Ekonomist Magazin: Outsourcing – srpska šansa ili iluzijaCitat:
Specijal EM: Outsourcing – srpska šansa ili iluzija
Iako u Srbiji imamo respektabilni informatički kadar, poznavaci prilika slažu se u oceni da Srbija ne treba da previše traži svoje šanse u Outsourcing-u. Srbija u oblasti informacionih tehnologija kaska za svetom nekih petnaestak godina. Indijsko iskustvo kao mamac. Piše: Aleksandar Rašić
Outsourcing, kao način upošljavanja lokalnih radnih snaga iz sektora informacionih tehnologija, iz godine u godinu stiče sve veću popularnost. Razvijene zapadne zemlje odlučuju se za ovaj način regrutovanja stručnjaka zbog mogućnosti da izmeste razvojne poslove u zemlje sa nižim prosekom primanja i time održe konkurentnost na tržištu. Za manje razvijene zemlje i zemlje u tranziciji outsourcing predstavlja šansu da se ostvari saradnja sa razvijenim tržištima, na kojima postoji mogućnost ostvarivanja velike zarade. Ta vrsta saradnje vodi povećanju izvoza, otvaranju novih radnih mesta, kao i osposobljavanju kadrova u novim tehnologijama. Tako, po mišljenjima nekih poznavaoca prilika, Outsourcing u oblasti informacionih tehnologija u poslednjih par godina predstavlja validan odgovor na ekonomsku recesiju. Možda najplastičniji primer za istinitost tih tvrdnji predstavlja primer Indije, najznačajnijeg i najvećeg outsourcing centra u svetu. Ta zemlja je u 2003 godini izvezla 13,5 milijardi dolara softvera, sa očekivanim porastom na 87 milijardi dolara godišnje do 2008, a iste godine je u IT industriji bilo zaposleno 650 000 ljudi, sa očekivanim porastom na 2,2 miliona do 2008 godine.
Poslednjih par godina velike multinacionalne IT kompanije u potrazi za ekonomičnijim rešenjima, svoj fokus usmeravaju sve više na zemlje istočne i jugoistočne Evrope. Najveći outsourcing centri u tom delu sveta su svakako Rusija u Ukrajina, a zatim slede ostale zemlje regiona, gde je svoje pionirske korake u oblasti outsourcing-a napravila i Srbija. Naime, nedavno je između pančevačke softverske kuće Božić i sinovi i londonske IT kompanije Gowigroup potpisan godišnji outsourcing ugovor koji predviđa angažovanje domaćeg softverskog tima u poslovima analize, projektovanja i izrade softvera koji će biti razvijan za klijente u Velikoj Britaniji. Pored toga ugovorena je i lokalizacija i distribucija softvera firme Abacus e-media, sastavnog dela Gowigroup-a. Kako ističe Danijela Stojadinović, IT menadžer Božić i sinova, značaj te saradnje ogleda se u stvaranju pozitivnog imidža zemlje u svetu i promociji Srbije i njenih IT eksperata u Engleskoj. Time se stvaraju nova, atraktivna radna mesta, sprečava "odliv mozgova", i uvećavaju šanse za eksperte na domaćem tržištu rada. O perspektivi outsourcing-a u Srbiji, uglavnom vlada mišljenje kako ovde postoje izvrsni informatičari, ali taj oblik poslovanja zbog specifičnosti našeg tržišta, nije najadekvatniji.
Po rečima Radmile Medaković, sekretara Udruženja informatičke delatnosti u Privrednoj komori Srbije, i organizatora ovogodišnjeg nastupa domaćih IT kompanija na informatičkom sajmu Cebit u Hanoveru, Srbija može da se nametne kao jedna od najznačajnijih IT država jugoistočnoj Evropi. Međutim, ona kaže da primer Rumunije koja se fokusirala na outsource, ne bi trebalo da pratimo, iz razloga što je cena rada ovde ipak nešto viša nego u toj zemlji, što nam oduzima prednost, tako da outsourcing nije naša udarna izvozna šansa. Po njenim rečima, ono sa čim možemo da izađemo na taj deo svetskog terena jesu takozvana open source rešenja. Pored toga, prostor na svetskom tržištu mogu da nađu i srpske firme koje su se ranije bavile hardverom. Sličnog mišljenja je i Jovan Marjanović, direktor američke softverske kompanije SAS za Centralnu i Istočnu Evropu. On kaže da Srbija ne može da bude konkurentna sa jednom Rusijom ili Ukrajinom, ne zbog nekvalifikovanosti domaćih programera, već iz razloga manjka kadra. Po njegovim rečima, strane banke koje su u poslednjih par godina otvorile svoje filijale u Srbiji, mogu trenutno da uposle sve raspoložive informatičare na poslovima oko održavanja informacionih sistema. "Perspektivu srpskih informatičara, stoga, ne vidim u pravljenju softverskih alata, pa čak ni softverskih aplikacija, već u svemu što predstavlja primenu informatike u bankarstvu, trgovini, medijima i kulturi. U tim granama postoji jasna komparativna prednost Srbije u odnosu na okruženje", kaže Marjanović za Ekonomist magazin.
Šta o svojoj poziciji kažu sami informatičari? Naš sagovornik, diplomirani inženjer informacionih sistema koji je želeo da ostane anoniman, kaže da u oblasti informacionih tehnologija kaskamo za svetom nekih petnaestak godina. Po njegovim rečima, jedini način da se pristojno živi od programiranja je preseljenje u neku od razvijenih zemalja. Outsourcing može da donese "finu paru", ali problem je taj što strani poslodavci upošljavaju po projektu, pa je cela stvar dosta neizvesna. On je zajedno sa dvojicom svojih kolega pre par godina radio web programiranje za jednu britansku izdavačku kuću, za šta su zaradili po 1.500 nemačkih maraka. Novac im je isplaćen na ruke, tako da nisu platili ni dinara poreza, što je, kako kaže naš sagovornik, čest slučaj u domaćem Outsourcing-u. On smatra da je prednost domaćih programera ta što su godinama unazad imali priliku da besplatno koriste izuzetno skup softver, pre svega Visual studio, Java Jbuilder, Delphi, Oracle, koji se inače kreću od par hiljada, do par desetina hiljada evra. "Ono što donosi novac u programiranju je pre svega dobra ideja, i kao primer za to mogu poslužiti Amazon i Google, koji godišnje zarađuju ogromne profite. Naši informatičari imaju inovativne ideje, imaju znanja kako da ih realizuju, ali na žalost, nemaju gde da ih sprovedu u ovoj zemlji", kaže naš sagovornik. Vlasnik agencije za informatičku delatnost ISL, Uroš Majstorović, kaže za Ekonomist da domaći programeri "frilenseri" imaju veliki problem, jer stranci žele da rade isključivo sa firmama, a realnost je takva da ljudi ovde nemaju novca ni da registruju firmu. Za sada to funkcioniše tako što registruju agenciju i plaćaju paušalni porez. Majstorović trenutno sarađuje sa grčkom kompanijom Data Mall, za koju radi poslove web programiranja. Zarada mu je oko 1.000 evra mesečno. Pre toga radio je za izraelsku softversku firmu Critical Public, gde je razvijao softverska rešenja uopravo u oblasti web programiranja. Po njegovim rečima, domaćim privrednim subjektima nije jasna prednost koju donosi automatizacija i digitalizacija poslovanja, što je osnovni problem ukupnoj informatizaciji društva. "U pregovorima sa određenim domaćim firmama bio sam spreman da spustim cenu svojih usluga i do pet šest puta, ali njima ni to nije bilo dovoljno. Problem je taj što je radna snaga u Srbiji još uvek jeftina, pa se poslodavcu više isplati da zaposli nekoliko radnika i da ih minimalno plaća za poslove koje će oni raditi ručno, nego da plati uvođenje i održavanje informacionog sistema koji bi omogućio brže i efikasnije poslovanje", kaže Majstorović u razgovoru za Ekonomist magazin.
Iako u Srbiji imamo respektabilni informatički kadar, poznavaci prilika slažu se u oceni da Srbija ne treba da previše traži svoje šanse u Outsourcing-u. Srbija u oblasti informacionih tehnologija kaska za svetom nekih petnaestak godina. Indijsko iskustvo kao mamac. Piše: Aleksandar Rašić
Outsourcing, kao način upošljavanja lokalnih radnih snaga iz sektora informacionih tehnologija, iz godine u godinu stiče sve veću popularnost. Razvijene zapadne zemlje odlučuju se za ovaj način regrutovanja stručnjaka zbog mogućnosti da izmeste razvojne poslove u zemlje sa nižim prosekom primanja i time održe konkurentnost na tržištu. Za manje razvijene zemlje i zemlje u tranziciji outsourcing predstavlja šansu da se ostvari saradnja sa razvijenim tržištima, na kojima postoji mogućnost ostvarivanja velike zarade. Ta vrsta saradnje vodi povećanju izvoza, otvaranju novih radnih mesta, kao i osposobljavanju kadrova u novim tehnologijama. Tako, po mišljenjima nekih poznavaoca prilika, Outsourcing u oblasti informacionih tehnologija u poslednjih par godina predstavlja validan odgovor na ekonomsku recesiju. Možda najplastičniji primer za istinitost tih tvrdnji predstavlja primer Indije, najznačajnijeg i najvećeg outsourcing centra u svetu. Ta zemlja je u 2003 godini izvezla 13,5 milijardi dolara softvera, sa očekivanim porastom na 87 milijardi dolara godišnje do 2008, a iste godine je u IT industriji bilo zaposleno 650 000 ljudi, sa očekivanim porastom na 2,2 miliona do 2008 godine.
Poslednjih par godina velike multinacionalne IT kompanije u potrazi za ekonomičnijim rešenjima, svoj fokus usmeravaju sve više na zemlje istočne i jugoistočne Evrope. Najveći outsourcing centri u tom delu sveta su svakako Rusija u Ukrajina, a zatim slede ostale zemlje regiona, gde je svoje pionirske korake u oblasti outsourcing-a napravila i Srbija. Naime, nedavno je između pančevačke softverske kuće Božić i sinovi i londonske IT kompanije Gowigroup potpisan godišnji outsourcing ugovor koji predviđa angažovanje domaćeg softverskog tima u poslovima analize, projektovanja i izrade softvera koji će biti razvijan za klijente u Velikoj Britaniji. Pored toga ugovorena je i lokalizacija i distribucija softvera firme Abacus e-media, sastavnog dela Gowigroup-a. Kako ističe Danijela Stojadinović, IT menadžer Božić i sinova, značaj te saradnje ogleda se u stvaranju pozitivnog imidža zemlje u svetu i promociji Srbije i njenih IT eksperata u Engleskoj. Time se stvaraju nova, atraktivna radna mesta, sprečava "odliv mozgova", i uvećavaju šanse za eksperte na domaćem tržištu rada. O perspektivi outsourcing-a u Srbiji, uglavnom vlada mišljenje kako ovde postoje izvrsni informatičari, ali taj oblik poslovanja zbog specifičnosti našeg tržišta, nije najadekvatniji.
Po rečima Radmile Medaković, sekretara Udruženja informatičke delatnosti u Privrednoj komori Srbije, i organizatora ovogodišnjeg nastupa domaćih IT kompanija na informatičkom sajmu Cebit u Hanoveru, Srbija može da se nametne kao jedna od najznačajnijih IT država jugoistočnoj Evropi. Međutim, ona kaže da primer Rumunije koja se fokusirala na outsource, ne bi trebalo da pratimo, iz razloga što je cena rada ovde ipak nešto viša nego u toj zemlji, što nam oduzima prednost, tako da outsourcing nije naša udarna izvozna šansa. Po njenim rečima, ono sa čim možemo da izađemo na taj deo svetskog terena jesu takozvana open source rešenja. Pored toga, prostor na svetskom tržištu mogu da nađu i srpske firme koje su se ranije bavile hardverom. Sličnog mišljenja je i Jovan Marjanović, direktor američke softverske kompanije SAS za Centralnu i Istočnu Evropu. On kaže da Srbija ne može da bude konkurentna sa jednom Rusijom ili Ukrajinom, ne zbog nekvalifikovanosti domaćih programera, već iz razloga manjka kadra. Po njegovim rečima, strane banke koje su u poslednjih par godina otvorile svoje filijale u Srbiji, mogu trenutno da uposle sve raspoložive informatičare na poslovima oko održavanja informacionih sistema. "Perspektivu srpskih informatičara, stoga, ne vidim u pravljenju softverskih alata, pa čak ni softverskih aplikacija, već u svemu što predstavlja primenu informatike u bankarstvu, trgovini, medijima i kulturi. U tim granama postoji jasna komparativna prednost Srbije u odnosu na okruženje", kaže Marjanović za Ekonomist magazin.
Šta o svojoj poziciji kažu sami informatičari? Naš sagovornik, diplomirani inženjer informacionih sistema koji je želeo da ostane anoniman, kaže da u oblasti informacionih tehnologija kaskamo za svetom nekih petnaestak godina. Po njegovim rečima, jedini način da se pristojno živi od programiranja je preseljenje u neku od razvijenih zemalja. Outsourcing može da donese "finu paru", ali problem je taj što strani poslodavci upošljavaju po projektu, pa je cela stvar dosta neizvesna. On je zajedno sa dvojicom svojih kolega pre par godina radio web programiranje za jednu britansku izdavačku kuću, za šta su zaradili po 1.500 nemačkih maraka. Novac im je isplaćen na ruke, tako da nisu platili ni dinara poreza, što je, kako kaže naš sagovornik, čest slučaj u domaćem Outsourcing-u. On smatra da je prednost domaćih programera ta što su godinama unazad imali priliku da besplatno koriste izuzetno skup softver, pre svega Visual studio, Java Jbuilder, Delphi, Oracle, koji se inače kreću od par hiljada, do par desetina hiljada evra. "Ono što donosi novac u programiranju je pre svega dobra ideja, i kao primer za to mogu poslužiti Amazon i Google, koji godišnje zarađuju ogromne profite. Naši informatičari imaju inovativne ideje, imaju znanja kako da ih realizuju, ali na žalost, nemaju gde da ih sprovedu u ovoj zemlji", kaže naš sagovornik. Vlasnik agencije za informatičku delatnost ISL, Uroš Majstorović, kaže za Ekonomist da domaći programeri "frilenseri" imaju veliki problem, jer stranci žele da rade isključivo sa firmama, a realnost je takva da ljudi ovde nemaju novca ni da registruju firmu. Za sada to funkcioniše tako što registruju agenciju i plaćaju paušalni porez. Majstorović trenutno sarađuje sa grčkom kompanijom Data Mall, za koju radi poslove web programiranja. Zarada mu je oko 1.000 evra mesečno. Pre toga radio je za izraelsku softversku firmu Critical Public, gde je razvijao softverska rešenja uopravo u oblasti web programiranja. Po njegovim rečima, domaćim privrednim subjektima nije jasna prednost koju donosi automatizacija i digitalizacija poslovanja, što je osnovni problem ukupnoj informatizaciji društva. "U pregovorima sa određenim domaćim firmama bio sam spreman da spustim cenu svojih usluga i do pet šest puta, ali njima ni to nije bilo dovoljno. Problem je taj što je radna snaga u Srbiji još uvek jeftina, pa se poslodavcu više isplati da zaposli nekoliko radnika i da ih minimalno plaća za poslove koje će oni raditi ručno, nego da plati uvođenje i održavanje informacionog sistema koji bi omogućio brže i efikasnije poslovanje", kaže Majstorović u razgovoru za Ekonomist magazin.
http://www.ekonomist.co.yu/eko...mp;dated=14&id=4721#id4721
[Ovu poruku je menjao bkaradzic dana 17.07.2005. u 23:13 GMT+1]
