HD DVD vs. Blu Ray - Sta dalje?

Nalazio sam se na obe strane fronta u borbi oko DVD-a visoke definicije. Kada je Blu-ray bio jedina zabava u gradu, bilo je lako odabrati. Potom su mi se svideli ljudi koji su gurali HD DVD, ali zatim sam se vratio na Blu-ray, posle ubedljive seanse ispiranja mozga. S obzirom na pritisak koji vrse PR sluzbe obe strane, nije cudno da je krajnji rezultat potpuna zbunjenost. A izgleda da ce se zbunjenost nastaviti i u sledecoj godini. Situacija se pogorsala kad su i Intel i Microsoft, iz neobjasnivih razloga, uskocili u HD DVD tabor, ubrzo posto Toshiba objavila da ce se oduziti cekanje na pojavljivanje konacnog formata i pocetak javne prodaje uredaja. Ej bre!
Pokusajmo da razjasnimo sta se tacno dogada i da sagledamo prednosti i mane oba formata. Dopustite mi da otpocnem tvrdnjom da ce Blu-ray biti najbolji format
za korisnike racunara. HD DVD, u sustini, cilja na potrosacku elektroniku, iako bi mogao biti koristan uredaj za racunare i lako bi mogao da bude sasvim dovoljan za neku aktuelnu masinu. Interesantna zackoljica je to sto noviji kodeci - MPEG-4, H.264 i VC-1 (ranije VC-9) mogu da enkodiraju dvocasovni HD film na dvoslojni DVD-9 disk, donekle ponistavajuci potrebu za HD-om kao pojavom! U stvari, postoji standard po imenu DVD-Video version 2.0 koji omogucava reprodukciju HD sadrzaja sa regularnih DVD diskova. Naravno, player mora da bude kompatibilan.
Osnovne razlike izmedu Blu-ray i HD DVD standarda su sledece: HD DVD ima kapacitet od 15 GB po sloju i omogucava pisanje na obe strane diska; Blu-ray ima kapacitet od 25 GB po sloju, a moze se pisati samo po jednoj strani diska. Obe grupacije su donedavno tvrdile da moguc upis do cetiri sloja potencijalnih podataka po strani, a zatim su iz Blu-ray grupacije rekli da to kod njih ide do osam slojeva. Izracunajte sami.
Blu-ray disk je drugaciji od DVD-a ili HD DVD-a,sto otezava kompatibilnost sa starijim uredajima. Takodje, potreban mu je cvrst pokrovni sloj, za razliku od HD i VD-a. Razlog tome je cinjenica da su podaci veoma blizu povrsini. Pravi problem se krije u proizvodnji snimljenih diskova, koji se ponekad nazivaju BD-ROM-ovima. Potrebna vam je nova oprema, a ona je skupa. Isprva i "blurayevci" tvrdili da ce ovo smanjiti pirateriju, posto veliki igraci na azijskom trzistu filmske piraterije rade sa
opremom za stampanje DVD-ova i prave savrsene fabricke kopije koristeci master data fajlove. (Mogu sa sigurnoscu da tvrdim da su DVD-ovi od 100 dinara koje mozete naci kod Kineza vrhunskog kvaliteta, za razliku od jeftinih piratskih verzija napravljenih pomocu kamkodera.) Pirati ne bi mogli da piratizuju Blu-ray HD filmove pomocu svoje stare opreme. Uz to, novu opremu bi bilo moguce bolje nadzirati, cime se umanjuje verovatnoca razvoja velikih piratskih operacija u stranim zemljama. Sa HD DVD-om to nije slucaj. Stampanje HD DVD-ova moze se izvesti i pomocu modifikovane stare opreme. Stoga bi pirati mogli lako da zamene svoju tehnologiju. Pobornici Blu-ray tehnologije su smatrali da u Holivudu ne bi odabrali HD DVD da su ozbiljno zabrinuti za ovaj problem. Stvar je u tome sto zvanicni i ovlasceni proizvodjaci ne zele da potrose milione na kupovinu nove opreme za stampanje. Umesto toga, jedan jeftin dodatak pretvorice posao u zlatnu koku, a neka sa piraterijom na kraj izadju novi vidovi zastite podataka (sto je uzaludna borba).
Ovakav nacin razmisljanja daje prednost HD DVD-u. Ubeden sam da je to ono oko cega se zapravo vodi rat. Ali, postavlja se jos jedno pitanje: zasto je bilo potrebno toliko vremena da se Blu-ray pojavi na trzistu? Kolika je prednost uopste potrebna? To je tehnologija koja je imala cetiri godine fore, a podrzavaju je sva velika imena. Samo su se Toshiba i NEC otrgli od nje i prisli HD DVD-u, a i to se dogodilo tek nedavno.
Verujem da je to usporeno uvodenje Blu-ray tehnologije pruzilo Toshibi i NEC-u vreme koje im je bilo potrebno da naprave sistem zasnovan na starom DVD principu. Ako HD DVD pobedi, svi cemo nauciti lekciju o vremenu potrebnom za pojavljivanje na trzistu i njegovom uticaju na proizvod. Samo jedan od ovih formata moze da prezivi. Ovo nije situacija nalik na rivalstvo DVD+RW i DVD-RW formata, gde je konkurencija nekonsekventna. Filmski producenti prosto ne mogu da se nose sa prodajom filmova u dva formata. Poslednji put se to dogodilo u eri Betamaxa protiv VHS-a, kada je Holivud odustao od Betamaxa, a video klubovi poceli da nude samo VHS trake. Konacni sud u konfliktu oko DVD zapisa visoke definicije dace velike filmske kuce. U ovom trenutku je tas na vagi prevagnuo u korist HD DVD-a. U meduvremenu treba ocekivati skupe kombinovane uredaje koji pokusavaju da postignu sve i koji ce dodatno odloziti masovno preplavljivanje trzista opre-mom. Mozda bi Kina trebalo da uskoci u pricu i zavrsi ovo koskanje. Kladim se da bi odabrala HD DVD.

John C. Dvorak


Inace, i HP je odustao od Blu-Ray-a.

http://www.gamesindustry.biz/content_page.php?aid=13683

http://www.channelregister.co.uk/2005/12/19/hp_goes_hd-dvd/

Slobodane, bio bih ti vrlo zahvalan kad bi mi objasnio kakve to nove zaštite od kopiranja koriste Bly-Ray i HD-DVD diskovi, a koliko sam čuo, razvijanje što bolje zaštite od kopiranja je umnogome razlog odlaganja Bly-Ray i HD-DVD filmova. Da li sam u pravu.

Koliko sam načuo, Bly-Ray ima značajno bolju zaštitu od kopiranja, tj. on umesto dve, koristi čak tri tehnike zaštite od ripovanja filmova na Hard diskove. Šta je Rip Guard zaštita.

P.S. Molim te, objasni svima nama taj princip zaštite od kopiranja Bly-Ray diskova, pošto oni imaju bolju zaštitu negoli HD-DVD.

---

Napisao sam vec jednu temu o optickim diskovima http://www.elitesecurity.org/tema/127941 , evo nekih delova koji se ticu ova dva formata.



HD DVD

DVD-VIDEO DISKOVI su sasvim dobri za pohranjivanje filmova standardne definicije (SD) - na jednostrani dvoslojni disk lako stane jedan film uobicajene duzine, meniji, muzika iz filma sa vise kanala, kao i bonus materijal. Medutim, MPEG-2 kompresija i 4,37 GB slojeva podataka na DVD-u ne mogu da prime bas mnogo video materijala visoke definicije (HD) jer on zahteva oko cetiri puta vise mesta nego SD.
Danasnja tehnologija proizvodi drajvove visokog kapaciteta koji podrzavaju HD i koriste plavo-ljubicaste lasere sa kracom talasnom duzinom, da bi umnogome povecali gustinu pisanja podataka. Medutim, nije nimalo jednostavno prevesti medij sa fizickim pohranjivanjem podataka u jednu kabastu platformu koja emituje sadrzaj.
Postici to sa DVD medijem bio je "kontroverzan" proces, obelezen debatama o zastiti od kopiranja i zestokom konkurencijom oko unosnih intelektualnih prava. Originalne DVD-ROM specifikacije DVD Foruma uspele su da spoje dva najveca konkurenta, ali industrijski konzorcijum nije umeo da razresi svoje razmirice oko toga kako da najbolje primeni DVD medij za snimanje. Javnost je na kraju bila primorana da bira izmedu dve nekompatibilne porodice R/RW formata, koje su zastupali Forum i njegov konknrent DVD+RW Alli¬ance. Cela ta zbrka je odlagala prihvatanje DVD pisaca, sve dok Sony nije razresio situaciju i izdao prvi dvostandardni drajv.
Kako se od formata sa plavim laserom ocekuje da zamene i DVD i CD, ulozi su jos veci. Godine 2003. DVD Forum je odabrao prvobitno odbijeni HD DVD format, koji je podrzavala Toshiba (i koalicija pod vodstvom NEC-a), ali to je bila kontroverzna odluka, nastala nakon promene nacina glasanja u poslednjem trenutku i u odsustvu dva kljucna igraca. I pored te podrske, HD DVD ne podrzavaju svi clanovi Foruma.
Neki od zastupnika, ukljucujuci i najvece proizvodace, zadrzali su pravo da podrzavaju i HD DVD i Blu-ray formate. Medutim, medu kompanijama koje podrzavaju HD DVD nalaze se neki od velikih igraca, kao sto su Sanyo i Thomson, kao i holivudski studiji Paramount Pictures, Universal Pictures i Warner/New Line/HBO, koji su 2004. godine zajedno drzali skoro polovinu kucne DVD-video prodaje i trzista iznajmljivanja.
Specifikacije za HD DVD-ROM, HD DVD-R i HD DVD-RW fizicke formate su gotove, a aplikacije se doraduju. HD DVD ce pruziti gustinu upisivanja podataka sko¬ro tri puta vecu od one kod DVD-a. Zamenice lako uklonjivu CSS zastitu DVD-Video diskova DRM (Digital Rights Movement) sistemom, koji je teze krekovati. A HD DVD pruza i bolju interaktivnost i efikasnije MPEG-4 i VC-1 video kodeke (ovaj poslednji je zasnovan na Microsoft Windows Media Video 9 tehnologiji).
Na jednostrani dvoslojni disk bi teoretski trebalo da stane do 8 sati HD video materijala, odnosno dovoljno SD sadrzaja da pokrije nekoliko sezona vecine TV serija. HD DVD-RW medij primenjuje tehnologiju promene faze, slicnu onoj koja se koristi za CD-RW i DVD-RAM, ali po ostalim pitanjima HD DVD dosta lici na ultragusti DVD - dva slepljena diska debljine 0,6 mm.
Ovaj poslednji faktor je i najveca prednost HD DVD-a nad konkurencijom. Kaku su DVD i HD DVD toliko slicni, fabrike za izradu diskova ih lako mogu konvertovati i po recima disk replikatora Cinram Internationala - bice potrebno samo nekoliko minuta da se linija prebaci sa DVD-a na HD DVD. Ne samo da ce to smanjiti pocetne troskove izrade (sto je prvi razlog za provajdere sadrzaja), vec ce i smanjiti vreme potrebno da se format izbaci na trziste, pa ce ga vrlo brzo osvojiti.
NEC, Sanyo, Thomson i Toshiba su najavili planove da na trziste izbace set top ili racunarske plejere u poslednjem kvartalu ove godine, a rezaci ce se pojaviti pocetkom 2006. Svi HD DVD drajvovi ce biti potpuno kompatibilni sa DVD i CD formatima, osim mozda sa DVD-RAM i CD-RW diskovima. Do trenutka kada bu-dete citali ovaj tekst, Paramount, Universal i Warner/New Line/HBO ce najaviti da ce do kraja godine objaviti 89 HD DVD naslova.


Blu-Ray diskovi

DVD i HD DVD su mozda pali sa istog drveta, ali Blu-ray format nije cak ni iz istog vocnjaka. Pits i lands Blu-ray diska (poznatog i pod imenom BD) su suvise mali da bi se pouzdano mogli procitati kroz 0,6-milimetarski slot plastike koji se brzo okrece, pa se podaci urezuju direktno na spoljni sloi diska i onda stite 0,1-milimetarskim prekrivnim slojem. Ta kombinacija ultravisoke gustine i kratke duzine fokusiranja cine Blu-ray diskove mozda cak i podloznijiin ogrebotinama od DVD-a. Prva generacija Blu-ray medija se prodavala samo u Aziji i taj problem je resavala smestajuci diskove u zastitne kertridze. Medutim, nedavni razvoj na polju super-izdrzljivih pokrivaca od strane kompanija TDK, Verbatim/MKM i ostalih proizvodjaca omogucice prodavcima da BD-e salju u Ameriku bez kertridza. Predstavnici Blu-ray tehnologije tvrde da ce diskovi sa tim prekrivacem raditi cak i ako ih izribate celicnom vunom.
Veca gustina Blu-ray diskova omogucava pohranjivanje 25 GB podataka po sloju, skoro dve trecine vise nego sto nudi sloj HD DVD diska (15 GB). Kratka fokalna duzina, takode, cini teorijski izvodljivom proizvodnju diskova sa do osam slojeva, pa ce biti dosegnut kapacitet od 200 GB. HD DVD ce, opet, postici svoj maksimum sa 60 GB, kao dvoslojni i dvostrani medij.
Kao i HD DVD, Blu-ray ce ponuditi mnogo vise od pohranjivanja vece kolicine podataka i HD kodeka. Blu-ray drajvovi ce imati i Internet konekcije, a svi Blu-ray plejeri ce pokretati Java programe. Naslovi ce u sebi spajati online izvore i sadrzaj diska, pa cete moci da preuzimate i gledate trejlere i specijalne dodatke, kao i da kupujete audio i video sadrzaje velikom brzinom. Visestruke video strim mogucnosti ce pruziti reziserove slika-u-slici komentare, napredniji meniji ce koristiti pop-up prozore, animirane tastere i navigaciju poput one na Internetu, a kontrole teksta ce vam omoguciti da prevod stavite tamo gde zelite, kao i da mu menjate font.
HD DVD ce primeniti drugaciju metodologiju autorizovanja, zasnovanu na XHTML-u i SMIL-u. Iako detalji o njegovoj interaktivnoj funkcionalnosti jos nisu finalizovani, ocekuje se da ce imati mnoge od tih mogucnosti. I pored velikih razlika, koje se verovatno nece promeniti izmedu programskog okruzenja upravo zbog samih video formata, Blu-ray i HD DVD ekipe zavrsavaju posao na protokolu koji bi omogucio autorima sadrzaja da naprave projekat koji bi se mogao objaviti u oba formata.
Rad na specifikacijama BD-ROM, BD-R i BR-RE (za medije na koje se moze snimati vise puta) formate je prakticno gotov; ostalo je da se dovrsi jos nekoliko detalja u vezi sa slojevima aplikacija i zastitom od kopiranja. Prva generacija Blu-ray pisaca (samo za pisanje podataka) pojavila se u Japanu pre dve godine, a u Americi Sony vec ugradu-je slicne ProDATA i ProDisc tehnologije plavih lasera u uredaje za bekap podataka i XDCAM pro-video rikordere.
Ovi uredaji imaju malo slicnosti sa potrosackim Blu-ray video-plejerima i pisacima koji ce se sledece godine pojaviti u Americi. Pravi Blu-ray video drajvovi, mediji i sadrzaji nece se pojaviti u prodavnicama do prve polovine 2006. godine, a cak i onda ce se pocetna cena rezaca kretati u rasponu od 1.500 do 2.000$.
I pored visoke pocetne cene, Blu-ray uziva podrsku preko stotinu proizvodaca racunara i firmi koje se bave potrosackom elektronikom, kao sto su Apple, Dell, HP, Matsushita, Philips i Sony, kao i dizajnera igara, poput Electronic Artsa i Vivendi Universala. Uz podrsku Sony Picturesa, Twentieth Century Fox/MGM-a i Disney/ Buena Viste, BD ima iza sebe polovinu najvecih holivudskih studija, dok ostali (Warner Brothers, New Line Cinema, Pa¬ramount Pictures i Universal) podrzavaju HD DVD.



Najveca prednost sto se tice zastite BluRay diskova ogleda se u cinjenici da je tehnologija izrade, kopiranja i proizvodnje skorz drugacija od ostalih trenutno prisutnih te se oprema za kopiranje moze kontrolisati a samim tim i neovlasceno kopiranje moze biti smanjeno na najnizi procenat.