Proracun napojnog kabla

Cao
Moze li mi neko pomoci za proracun energetskog kabla koji bi trebao da se vodi
1200 m podzemnom trasom sa zadnje bandere niskonaponske mreze.
Kabl je trofazni PP00 4x a maksimalna jednovremena snaga potrosaca je 10 KW
u pitanju su trofazni potrosaci el.motori.
Ukoliko se neko razume neka mi napise i formule.
Hvala

p x l
R=-------
S

R- otpor kabla u omima
p- (ovo bi trebalo da pise grcko slovo RO) specificna otpornost bakra Cu=0.0174
l- duzina kabla u metrima
S- poprecni presek kabla u mm²

U=R x I U- pad napona na kablu
R- otpor kabla
I- struja koja protice kroz kabal

P=10kW trofazno
10:3=3.3kW po fazi
3300:220=15 A po fazi

R=(0.0174 x 1200) : 15 = 20.88 : 15 = 1.392 Oma
U=1.392 x 15 = 20.88 V
Sto znaci da bi pad napona na kablu preseka 16mm²,duzine 1200metara, pri potrosnji struje od 15 Ampera bio oko 21 Volt,
znaci da bi na potrosacima imao 220-21=199 Volti

Povedi racuna o sledecem: motori u startu vuku struju koja je od 3 do 5 puta veca od nominalne i da li ti je isplativo vuci 1200 metara kabla na niskonaponskoj mrezi ili ici 10kV kablom
do odredjene lokacije a onda instalirati trafo 10kV/0.4

Šta ti je ovo :15

Struja koja protice kroz zilu

pad napona na kablu je:
U=R x I

Samo za napomenuti, slazem se radarac66, jos uzeti u obzir da je krajnja bandera, imate i pad napona od trafo stanice pa duz linije , u ovom slucaju krajne bandere, pa se moze desiti da tamo vec sad nema 220V uzmedju faze i nule ,tj 380V izmedju dve faze,zavisi gde je izvedena mreza, selo ili gradska zona, potrosaci na mrezi, te to moze malo traziti da se predimenzionira dovodni kabl. A kasnije mozda se doda po neki motor , ko zna?.

Pozdrav

Ja sam u proracun uveo pretpostavku da je napon na poslednjoj niskonaponskoj banderi idealnih 220V (mereno izmedju faze i nule), sto u praksi sigurno nije tako,

i po tim podacima, i vec predimenzionisanom kablu od 16mm²

pad napona iznosi preko 20V a to je oko 10 posto sto znaci

PREVISE odnosno PRESKUPO(ako se ide na povecanje poprecnog preseka da se smanji pad napona)



paga, izvinjavam se,

to 15 treba da bude 16mm²(poprecni presek kabla)
no i sa tom malom greskom proracun je gotovo identican,
tj. NERENTABILNO

jeftinija i sigurnija varijanta sa manje gubitaka je ici sa 10kV pa blizu potrosaca preci na 0.4kV

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao radarac66 dana 11.08.2009. u 18:05 GMT+1]}

Samo mi reci , ko ti izračuna tu jednovremenu snagu a ne zna da izračuna presek kabla????

I da znaš , neko je to i pomenuo , ukoliko si namenio motore da napajaš sa tim kablom , proračun kabla se mora izračunati sa padom napona pri polasku motora tj. sa polaznim strujama .

1200m je velika distanca . Možda bi umesto kablova mogao da razmisliš o alučel užetu , i nekoliko bandera . Ako je to neka industrija , onda je kabal ok .

Linijski napon u trafostanici je nominalno Un = 400V (ne 380V) a po novom zakonu (koji i više nije novi je 420V).
Svaki transformator ima još mogućnost dodatnog povećanja ili smanjenja napona u određenim koracima a najčešće
je u 3 ili 5 koraka (2,5%). Ovo znači da u utičnici možete zakonski da imate od 242V do 198V da budete u nominalnim vrednostima napona. (po novom zakonu 230V plus/minus 10% ali pošto je jako malo transormatora na 420V još može da se sačeka dok ne uđemo u EU).
Ukoliko se takav potrošač kači na mrežu distribucije - distribucija će sama izdati tehničke uslove koje potrošač mora
da ima i da li je moguće napajanje potrošača određenih tehničkih karakteristika.
Za ovakve prilike se najčešće rade posebni niskonaponski izvodi iz trafostanice ili ako oni ne mogu da zadovolje
može se raditi i mala trafostanica (najčešće 50 KVA - jer nema manjih tipiziranih).
Pošto je snaga relativno mala što se tiče energetike može se namotati međutrafo 1:1,15 ili nešto slično snage od prilike 15 kVA i to može rešiti neke probleme (viđao po vikendicama).

Eh, sad ne bih da komlikujem, ali stvar pored pada napona ima i ozbiljniju pozadinu, zavisno od sistema zastite. Ako je TNCS i nema FID tesko da ce biti valjano. Ali ako je otpor 1.4 oma. U slucaju kvara - slusa na strani motora ce proci 220V/(2*1.4) nekih 78 A, i to sve uzevsi najbolji moguci slucaj, da je do tacke prelaska na tanji kabal otpor petlje bio 0 oma. Elem, tih 78A je nedovoljno da u predvidjenom roku ( 0.4 sec) pregori osigurac, pogotovo sto motor koji u normalnom radu vuce 15 A u startu bi povukao ( samo kad bi mogao) i 6 puta vise ili oko 100 A.
Dakle decko batali napajanje na 1200 meteri.

Skup sport kako god resenje da bude. Za krace podzemne linije morao bi da se upotrebi kabal tipa PP41, a ne PP00. Odnosno potrebno je upotrebiti kabal sa metalnim plastom, zbog mehanicke zastite kabla. A ako je bas neophodno napajanje strujom, mislim da je najbolje resenje samonosivi kablovski snop odgovarajuceg preseka, ali opet to zahteva stubove(bandere), Nema jeftinog resenja.

_{[Ovu poruku je menjao EasyCorps dana 11.08.2009. u 21:51 GMT+1]}

evo ovako. Ima dosta faktora koji utičo na odabir kabla. Odabir kabla ovisi o tome što sve prikljljučuješ na njega. Da li će biti kakva rasvjeta, dodatne utičnice ili samo elektro motor. Općenitoi ako se radi o nekom postrojenju, ukupni pad napona od trafostanice do kranjeg potrošaća ne smije biti veći od 5%. Dakle uzima se da na glavnom napojnom kablu ne smije biti pad napona veći od 2%, a pad napona na kablovima u samom postrojenju ne smije biti veći od 3%. Kako si napisao da je ukupna snaga 10kW, pretpostavljam da si uzeo u proračun sve što ćeš imati priključeno. Dakle da krenem.

Snaga: P=10kW
Nazivna struja koju vuče "postrojenje": In= P/(sqrt(3)*400)=10000/(692,82)=14,43A

odabir kabla

4X16mm2 -> iz tabela : dopuštena nazivna struja kroz njega je 101A
uz faktor polaganja u zemlju fi=0,95 dopuštena struja iznosi Id=101*0,95=95,95A
znači po struji bi odgovarao ali sad gledaš po padu napona.

dU=In*( l / (k*S) ),
l-dužina kabla
k=56 po tablicama
S-presjek kabla

dakle: dU=14,43*( 1200/ (56*16))=19,33V

(19,33/230)*100%=8,4% a to ti je daleko više od onih 2 %

po ovom proračunu kabl od 16 mm2 je premali zbog pada napona

ovaj postupak ponavljaš za sve kablove po redu dok ne dobiješ pravi presjek


da ne računam za hrpu kablova posebno, u tvom slučaju za dužinu od 1200 m ti treba kabl od 70mm2.(PRESKUPO)
Ovo je po propisima.
Sada ako ti neces nista drugo priključivati na taj kabl osim el.motora (ali direktno tj. vučeš kabl od trafostanice do nekog prekidača pa do motora ) onda možeš uzeti u obzir pad napona od okupno 5% pa ti za to treba kabl od 35mm2 ali prošlo bi i sa 25 mm2 ali bi imao pad napona od 5,3%. Ako radiš po propisima 5,3% ti neće proći, a ako te nitko ne pita za propise staviš 25mm2 i radit će s time da bi to bi trebao biti PP41 kao što je već netko i napisao.

Evo ukratko to je to. Tu sad ima još propračuna o kratkom spoju( na početku kabla, pa na kraju kabla, impedancije kabla, i jos puno toga) da bi znao koje prekidače i sklopnike staviti. Nije to jednostavno.
Također se slažem sa radarac66 da bi jeftinije bilo da se ide sa 10kV/0.4kV
I još na kraju, ako je na banderi doveden kabl od 16mm2 onda ti ništa ne znače deblji kablovi. Onda moraš ići sa 16 mm2 ali pitanje da li ćeš imati dovoljan napon jer kao što je već netko rekao tko zna koliki je već pad napona na banderi.
Nadam se da sam pomogao.
Pozdrav!





_{[Ovu poruku je menjao hvarovic dana 12.08.2009. u 05:09 GMT+1]}

Sve je to teoretski ok, ali malcice je drugacije u praksi. Covek je pitao za 10kw ukupne snage, od cega veci deo ide na trofazne potrosace, odnosno elektromotore kako je naglasio. jedan deo snage ce verovatno otici na rasvetu i neke druge monofazne potrosace.
Da se vratim na deo u vezi elektromotora koji ce biti instalisani. Posto nije naglasio koje snage ce biti motor ili motori, uzmimo da je najveci standardni motor ispod 10kw je 7,5kw a njegova nominalna struja PO FAZI je oko 15A, i jos je pitanje cemu ce da sluzi i da li ce da ima tezak start, sa kojim ce da podigne amperazu u nekom trenutku za 2,5-3 puta vise. Jos nam ostaje 2,5kw na ostale potrosace, sto premasuje proracunate vrednosti.
Ona varijanta sa transformatorom 10/0.4kv nema smisla, zamislite sve peripetije oko dozvola, raznih saglasnosti elektrodistribucije koliko samo to kosta. A u pitanju je "industrija" sa 10kw snage.

Evo da pojasnim oko potrosaca
postoje dva EM sa snagom od 2.5 KW za svaki tj ukupno 5 KW za EM
ostalo ide na druge potrosace
grejanja nema pa moze se uzeti da je sve ostalo monofazno i nema motornih pogona vise.

Nema veze koliko ti ide trofazno, a koliko jednofazno. Ti svakako moraš vući kabl za trofazno napajanje do npr. razvodnog ormara. U razvodnom ormaru ti spajaš dodatne kablove za jednofazne potrošače s time da moraš paziti na opterečenje faza. Znači ovako: u ormar ti dolaze 3 faze koje idu na motore, a sad npr. rasvjeta ide na prvu fazu, npr. utičnica na drugu fazu i nešto treće na treću fazu. Ako su motori ukupno 5kW, ako ćeš imati i utičnicu (standard je 3,2kW) ostane ti svega 1,8kW na rasplaganju.U proračun je uzeta samo radna snaga tj. djelatna. Jalova snaga nije uračunata ovdje. Ovisi ti i o tome kakva ti je rasvjeta ( žarulje ili fluo). Ovaj proračun ti je samo okvirno. Tu su sad bitni i prekidači koji dolaze da nebi kabl pregorio u slučaju kratkog spoja. Ima jako puno toga. Evo ja sam to na fakultetu cijeli jedan semestar računao i odabirao elemente. Taj projekt što sam radio ima 17 listova proračuna od čega je 10 listova samo proračun kablova. Nije to jednostavno. Ne možeš samo tako reći imam to i to i koliki kabl sad trebam. Tu je hrpa podataka koji su važi za odabir kablova. Jedan parametar neka se promjeni već ti dimenzije ne odgovaraju, a da ne pričam o samim gubicima (kvaliteti kablova) i uvjetima polaganja kablova.

E vidite kolika se polemika napravi ovde oko kabla .

Zamislite kolika je polemika bila tek kad sam dobio zadatak od kolege da pokrenem motor pumpu od 100kW sa transformatora od 100kVA .

E ako su u pitanju dva motora, onda, ako obezbijedis da ne startuju u isto vrijeme, pa jos ako su motori u trokutu a ti napravis pogon zvijezda/trokut, hmmm, moglo bi se razmisliti i o 16 mm2.
A za pad napona, drage kolege, kablovi koji napajaju motore mogu imati i veci pad napona od 5% sve dok je ispunjen uslov starta motora, a to se mora procitati sa dijagrama motora ( ako se ima) i pretpostavljenog momenta u startu.
Elem, ne bi bilo lose da napises sta pogone ti motori, moraju li oba istovremeno startovati i da li se ostala potrosnja moze ugasiti za 10-tak sekundi startovanja.

pa kako ga pokrenu ajd povedi polako pricu..........pa da diskutujemo.....

Malo bezimo sa teme al hajde da vidimo i ovo. Ako je stvarno paga imao ovaj zadatak pred sobom, malo je bilo cupavo. Jedino je mozda soft-start mogao da pokrene ovaj motor, sa ovolikom raspolozivom snagom. Ako je uopste pokrenut???

Sto se tice teme, postavljanje 1200m bakarnog podzemnog kabla je totalno neisplativo za ove potrebe koje su naglasene. Ja bih isao na aluminijum, vazdusnom linijom, eventualno podzemno, ako je bas potreba, ali opet aluminijumski kabal. Tako da bi proracune oko preseka voda trebalo bazirati na tome. Iz nekog licnog iskustva isao bih na minimalno 25mm²

Uskoči Easy pa dade rešenje koje sam predložio .

Soft starter sam predložio i to Schneiderov , ne mogu tačno da se setim koji tip sam rekao , mislim da taj što sam rekao nisu imali na stanju u BG .

E sad , ja sam diplomirao u sept 2007. a ovo me je kolega pitao (on je završio oko pola godine pre mene i počeo da radi) prošle godine .

Taj soft starter je koštao 250 000 dinara , pa njegov šef nije hteo da posluša savet tamo nekog , pa da se zezne .

Onda su potražili ponude od nekoliko firmi i , verovali ili ne , Elektrovat iz Čačka im je ponudio ama baš isti tip ko što sam ja rekao . Da znate koliko sam bio hepi kad mi je kolega to rekao .

Ta pumpa pretače vodu iz jednog jezera u flotaciju , gore na Rudniku .

posto se nisam mnogo bavio soft startovanjem, zanima me

Da li soft start moze da startuje i kako se ponasa kada startuje motore pod opterecenjem( npr pumpe, kompresore,razne generatore >1ookW sa velikim zamajcem itd)

poz paga