Mali, a veliki: Canon A 700 - test

Canon A 700 test

U svetu, a posebno kod nas, A serija Canon kompaktnih aparata ima veliku tradiciju. Razloga za to ima dosta, od relativno povoljne cene do ujednačenog zbira svih osobina potrebnih najširem sloju korisnika: kvalitetna slika, pouzdana izrada, jednostavno rukovanje i nešto što je karakteristično samo za njih, manuelne kontrole. To je ona razlika koja ih je uvek izdizala iznad konkurencije jer skoro po jednakoj nabavnoj ceni kupac je dobijao mogućnost da u dobroj meri i sam utiče na parametre snimanja. Mnogi, prvenstveno oni kojima je digitalac praktično prvi fotoaparat u životu, u prvo vreme ne uviđaju značaj manuelnih podešavanja. Ali nakon prvih koraka u foto-svetu, najčešće bi i oni, malo po malo, počinjali da ih koriste. A to je jedna potpuno nova dimenzija fotografisanja, koja kada se oseti, više nema povratka na automatske modove.

Model A 700 koji se našao na testu je trenutno top-model najnovije linije A serije za 2006. godinu, koja dobro odslikava njenu evoluciju: spoljašnje dimenzije su sve manje a rezolucija i optički zum sve veći. Dominantan doprinos tome daje veliki napredak elektronike, koja, konstantno poboljšavajući odnos signal-šum omogućava da senzori budu sve manji, a da rezolucija ostana ista, ili čak, kod najnovijih modela i da raste.

A 700 nema prethodnika u pravom smislu reči te je sa svojim 6x zumom predvodnik nove klase.

Osnovni tehnički podaci:

- 6 Mp, 2816 x 2112 pix , 6x optički zum (35-210 mm ekv.)
- LCD ekran dijagonale 2,5 inča
- Kompletne manuelne kontrole, dosta predefinisanih modova
- Napajanje iz dve AA baterije
- Video u punoj 640x480 rezoluciji sa 30 slika u sekundi i zvukom
- SD kartice

Spoljni izgled i komande:

Malih je spoljnih dimenzija, pogodan za diskretno nošenje, čemu doprinosi i mala debljina.

Kada je objektiv zatvoren, metalne latice ga prekrivaju i štite, tako da nema potrebe za poklopcem koji bi stalno pretio da bude izgubljen. Izrada je očekivano precizna, ali mi se čini da je iz generacije u generaciju spoljašnji oklop, mada lep i sjajnog finiša, sve tanji, što ne ide u prilog čvrstini.

Prednji panel je urađen od tankog metala, a ostatak tela je plastičan. Kada želimo da povećamo optički raspon objektiva opcionalnim wide i tele konvertorima, pritiskom na dugme u donjem desnom uglu skidamo prsten oko njega.

Tri rupice obezbeđuju upliv zvuka u ugrađeni mikrofon, a iznad je mala crvena AF lampa. Ako se za te opcije opredelimo u meniju, pomaže pri fokusiranju u slabim svetlosnim uslovima i doprinosi redukciji crvenih očiju na slikama. Zbog blizine blica i ose objektiva taj neželjeni efekat je dosta izražen, ali tako je i kod svih drugih ultra-kompaktnih modela koji nemaju softversku korekciju te pojave. Između je optičko tražilo, malo, ali i takvo je bolje, posebno kada je svetla malo, nego da ga uopšte nema.

Sa gornje strane je glavni prekidač sa zelenom diodicom koja signalizira uključenost. Točak za izbor modova rada je point@shoot pozicijom AUTO podeljen na scenske, kojih ima 20-tak i manuelne, posebno interesantne naprednijim korisnicima. Pri radu je na dohvatu palca i lako je upravljiv, ali sa dovoljnim otporom da ne bude nehotičnih pomeraja. Desno je mali zvučnik, a napred okidač sa prstenom zum kontrole oko njega.

Na desnoj strani nema ničega, ali je cela zajedno sa malenim gripom dodatno spolja plastificirana, što povećava otpornost na sitne ogrebotine. Na levoj je gumeni kapak ispod koga je video izlaz, USB port i priključak za napajanje pomoću opcionalnog transformatora.

Plastificiranost se vidi i u desnom delu zadnje strane koja je pregledna i po koncepciji slična ranijim generacijama. Njome dominira veliki 2,5-inčni LCD čije rezolucija nije naročito velika, ali je slika u celini veoma dobra, oštra, kontrastna i sa vernom reprodukcijom boja. Kao takav, značajno pomaže i pri komponovanju i pri pregledu slika. Pohvaljujem što Canon u ovoj klasi i dalje drži optičko tražilo (korisno posebno kada je svetla malo ili su nam baterije na izdisaju) pored koga su dve diodice koje daju uvid u stanje fokusa. Regulacija dioptrije najčešće ne dolazi kod ovako malih aparata, pa u tome ni A 700 nije izuzetak.

Desno je prekidač za izbor moda snimanje/pregled i nekoliko dugmića sa četvorostranim kontrolerom u čijoj sredini je važno dugme FUNC/SET. Gornjim levim korigujemo ekspoziciju u režimu snimanja ili brišemo snimke pri pregledu, a desno se koristi za direktno štampanje fotografija. Dobro bi bilo da je ovo dugme editabilno, a još bolje da postoji neko za samostalni izbor funkcije (kao na S3 IS), ali na žalost nije tako.

Gornji i donji taster kontrolera su ujedno i prečice za uključenje blica odnosno ulazak u makro mod ili režim manuelnog fokusiranja. Dole je dugme DISP kojim u oba režima biramo količinu informacija na ekranu, a poslednjim se ulazi u meni.

Navoj za stativ je pomeren u stranu i plastičan, zemlja proizvodnje je Japan, što je kod Canona najčešći slučaj dok je model nov. Vratanca kriju dve baterije i slot za memorijsku karticu SD tipa. U pakovanju se dobija neupotrebljivo mala od 16 Mb, pa predlažem da joj prilikom kupovine pridružite još jednu od 512 Mb ili, još bolje, 1 Gb. Isto važi i za alkalne baterije, koje Vam mogu poslužiti samo na putu do kuće, a čim stignete zamenite ih parom kvalitetnih NiMh akumulatora od najmanje 2500 mAh. Dobro je još jedan par takvih držati u rezervi.

Snimanje i pregled fotografija:

Pošto mu se objektiv izvlači, start A 700 ne može biti trenutan, već traje nešto manje od dve sekunde. Bez obzira na male ukupne dimenzije, u ruci leži veoma dobro. Praktično ga držite sa tri prsta (najmanje jedan, a najverovatnije dva će Vam visiti), ali hvat je dovoljno stabilan. Ergonomiju bih u celini ocenio jednom od boljih u klasi, jer osim stabilnog držanja, sve kontrole su precizne, jasno raspoređene i lako se pamte. Da se pitam, uveo bih još jednu prečicu i to za ISO vrednost.

Vrlo važna, zum kontrola, realizovana je pomoću prstena oko okidača što je po mom mišljenju bolje rešenje od onog pomoću dugmića na zadnjoj strani. Šteta je samo što ima relativno malo koraka, što otežava precizno kadriranje. Njega vršimo koristeći optičko tražilo ili LCD. Pomoću tražila je prirodnije i stabilnije, ali kao i druga u ovoj klasi, ono je dosta malih dimenzija i prikazuje najviše oko 80% buduće slike. Mada se ja ne slažem sa takvom praksom, to je potpuno uobičajeno kod svih proizvođača. Razlog verovatno leži u tome što neiskusniji korisnici često, nakon komponovanja snimka, kod okidanja nehotice malo pomere aparat, pa taj deo slike koji se u tražilu ne vidi, a ostaće zabeležen na snimku, služi kao "rezerva". Osim toga, kod takvih tražila postoji i neslaganje njene slike sa onom koju beleži objektiv (tzv. paralaksa), koje je posebno izraženo na manjim daljinama pri krajnjim tele pozicijama zuma.

Za precizniji rad bolje je koristiti LCD koji prikazuje skoro 100% budućeg snimka, a i sadrži sve potrebne informacije (one se, ako nisu neophodne, mogu i isključiti). Još jedan razlog u prilog tome je što je on velik i kvalitetne slike, a zahvaljujući antirefleksnom premazu dobro se vidi na Suncu i sa strane. Ako je svetla malo, automatski povećava svoje pozadinsko osvetljenje te u dobroj meri olakšava kadriranje i u tim uslovima. Postoji i zgodna mogućnost, posebno ako ste navikli na nju, da se na ekranu prikažu po dve vertikalne i uspravne linije (grid) koje takođe pomažu u komponovanju snimka.

Fokus je, za ovu klasu, dosta brz i precizan. Uvek koristim centralnu fokus-tačku, jer sam tada siguran šta fokusiram, što i Vama preporučujem (TTL AiAF u 9 tačaka predlažem da ignorišete). U slabijim svetlosnim uslovima njegovom uspešnom zaključavanju doprinosi prilično jaka AF lampa koja emituje jarko crvenu svetlost povećavajući postojeći kontrast objekta. Sa povećanjem rastojanja njeno dejstvo opada, ali u sobnim uslovima veoma dobro dođe. Na konačnu uspešnost fokusiranja dosta utiče i iskustvo korisnika da li na objektu ume da pronađe područje koje ima najveći kontrast i da usmeri fokus senzor na njega. U graničnim slučajevima, pre nego što odustanete, korisno je da pokušate ponovo, jer se može desiti da se iz drugog pokušaja uspete. A kada je svetla veoma malo, tu je precizan manual-fokus sa skalom u centimetrima i metrima u koju se upisuje rastojanje do objekta što obezbeđuje siguran snimak.

Ne brinite, ako za malo i pogrešite u proceni daljine, polje oštrine koje je dosta duboko će Vam u priličnoj meri "ispeglati" tu grešku.

6x zum raspon je primetna novost u odnosu na ranije modele.

Max. široka pozicija (35 mm ekv.):

Max. tele pozicija (210 mm ekv.):

Međutim, na dužim žižnim daljinama raste opasnost od stresanja aparata, pa je najbolje koristiti ih kad ima dosta svetla. Kada ge je manje, dobro je posegnuti za višim ISO pozicijama koje će omogućiti skraćivanje vremena ekspozicije i doprineti sigurnosti budućeg snimka. Duži zum omogućava osim "približavanja" udaljenih objekata i da smo znatno manje upadljivi onome koga snimamo, što je vrlo poželjno pri snimanju npr. male dece.

A serija Canona je poznata po manuelnim kontrolama. Većinom se koristi mod P koji sam određuje parametre, ali dozvoljava i njihovu korekciju. Napredniji korisnici će često koristiti Av (Aperture priority-Vi određujete otvor blende, a aparat vrednost ekspozicije), ili Tv (Time prority-Vi vrednost ekspozicije, a aparat otvor blende), ili potpuni Manual mod.

Ni početnici ne treba da brinu jer za njih postoji AUTO, tj. potpuno automatski point&shoot mod, gde nisu omogućena skoro nikakva podešavanja (iz razloga što oni koji ne znaju da ih koriste, pomoću njih bi mogli dosta toga i da pokvare). Kada se malo osmele, probaće i nekoliko scenskih modova koji odgovaraju određenim uslovima - portret, pejzaž ili noć. Njima će takođe biti interesantan i mod My colors. Naime, to je pravi Photoshop u malom. Omogućava čitav niz manipulacija bojama na slici, pojačava, smanjuje ili menja velik broj njih, utiče na tonove kože itd. ISO se tada određuje automatski, a kontinuirano snimanje nije moguće (razlog je jasan, tada je procesoru potrebno duže vreme da obradi svaki snimak pre upisa na karticu).

Često potrebne kontrole Canon je sakupio na jedno mesto i brzo su dostupne pritiskom na taster FUNC koji je u sredini četvorostranog kontrolera. Time dobijamo mogućnost da podešavamo ISO vrednost, balans bele boje, da okidamo kontinualno, pojedinačno ili pomoću samookidača, ili da na snimak primenimo neke digitalne efekte. Druga polovina funkcija u toj grupi obuhvata korekciju jačine bljeska blica, način merenja svetla, nivo kompresije fajla (niži daje bolji kvalitet snimaka, a viši omogućava da ih više stane na karticu) i izbor rezolucije od 0,3 do 6 Mp uključujući i 16:9 format 2816x1584. Parametri koje smo izabrali se mogu pokazati na LCD-u ili sakriti. I uopšte, ceo sistem menija i izbora funkcija kod Canon aparata je već dugo poznat i veoma sličan od jednog do drugog modela. S obzirom na broj opcija, vrlo je jednostavan za korišćenje i omogućava lak prelazak na naredni, noviji ili napredniji model.

Već na prvim primerima vidimo da je koloritet vrlo tačan što treba pripisati kvalitetnom senzoru Sony-jeve proizvodnje, ali i sofisticiranoj unutrašnjoj obradi po kojoj je Canon poznat. Sada se ona može i precizno kontrolisati i to po više parametara (zasićenje, oštrina, kontrast, crvena, zelena, plava boja i tonalitet lica), što omogućava detaljno podešavanje konačnog rezultata. Kod A 610 toga nije bilo, a trebalo mu je. Na primer, evo uticaja važne kontrole zasićenja boja:

Neutral

+1

+2

Svako može da odabere upravo onaj intenzitet boja koji najviše prija njegovom oku.

Meni ima tri kartice, odnosno grupe kontrola i to su one koje su ređe potrebne. Prvu čine one koje ćete samo povremeno koristiti, a druge dve okupljaju setovanja (tačno vreme, sličica i zvuk prilikom paljenja, jačina raznih "beep"-ova itd.), koje se koriste praktično samo prilikom prve upotrebe.

Merenje svetla može biti proračunato, usrednjeno sa naglaskom na centralni deo ili spot, kada će aparat parametre snimanja određivati prema stepenu osvetljenosti samo nekoliko procenata središnjeg dela kadra.

Burst mod je, uz brzu karticu, očekivano efikasan, sa oko 2 snimka u sekundi kontinuirano u najvišem kvalitetu.

Makro mogućnosti su među najboljima u klasi, mimimalno rastojanje od objekta snimanja je oko 1 cm, ali samo u širim područjima zum-opsega.

Snimanje video klipova je na očekivano visokom novou, u punoj VGA (640x480) rezoluciji, sa 30 sličica u sekundi i zvukom. Maksimalna dužina pojedinačnog filma je oko osam minuta u najvećoj rezoluciji, jer je veličina fajla ogranićena na 1 Gb. Ako snimate objekte koji se veoma brzo kreću, probajte sa "Fast Frame Rate" modom, koji daje čak 60 slika u sekundi u rezoluciji 320 x 240 i trajanju od jednog minuta.

Autonomija snimanja je manja nego kod A610/620 koji koriste četiri baterije, ali je i sa dve prilično dobra. Omogućava, uz neveliko korišćenje LCD-a, između 400 i 500 snimaka. Jedino se blic primetno sporije puni, što je logična posledica. Za maksimiziranje broja raspoloživih snimaka, manje koristite LCD za pregled i pri snimanju.

Pregled fotografija je brz i efikasan zahvaljujući DIGIC II procesoru sa kojim svim modeli pokazuju značajan napredak na polju brzine. Skoro trenutno se prelazi sa snimka na snimak, uvećava do 10x i skroluje po snimku pomoću četvorostranog kontrolera. Veliki LCD će doprineti da Vam pregled ne bude zamoran, a podaci i histogram su lako čitljivi čak i onda kada ih sve prikažete

USB 2.0 protokol za prenos omogućava vrlo brz prenos snimaka na računar

Kvalitet fotografija:

Sličan je onome što smo već navikli od Canona, a vrlo dobar ako se uzmu i obzir rezolucija, 6x zum, nevelik šum i male spoljašnje dimenzije aparata. Vidimo da je reprodukcija boja tačna, i što je još važnije, može se precizno podešavati u samom aparatu u odnosu na speficičan ukus snimatelja, ali i uslove snimanja. Oštrina je dobra, ne i briljantna, ali s obzirom na klasu bolja teško da može biti. U celini je nešto bolja nego kod S3 IS, što ne čudi jer objektiv sa manjim rasponom lakše postiže i održava oštrinu po celom formatu. Značajnije zamućenje se opaža tek u samim uglovima, što govori o optičkom kvalitetu, uprkos njegovim malim dimenzijama i ne tako malom 6x zumu.

Hromatske aberacije su dobro kontrolisane i javljaju se tek u ekstremnim uslovima i pretežno na krajevima formata. Merenje svetla je tačno u gotovo svim uslovima, a kada u najtežim želimo maksimalnu preciznost, možemo se pomoći i spot opcijom.

Uopšteno se može reći da slike ne zahtevaju najčešće nikakvu, ili eventualno, samo minimalnu obradu.

Mali senzor uzrokuje da je dubinska oštrina vrlo velika, pa se ni pri maksimalnoj tele poziciji i skroz otvorenoj blendi ne može postići značajnije zamućenje zadnjeg plana
Na širim uglovima ceo kadar je praktično jednako oštar

Danak malom senzoru je i činjenica da svetli delovi na slici lako "izgore", odnosno gube detalje, ali to je pravilo kod svih kompaktnih aparata.

Šuma ima iznenađujuće malo. Ako normalno eksponiran snimak pogledamo u manjem formatu, i na najvišoj ISO poziciji on će se videti samo na najtamnijim mestima

ISO 800

Evo njegovog razvoja na 100% isečcima kada je svetla malo:

ISO 80

Vrlo malo šuma, sigurno manje nego što ste pretpostavljali

ISO 100

Malo povećanje, ali je i porast ISO vrednosti mali

ISO 200

Očekivano više šuma, ali je još uvek dobro kontrolisan

ISO 400

Ovo je maksimalna vrednost do koje se isplati ići. Postiže dobar balans između čišćenja i očuvanja detalja

ISO 800

Na ovoj ISO poziciji šuma je previše, pa je njeno postojanje više formalnog karaktera

Konačna ocena:

Šta je dobro:

- Vrlo dobar kvalitet fotografija, visoka rezolucija, odlična unutrašnja obrada, pravilna reprodukcija boja
- Nizak šum na ISO 80, dobro kontrolisan do ISO 200, u nuždi upotrebljiv ISO 400
- Kompaktne dimenzije, a uprkos njima stabilno držanje, optičko tražilo, zum kontrola u vidu prstena oko okidača
- Kvalitetan 6x zum objektiv, ravnomerno oštar po formatu, malo hromatskih aberacija
- Dobar makro mod
- Velik i vrlo pregledan LCD ekran, dobre čitljivosti i u težim uslovima, grid linije po želji
- Uprkos malih dimenzija, vrlo dobra ergonomija tela i komandi
- Kompletne manuelne kontrole, pregršt scenskih modova, korisne i precizne kontrole unutrašnje obrade
- Izuzetno brz transfer snimaka na računar
- Dobar odnos kvalitet-cena

Šta je moglo biti bolje:

- Visok šum na ISO 800
- Rado bih voleo da vidim obrtni ekran, makar manjih dimenzija i po cenu veće debljine aparata
- Relativno mali broj koraka zum kontrole
- Izražen efekat crvenih očiju
- Sporo punjenje blica (danak napajanju iz samo dve baterije)

Zaključak:

Jednom rečju, nastavljač tradicije. Neki će primetiti da u ovom trenutku veliku konkurenciju ima i u svojoj porodici, u modelima A 610/620, ali njima je životni vek na izmaku. Mada u ovom trenutku skuplji, od njih je manji, lepši, većeg zuma i LCD ekrana, što će se mnogima svideti. Nudeći dosta u malom pakovanju, dobar je kao prvi i jedini digitalac kada svojom jednostavnošću upotrebe omogućava siguran i ležeran ulazak u svet fotografije. A kada se požele neke naprednije kontrole i određeni uticaj na rezultat, mnoštvo opcija omogućava podešavanje prema sopstvenim idejama i potrebama. Jednako je interesantan i kao drugi aparat u kući, za svakodnevno nošenje u ženskoj torbici ili po potrebi, u većem džepu. Bogatstvo kontrola i mogućih podešavanja učiniće da se ne osećate previše uskraćeni za funkcije Vašeg velikog DSLR-a ili prosumera.

Nema većih nedostataka, ide dobro utabanom stazom, pa mu je uspeh zagarantovan. Međutim, konkurencija u ovoj klasi ne spava. Izbor je velik, što je, osim glavobolje prilikom odlučivanja, dobro za kupce. Sada se svako može opredeliti za model koji će najviše odgovarati upravo njegovim potrebama. Canon PowerShot A 700 će bez sumnje biti u najužem krugu mnogih.


Tekst i fotografije: Nebojša Milanović




_{[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 11.10.2008. u 15:46 GMT+1]}