Pa, recimo da neka roba od fabrike do kupca dodje u 5 koraka. To podrazumeva pet puta obracunavanje i placanje poreza, a do sada je trebalo samo jednom. E, sad, ako se po proizvodu knigovodstveni posao poveca pet puta, a potrosnja proizvoda i broj ucesnika u prometu ostaje isti, to znaci takodje pet puta vise posla za svakog ucesnika u prometu.
Npr. litar pepsija kosta u fabrici lupam... 25 din + pdv, a na kiosku u frizideru 44 sa uracunatim pdv. Cim proizvede, fabrika plati porez 2.5 din, pa proda nekom veleprodajnom preduzecu za npr. 27.5 din. To preduzece hoce da zaradi 5 din po litru, pa drzavi plati 50 para, i proda za 33 dinara nekom diskontu pica. Diskont hoce da zaradi jos 5 dinara, pa isto plati drzavi 50 para, i proda komsiji sa kioska za 38.5 dinara. Komsija takodje hoce 5 dinara, pa i on mora da plati 50 para i stavi konacnu cenu za mene i ostale koji kupujemo 44 dinara.
Do sada je porez na promet placao samo onaj ko prodaje krajnjem kupcu, u medjufazama toga nije bilo. E, sad, ako bi komsija sa kioska ubedio poreznike da je sam popio sav pepsi, ne bi morao da plati porez na dodatnu vrednost, jer ne bi ni bilo dodatne vrednosti
Sam porez i nije veliki, ali, zamislite da radite na kiosku, pa treba napraviti dnevni PDV-a:
17 pakovanja papirnih maramica sa dodatnom vrednosti od 2.86 dinara
12 upaljaca sa dodatnom vrednosti od 4.23 dinara,
15 hemijskih olovki sa dodatnom vrednosti od 3,74 dinara
488 "vecernjih novosti" sa dodatnom vrednosti od 0.95 dinara
--- itd. spisak moze imati i cetvorocifren broj stavki.
Do sada je prodavac mogao samo da vidi koliki je pazar, to podeli sa 1.2 i plati kao porez, a sada za svaku sitnicu mora da vidi do koje je vrednosti placen porez, to oduzme od prodajne cene, pa pomnozi sa stopom poreza... Stvar dodatno komplikuje cinjenica da iz ekonomskih razloga neki prodavci cene vezuju za EUR, pa svaka promena kursa dovodi do toga da radnik mora da izvrsi jos nekoliko hiljada matematickih proracuna.
Moglo bi to i mnogo lakse da bude reseno, kada bi gore pomenuta fabrika platila PDV za pepsi do svih 44 dinara, tako da niko od pomenutih ucesnika u lancu prometa ne bi morao da obracunava porez, jer je to neko umesto njega vec zavrsio. Tada bi fabrika umesto 2.5 drzavi dala 4 dinara, pa bi pepsi za ucesnike u prometu kostao sledecim redosledom: 29 - 34 - 39 - 44, umesto 27.5 - 33 - 38.5 - 44.
Kao sto se vidi, za krajnjeg kupca to je potpuno svejedno, ali, postavlja se pitanje da li bi fabrici odgovaralo da plati 4 umesto 2.5 dinara, mada ce om svejedno ostati 25 din, ali to dobijaju kad prodaju (a to moze da potraje i mesec dana) a PDV mora da se plati cim se proizvede.
Naizgled sam odlutao od teme, ali kako drugacije da objasnim coveku da ce svejedno da li ima firmu ili ne klimu dobiti sa placenim PDV-om, samo ce kao firma morati da obracunava i placa (dodatni) PDV, a kao fizicko lice verovatno nece.
Kad smo vec kod poreza na dodatnu vrednost, ne znam za druge, ali meni je sam naziv prilicno cudan. Uzmimo primer da ja uvezm recimo... jedan klima uredjaj, znaci za sopstvene potrebe, ne za prodaju. Ako uredjaj vredi $300, ja bih trebao da platim porez na
dodatnu vrednost na tih $300. Nemam nista protiv, samo mi nije jasno kako sam ja uspeo da
dodam vrednost tom klima uredjaju?
Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.
Otvaranje privatne firme ili ...?
Re: Otvaranje privatne firme ili ...?