Gornji Milanovac: Takovo gradi stanove za zaposlene - po kvadratu 500 evra

Po kvadratu 500 evra, plus kredit

GOR­NjI MI­LA­NO­VAC – Kom­pa­ni­ja „Ta­ko­vo“ za svo­je rad­ni­ke gra­di sta­no­ve po ce­ni od sve­ga 500 evra po kva­dra­tu. Na pla­cu ne­ka­da­šnje štam­pa­ri­je „Bu­duć­nost“ iz Gor­njeg Mi­la­nov­ca gra­di se 75 sta­no­va na­me­nje­nih rad­ni­ci­ma bes­kuć­ni­ci­ma ko­ji do sa­da ni­su us­pe­li da re­še svo­je stam­be­no pi­ta­nje i ko­ji će krov nad gla­vom obez­be­di­ti po ve­o­ma po­volj­nim kre­dit­nim uslo­vi­ma.
– Kva­drat stam­be­nog pro­sto­ra ko­šta­će 500 evra, znat­no ma­nje od tr­ži­šne vred­no­sti, a u do­go­vo­ru sa ne­kim ban­ka­ma Kom­pa­ni­ja će rad­ni­ci­ma omo­gu­ći­ti i ve­o­ma po­volj­ne ban­kar­ske kre­di­te. Ta­ko­đe, rad­ni­ci ko­ji ni­su u mo­guć­no­sti da ko­ri­ste kre­di­te iz ra­zno­ra­znih raz­lo­ga, mo­ći će da se use­le u sta­no­ve kao pod­sta­na­ri, a ki­ri­ju za ko­ri­šće­nje sta­no­va će da upla­ću­ju Kom­pa­ni­ji „Ta­ko­vo“ – is­ti­če Ol­ga Jo­va­no­vić, di­rek­tor Fon­da „Ta­ko­vo“, ko­ji bri­ne o stan­dar­du za­po­sle­nih.
Ka­ko is­ti­če Ol­ga Jo­va­no­vić, od­lu­če­no je da se rad­ni­ci­ma ko­ji su stvar­no stam­be­no ugro­že­ni pod po­volj­nim uslo­vi­ma do­de­li 50 sta­no­va, a da se 25 sta­no­va po­nu­di tr­ži­štu, ili da se ti sta­no­vi ko­ri­ste za re­ša­va­nje ka­drov­skih pi­ta­nja.
Iz­grad­nja stam­be­ne zgra­de u ko­joj će krov nad gla­vom na­ći 50 po­ro­di­ca rad­ni­ka Kom­pa­ni­je „Ta­ko­vo“ je u od­ma­kloj fa­zi, a ka­ko je pred­vi­đe­no, sta­na­ri će klju­če­ve od sta­no­va da do­bi­ju naj­ve­ro­vat­ni­je sre­di­nom na­red­ne go­di­ne.
I od bes­kuć­ni­ka bi da uzmu
U stam­be­noj zgra­di či­ja je iz­grad­nja u to­ku Kom­pa­ni­ja „Ta­ko­vo“ će svo­jim rad­ni­ci­ma da po­nu­di jed­no­sob­ne, dvo­sob­ne i tro­sob­ne sta­no­ve za ko­je se već pri­ja­vi­lo 180 rad­ni­ka. Me­đu­tim, po­sle pro­ve­re stam­be­ne si­tu­a­ci­je pri­ja­vlje­nih, pri­me­će­no je da su za jef­ti­ne sta­no­ve za­in­te­re­so­va­ni i oni ko­ji su već stam­be­no obez­be­đe­ni, te su na ovaj na­čin že­le­li da do­đu do jef­ti­nih sta­no­va pod po­volj­nim uslo­vi­ma.
Dra­gan Mar­ko­vić

http://www.pravda.rs/2010/12/16/po-kvadratu-500-evra-plus-kredit/

---

nije mi bas jasno jel rec o Swisslion Takovu il nekom drugom Takovu,
i zasto je ova vest specificna pa je u Madzone/Svakodnevnici?
jel zanimljivo zbog cene od 500e (hint: recimo u Boru ima i za 400e)

Kad si poslednji put cuo da je neka firma svojim radnicima ponudila novogradnju po povoljnoj ceni?


BTW U Boru nema novogranje (stanova), niti firme pomazu svojim radnicima jer sve firme tamo propadaju...

---

znam da recimo, zaposleni kod vecine banaka
mogu da uzmu povoljnije stambene kredite u odnosu na stanovnistvo (veci rang od salterskih radnika - info od prijatelja koji radi u banci i koji je uzeo kredu).
Onda tu su i kompanije iz sistema Delte koji su uzeli za svoje radnike 15ak% stanova iz Belvila po ceni koja je bila povoljnija nego za ljude koji ne rade u tom sistemu.
Građevinska direkcija Srbije recimo nudi jeftinije stanove na trzistu za sve.
U vezi Bora - grade se stanovi, te i Messer(Tehnogas) gradi topionicu bakra i fabriku kiseonika tako da nije bas da sve tamo propada.

Press: Gazda koji poklanja stanove radnicima!

26. decembar 2010.
Slobodan Janjušević, vlasnik preduzeća „Kirka Suri", zaposlenima je podelio na desetine kuća, stanova, automobila, beskamatnih kredita.


E, to je gazda - Slobodan Janjušević (Foto: Press)
Ono što Slobodana Janjuševića, direktora i vlasnika preduzeća „Kirka Suri" iz beogradskog naselja Krnjača, razlikuje od većine, posebno od uspešnih privrednika i vlasnika firmi, jeste to što on ne može da bude zadovoljan ako to zadovoljstvo ne dele i njegovi radnici.

U to ime Janjušević je zaposlenima u svom preduzeću dao 15 beskamatnih kredita na 100 godina; finansirao je kupovinu placa i izgradnju 35 kuća, kupio je radnicima više od deset stanova.

“Moja firma je moja porodica. Moji radnici su moja deca. Zar bih mogao da zbrinjavam neke daleke, još nerođene potomke, da gomilam bogatstvo i nemilice ga razbacujem, a da istovremeno gledam kako njihova deca gladuju? Pre bih se ubio kada bih, recimo, spiskao milione evra na neku luksuznu jahtu, a da prethodno nisam rešio njihove egzistencijalne problem”, kaže Janjušević.

Janjušević ima ono što većina prosečnih ljudi može samo da sanja: svoju fabriku, kvalitetnu proizvodnju, osvojeno tržište, 120 radnika i najmanje 150 kooperanata.

Proizvodi kotlovska postrojenja, a njegovi proizvodi pronašli su put i do najzahtevnijih svetskih tržišta. Ima porodicu, lepu kuću, dve odrasle ćerke i unuke. Rečju, bogat i sadržajan život.

Uspeo je da napravi firmu u kojoj bi danas svaki metalski radnik ili inženjer poželeo da radi.

Ne samo zbog redovnih plata, mogućnosti da reše egzistencijalne probleme i drugih pogodnosti, već i zbog međuljudskih odnosa.

Među radnicima nema tmurnih lica, što se kaže, rade s voljom i kao za sebe!

“I radimo za sebe!”, ubeđuje nas Dubravko Pašić, elektrozavarivač, koji je u „Kirka Suriju" od osnivanja.

“Među prvima sam dobio besplatni plac u Borči za izgradnju kuće i svu pomoć pri njenoj izgradnji. A najlepši je osećaj kada znate da niste sami, da iza sebe imate veliku porodicu koja vas nikada neće ostaviti na cedilu. A kada su drugi prema vama takvi, ne čudi zadovoljstvo koje i sami imate kada ste u prilici da pomognete nekom drugom”, dodao je on.

Njegove kolege, zavarivač Darko Sredojević i bravar Jovo Đurović, tvrde da Janjušević nije samo direktor i vlasnik, već pre svega otac koji učestvuje u svim njihovim problemima.

“Mislim da nema kuće u kojoj Janjušević nije bio i da nema porodice sa čijim problemima nije upoznat”, tvrdi Sredojević.

“S druge strane, nije ni čudno što ovo preduzeće svako doživljava kao svoju kuću, što dodatni nadzor nije potreban. Jednostavno, svi smo upoznati sa tehnološkim procesom rada i budite sigurni da nikada nećemo dozvoliti da bilo ko od nas ošljari u poslu. Naš posao se ne završava dobijanjem plate ili završetkom radne smene, već onda kada od kupca dobijemo pohvalu za naš rad. Tek tada znamo da smo bili dobri i da će nam dobar glas obezbediti i nove poslove”, dodaje.

Janjušević se trudi da radnicima uvek izađe u susret, da im pomogne i sasluša, a to mu se višestruko i vraća: njegova firma je jedna od retkih koja ekonomsku krizu skoro da nije ni osetila!

Svako ko deli njegove ideje, ko želi da radi, može da računa na to da će ovde rešiti životne probleme. Međutim, deljenje istih ideja i samo „klimanje glavom" ovde ne prolazi.

“Preduzeće „Kirka Suri" nije nastalo privatizacijom, jeftinom kupovinom neke posrnule fabrike”, objašnjava Janjušević.

“Nastalo je kao rezultat mukotrpnog rada, ali i jasne vizije koja i danas predstavlja osnovu poslovne filozofije „Suri metode", koja se može definisati sa tri jednostavna pravila: saslušaj svakog, dobro pripremi posao i triput meri pre nego što počneš da sečeš!”

Svačije mišljenje, počev od čistačice do upravnika proizvodnje, ne samo da je dopušteno, već je i krajnje poželjno.

A rezultat svega je i to, recimo, što su stručnjaci ovog preduzeća za svega 8.000 evra napravili mašinu za savijanje cevi koja se u Nemačkoj može nabaviti za 250.000 evra.

Treba li tome dodati da se ta mašina u praksi pokazala mnogo efikasnija i bolja od strane? Slično je i sa gotovim proizvodima koje stranci ponekad u početku gledaju podozrivo, a na kraju hvale.

Janjušević je praktično znanje sticao u „Minel - Kotlogradnji" gde je u dva navrata proglašen i za najboljeg patent-inženjera u staroj Jugoslaviji.

Kada su ga radnici, 1986. godine, bez ijednog glasa protiv izabrali za generalnog direktora, dugo se opirao.

Nije ga brinulo što je firma grcala u gubicima, već prvenstveno to da li će prihvatiti njegove ideje. Srećom, podržali su ga i tri godine kasnije ovo preduzeće postalo je jedno od najuspešnijih u svojoj oblasti.

Dovoljan razlog da se u celu priču umešaju i političari.

“Optužili su me da se ponašam kao veliki gazda, ma šta to u praksi značilo. Nisam želeo da se raspravljam i objašnjavam, napustio sam firmu i zaposlio se na Mašinskom fakultetu kao običan bravar”, kaže Janjušević.

Novo radno mesto nije doživeo kao degradaciju. Naprotiv. Za godinu dana rada napravio je toliko patenata da su mu oni ubrzo omogućili da osnuje i sopstvenu firmu.

“Većina mojih pronalazaka brzo je našla primenu u konkretnoj proizvodnji, a ostvarena zarada na njima, tadašnjih 80.000 maraka, bila je dovoljna da u Krnjači započnem realizaciju svog sna. Već tada, početkom devedesetih, za poslovni uspeh je trebalo čudo, pa se u tome krije tajna imena moje firme. Kirka je grčka boginja čarolije, a meni je zaista bila potrebna neka čarolija da bih uspeo. Vreme je pokazalo da sam uspeo.

U fabričkom krugu, pa i u samom pogonu, nema previše glamura. Nema fontana i mermera, u pojedinim prostorijama nema čak ni maltera na zidovima...

“Pustite šminku”, odmahuje rukom bravar Zoran Oklevski.

“Važno je da imamo sa čim da radimo i da imamo za koga. Toplo nam je unutra, a biće vremena i za udešavanja. Mnogo mi je važnije to što su nedavno svi „skočili" kada mi se sin razboleo, što je gazda odmah obezbedio sve što je bilo potrebno za njegovo lečenje”, kaže on.

Slaviša Miljković, upravnik proizvodnje, tvrdi da je produktivnost zaposlenih na izuzetno visokom nivou i da je srećan što nikog ne mora da tera da radi.

“Istina je da smo jedna velika porodica, ali u toj porodici nema popusta”, kaže Miljković.

“Svačija se mora saslušati, nijedan predlog se olako ne odbacuje, ali kada jednom nešto prelomimo, kada se o nečemu dogovorimo, više nema improvizacije i odstupanja. Svako gleda da na najbolji mogući način uradi svoj deo posla”, dodao je.

Gazda ne deli samo kuće i stanove, već i automobile. Čak četvrtina zaposlenih, njih tridesetak, vozi službena vozila.

“Da se razumemo: niti su meni svrake popile mozak, niti imam para za razbacivanje”, objašnjava Janjušević.

“Jednostavno, važna mi je produktivnost, iskrenost i poverenje, jer bez toga nema rezultata. Zadovoljan čovek bolje radi, ulaže više napora, nije odsutan i trudi se da da sve od sebe. Ako će na posao doći brže i ako će za rad biti spremniji, logično je što ću mu za to obezbediti automobil. S druge strane, koliko god da su pare važne, meni nikada nisu bile na prvom mestu. Teško onom kome su pare jedina svrha života”, kaže on za “Press”.

(MONDO)

http://pressonline.rs/sr/vesti...klanja+stanove+radnicima!.html

---

Ima nas raznih.

Divno, kako samo dobar i pazljiv poslodavac.
Samo gdje li je kvaka22 u cijeloj prici...

@ Brigada

Thumbs up za njegov potez, ali se plasim da ce sad ovo da izraste u neku opstu generalizaciju. Nemaju svi profitna margine kao on da mogu da dele naokolo.

---

@mmx:
Nije to pitanje samo profitnih margina, čovek u svom poslu barata sa posebno stručnom radnom snagom (varioci), pa sve i da neće, opet mora da im titra jajca jer u suprotnom odoše kod drugoga... U suštini je jako lep gest, ali mi je malo degutantno da se to oglašava na sva zvona...

Znate u cemu je fazon u celoj ovoj prici? Fazon je u tome sto ce sad polako poceti postovi tipa zasto on to radi i sta ima u pozadini. A sva nenormalnost u tome je to sto je takvo ponasanje potpuno normalno.
Kako jedan prosecan gazda moze da ocekuje da ce imati odlicnu radnu snagu ako se prema njoj odnosi kao prema stoci, pa bili to varioci ili inzenjeri? Ovakvi potezi su sasvim ljudski i sasvim najnormalniji moguci. A sta on dobija? Dobija ljude koji ce se boriti za firmu, koji nece kad se gazda okrene da mu pokazu srednji prst zbog jos jedne neosnovane opaske (jer gazda je uvek upravu) i bla bla.. da previse ne druzim. Imaces dobro radno okruzenje u kome ljudi postoju gazdu. Ako ga postuju onda se lakse poistovecuju sa njegovim ciljevima jer to postaju i njihovi ciljevi, i sto je mozda najbitnije od svega, mogu da se kladim da su kod njega svaki dan redovi ljudi sa CV-jem, a tamo gde se daje puno moze i da se bira puno, i tako sigurno dobija najkvaliteniju radnu snagu.

A znate kakva je situacija kod mene u firmi? Svi su nezadovoljni, j...u mater gazdama svaki dan, kad je firma u problemu odgovor prosecnog radnika je zabole me (sto potpuno razumem), fluktuacija radne snage je velika, ali pitanje je ko dolazi? E pa dolaze klinci, sa sveze svrsenom skolom koji radi sticanja znanja trpe sudorije rukovodstva, a oni iskusniji posle prvih pecki, kada uvide da rukovodstvo nema veze sa zivotom vec se hrani dominacijom kazu hvala, dovidjenja, zajebavajte vi nekog drugog. Sve u svemu dok god traje takva situacija i kvalitetni radnici mogu pronaci bolje, ta firma nikada nece biti top, a da bi opstala morace da ulaze isto ili verovatno vise sredstava, posto se uz nekvalitetne radnike ona jednako dobro ne oplodjuju.

Poenta je da dotični mora dobro da tretira radnike inače bi propao... Nije to pekara pa da ga zabole da li mu je prodavačica zadovoljna ili nije, kad može sutra da je otpusti i u roku od 15min nađe novu obuči je i ona radi taj posao jednako dobro kao prethodna... Sa variocima to nije slučaj... Dobrog varioca nije lako naći, nisu uopšte jeftini i da bi obučio varioca potrebna je škola + godine iskustva... Jako slična situacija kao sa programerima... Zašto programeri danas imaju tako dobre plate i uslove rada - pa zato što ne možeš tek tako naći dobrog programera, pa te što imaš moraš da čuvaš i paziš jako dobro..

svaka čast čoveku!
neka priča i raspreda svako šta god hoće, ali njemu svaka čast




edit:
btw, nisam čuo da je neki programer dobio kredit na 100 godina ili kuću, štaviše, uglavnom rade na crno, ili maksimum pola-pola

---

Istina, i bit svega da cova moze dobiti samo jedan +
Nisam citao link pa ne znam ko ga hvali, sam ili neko drugi ali kako god bilo hvalio se ili ne to sto radi je samo pozitivno i za njega jos jedan tip propagande. Sto samo po sebi nikako ne moze biti lose. Bilo bi dobro da ima vise takvih "hvalisavaca".

Zaboravili su oni koji su odavde otisli kako se ovde radi. Tj nisu zaboravili, tad se jos nije tako radilo.
Znas sta bih te pitao. Oduvek nam je zapad bio mesto gde se puno radi, ono kuca poso-poso kuca. A sada sve vise Amerikanaca navodno radi 2 posla da bih zadrzali nivo na koji su navikli. E sad, da pitam ja tebe ako oni stizu da rade 2 posla, koliko je to onda otpadanje na poslu bilo? (dok je radio jedan). Jer ja prijatelju kad bih hteo da radim jos jedan, morao bih da se podelim na dve licnosti. Radno vreme je od 7 ujutru do 6-7-8h uvece. Naravno u ugovoru ne stoji tako ali to je praksa. Meni ipak sve izgleda kao da se radi mnogo vise nego tamo. A uslovi rada, naravno nisu za poredjenje. Kao sto to obicno biva, kazu istorija se ponavlja. Nekada su se ljudi borili za svoja prava pa izvojevali socijalizam (uslovno receno). Sad su kapitalisti ponovo na ceni, samo kako to kod nas biva u kopiranju boljih od nas, obicno kopiramo samo ono sto nama odgovara (u ovom slucaju poslaodavcima). A niko ne razmislja da poslodavac ne moze bez radnika. Uslovi su poprilicno jadni, bice oni jos gori a onda ce se opet doci do nekog dna i nove revolucije pa sve u krug.

Zapravo ne znam sto sam sve ovo ispricao... Sad kontam da bas i nije strogo vezano za temu, al sto kaze Gutovic: "Ako ne steti, znaci da pomaze".


Uglavnom zakljucak celog mog glupog posta je da je nenormalno da se ovakvim stvarima divimo. Ona treba da postanu normalna.


_{[Ovu poruku je menjao Blue82 dana 26.12.2010. u 21:41 GMT+1]}

nije to jedini slucaj, samo, mozda drugi ne trube da se cuje...
Holcim je u Paracinu napravio zgradu za svoje radnike pre neku godinu, prijatelji mi zive u toj zgradi... stan je super, ne secam se tacno kvadrature ali mislim da je negde oko 60m2... placaju 60e mesecno kredit, ne znam tacno da li Holcimu ili banci...

Pa kada bi takve stvari postale normalna i uobičajena pojava, radnici bi vrlo brzo izgubili produktivnost, jer zašto bi se neko nešto ekstra trudio, ako zna da će i u 99% drugih firmi dobiti iste uslove. Dakle, nisu oni ekstra produktivni zato što im gazda daje beskamatne kredite na 100 godina i službene automobile, već zato što znaju da to na drugom mestu neće dobiti, pa svako gleda da radi što više i bolje da bi zadržao to radno mesto. Kada bi znao da će to isto dobiti i kod Pere, Mike, Laze... ne bi se toliko cimao i pljunuo bi na ovog gazdu samo ako mu Pera ponudi sve to i 20 evra više.

Eno, imaš i Google koji svojim radnicima u sklopu poslovnog prostora obezbeđuje lekarske usluge, obdanište za decu, sale za rekreaciju, stolove za stoni tenis, stoni fudbal, bilijar, svaka kancelarija ima odvojeni prostor sa krevetom i TV-om, za odmor i spavanje, svakog dana radnici imaju izbor od oko 300 vrsta jela, svako ima određeno vreme kad može da se bavi nekim svojim idejama, i još dosta toga... Za uzvrat, firma dobija lojalnost svojih radnika, maksimalnu produktivnost, ostajanje i posle radnog vremena, neki verovatno i prespavaju na poslu, itd. Ali sve je to zato što Google nudi jedinstvene uslove. Kada bi svi nudili to, ne bi bilo ni te lojalnosti, ni te produktivnosti.

Prema tome, priče da bi svaki poslodavac trebao to da radi su čista glupost. Pogotovo što retki poslodavci mogu da ponude takve uslove. Ako ne veruješ, izvoli otvoriti firmu, pa daj radnicima beskamatne kredite na 100 godina, automobile, telefone i sve ostalo, pa javi dokle si stigao.

---

Nije bit u tome da svi mogu da dele stanove, vec da mogu da stvore lepu i radnu atmosferu, gde ljudi dolaze da rade sa osmehom. I svako treba da uradi koliko moze za to, a ne kao sto rekoh da radnici prolaze pored njihovih vrata i pokazuju srednji prst. Tu nema boljitka ni za tog gazdu, a njemu je u interesu, dok ovi drugi koji su na glasu, kao sto rekoh imace bolje uslove, bice postovaniji\ugledniji u svom kraju a uz sve to dolazi im vise kvalitetnih kandidata a oni koju su primljeni trude se da tu i ostanu jer im je lepo i opet nagradjuju time gazdu iako samo gledaju svoj interes. Jer tu su interesi isprepletani. Ne ide jedno bez drugog. I tim firmama bas zato dobro i ide.

Kao sto sam vec rekao pametni ljudi, su bili, videli i odavno otisli iz firme. Ostali su osrednji koji moraju da trpe zbog ovog ili onog razloga i losi, kojima je i tu dobro jer jednostavno nece da rade. Tu nema zdrave poslovne logike. Gazda je obicno zadovoljan jer vidi sta sve ima, ali nije ni svestan da bih sa pravim ljudima uz mnogo manje glavobolja imao jos vise. Uz mlad i nestrucan tim uvek imas na kome da punis baterije (lecenjem svog ega), ali isto tako takav tim zbog neznanja, neiskustva i neceg treceg puno puta ce propustiti sansu na kojoj se moglo dobro zaraditi.


Evo ti primer:
Ti si programer, znamo se sa nekog drugog dela foruma gde si mi puno puta pomagao. Ja nisam programer, ekonomista sam ali programiram iz hobija. Tvoji i moji programi nikada nece biti isti. Tvoji su profesionalnije odradjeni iako ja znam mnogo toga da uradim. I sad ti mene zaposlis u svojoj firmi. Daces mi neki pojekat pa ces me uciti kako da se postavim pa ces me krpiti sto mi nije dobar plan, sto radim iz glave, pa ces mi popovati kako ne deklrisem bas sve promenjivee, pa nekada necu znati resiti neke stvari na koje cu gubiti po citav dan dok ne dodjem do resenja koje neko iskusniji ima u malom prstu jer je to nebrojeno puta pre radio.
I sad sta je za tebe bolje, da ti ja skarabudzim program, da ides zamnom i popravljas, proveravas, ili da imas 5 zmajeva kojima samo bacis ideju na sto, kazes rokove i cujete se 2x do kraja da cujes kako napreduje? Ljudi sve znaju, ljudi rade. E pa bolja ti je druga varijanta ali do nje neces doci bez ikakvih beneficija i dobrog glasa. Jel takvi ce otici kod boljih od tebe.

I ako je pokrao sve to, podelio je sirotinji... AKA Robin Hood Sindrom :D tako da... opet,svaka cast.

---