Prvi srpski 'online payment processing' sistem

....evo iz prve ruke da vas 'pocastim' jednom prijatnom i ekskluzivnom vescu. Uskoro ce jedna zaista ozbiljna firma ponuditi kompletne e-pay sisteme firmama u SCG. Postojace naravno nekoliko varijanti a sva placanja ce u pocetku biti u EUR, GBP ili USD. Vecina provizija ce biti oko 6% a isplata ce se obavljati jednom mesecno na racun klijenta. Za klijente koji sami odradjuju integraciju svog sajta s payment sistemom - setup ce biti besplatan. Naravno, za one koji zele 'kljuc u ruke' naplacivace se troskovi integracije ali opet 'at cost' cenama. Mislim da ce sistem biti prvo namenjen hotelima, rent-a-car, turistickim agencijama, casopisima i sl. ali sumnjam da ce biti nekih vecih restrikcija u pogledu vrste usluga.....Verujte mi - nista lepse, brze, sigurnije i ugodnije od online kupovine.....Cemu zivkanje, nadmudrivanje avio-prevoznika, hotela, motela, kinoteka, turistickih agencija, autobuskih stanica kad sve mozete na miru da pogledate, izaberete i platite online!

tim_bg, izgleda da smo bili na istom intervjuu za isti posao i za istu firmu.....ja pocinjem u februaru (jupiiiiiiiiii...) sto verovatno znaci da cemo pricekati prvi srpski payment gateway bar jos mesec-dva....

Ako se ne varam, prvi ovakav sistem u Srbiji je bio implementiran još 1996/7 od strane firme koja se tad zvala E*Bank. To je bila jedna od ćerka-firmi BK Grupe...

Marko.

Potpis

OV SM
LA PK

marko, pa sta se desilo s tim prvim srpskim E*bank!?....ne mogu da verujem da je nekome palo napamet da pravi online payment gateway u Srbiji jos 1996 kad je bilo 200 ljudi prikacenih na internet i mozda jos 20 koji su imali kreditne kartice? Osim toga, zvuci neverovatno ali 1996. jos nije bilo nijednog payment gateway-a u Evropi!!!!! WorldPay i NEtBANX su bili medju prvima a ponudili su ozbiljnije i pristupacne sisteme tek 1998!

to je DMD , vec sam ih najavio, ali su produzili test fazu:)

Potpis

www.voip.ba ;www.hostsector.net ;www.domainsector.net ;www.londonlive.us ; www.freescriptsdownload.com ; www.fbmodels.net ; www.referralurl.com ;

Da li mislite da ce ovaj projekt 'prvog srpskog payment gateway'-a uspeti? Procenjuje se da ce potrazanja za e-payments u Srbiji biti oko 20 biznisa mesecno? Da li je to realno? Sta mislite za koje biznise U Srbiji ce e-payments biti najprivlacniji? Hoteli za online rezervacije? Rent-a-car? Clanarine i pretplate? Knjizare? Elektronika? Turisticke agencije( book, pay and go!) ?

Hmmm, bas me zanima sta vi mislite o ovome?

Mogu ja umesto marka?

E-bank je postojao i cak ga je firma u kojoj radim koristila do 2000-te (otprilike) kada je ugasen. A zasto? Zato sto su pozatvarali mnoge banke te godine (seticete se), izmedju ostalih i Astra banku preko koje je radio ovaj servis...

Da se vratimo na temu - ne vidim smisao postojanja payment provajdera za stranu valutu kod nas. Vidim MNOGO VECI SMISAO postojanja payment provajdera za kartice u DINARIMA. Dakle, to je ono sto ocekujem od ovdasnjeg payment provajdera - naplatu kartica u dinarima, ili ukoliko se pozeli u nekoj drugoj valuti...

I da odgovorim na tvoje pitanje - ne verujem da ce taj projekt uspeti jer vec postoje strani payment provajderi sa manjim procentom. Mada je 6 posto sasvim OK procenat, nije preteran.
I jos nesto:

Si probao da odes do vlasnika tih hotela i slicno i da ih ubedis da je njima neophodan takav sistem? Nisi? Eh bice zanimljivo kad odes (ako ti odes).... verujem da ce biti - "internet, cuo sam ja za to ali mi ne poslujemo sa njim" ;)

Potpis

Kad sve ostalo zakaže, pročitaj uputstvo...

Da, E-Bank je umro istovremeno sa BK/Astra bankom. Pre toga je radio procesiranje za elektronske BKB (jel' su se tako zvale?) kartice, kojima su mogle online da se plate razne usluge firmi iz BK sistema (Mobtel, EUnet, Astra osiguranje, itd.). Mislim da su prodavali procesiranje uplata i drugim zainteresovanim stranama. Sve u svemu je radilo OK, iako su imalo nelicencirani (khm. "registrovani") softver, pa je malkice štucalo s vremena na vreme ;-).

Inače, ne treba potcenjivati koliko je B. Karić bio zainteresovan za Internet u Srbiji. Ja sam lično bio na sastanku 1998. godine kad je EUnet dobio instrukciju da do kraja godine treba da ima 100000 korisnika. Čak je Bogoljub izjavio da ako treba da kreditira računare korisnicima, to će i da uradi preko neke firme iz Sistema. Malkice se sve to izjalovilo, ali je BK bio veoma ozbiljan u namerama na Internet tržištu... Koje je, na žalost bilo (i dalje jeste) potpuno nespremno za to...

Marko.

Potpis

OV SM
LA PK

...ha ha.....slatko se nasmejah Jbyn4e-om komentaru o nepoverljivim hotelijerima! How true! Sigurno da ce biti otpora i nepoverenja ali vodjeni tom logikom, nista se nikad ne bi desavalo i menjalo. Medjutim, ovde se radi o jednoj zaista ozbiljnoj i iskusnoj kompaniji koje racuna na gubitak u sledece 2-3 godine. Trziste je 'skanirano', marketing je pripremljem, sales force delimicno oformljen a IT infrastruktura odavno spremna....

Naravno, krajnji cilj je uvodjenje dinara u online settlements ali to je malo siri problem....Radi se na tome ali je svesno donesena odluka da je bolje da se vec krene s stranim valutama i na taj nacin 'edukuje' i pridobije trziste. Dakako, na ovaj nacin ce se steci i neophodne reference za izgradnju buduceg dinar-sistema koje ce nam nadam se poveriti ovdasnje udruzenje banaka.

Ustede i prednosti e-poslovanja su dokazane i evidentne. Ne znam da li ste culi za Ryanair, irsku low-cost kompaniju koja godisnje stedi 8.5 miliona evra samo zahvaljujuci svom online booking sistemu! Nikome ne daje provizije za prodate karte, ne placa silne ljude da sabiraju cekove i nose ih u banku itd itd. Sve je automatizovano - booking regisitrovan, pare uzete, karta nije izdata jer nema potrebe - dovoljan vam je reference number na aerodromu.

A sto se nepoverenja tice - uvidjanje koristi je proces na koji ce 'hotelijeri' sami nadoci. Evo zamislite da idete na skijanje na Kopaonik i trazite odgovarajuci apartman. Pod istim uslovima, vila 1 u odnosu na vilu 2 nudi instant potvrdu bookinga, nakon placanja depozita online. Vilu 2 morate da nazovete, mozda faksirate kopiju licne karte i jos da odete do poste ili banke da uplatite depozit. Ili da posaljete cek postom koji mozda nece stici. Za koga bi ste se vi odlucili?

S druge strane, vlasnik vile 1 bez ikakvog ulozenog napora dobija booking konfirmacije na mobile, email, faks - kako zeli. Uz to pare za depozit ce 'leci' na racun. A sve ga je kostalo 3-4 evra. Ali zato nije morao da sedi kod kuce (ili da zaposli nekoga) i ceka telefonske pozive....

I hvala na komentarima.....Vase sugestije, predlozi i razmisljanja su dragoceni.

tim_bg

Meni kao kupcu uopšte nije zanimljivo da online plaćam u evrima pretplatu kod provajdera, pretplatu na časopise, ili rezervacije u hotelima. Treba stalno da punim devizni račun ili plaćam proviziju banci za konverziju, plus što mi se ne sviđa. Mislim, dok god dinar ima ikakvu vrednost. A ako se dinar potpuno obezvredi, tada mi neće ni biti stalo do hotelskih rezervacija.

Čini mi se da će kod ljudi koje treba da "edukujete" taj otpor biti još veći.

Balsa,

otpor je ukalkulisan i nema razloga da Srbija bude drugacija od ostalih zemalja....Nemojte zaboraviti da godisnje samo kroz Beograd prodje oko 62.000 stranaca koji dolaze na kratke ili duze posete. Ogromna vecina njih odseda u hotelima, mnogima je potreban rent-a-car, mozda neki suvenircic itd itd . Osim toga, 215.000 Srba i Crnogoraca stalno nastanjenih u inostranstvu dolaze u SCG na odmore. Svi oni su itekako naviknuti na e-zivot.....Mnogi nemaju ni vremena ni 'zivaca' zivkati hotele ili agencije po, recimo, crnogorskom primorju i traziti hotelski smestaj. Verujte mi na rec ali prvi hotel ili apartman na koji 'nasurfaju' a koji bude imao online booking ce sigurno 'get business'.

Nadalje, najmanje 72.000 Beogradjana godisnje putuje u inostranstvo na odmore. Vecina turistickih agencija trazi neki depozit u evrima ili dolarima.

Otpor je i nepoverenje je sasvim razumljivo. Evo jednog primera - Velsani su pocetkom proslog veka organizovali masivne proteste protiv postavljanja bandera i uvodjenja telefona! Kao, kome to treba....a i ugrozice im privatnost.
Siguran sam da je i ES imao sicna iskustva i dileme.....i danas je prerastao u najbolji IT-board u regionu....

@tim_bg:

To sto pricas, to su lepe stvari... ali moram da budem pesimista u ovom slucaju... zasto?

Prva i osnovna stvar je provizija od 6% ... Koliko mi se cini 2CheckOut daje manju proviziju, a firma je koja dosta dugo postoji na trzistu, i otvaranje racuna je stvarno jednostavno. Da bi privukli klijente, procenat treba da vam bude 3-4% najvise (uzimajuci u obzir da vi ako imate merchant account najobicniji nema sanse da imate preko 2.5% proviziju, tako da je naplata 3.5% za toplu vodu, cisto dranje)
Mada, preko provizije ce i da predje neko, jer vas servis ce uglavnom koristiti ljudi koji ne ostvaruju mnogo prometa... Kada im se promet poveca znacajno, logicno je da ce sami sebi otvoriri merchant account.

Bitnija stvar je isplata jednom mesecno, kao glavnog konkurenta vama vidim 2CheckOut.com, koji je em blagonaklonjen merhantima iz SCG, em ima manju proviziju, em isplacuje DVA puta mesecno... Odnosno 1 i 15-tog u mesecu.
Ako hocete da budete konkurentni, isplatu treba da pravite na 7 dana, pa mozda cak i manje. Znam da vam se novac svake veceri ACH-om deponuje na vas bankovni racun, i da je dostupan tek kroz 2/3 dana... Ali boze moj, ako ste ozbiljna firma, zasto ne bi ste merchantima omogucili da svoj novac podignu sutradan ujutru?
To bi bio pun pogodak, i tim potezom bi privukli sve kod vas (pod uslovom da sve drugo stima), zamisli vlasnika neke pornografije, danas mu uplate trojica po 20 evra, a on ode sutra u banku, kad ono mu na racunu stoji 58.2 evrica i samo cekaju da ih pokupi... Mislis da bi taj hteo da ostane na 2CheckOut pa da ceka po 20 dana na svoje pare?

Treci bitan problem je uverenje da ce to ici bas tako, i da ce svi jedva da docekaju da placaju karticama?!
Uradi jedan market research, i pogledaj koliko NASIH hotela, turistickih agencija, rent-a-car, apoteka, parfimerija i svih onih koje si nabrojao POSEDUJE websajt, pa onda iskalkulisi da li bi se tebi isplatilo to cak i kada bi sve te koji imaju sajt privoleo na svoj sistem, i kada bi koristili tvoje usluge.
Elem, ti treba da ubedis firme da:
1. Internet je fina stvarcica
2. Naprave svoj websajt
3. Plate (debelo) da im se napravi kvalitetan websajt
4. Odrede, odnosno zaduze i plate coveka u firmi koji ce da odrzava taj sajt
5. Da prihvate naplatu i povere osetljive informacije firmi za koju nikad nisu culi
6. Da uprkos malom interesovanju (i predpostavljam), sitnom profitu ili cak mozda i manjim gubitcima, ostave taj sajt i servis u zivotu.


Sledeci bitan problem... Primecujem mnogo elana i poleta koji najbrze splasne... Cim vas poklopi hladan tus i kada se malo osvestite i vidite da ce retko ko da podeli vas entuzijazam i uvede vas sistem placanja, onda nastaju problemi... 2/3 godine bez profita... To je mnogo... 3 radnika, da kazemo da su ono najobicnije podizacie telefona su 1000 eura mesecno, 3 godine, to je 36,000 eura mesecno, kirija za lokal sa rezijama, 700 eura sto je 25,000 eura, troskovi servera u najjeftinijoj (i najnesigurnijoj varijanti) su 300 eura mesecno, a ako se radi dedicated u sopstvenoj reziji to je onda 500-600, sto mu dodje opet 18,000 eura.
Kad podvuces crtu, to mu dodje za 3 godine gubitak od cca 80,000 eura.
Da predpostavimo da ce nakon 3 godine biznis poceti da donosi novac, i da ovih 80,000 eura da se odplati kroz naredne 3 godine, to znaci da YUProcessingSajt.com treba mesecno da zaradi 2200 eura da pokrije troskove, PLUS 2200 eura da odplati jednu ratu kredita za onaj prethodni gubitak, sto mu dodje da mora da zaradi 4500 eura mesecno kako bi poslovao na 'pozitivnoj nuli'.
E sada, dolazi zanimljiv aspekat, da bi zaradio 4500 eura, i bio na pozitivnoj nuli, treba da procesiras 130,000 eura mesecno (po vasim provizijama) ili cak do 900,000 eura ako su provizije normalnije...

E sada, kako niko nece da radi za svez vazduh i dobru volju, pa tako ni gazda nece 6 godina da samo trpa pare a da ne vidi nista zauzvrat, logicno je da ce gazda za startup uzeti kredit od neke banke, jelte, koja za svoje usluge naplacuje odredjenu proviziju i procenat, pa onda tu dodamo i one troskove koje smo preskocili u ovoj grubnoj racunici i dolazimo do zakljucka:
"Sinko, to ti nikada nece poleteti"

Ventura,

Prvo, hvala na vrlo isrpnoj analizi. Drugo, laska mi da mi se obracas kao nekom od vlasnika ili suvlasnika ove firme. Kamo srece - u tom slucaju bih bio 'tezak' oko 200 miliona evra. Ja samo radim za njih godinama u UK i dosao sam u BG da set-up regionalni centar. Veruj mi , 80.000 evra je vec potroseno na ovaj projekat prije nego sto smo i kupili mapu Srbije!

Rekao sam odmah da se radi o ozbiljnoj kompaniji (sto je ocito relativno u razlicitim delovima sveta) i koja ima malo vece i dalekoseznije planove za ovaj dio sveta.

tim_bg

Pa cekaj, ako kompanija tezi 200 miliona, zasto onda idu na 3.5% procenat zarade?

Takva kompanija bi mogla sebi dopustiti 0.5-1.0% zarade, zar ne?

Kao sto rekoh, zarade uopste nece ni biti prve 2-3 godine, a ona nikada nije jednaka jednostavnoj razlici naplacene i placene provizije. CC processing su vrlo komplikovani multi-tier sistemi i sto ste blizi 'bazi' veca je provizija. A da bi bili blize 'bazi' potrebna su veca ulaganja u razvoj i odrzavanje sistema. Pa izaberite gde hocete da budete.....

Na visinu zarade utice mnogo faktora ali je sustina kalkulacije u svakoj kompaniji 'maksimalizacija profita' u postojecim okolnostima. A postojece okolnosti mogu biti razvijenost trzista, konkurencija, brand perception, likvidnost kompanije, dugorocni ciljevi itd itd.

Dakle ne radi se o tome ko sta moze sebi dopustiti nego se radi o maksimalizaciji profita i gradjenju trzisne pozicije. Po toj logici Sony bi trebao prodavati svoje televizore po nizoj ceni nego Matsui recimo, jer su troskovi izrade isti a Sony je daleko 'teza' kompanija. Sony ( kao i Merkator u Beogradu ) veoma uspesno primenjuje tzv. 'milking' strategy a funkcija pojednostavljeno izgleda otprilike ovako: Uzmi sto vise mozes u datom trenutku a da te ne provale da si bezobrazno proklet. Pa zasto se ulazu milioni u odrzavanje percepcije brenda i vode toliki sporovi oko 'trade marks'? U vrednosti najvecih svetskih korporacija 'brand' ucestvuje i do 75%!!!! Na drugom mestu je znanje i iskustvo ( know-how) a tek na trecem zgrade, materijali, pogoni i ostale nepokretnosti....

Osim toga, nas website, sve upute, 'customer services' i usluge ce biti na srpskom jeziku....Verujem da ce mnogima sama ta cinjenica biti presudan elemenat u donosenju odluke kome poveriti svoje e-naplate.

tim_bg - kako je to pravno reseno ? tj. sa kim ja kao trgovac sklapam ugovor , samo sa vama, sa nekom bankom u scg ili nekom bankom napolju ?

Koliko je komplikovana integracija (super je sto je setup free)? Da li moram da imam SSL na svom serveru ?

Da li planirate u ovoj godini i DINA/YUBA kartice ?

@tim_bg:



Da li bi ovo mogao da pojasnis malo? Odakle drugo dolazi profiti jedne payment processing kompanije?



I to mi isto nije jasno, posto se tu radi o novcu, tu nema mnogo komplikacije, provizija je ta za koju se dogovoris sa bankom, i nema tu multi-tier, MLM, nema nikakvih 'baza' i sl.
Ako radite processing preko obicnog merchant racuna, onda vam mozda i znace te MLM zackoljice, ali ukoliko ste ozbiljni, onda treba da pravite ugovor direktno sa First Data (www.firstdata.com), a ne sa drugim payment processing kompanijama ili sa bankama, i u tom slucaju tu nema nikakvih multi-tier, niti baza, niti bilo cega drugog. Tu postoji fiksan procenat, transaction fee, i to je to.




Ovo je totalno pogresno shvatanje.
Ti dajes primer sa proizvodima, a vasa firma treba da prodaje uslugu.
Ne znam zasto spomines te brandove, trade markove i sl. to dolazi samo po sebi, i praviti neki biznis plan na osnovu nepostojeceg branda koji tek treba da se izradi, je totalna glupost. Da ne spominjem da se u kalkulaciju profita uracunava i postotak nekog viruelnog povecanja prometa zbog brenda?!?
Payment processing je jedna veoma delikatna stvar gde se radi sa zivim kesom... Roba sa kojom se radi je novac. Sumnjam da ce ijedan trgovac pristati da vam daje vise novca koji je on zaradio, po losijim uslovima, samo zato jer imate jaci brend od ne znam koga.
A sto se tice branda, cak iako ste vec postojeca firma (kako kazes vredna 200 mil. dolara), kakva je situacija u brandingu u odnosu na PayPal, 2CheckOut, CCNow, CCBill, iBill? Jer koliko je meni poznato, neki domaci brand ekvivalentan tome ne postoji.



Vi treba da se koncentrisete na to da postavite konkurentne i povoljne uslove za merchante, a to da li ce sajt i support da budu na Srpskom, to je manje bitna stvar.

I da ne zaboravim:

Kako je ta firma registrovana, za koje delatnosti?

Kod nas nema zakonske regulative sto se tice kompanija za payment processing, stoga vi ne mozete 100% zakonski da poslujete, stoga ni depoziti vasih klijenata nisu osigurani od strane drzave (kao sto je slucaj kod banaka), sto znaci da ako ste DOO, u jednom momentu u kojem vi odlucite, mozete da ugasite firmu i da sve trenutne depozite zadrzite za sebe, bez obaveze vracanja novca klijentima. Naprosto, moze vam se, jer niste banka.
Zbog ove cinjenice bice vam veoma tesko da ubedite neko ozbiljnije pravno lice da koristi vase usluge.

U USA recimo postoji institucija koja se zove FDIC (Federal Deposit Insurance Corporation), koja vrsi kontrolu nad svim finansijskim institucijama u drzavi, i kod koje sve te institucije moraju da osiguraju svoje depozite da bi mogli legalno da posluju. Tako da ukoliko banka, ili pay. proc. kompanija bankrotiraju, ili se kojim slucajem zatvore, ili gazda zapali na bahame za dzakom love na ledjima, FDIC ce svakom deponentu refundirati njegov novac u visini do 100,000 dolara, sto je jako bitna stavka u poslovanju.

Prema informacijama kojima raspolažem, u Dini još ne razmišljaju o uvođenju virtuelnih POS terminala, iako je Dinkić najavio da će Dina imati punu kreditnu funkciju. Ovo se naravno može veoma brzo izmeniti u zavisnosti od poznatih ovdašnjih sistema biznis-politika.

Što se tiče procesiranja u dinarima, u ovom momentu sasvim lepo radi www.akademikcard.com, ali to je specijalizovana kartica (sajtovi koji trenutno primaju ovu karticu http://www.akademikcard.com/Kartica/web.html). Payment procesor je firma koja će veoma brzo od momenta kada Dina odobri kreiranje virtuelnih POS-ova, pustiti i ovaj sistem online naplate (za one koji su bili na prošlogodišnjem simpozijumu "E-trgovina" mogli su čuti ovu najavu).

Zanima me što, ako je firma koja uvodi ovaj sistem jeste ozbiljna, velika i eventualno i poznata, ne videsmo ovde o kome se zapravo radi? Neki URL?

Dobra je ta varijanta sa omogućavanjem plaćanja u EUR, nije problem ako imate firmu da se otvori devizni račun, a još manji je problem za fizička lica. Pitanje je koje se kartice procesiraju - VISA, Master...?

Što se tiče E-bank-a, oni koji prate različite skupove mogli su saznati o količinama prometa preko Interneta, koji uopšte nije bio zanemarljiv, a sistem online naplate u to vreme bio je bezobrazno skup, pa su ga koristile veće firme.

Ovde je najveći problem što niko od banaka (ili nekih drugih procesora) nije pokrenuo ovaj sistem (iz Vize su lepo javno rekli da mogu odmah da pute online naplatu), zbog jednostavne činjenice da akreditacija samo za Vizu staje oko 150.000 EUR, a slično je i za ostale kartice. Ja sam čak u jednoj velikoj domaćoj banci došao do odobrenja da se pokrene ovakav projekat, ali kada su čuli od Vize cenu - odustali su. Razlog zašto su odustali leži u činjenici da od 1.000.000 izdatih VISA kartica, manje od 5% nije Electron (tj. preko 95% svih izdatih kartica nema mogućnost plaćanja preko Interneta).

Eto, videćemo šta će se desiti kada se pojavi ovaj servis.

Ne verujem da je to bitno. Bitno je da imate konkurentnu cenu, da omogucite jednostavan postupak otvaranja naloga za korisnike iz Srbije, a jos jednostavniji (i jeftiniji) postupak za preuzimanje novca i naravno - dinarsku naplatu. To je ono sto nedostaje, sve ostalo vec postoji na trzistu.

Mislim da bi trebali da se orjentisete na to da privucete klijente koji vec koriste online naplatu ali preko drugih, stranih, servisa. Nekako mi se cini da su oni najzainteresovaniji za domaci servis.

Ako sam dobro razuemo, ovo sto vi planirate da radite, ni po cemu se ne razlikuje od postojecih servisa osim po tome sto cete imati ekspozituru u Beogradu, sto samo po sebi mnogo ne znaci, ako ne obezbedjuje usluge specificne za ovo podrucje.