Izračunavanje zavojnice

Treba da napravim zavojinicu (Iron core) od 200uH 10A,
našao sam par programa(Coil Maestro, Mini Ring Core...) i svaki izračuna drugačije.

Tada sam slučajno našao jednu zavojnicu iz PC napajanja i na njoj je napisan njen induktivitet od 28uH (žica je 1mm, u 2 reda dužine 15mm, prečnik jezgra je 6mm) i opet svaki program izračuna različito i nijedan 28uH.



Može li pomoć koji program da koristim ?

_{[Ovu poruku je menjao Brkic dana 05.08.2013. u 00:04 GMT+1]}

Kvaka je u jezgru.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

Rekao bih da je plastika-crna 6mm prečnik

Brkic: Treba da napravim zavojinicu (Iron core) od 200uH 10A,

Sta je ovo u zagradi?

pOz

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

http://www.datavoyage.com/coilmaestro/

http://www.dl5swb.de/html/mini_ring_core_calculator.htm

Na postavljeno pitanje nije moguće dati jednoznačan i konkretan odgovor. Potrebno je imati u vidu dve stvari:
- očigledno radi se o induktivnosti ( kalemu) koji se koristi u kolu snage ( power inductor)
- proračun takvog kalema zavisi od konkretne primene ( DC-DC pretvarač, filtar itd) i od upotrebljenog jezgra ( ferit, gvozdeni prah itd)
Savet, guglati sa odrednicom - Power inductor calculator

Najkriticnije je izbor jezgra ...

Obzirom da se radi o 200uH (relativno velika induktivnost), 10A znaci da je neki Power sklop u pitanju, ostaje samo pitanje koje je ucestanosti taj sklop.
Predpostavljam da se radi o redu 100-ak kHz ili mozda jos manje (nekakvi DC/DC predtvaraci, SMPS i slicno).

Dakle, za tu induktivnost i tu struju to je bas poveca prigusnica u pitanju, znaci neko feritno jezgro/prsten bar 4-5cm (ili vece) precnika u pitanju, ili neko feritno lonce.

To sam samo naveo kao neki polazni parametar sta uopste da se trazi, konkretan materijal jezgra treba tacno ustanoviti, uglavnom je bitno na kojoj ucestanosti treba da radi pa shodno tome treba izabrati materijal sa sto manje gubitaka.
Ovde se malo stvar komplikuje jer treba bas "ubosti" adekvatan materijal, problem je sto za 200uH treba puno navoja zice (posledicno moze da ima problema sa parazitnom kapacitivnoscu) i onda dva problema mogu da iskrsnu, jedan je da ne moze da stane fizicki toliko navoja (sa podebljom zicom za 10A) a opet pak treba naci kompromis da se izvuce sto je moguce manje navoja za zahtevanu induktivnost (vezano za permabilnost materijala, sto je veca permabilnost treba manje zice ali je to suprotno sa iskoriscenjem naspram ucestanosti :)) ... U svakom slucaju sto je fizicki vece jezgro (za adekvatnu freq) to je potrebno manje navoja zice.

Recimo sa "zutim" jezgrima iz ATX PC napajanja, tamo se barata tim nekim PWM frekvencijama oko 50 - 70kHz, ta jezgra dozvoljavaju to ali sa jednim redom zice (oko 25-35 navoja) ne moze da se dobije vise od 30-40uH! Ovde se bas naslucuje problem :) Trebalo bi recimo spojiti 3-4-5 (ne znam tacno, moze se izracunati) takvih jezgra jedno na drugo da bi mogli da izvucemo tu induktivnost od 200uH.

Evo za orijentaciju kako izgleda 100uH prigusnica za nekih 3A (nije iz ATX), dakle ta bi trebala da bude X puta veca sa debljom zicom ;)



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 05.08.2013. u 21:26 GMT+1]}

Potpis

Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator

A zasto ne napravis LC metar i zanemaris te programe koji ce skoro uvek da ti pokazu razlicito.Ako hoces da pravis poslacu ti sve sto ti traba.Ta zavojnica iz pc koju si slikao moze i da se izvadi iz napajanja i radice napajanje bez problema dok storage kalem (okrugla-prstenasta)mora da postoji.Zasta to jest u kom "kolu" ces koristiti tu prigusnicu,da li treba storage ili samo filter kao sa slike?mozda ima mesta gde da se ugura pa da iskoristis neko jezgro od pc napajanja ako ti je prigusnica za vece frekvencije jer do tih podataka za jezgro-njegovih karakteristika ces lako doci

Potpis

MILAN ANDRIC

Evo za šta mi treba, kontrola obrataja motora
ne mogu da se odlučim po kojoj šemi da pravim, prva koristi trijak a ostale tiristor stim da bi bile za 10A ili 16A

Cini mi se da ova prigusnica ne igra neku bitnu ulogu za rad regulatora.
Njena uloga je da smanji smetnje u mrezi(prigusnica redno i kondezator paralelno).

Potpis

Commo Compact 23
četvorokraki mešni ventil sa motorom i priručnom elektronikom

Sad je lakse,tebi treba prigusnica sa metalnim jezgrom (tako ti stoji i u semi) sto olaksava jer lako ces da nadjes i premotas metalno jezgro a za proracun ne znam ja sam uvek merio kad pravim bilo sta stim sto je tiristor za jednosmernu struju i koristice ti pola periode a trijak-dijak za naizmenicnu.Zavisi ti i od motora koji imas sta ces upotrebiti jer motor je najskuplji pa se treba po njemu upravljati oko izbora seme i komponenti za gradnju regulacije a za cenu takvog tiristora za te struje . . . mislim da je mnogo skupa komponenta

Potpis

MILAN ANDRIC

Sekundar transformtora od desetak ampera,zeljezni imovi,vec radi na 50Hz...

Potpis

Ja sam iz BiH sporo "kontam"pa molim za razumijevanje!

Da da, to je mala ucestanost, zato mi je bila cudna tolika induktivnost. Ne treba tu uopste feritni materijali ...
Obicni trafo limovi trebaju i podeblja zica ...

Inace u onim prikazanim shemama, valjalo bi da se postavi ta prigusnica, ima vise razloga (manje smetnji, ogranicena struja, "finiji" napon na izlazu ...)

Potpis

Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator

e sad šta da napravim,
da li da uzmem metalno jezgro (kao što sam u prvom postu rekao Iron core) i namotam induktivnost koja mi treba, po proračunu gore pomenutih programa, sa debljom žicom od 1-1.5m, što mi je lakše
ili sa trafo limovima ??

Ni djavo nije uvijek crn kako izgleda.
Rascerupaj neko snaznije ATX pokvareno napajanje, izlazna prigusnica motana na zuto.bijelom jezgru,
na nju po izmjerenom precniku jezgra (vanjskom) namotaj izracunati broj navojaka po kalkulatoru sa linka:
http://www.changpuak.ch/electronics/amidon_toroid_calculator.php

Na linku jezgra oznacena sa T- precnik u incima bez zareza, pa precnik jezgra od 26,9 mm oznacava
jezgro T.106 (1,06 inca).
Napajanje mora na naponu 5V davati minimalno 20A plus nekih 12A na naponu 12 V, pa kad se sve zbroji,
prebroj navojke na prigusnici, na 5V obicno 20 do 22 navojka, malo vise na 12 V i jezgro bi trebali da
podnese 600Ampernavojaka (vazno za prenesenu snagu i grijanje jezgra) a strujno opterecenje zice
racunaj izmedju 4 i 5A/mm kv, pa za struju izracunatu za 10A dobijes da je zica 2mm kv.
Takve zavojnice se u principu opterecuju sa 50% izracunate struje.
Evo jedne fabricke zavojnice za tu namjenu:



_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 08.08.2013. u 11:07 GMT+1]}

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

Dobar link.....

Potpis

Ja sam iz BiH sporo "kontam"pa molim za razumijevanje!

Hvala na pomoći, pokvarenih PC napajanja imam bar 30kom, pa ću naći šta treba

@Brkic

Kod tiristorskih regulatora se koristi "saturable reactor" kao ta zavojnica koja je tebi potrebna.

Jezgro je posebno namenjeno za to i gvozdeno je, a ne feritno.

Namena mu je da smanji dI/dT kroz tiristor, ujedno da smanji "prljanje" mrežnog napona.

Može se naći u svakom malo kvalitetnijem dimeru za svetlo.

Evo i korisne literature:

http://www.google.rs/url?sa=t&...FF-A&bvm=bv.50500085,d.bGE

Pozz

Da li isto važi i za trijak ili samo za tiristor ??

Da li gvozdeno jezgro može biti npr. armatura od 6-8mm i da li mora biti izolovano, tipa lakirano ili nešto drugo ?

Važi i za trijak i to više nego za tiristore.

Naime, dva antiparalelno vezana tiristora mogu uvek "obaviti posao" koji obavlja trijak, dok u nekim slučajevima obrnuto ne može.

Pretpostavimo da imamo triger trafo sa dva sekundara, za kontrolu gejta ili gejtova, tj. takav koji može trigerovati oba spoja (trijak ili dva antiparalelna tiristora), i takođe pretpostavimo da je pobuda perfektna za oba spoja.

Ono što će razlikovati ta dva spoja je drastično veća sposobnost spoja dva tiristora skoro u svakom smislu, a pogotovo velika imunost na brzu promenu napona na njegovim krajevima (dU/dt), a obično su i sposobniji za dI/dt, kao što i po pravilu mogu podneti veće udarne struje od trijaka i imaju bolje distribuirano hlađenje zbog dva kućišta.

Međutim, za manje zahtevne stvari trijak je mnogo jednostavnije upotrebiti (jedan gejt, svega tri nožice, jedno kućište), pa se rado upotrebljava tamo gde može. To su lakše aplikacije gde se pokreću pretežno termogena opterećenja poput rasvete i grejača. Takve gde se ne očekuju neka posebna "iznenađenja" u vidu strmih promena napona.

Poređenja radi, tipičan dobar trijak će jedva podneti strminu promene napona od 300-400V/uS, dok će sasvim prosečan tiristor sa lakoćom podneti 2000-3000V/uS.

To definitivno daje značajnu prednost tiristorima kod rada sa induktivnim opterećenjima poput motora i raznih elektromagneta.

Šta se događa kada se prekorači sposobnost dU/dt? Jednostavno, tiristor ili trijak sam "okine" u tom polutalasu gde je se dogodio tako strm skok napona, što će izazvati istu takvu pojavu kod gašenja, tj. element će nam provoditi bez upotrebe gejta i to sa nekim faznim zasekom koji nismo ni malo želeli. Osim toga će ubrzo i prediscipirati ako nije baš masivno ohlađen.

To se može dogoditi kada nemamo snubber za usporavanje porasta napona na induktivitetu koji upravljamo.

Reklo bi se da kod grejača i sijalica nema potrebe za snubberom, medjutim nije tako. Uvek postoji rasipni induktivitet vodova koji je dovoljan za takvu pojavu.

Tiristor i trijak su neverovatno "žilavi" elementi. Ako štetne pojave nisu preterano prekoračene, radiće u takvim uslovima prilično dugo, ali će im potpuno sigurno biti drastično degradiran upotrebni vek u odnosu na onaj koji bi mogao biti.

Ta njihova "žilavost" objašnjava mnoge sklopove u prodaji, koji rade i pored toga što kao konstrukcija ne zaslužuju da postoje :-).

Što se tiče "saturable reactor" jezgra, nikada nisam nešto posebno zalazio u suštinu tehnologije njegove izrade, pa ti ne mogu dati pouzdanu informaciju oko građe takvog jezgra.
Možda bi bilo najbolje iseći jedan komad iz nekog pregorelog dimera, pa videti da li je od punog materijala (u šta iskreno sumnjam) ili pak motano trakom ili tankom žicom.
Tako se ipak ne može otkriti sastav njegovog materijala, pa će najbolje biti da se upotrebi takvo namensko jezgro, ili se pak informisati podrobno o tehnologiji njegove izrade.

Nadam se da je bilo od koristi...

Pozz