u slabom saobraćaju na četiri minuta je, takođe, nezakonito.

Prema podacima objavljenim u javnosti 9. septembra 2001. godine, u članku "HALO, HALO, ČEKAJ MALO", piše: "Od ukupno 1.840 telefonskih centrala u Srbiji, čak 827 su analogne i tek kada one budu zamenjene novim digitalnim realno je očekivati bolje veze za sve pretplatnike. Za kompletnu digitalizaciju telefonskog sistema u Srbiji potrebno je oko tri milijarde maraka." Novinar obaveštava čitaoce da je podatke dobio od stručnjaka iz "Telekom Srbija"a.d., koji su uradili projekat čiji je naziv: "Razvoj komutacione i transportne mreže". Po tom projektu, do 2005. godine u Srbiji treba da bude 38,9 direktnih telefona na 100 stanovnika.

Međutim, novinar nije objavio ili mu nisu dati podaci iz kojih izvora će "Telekom Srbija"a.d. do 2005. godine da obezbedi tri milijarde maraka i kako će toliki novac da vrati. Po Sporazumu o kupoprodaji akcija "Telekom Srbija"a.d, kao uslov stupanja na snagu ovog sporazuma je usvajanje Desetogodišnjeg plana poslovanja "Telekom Srbija"a.d. najkasnije do 30. septembra 1997. godine. Evo i posle četiri godine, Desetogodišnji plan poslovanja nije usvojen.

Vrsni ekonomski stručnjaci, profesionalci, kažu da su tri milijarde maraka veliki novac za celu privredu Republike Srbije i da bi država Srbija pokrenula proizvodnju u hiljadama fabrika kada bi na raspolaganju imala toliki novac.

Olako data obećanja mr Draška Petrovića Sindikatu "Telekom Srbija"a.d. u novembru 2000. godine za nesebičnu i bezrezervnu podršku, sad postaju kamen koji visi o vratu. Naime, zbog sveukupnog teškog stanja u "Telekom Srbija"a.d, Izvršni odbor Sindikata Telekoma "Srbija" na sednici održanoj 11. septembra 2001. godine, doneo je Odluku o nastavku štrajka koji je zamrznut 22. aprila 2001. godine sa sledećim zahtevima:

(1) Smena direktora direkcija i direktora radnih jedinica;

(2) Isplata zarada u skladu sa Kolektivnim ugovorom.

Odluka o nastavljanju štrajka stupa na snagu 18. septembra 2001. godine u 7 časova.

U Odluci o nastavku štrajka, dalje piše: Izvršni odbor je konstatovao da se od 22. aprila 2001. godine ništa bitno nije promenilo u radu Preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija"a.d. Upravni odbor ne rešava najznačajnija pitanja iz svoje nadležnosti kao što su nova organizacija preduzeća, usvajanje biznis plana i pokretanje postupka revizije Ugovora o prodaji dela akcija "Telekom Srbija"a.d.

Zbog neefikasnosti organa rukovođenja u rešavanju nagomilanih problema u preduzeću, zaposleni su dovedeni u vrlo težak materijalni položaj. Nezadovoljstvo članstva takvim stanjem je ogromno jer je zaposlenima onemogućeno da ostvare zaradu za normalan i dostojanstven život.

Zato smo prinuđeni da donesemo odluku o nastavku štrajka. Predsednik Sindikata Telekoma "Srbija", Zoran Mrvaljević, s.r. predsednik Izvršnog odbora Sindikata Telekoma "Srbija", Branislav Savić s.r.

Istoga dana, Izvršni odbor Sindikata Telekoma "Srbija" je usvojio i Strategiju Sindikata Telekoma "Srbija", u kojoj u poglavlju 8, piše:

"(1) argumentovano prozivanje kriminalnih radnji, podnošenje krivičnih prijava protiv učinioca koji su se ogrešili o zakon i pravila "Telekom Srbija"a.d. i traženje od svih nadležnih organa podnošenje izveštaja o zloupotrebama u poslovanju "Telekom Srbija"a.d. i pokretanje postupka za učinjena krivična dela ili prekršaje."

Prof. dr Dragor Hiber, predsednik Upravnog odbora, i mr Draško Petrović, generalni direktor "Telekom Srbija"a.d, obojica pravnici po struci, sigurno znaju odredbu člana 148 Zakona o krivičnom postupku, u kojoj piše:

"(1) Svi državni organi, organizacije udruženog rada i druge samoupravne organizacije i zajednice dužni su da prijave krivična dela za koje se goni po službenoj dužnosti, o kojima su obavešteni ili za koja saznaju na koji drugi način.

(2) Radni ljudi u državnim organima, organizacijama udruženog rada i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama dužni su da prijave krivična dela kojima se nanosi šteta društvenim sredstvima ili se zloupotrebljava radna ili službena dužnost u tom organu, odnosno organizaciji.

(3) Podnoseći prijavu, državni organi, organizacije udruženog rada i druge samoupravne organizacije i zajednice navešće dokaze koji su im poznati i preduzeće mere da bi se sačuvali tragovi krivičnog dela, predmeti na kojima je ili pomoću kojih je učinjeno krivično delo i drugi dokazi."

Javnost, zato , s punim pravom očekuje od mr Draška Petrovića i prof. dr Dragora Hibera da o svim ovim škakljivim temama
otvoreno kažu šta misle i kako da ih što pre prevladaju.

nastaviće se calculations.
If you respond

---

Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije (46)
Zajedno do mobtela
JP PTT saobraćaja „Srbija" odlučilo je da zaključi ugovor sa Kompanijom „Braća Karić" iz mnogih razloga
Tihomir Živanović
Priredio: Dragan Vlahović
Na kraju ovog dopisa, u zaključku, Milorad Jakšić, piše: „Na osnovu ponude, kao i na osnovu procene celokupne problematike vezane za izbor poslovnog partnera u postojećim uslovima privređivanja, i polazeći od potrebe da se obezbedi zaključivanje ugovora pod identičnim uslovima kao sa američkom firmom, čime se pomoću domaćeg partnera obezbeđuju PTT-u prednosti koje su bile ugovorene sa inostranim poslovnim partnerom, Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija" odlučilo je da zaključi ugovor sa Kompanijom „Braća Karić" iz sledećih razloga:

- Kompanija je stavila na uvid dokaze o raspolaganju potrebnim finansijskim sredstvima za realizaciju projekta;
- Pružene su najpouzdanije garancije, koje domaća firma može da pruži za uvoz opreme u postojećim uslovima privređivanja;
- U dosadašnjem poslovanju Kompanije „Braća Karić", osim poslovnih ciljeva, uvažavani su nacionalni interesi Republike Srbije."
Iako nijedan od navedenih dokaza nije priložen uz dopis, Milorad Jakšić, dalje objašnjava Aleksi Jokiću:

„Kako je predloženo zaključivanje novog ugovora pod identičnim uslovima koji su državnim organima Republike Srbije u potpunosti poznati i s kojima se Vlada Republike Srbije već jednom saglasila, molimo da date saglasnost za zaključivanje Ugovora o osnivanju mešovitog preduzeća za uvođenje sistema javne mobilne telefoniji u Republici Srbiji između Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija" i Kompanije „Braća Karić" prema predloženom tekstu, u što kraćem roku."
Generalni direktor
Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija"
Milorad Jakšić, dip.inž.

Primerak predloženog teksta Ugovora o osnivanju Mešovitog preduzeća za uvođenje sistema javne mobilne telefonije u Republici Srbiji, koji se navodi u dopisu, i koji je trebalo da potpišu Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija" i Kompanija „Braća Karić" nigde nije pronađen. Nije pronađena nijedna navedena garancija.

3. Na kraju ovog dela, iznosi se podatak da je lako pronađen i treći dokument koji se odnosi na uvođenje mobilne telefonije u Srbiji, a to je Odluka Upravnog odbora javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija", broj 6.164/2 od 1. aprila 1994. godine.

Iako se radilo o veoma važnoj odluci, pošto je u pitanju projekat od dve milijarde američkih dolara (podatak uzet iz Saopštenja akcionara „BK Trade"-a, Steve G Joanides, NY 11105 USA, od 27. maja 1997. godine - prim. aut), Odluka je doneta telefonskim izjašnjavanjem članova Upravnog odbora. Posebna sednica Upravnog odbora Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija" nije održana i Odluka nije objavljena u Službenom PTT-Glasniku, iako je dotad to bila praksa! Verovatno će mnogi čitaoci postaviti pitanje: zašto?

Zato što je ovom Odlukom Upravni odbor promenio poslovnog partnera za osnivanje Mešovitog preduzeća za uvođenje sistema javne mobilne telefonije u Republici Srbiji i umesto, u nacionalnom interesu, domaće Kompanije „Braća Karić", sad je izabrana strana firma Sistem „Braća Karić - BK-TRADE" sa sedištem u Moskvi, Rusija.

O ovoj firmi Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija" nije imalo nikakvih podataka, a nije ni moglo da ih ima, jer jednostavno takva firma nije registrovana u Moskvi. U Moskvi je 9. marta 1993. godine registrovana i danas postoji firma AOZT „BK-TRADE" Inc, koju je osnovala firma YUCYCO Limited s Kipra.

Istovremeno, na predlog Milorada Jakšića, generalnog direktora Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija", ponavljamo, u telefonskom izjašnjavanju članovi Upravnog odbora Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija", čiji je predsednik bila Radmila Anđelković, poništili su deo Odluke Upravnog odbora broj 6.164 od 11. marta 1994. godine, u kojoj je za partnera za osnivanje Mešovitog preduzeća za mobilnu telefoniju bila izabrana nacionalna Kompanija „Braća Karić". Sve drugo u navedenoj odluci od 11. marta 1994. godine je ostalo isto.

Zbog kasnijeg razvoja događaja, ovde se posebno ističe da je ostao deo odluke koji glasi: „Ova odluka stupa na snagu davanjem saglasnosti Vlade Republike Srbije na ugovor o osnivanju Mešovitog preduzeća."
Predsednik Upravnog odbora Preduzeća
Radmila Anđelković, dipl. pravnik

A sad, kako su veliki PTT i objektivno rečeno mnogo manja firma Bogoljuba Karića postali partneri?

Zvanično, osnivači mešovitog preduzeća za uvođenje sistema javne mobilne radio-telefonije u Republici Srbiji, skraćeno Mobilne telekomunikacije „Srbija" BK-PTT d.o.o, odnosno od strane korisnika popularno „Mobtel", su:

1. Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija" i
2. Sistem „Braća Karić - BK-TRADE", sa sedištem u Moskvi, Rusija. U igri su bila dva neravnopravna pravna subjekta, gledano iz svih aspekata: istorijskog, ekonomskog, poslovnog, kadrovskog, organizacionog, itd. Udružili su se domaće preduzeće staro vek i po i strano preduzeće staro nešto više od godinu dana, odnosno u Moskvi je 9. marta 1993. godine registrovana firma AOZT „BK-TRADE" Inc, a ne Sistem „Braća Karić - BK TRADE", koji nije registrovan u Moskvi. Domaće preduzeće s kapitalom stvaranim i uvećavanim više od 150 godina, čija je realna vrednost više od 7-8 milijardi maraka, osniva mešovito preduzeće sa inostranom firmom čiji osnivački kapital iznosi 500.000 rubalja, odnosno nešto više od 100 američkih dolara. Gigant sa razrađenom organizacijom i poslovanjem, dugogodišnjom praksom čije neprekidno funkcionisanje obezbeđuje više od 29.000 zaposlenih, ulazi u aranžman sa stranim ulagačem, koji u tom trenutku nema gotovo ništa od toga. Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija" je skladan, čvrsto hijerarhijski ustrojen poslovno profitabilan sistem sa desetak miliona klijenata, odnosno sistem čije usluge u toku godine koristi gotovo svaki stanovnik Srbije.

Sutra: Da li su sankcije jedini razlog iranje opcija komandne linije (

---

Zloupotrebe, pravne mahinacije i kriminal u telekomunikacijama Srbije (49)
Kako je rođen Mobtel
Ugovorom je bilo predviđeno da ukupan osnivački kapital bude 130.098.000 dolara u proporciji 51 odsto KBK prema 49 odsto PTT
Tihomir Živanović
Priredio: Dragan Vlahović
Evo šta Kompanija "Braća Karić" piše o rađanju "Mobtela": "Kad je američka Kompanija CGI, zbog sankcija OUN, odustala da gradi mrežu mobilne telefonije u Srbiji, Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija", shvatajući da bi bilo loše da se odustane od namere da se gradi mreža za mobilnu telefoniju, donelo odluku da pod istim uslovima zaključi novi ugovor.

Gde naći novog partnera? JP PTT je znalo da na domaćem terenu jedino valja pokušati sa BK grupom.

Opet, rečeno - izvršeno. Sa Sistemom "Braća Karić" - BK Trade, Moskva, pod istovetnim uslovima kao i sa američkim konzorcijumom, doneta je odluka o formiranju preduzeća za javnu mobilnu telefoniju. Ugovorom je osnovano mešovito preduzeće za projektovanje, izgradnju, održavanje i eksploataciju sistema javne mobilne radio-telefonije, kao društvo sa ograničenom odgovornošću na period od 20 godina, sa mogućnošću petogodišnjih produženja po isteku navedenog perioda.

Preduzeće je na osnovu akata nadležnih ministarstava, poštujući važeće zakonske propise i uz prilaganje valjane dokumentacije, upisano 10. maja 1994. godine - reg. uložak 1-71907-00 u registar Privrednog suda u Beogradu pod firmom "Preduzeće mobilne telekomunikacije "Srbija" BK-PTT d.o.o." Tako je rođen Mobtel."

Partneri su se složili i o unošenju kapitala u novu zajedničku firmu. Ukupni kapital preduzeća se sastojao od početnih osnivačkih sredstava i dodatnog osnivačkog kapitala, koji je potreban za izgradnju sistema radio-telekomunikacije i rad preduzeća.

Ugovorom je bilo predviđeno da ukupan osnivački kapital bude 130.098.000 dolara u proporciji 51 odsto KBK prema 49 odsto PTT. Početni osnivački kapital je bio obezbeđen u gotovom novcu. Dodatni osnivački kapital ugovorne strne su bile obavezne da ulože tokom tri godine po zaključenju ugovora.

KBK svoj deo kapitala obezbeđuje u novcu i opremi potrebnoj za izgradnju sistema i rad preduzeća. U novcu je uloženo milion dolara, a u opremi 65.350.000 dolara. Time je ispunjen udeo od 51 odsto. Šta je to KBK uneo u u opremi? Centrale za mobilnu telefoniju, sistem prenosa bazne stanice, antene, merne instrumente i računarsku opremu.

PTT svoj deo osnivačkog kapitala obezbeđuje na sledeći način:
- pet odsto u novcu i to u novim dinarima, što odgovara protivvrednosti od 6.321.700 dolara, i
- 44 odsto u pravima što odgovara protivvrednosti od 57.426.300 dolara.

Koja su to prava PTT uneta kao "osnivački ulog"? Omogućavanje priključenja mreže mobilne telefonije na postojeću fiksnu mrežu u potrebnom broju priključaka i lociranje uređaja unutar prostorija PTT.

Kod svakog mešovitog preduzeća, pogotovo kada je reč o jednoj javnoj službi, kao što je PTT, posebno osetljiva materija može da bude ono što se unosi kao licencno pravo. Naročito, "korišćenje i uslovi pod kojim se to čini, raskid ugovora i vraćanje onog što je uloženo. Ali, i način upravljanja. Iz tih razloga se valja detaljnije zadržati na sve ovo.

Ugovorom je predviđeno da preduzeće ima isključivo i neprenosivo pravo (licencu) dogradnje na postojeću telekomunikacionu mrežu PTT na području Srbije sistema mobilne radio-telefonije i u tu svrhu izgradnje, podizanja, eksploatacije, modifikacije i održavanja antena, predajnika, upravljačkih računa i MTS stubova, kablova i ostale radio-telefonske opreme i armatura, koje su potrebne za održavanje i eksploataciju mobilnog radio-telefonskog sistema u Srbiji.

Takva licenca i prava obuhvataju i pravo korišćenja precizno definisanih frekvencija u opsegu od 15, 450 i/ili 80/900 MHc, kao i drugih frekvencija koje se budu smatrale potrebnim za obezbeđivanje potpunih, kompletnih i adekvatnih ranije opisanih radio-telefonskih usluga, u okviru prava koja ima PTT u skladu sa propisima. Odredbe ovog člana odnose se samo na ona prava koja PTT može da obezbedi.

Licenca ustupljena preduzeću važi za period od dvadeset godina počev od dana ustupanja sa mogućim petogodišnjim produženjima posle toga, a u svakom slučaju, dokle god preduzeće bude postojalo. "Mobtel je do danas narastao na skoro milion korisnika iako je imao problema i teškoća na pretek.

Na samom početku rada, Mobtel i njegovi osnivači su se suočili sa dve specifične izuzetne teškoće, i to: nabavkom opreme i dodelom frekvencija.

Kako zaključenje ugovora o osnivanju Mobtela pada u vreme sankcija, telekomunikacionu opremu nije bilo moguće tada uvesti. Prva prilika koja je iskorišćena za uvoz opreme bio je period suspenzije sankcija, tako da je prvi ugovor sa Eriksonom za GSM sistem potpisan januara 1996. godine, dok je prva isporuka usledila jula 1996. godine. Pošto je NMT sistem već pušten u rad, prvo puštanje GSM sistema u komercijalni rad učinjeno je 15. oktobra 1996. godine.

Period od oktobra meseca 1998. godine, kada je ponovo uveden embargo za uvoz ove vrste opreme, iskorišćen je za dalje nabavke opreme. Iz ove vremenske slike se vidi kolika je pauza bila nametnuta Mobtelu u njegovom razvitku, što je ostavilo značajne posledice u pogledu predviđenog rasta sistema."

nastaviće seokom 1996. godine. Ipak, u PTT-

---

Sto nisi ljude savetovao da kupuju glas javnosti?Kako te nije mrzelo sve to da kucas?

zar stvarno mislis da je kucao ?

copy & paste sa glas.co.yu ili blic.co.yu ili tako nesto

---

:) zar zaista mislis da sam kucao, krivo mi je sto sam neke brojeve propustao... ono kao sve na jednom mestu...

---