[Demografija]: Stanovništvo Srbije nalazi se na 4. mestu na listi najstarijih populacija SVETA

Početak druge polovine ovog veka Srbija će dočekati kao prilično stara nacija: procenjuje se da će stariji od 65 godina nadmašiti brojčano populaciju mlađu od 15 godina.

Stanovništvo Srbije stari krupnim koracima i već se nalazi na listi najstarijih nacija u svetu: prema podacima Instituta društvenih nauka, Centralna Srbija i Vojvodina se sa medijalnom starošću od 40,7 godina nalaze na četvrtom mestu na listi najstarijih populacija u svetu. Broj stanovnika mlađih od 15 godina danas je u Srbiji gotovo izjednačen sa brojem starijih od 65 godina.

U studiji "Fenomen starenja stanovništva Srbije", direktor Instituta Mirjana Rašević kaže da je sredinom prošlog veka stanovništvo Srbije spadalo u mlađe populacije Evrope, ali je u drugoj polovini veka konstantno rastao i apsolutni broj i udeo starog stanovništva na ovom području:
- u Centralnoj Srbiji broj starih je gotovo učetvorostručen,
- a u Vojvodini je veći gotovo dva i po puta,
- dok se udeo starog stanovništva u ukupnoj populaciji uvećao tri puta u Centralnoj Srbiji, odnosno 2,3 puta u Vojvodini.

U poslednjoj deceniji dvadesetog veka ovaj trend je naročito intenzivan.

Istovremeno se, prema istom izvoru, uvećavao i procenat stanovništva visoke starosti (80 godina i više):
- u poslednjih pet decenija ovaj broj se u Centralnoj Srbiji učetvorostručio,
- a u Vojvodini utrostručio.

U dugom životu prednjače žene, te je danas odnos žena i muškaraca starijih od 65 godina 60 prema 40 odsto.

Centralna Srbija i Vojvodina su se još sredinom prošlog veka suočile sa pojavom nedovoljnog rađanja:
- 1971. godine neto stopa reprodukcije bila je za 20, odnosno 25 odsto niža od potreba prostog obnavljanja stanovništva.

Pad rađanja naročito je izražen u devedesetim godinama prošlog veka: iako podaci iz 2001. i 2002. godine ukazuju na blagi porast neto stope reprodukcije, nivo rađanja je u proseku 25 odsto niži od potreba prostog obnavljanja. Ovaj proces nije karakterističan samo za našu zemlju - ni jedno razvijeno društvo ne može ga izbeći. Razlozi su, smatra Rašević, na jednoj strani emancipacija i individualizam, izmenjen položaj žena i dece u porodici, insistiranje na kvalitetu sopstvenog života i života deteta, liberalan zakon o abortusu i dostupnost efikasne kontracepcije, a na drugoj strani - materijalistička svest sa potrošačkim mentalitetom i izrazito razuđen lični život.

Relativno posmatrano, populacije razvijenih zemalja su demografski najstarije: dugi niz godina najviši udeo imala je Švedska.

U 2000. godini, međutim, među većim populacijama demografski najstarija zemlja je:
- Italija - preko 18 odsto Italijana ima 65 ili više godina.
Slede Grčka, Švedska, Japan, Španija i Belgija, sa udelom lica starijih od 65 godina od oko 17 odsto.

Među 25 demografski najstarijih zemalja u svetu, sa izuzetkom Japana, sve su iz Evrope: među njima je i Srbija (teritorija van područja Kosova i Metohije), sa udelom od 15,7 odsto starijih od 65 godina, kaže se u studiji Instituta društvenih nauka.

Živeće se duže

Tokom devedesetih godina prošlog veka proces starenja praćen je i odlaskom mladog i mlađeg sredovečnog stanovništva iz zemlje, a udeo starog stanovništva bio bi i veći da je naša zemlja pratila trend pada mortaliteta koji vlada u svetu. Kod nas, naprotiv, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika se u 2002. godini smanjio za 3,3 promila, pošto je broj umrlih bio za 25.000 veći od broja rođenih, a predviđa se da će se trend pada prirodnog priraštaja nastaviti.

Ipak, procene Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka su da će se smrtnost u prvoj polovini 21. veka smanjivati, odnosno da će se produžiti život starijeg sredovečnog i starog stanovništva. Do ovih procena došlo se na osnovu kretanja očekivanog trajanja života u Srbiji u poslednjoj deceniji, na osnovu istog pokazatelja u bivšim socijalističkim zemljama, zatim na osnovu procena o delovanju psiholoških i socioekonomskih faktora na smrtnost stanovništva, ali i s obzirom na pozitivne promene koje se očekuju u sistemu zdravstvene zaštite.

Tako će se broj starijih od 65 godina povećati za trećinu, a njihov udeo u ukupnom stanovništvu kretaće se od 18,7 do 27,5 odsto. Broj osoba starijih od 80 godina za pola veka će se utrostručiti, i predstavljače četvrtinu ukupnog broja starih (njihov udeo u ukupnoj populaciji povećaće se sa 1,9 na 6,2 odsto). Jednom rečju, početak druge polovine ovog veka Srbija će dočekati kao prilično stara nacija, pošto će, sudeći po procenama, stariji od 65 godina nadmašiti brojčano populaciju mlađu od 15 godina.

Iako je proces globalnog starenja karakterističan za sve evropske zemlje, kod nas on ide znatno brže:
-1950. godine u Srbiji je živelo 235.000 ljudi starijih od 65 godina, da bi ova cifra u drugoj polovini prošlog veka narasla na 924.000.

U 2000. godini je, dakle, u Srbiji bilo skoro četiri puta više starih nego pre pet decenija, dok je u istom periodu u Evropi taj broj povećan za samo 137 odsto. Ukoliko se takva tendencija nastavi, 2050. godine u Srbiji (bez Kosova) živeće čak 41 odsto starog stanovništva.

L. Saković

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 26.05.2005. u 21:53 GMT+1]}

---

Ovakav BS je tako čest, da je to prosto otužno. Brkaju se uzroci i posledice.
Daj da se ne lažemo i ne pravimo ludi, mi nismo RAZVIJENO društvo, niti su razlozi isti kao u njima. Mi smo PROPALO društvo, slično kao i neka druga istočnoevropska društva. Osnovni razlozi smanjenog rađanja tokom tog perioda (koji još uvek traje) u Srbiji su neravnomeran razvoj, sa pritiskom migracija na veće gradove, nesigurnost egzistencije u svakom pogledu, sveopšta nenormalnost društva i posledično kasno napuštanje primarne porodice (što dugoročno gledano dovodi do toga da se mlađim generacijama ogadi porodični život, jer su ga i presiti, a željni privatnosti i samostalnosti). Nema bezbrižnog rađanja bez porodice (ili masivne podrške samohranim majkama, od strane bogate države), ni porodice (pa makar i sa jednim roditeljem) bez doma. Koliki procenat mladih kod nas NISU podstanari ili članovi domaćinstva svoje primarne porodice? U nedostatku boljeg životnog plana i podrške optimizmu, individualizam i potrošački mentalitet su samo sredstva za tešenje. Osim toga, kao što se može i ovde uočiti, mladi koji tek treba da oforme porodice, beže iz ove zemlje dok ih još nije vezala porodičnim brigama. Negde napolju imaju čak i veće šanse da imaju decu nego ovde.
Eto još jedne stvari koje nas ne uče u školama: kako preživeti i nikad se ne predati, nego isterati svoje pravo na mesto za sebe i normalan život.

Izgleda da je neko prepisao zakljucke neke slicne studije sa Zapada

---

Odlican post, Salec - studija je prepisana 200%, kakav bre individualizam i kvalitet sopstvenog zivota u zemlji gde je prosecna plata 200 eura i gde vecina mladih zivi sa roditeljima ?!?! Totalno zamenjeni uzrok i posledica (abortus - a pravi razlog je materijalna nemogucnost formiranja porodice)

Inace, koliko je neizvesnost od primarne porodice jedan od glavnih faktora je taj da licno znam bar 4 para koji su se uzeli malo pre nego sto su otisli da zive preko (a pre toga ziveli kod roditelja) - siguran priliv sredstava da mozes da imas svoju gajbu (dakle, da ne zivis sa roditeljima i od njihovih primanja), i pare da izdrzavas porodicu su vrlo bitan uslov za imanje iste.

Dve od te 4 porodice vec imaju i decu, iako za neke YU standarde vaze za "mlade" :)

Mislim da ce se stvari u Srbiji promeniti onog momenta kad bude bilo materijalnih (ekonomskih) uslova za zivotnu nezavisnost od roditelja odmah u periodu od 18 do 25-te godine, u takvim uslovima coveku postaje jasno koje su prednosti porodice.

To su stvari za koje ce ljudi morati da se izbore.

Inace - secam se studije o nezaposlenosti u Srbiji gde se vidi da je 2/3 nezaposlenih u rangu od 20-30 god :( E to je glavni razlog, a ne neke bajke o "kvalitetu zivota" (sic!)



:( Tacno

---

E nije tako!
Sada su ekonomski uslovi bolji nego prije 150 godina.Tada su žene imale 10 ili
više djece.2-3 umre,a ostane 7.
Zaključak:Što god bolji ekonomski uslovi to manje djece.A i onih preko 65 god biće sve više jer neće umirati oko 50te od iznurenosti.
Nezaposleni od 20 -30 godina?Pa to je zato jer imaju od čega živjeti a da ne rade.
Prijave se na biro,prilože neku diplomicu i čekaju da im neko od 65 godina napravi
radno mjesto.Po mogućnisti dobro plaćeno i lagodno.
-------
Ispade onda da je najbolje riješen problem u islamskim zemljama.Tamo žensku djecu
ne daju u školu ,već ih udaju u 15-oj godini.Pa onda ona rodi do tridesete 15 kom.
djece.A opet svaki bolje stojeći,ako može raniti više žena uzme 4-5 kom.pa je
to 60-75 djece.Onda nastane manjak žena za ostalu sirotinju.U toj krizi vataju
šta ima (a opet žene se zamotaju pa neznaš kakva je rugoba,sve su iste).Tako
riješe komplet sve žene,a oni preostali muškarci imaju samo tri izbora:
-Idu u muđahedine da poginu i budu šehiti,a onda u raju ih čeka 70 djevica koje
jedva čekaju da im šehit dođe.
-Idu u svijet i probaju naći ženu druge vjere.
-Jebu koze i prave jarad.
--------
A oni nezaposleni?Kažu da u Tajlandu malo koje dijete od deset godina ne radi
bar deset sati dnevno.Onih starijih nema nezaposlenih.
Zaključak:Lako je biti nezaposlen kad nemaš računa raditi,a imaš od čega živiti.

---

Pa nije to baš linearna funkcija. U idealnom slučaju, većina ljudi kod nas bi imala po troje dece, kad bi im život bio lakši.

Zamisli da imaš 7-8 dece i znaš da su prirodno inteligentni i imaju mogućnosti da postanu visokoobrazovani, dobro se zaposle i dobro žive (i izrode unučiće). Međutim, živite u 15 kvadrata, ne mogu da uče, ne možeš da im nabaviš ni školske knjige, a kamoli neke koje bi zadovoljile njihovu radoznalost, moraju od malena da veći deo dana izbivaju iz kuće i rade teške slabo plaćene poslove da biste mogli svi da se prehranite. Studiranje ne dolazi u obzir, nego se NK zaposlenje traži još i pre nego što se stasa za njega. Kad bi živeli na selu, opet bi po ceo dan radili zemlju. Ceo život, celi životi, utrošeni samo na golo preživljavanje! I sve to zašto? Zato da bi neko od malobrojne dece nekog bogataša, koji je studirao u inostranstvu i vratio se u tvoju zemlju da postane političar, mogao da ih regrutuje i pošalje da ginu protiv istih takvih kao što su i sami, pre nego što ih dokači neka boleština i pola njih poumire bez vajde za "domovinu" ?

Nikom ko žali za visokim natalitetom nije stalo do ljudi, oni su samo predmeti, kao nekakve flaše ili konzerve ili u najboljem slučaju "blago" (stoka) i problem se vidi u tome što je broj tih flaša, grla, nedovoljan za nekakve planove (u najboljem slučaju, za plaćanje penzija budućim starcima). Očito, kvalitet je nepoželjan, a kvantitet nedovoljan. Da ne pričam o ulozi žene u takvim razmišljanjima - biotankovi Bene Tleilaksa iz serijala "Dine"...

Upravo, zzzz - mislim da pravis 2 greske u komparaciji:

- Poredis 2 epohe, sto je lose jer su civilizacijski uslovi potpuno drugaciji danas i pre 200 godina

- Poredis totalno drugacije kulturne regije, sto je isto lose (muslimani u centralnoj aziji recimo i evropsko sekularno drustvo - vrlo su nekompatibilni pa su im problemi prouzrokovani iz sasvim drugih razloga)

Posto Srbija nije ni u srednjem veku, niti je islamska drzava - optimalna funkcija zivota i razvoja ipak daleko vise odgovara nekom evropskom modelu nego centralno azijskom ili africkom.

Primeti da je najveci broj abortusa u 3 istocno-evropske zemlje, ukljucujuci i Srbiju - sto pokazuje da su te zemlje nekad (pre par decenija) ocigledno bile na dovoljno visokom stupnju civilizacijskog razvoja da je abortus drustveno prihvacena, a opet ne toliko stetna (tada), stvar - a kasnije su se srozale u ekonomskom pogledu i onda je abortus postao sredstvo resavanja od muke - kontracepcija ! :(

Inace, studija je verovatno prepisana od neke zapadno evropske studije - zaista, kvalitet zivota i dobri penzioni planovi su u EU glavni razlozi opadanja nataliteta (na zalost), ali to je potpuno druga krajnost od koje je Srbija i te kako daleko. Mislim da ce se problemi kakve zapad ima resiti secom penzionih planova i velikim olaksicama za porodice sa decom, kao i mesanjem stanovnistva sa kulturama koje potenciraju vise dece :)



I sta je ovde "najbolje", mozes da pojasnis? Dobijes preko-naseljenu regiju siromasnu duhom, zenama i znanjem - pravo tlo za medjunarodni terorizam :)

Jedino je kozama dobro :)

---

bez obzira da li smo prepisali zakon ili ne..sto se mene licno tice ja bih prepisao skoro sve zakone EU, ako treba i sa stamparskom greskom..osim onog o dozvoljenoj radioaktivnosti sokova ..od borovnice :-)

Cinjenica je da bez obzira na poredjenja epoha ili 15 km stana ili.. da je Srbija u svetskom vrhu...svetsko a nase...cetvrta!!! na listi najstarijih nacija i taj trend imajuci u vidu poslednjih 15-20 godina nicim ne daje nadu da se isti moze promeniti!

---

Najpre pohvala salecu za odlicne postove.
(Ovo je moj prvi post na ES.)

Nekoliko opservacija:

- Podatak o razlici u dugovecnosti muskaraca i zena kod nas (a i drugde u Evropi) je netacan. Kad se u studiji kaze da "U dugom životu prednjače žene, te je danas odnos žena i muškaraca starijih od 65 godina 60 prema 40 odsto" to je u kontekstu dugovecnosti neobjektivan podatak. Veliki problem lezi u cinjenici koju niko nije spomenuo, a to je da se pre 60-65 godina dogodio II sv. rat u kome je poginulo ili je tesko ranjeno vise miliona ljudi. S obzirom na to da je u ratu stradalo mnogo vise muskaraca nego zena, postaje ocigledno da je to cista spekulacija.

- Kraj 40-ih i pocetak 50-ih karakterisu "baby-boomeri", tj. velika ekspanzija nataliteta u posleratnom periodu. To nije karakteristicno samo za SAD nego i za Evropu, pa i nas ovde. Ljudi rodjeni tih godina sada imaju 50-60 godina i uskoro ce uci u kategoriju starijih od 65, pa ce se za 5-10 godina vec jasno videti koliki je njihov (znatan) udeo u populaciji. Na Zapadu se vec odavno racuna na taj prirastaj, pa se tome prilagodjavaju i penzioni programi drzava, mada se to odvija s velikom mukom i predvidja se krah drzavnih penzionih fondova cak i razvijenih zemalja kao sto je Nemacka. Ljudi se polako preorijentisu na privatne fondove, a drzave smanjuju socijalne beneficije.

- Ogroman problem lezi u tome sto mladi ljudi u Srbiji, cak i kada imaju zaposlenje, razmisljaju o tome da odu negde preko grane jer su im tamo mnogo bolje mogucnosti za napredak. Iz moje generacije sa ETF-a i iz gimnazije vec je gomila otisla na Zapad i ne pomisljaju da se vrate osim kao turisti. Bas mi je pre dve nedelje jedna prijateljica napisala kako je konacno posle 10 godina rada i studiranja kupila kucu u Torontu i sad je konacno "svoja na svome" (prethodno je prodala sve sto je imala ovde).

- Zbog slabe ekonomske situacije i nemogucnosti dobijanja adekvatno placenog zaposlenja mnogi mladi (oni neskloni riziku, a takvih je najvise) odlucuju da se drze roditeljskog doma, trazeci izlaz u studiranju (i postdiplomskim itd. studijama) ili napornom a neadekvatno placenom radu. To opet odlaze momenat zasnivanja porodice (a sto kasnije to su veci zdravstveni problemi, manja mogucnost zaceca i odrzavanja trudnoce itd.).

- Porazavajuci su rezultati nedavno sprovedene ankete na beogradskom ETF-u da preko 80% studenata zeli da se iseli iz zemlje u potrazi za boljim zivotom. Takodje, preko 2/3 mladih iz cele Srbije zeli isto to.

- Moje licno iskustvo: sa 23 godine sam se ozenio ne zavrsivsi ETF, dobio dete sledece godine kad sam poceo i da radim (glupe poslove uglavnom). Od roditelja nisam mogao da dobijem skoro nikakvu materijalnu podrsku. Ziveo sam kao podstanar do pre dve godine. Nesto ranije sam pukom srecom nasao posao zivota i od koga sam skupio lovu za stan itd. Sada razvijam biznis, zaradjujem oko 3500e mesecno. Tek sada, sa 30 godina, nameravam da prosirim porodicu. Zelim da ostanem ovde u Srbiji, da mi deca odrastaju ovde a ne u emigraciji, kao sto je to slucaj sa gomilom mojih drugara i rodjaka. Da li bih se na to odlucio da sam ostao da radim za prosecnu platu, bez faksa i potpore od strane roditelja, kao ogromna vecina mladih u Srbiji?

Q pitalica: Koliko posetilaca ovog sajta zivi u YU a koliko napolju?
Eto razloga za zabrinutost...

Pozdrav svima

Zašto zabrinutost? Zašto ne ići u inostranstvo? Kad mi država pruži uslove za život, kad se konačno i u Srbiji zakonom zabrani nacizam, i kad se razni kriminalci pohapse i sprovedu tamo gde treba, tek onda ću eventualno razmišljati o tome da ovde ostanem. Onima koji su otišli - svaka čast!

Iskreno, ne vidim nijedan razlog zbog kojeg bih ostao ovde niti mislim da je državu briga za to što velik deo populacije odlazi u inostranstvo.

---

Ljudi...ako nas malo ima sada ,manje ce nas biti za 50 godina.Sa smanjenom bioloskom materijom nece biti moguce ostvariti znacajan ekonomski rast.Slaba ekonomija smanjuje motive mladih da ostanu ovde...narodi u okruzenju bujaju ekonomski(madjari),ili bioloski(albanci) a mi propadamo.Kao da nam nema spasa.
Uhvati me jak pesimizam ovog trenutka...vidi li ko nadu za nas?

---

Razvedri se. Neće nam ništa biti. Ima više razloga za to:

Prvo, za sada, granice se poštuju i one služe upravo da zaštite narode unutar njih.
Ako se to promeni i krene metla na nas, postoji drugo rešenje:

Pogledaj Jevreje. Razbucani od strane Rimljana, dve hiljade godina se nisu sastavili, stalno proganjani, mnogi od njih odrođeni i utopljeni među lokalno stanovništvo, neki od njih nikad nisu zaboravili ko su i na kraju su se vratili gde su hteli. Suština je u tome da se pripremi informaciona "Nojeva Barka" (zbirka kulturnog nasleđa) u koju mogu da stanu sve vrednosti, ali i nerazrešene nedoumice (u amanet budućim generacijama da odluče). Štaviše, možeš da sastaviš svoju izmenjenu verziju nacionalnog identiteta i kroz mnogo vekova (ili nekoliko godina), kad sve ostalo propadne, upravo ti bi možda bio duhovni otac nacije!

Ako to ne funkcioniše, postoji treće rešenje:

Ako ovde nije dobro, dižemo sidro, odemo negde da postanemo deo nekog snažnog naroda. Mnogi "nestali" narodi ugrađeni su sa svojim najboljim vrednostima u druge nacije. Ko može znati kakva smo mešavina predačkih naroda i mi sami.

Ako to ne funkcioniše, postoji i četvrti rezon:

Nestanak naroda ne mora da bude tragedija pojedinca ili porodice (osim ako se ne držiš nekih deviza koje sadrže reč "život" ili "smrt", a koje služe samo za spoljašnju upotrebu, odnosno kao pretnja potencijalnim napadačima da će imati nešto više problema sa nama). Odgovornost za opstanak imaš samo prema svojim direktnim precima, svojoj porodici, svom DNK, a ne prema državi ili narodu. Narod je savez identiteta, koji služi da pomognemo jedni drugima (recipročnost je ključna reč) i onda kada niko drugi neće da nam pomogne. Svaka pripadnost manje više deluje na istom principu, od nacionalnih identiteta, preko verskih, ideoloških, sportskih, ugovornih, pa sve do Internet grupa za pomoć. Ali, u današnje vreme je i to vrlo relativno, pa mislim da ne gubiš bog zna šta.

Naravno, sve ovo je napisano sa "ako drvo krene da pada, ne podmeći se da ga zadržiš" idejom, ali još uvek (nikad) nije kasno da se stvari promene ako shvatimo šta je naš problem. Naš problem je u tome što mislimo globalno a ne radimo ništa lokalno. Pri tom ne mislim da sad svako treba pod hitno da se ženi i nahvata jedno tri ljubavnice i napravi im vanbračnu decu u tajnosti, nego da mora da stekne optimizam i smisao za saosećanje sa svojim bližnjima, da ojača u smislu da se trudi da uvek može da realno sagleda sopstvenu situaciju, smisli rešenje za životne probleme koji ga snađu (kao neki elastičan odgovor na sve, "ako ovo onda ono"), da ne misli unapred za svakog (bilo kog na ulici) da mu je neprijatelj (glup, gramziv, smrdljiv, sebičan, politički protivnik, izdajnik), da pomogne drugima uvek kada može i traži pomoć kada mu treba, naravno u oba slučaja samo onda kada je pomoć potrebna i da ponekad rizikuje, ako su dobre šanse.
Jednom kad izgubimo osećaj ugroženosti i progonjenosti (koji si tako slikovito prikazao spominjući svoj strah od Mađara i Albanaca, a tu su još i penzioneri, sekte, razne političke organizacije, država, vojska, policija, lekari, opštinari, mafija, bogataši, direktori, sponzoruše, narodnjaci, neradnici i domaći stručnjaci... čudno je kako se NIKO ne plaši trihineloze ili side!), moći ćemo da se sredimo i nastavimo da živimo i izgradimo svoje živote i imamo porodice i potomstva.

Prosečna starost stanovništva u Srbiji je oko 40 godina (za razliku od Kosova i Metohije gde je 19). Da bi se naša zemlja „podmladila”, svaki bračni par bi, u proseku, trebalo da ima oko 2,2 odsto dece, a trenutno taj broj iznosi 0,88 odsto. Drugim rečima, ako se nastavi negativan trend rađanja – uskoro u Srbiji neće biti mladih.

Inače, prema statističkim podacima, u većini zemalja Evrope je smanjen prirodni priraštaj, ali za razliku od naše zemlje, u tim društvima države stalno prave programe za podizanje nataliteta koji daju rezultate.


Majke tek posle 35.

Bračni parovi u Srbiji se sve ređe odlučuju, čak i za drugo dete, a kamoli za treće. Mnoge žene na ovim prostorima često požele da budu majke tek posle tridesete godine, a nemali broj njih sebe i ne vidi u toj ulozi.

– Pre 17 godina na ovoj klinici je godišnje obavljano od 13.000 do 15.000 porođaja i veliki broj abortusa. Sada je broj porođaja smanjen na 7.000 do 8.000, a broj prekida trudnoće je zanemarljiv. Sve to je više nego zabrinjavajuće, posebno što se starosna granica za rađenje stalno pomera. Sada je u većini slučajeva od 35 do 40 godina, što smanjuje i mogućnost začeća. Priroda je uredila da su žene te koje determinišu svet i da su najplodnije od 20 do 30 godina starosti, kao i da u tom periodu šanse da se trudnoća uspešno ostvari iznosi samo 30 odsto. A što je žena starija, šanse su sve manje – Profesor dr Nebojša Radunović, direktor Ginekološko-akušerskog centra Kliničkog centra Srbije

Društvo mora da nađe način da motiviše parove da rađaju decu, tako što će im stvaranjem raznih olakšica pomoći u podizanju potomstva. Otvaranje bolje organizovanih obdaništa, regulisanje statusa zaposlenja i radnog vremena, stalno, neagresivno, promovisanje zdrave porodice kao institucije i uopšte lepote življenja, samo su deo stimulacija koje su neophodne ovom društvu.


Važan je i udoban veš

O očuvanju plodnosti i zdravlja moraju podjednako da vode računa i muškarci i žene. Da bi predupredili sterilitet najvažnije je da u startu, od stupanja u seksualne odnose, koriste kondome. Jer, i najmanje infekcije mogu kasnije da budu pogubne za začeće.

– Infekcije koje su naizgled zanemarljive, kasnije mogu da zatvore jajovode i semene kanale. Zato je neophodno i za najmanju zdravstvenu promenu obratiti se lekaru, uz redovne, rutinske kontrole. Od steriliteta se leče podjednako i muškarci i žene. Na plodnost jačeg pola utiče mnogo faktora: stres, alkohol, nikotin, vremenski uslovi, udoban veš, jer njihovi reproduktivni organi nisu u telu kao kod žena. Sve to utiče na kvalitet semena i na broj i pokretljivost spermatozoida. Inače, prema najnovijim naučnim istraživanjima u Evropi opada kvalitet semena muškarca, osim u skandinavskim zemljama.

Ipak, zahvaljujući tehnološkom napretku i vantelesnoj oplodnji, većina parova koja se leči od steriliteta ipak uspe da dobije dete.

Gordana Bašović

---

Kad smo vec kod kampanja za decu... pre neki dan prolazim pored metro stanice ovde (Berlin, Nemacka) - i stoji veliki pano na kome je reklama za povecanje nataliteta i natpis - "novac za decu - 154 eura/mesec" .

Mislim da se to placa do 18 godine (kindergeld ili kako to vec zovu) - a porodicama sa vise od troje dece se povecava ta osnovnica.

Takodje se i ljudima u braku visestruko smanjuje porez (nekima cak i za 700-1000 eura mesecno!)

Definitivno najbolji nacin da se poveca natalitet :-)

---

Prema republičkom zavodu za statistiku stanovništvo Srbije nalazi u "dubokoj demografskoj starosti".

Predstavljajući u Vladi Srbije publikaciju "Žene i muškarci u Srbiji", u kojoj su izneti statistički podaci za 2002. godinu, rečeno je da je prosečna starost stanovništva povećana sa 29 u 1948. godini, na 40 godina, koliko je iznosila 2002. godine.

U Srbiji žene duže žive od muškaraca. Njihov prosečan životni vek je 75, dok muškarci u proseku žive 70 godina, a dominantnost žena naročito izražena posle 65. godine života.

U knjizi, koja je izdanje Republičkog zavoda za statistiku, navodi se da je smrtnost muškaraca veća u svim uzrastima, a svaki drugi umre od bolesti srca i krvnih sudova.

Prema istim podacima, uzrok smrti 60 odsto žena su takođe koronarne bolesti, a od tumora umire i 20 odsto muškaraca i 16 odsto žena.

Primetivši da žene sve kasnije stupaju u brak, za razliku od 1991. godine, kada su najviše dece rađale majke stare između 20 i 24 godine, 2002. godine najviše majki bilo u uzrasnoj grupi od 25 do 29 godina.

Prema tim podacima, stopa nezaposlenosti u Srbiji je 15 odsto, nepismenost je gotovo iskorenjena, žena sa fakultetskom diplomom ima za gotovo 50 odsto više nego muškaraca, ali su među muškarcima sa diplomom dve trećine magistri ili doktori nauka.

Izdavanje publikacije je finansijski i savetodavno pomogla Kancelarija Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Beogradu

---

A onda je svizac zamotao cokoladu u omot..

---

dok je cifra u realnosti bliza 50%...

---

nije li statistika krasna stvar... zivot u srbiji lici na tv reklame za sredstva sa ciscenje.

---

Moze li biti da je u statistiku iz 1991 bila ukljucena tadasnja "SAP Kosovo" gde se desavao populacioni bum sa vrlo mladom populacijom u proseku?

Nesto sumnjam da se toliko drasticno promenila populaciona slika Srbije za 15 godina.

---

realno, trebalo bi staviti ban na "patriotizam" pri ulasku u statisticke i sve factual institucije (ma sve institucije, period >.<)...

kakav load of bullshit... 15%...

---