Ok, da krenemo unazad:
Pritisak? Nije mi jasno zbog čega stav da je pritisak uopšte potreban u komunikaciji sa RNIDS? U vezi sa RNIDS već godinama nema nikakvih misterija -- sve je rađeno potpuno otvoreno i javnost je u svakoj fazi bila unapred i detaljno informisana o prethodnim koracima, trenutnom stanju i narednim koracima. Čak je direktno bila uključena u sve faze formiranja organizacije i njenih pravila (što nije stvar koja se baš svaki dan viđa u Srbiji... uradite poređenje radnih i finalnih dokumenata, pa sami zaključite...) Svako ko je bilo šta do sada pitao dobio je direktan odgovor od ljudi koji su angažovani u RNIDS, čija su imena, prezimena, mailovi, telefoni, biografije i ostali detalji odavno poznati, pa ne vidim zašto tako ne bi bilo i u buduće, bez potrebe da se razgovara preko novina ili drugih vidova prisile...
RNIDS je osnovan i registrovan u skladu sa zakonom kao neprofitna organizacija (preciznije govoreći kao fond). Odobrenje za osnivanje RNIDS dalo je Ministarstvo kulture, u skladu sa zakonom. Inicijatori, osnivači i članovi RNIDS su ugledne organizacije Internet zajednice, čiji je spisak dostupan na
www.rnids.rs, a članstvo u organizaciji je potpuno otvoreno od samog početka. Ko je hteo, mogao je da učestvuje, a ko nije, to je njegov problem. Dakle, nema govora o "zaveri insajdera" i sličnim glupostima. Nadležnost nad .rs registrom RNIDS-u je dala međunarodna organizacija ICANN koja je jedina nadležna za te stvari i koja je tu odluku donela na osnovu vrlo strogih kriterijuma. RNIDS nije imao monopol na tu poziciju i da se tokom proteklih pet godina pojavila neka druga organizacija sposobna da ispuni uslove ICANN, ona bi takođe ušla u obzir. Vlada Srbije bila je upoznata sa svim događanjima oko formiranja RNIDS, konkretno i od samog početka. RNIDS je dobio saglasnost Vlade u maju ove godine i ona je upućena direktno ICANN-u. Dakle, sve je urađeno potpuno legalno tj. kako je jedino i bilo moguće + kako smo svi mi očekivali i planirali da bude. Ko smatra da rečeno ne odgovara istini, upućujem poziv da na sudu/kod Vlade/kod ICANN/gde god hoće, pokrene proces za proveru legalnosti rada RNIDS.
Elem, kao neprofitna organizacija registrovana u skladu sa zakonom, RNIDS može da naplaćuje svoje usluge, ali se višak prihoda nad rashodima ne sme deliti osnivačima/članovima, već ga može koristiti samo za svrhe zbog kojih je osnovan (a to je upravljanje registrom .rs domena). Dakle, ne samo da ne bi trebalo, već RNIDS i svi njegovi članovi realno nemaju mogućnost za maksimizaciju profita, pa tako ni za podelu dobiti koja ostane računu RNIDS.
Možda nije direktno on-topic, ali ovde vredi napomenuti da neprofitne organizacije u Srbiji nemaju bitno drugačiji poreski tretman od standardnih firmi -- neprofitne organizacije nisu oslobođene od plaćanja PDV za robu i usluge koje kupuju, na plate zaposlenih zaračunavaju se isti porezi i doprinosi kao i za firme itd. Praktično jedina razlika u odnosi na firme jeste osnovica za obračun poreza na dobit (onoga što na kraju godine ostane kao višak prihoda nad rashodima), koja iznosi 300.000 dinara i vezana je za uslove koje malo koja organizacija može da ispuni (ref: Zakon o porezu na dobit). Dakle, i što se poreza na dobit tiče, neprofitne organizacije su u praksi izjednačene sa firmama, tako da, na žalost, ne može da se govori o preferencijalnom tretmanu koji neprofitne organizacije uživaju u Srbiji. Mnogo precizniji opis bio bi da su neprofitne organizacije u Srbiji izjednačene sa firmama, ali su za razliku od firmi debelo ograničene u pogledu raspolaganja dobiti. No, da se vratimo na temu...
OR će, sa druge strane, imati mogućnost da profitiraju od registracije domena, ali pošteno radeći svoj posao i pružajući uslugu korisnicima. Što se tiče prvog poziva za OR koji je sada aktuelan, opet naglašavam da su RNIDS i sve oko njega je već mesecima u centru pažnje celokupne javnosti, kako Internet foruma, tako i elektronskih i štampanih medija. Ja se ubih pričajući već pola godine da će potpisivanje ugovora sa OR i registracija domena krenuti do kraja godine, a sada ispade kako su neki tobože iznenađeni i zatečeni?! Svi elementi bitni za planiranje su bili poznati najmanje od kraja septembra, a neki i od ranije -- i model registracije i način rada OR i grube procene cene domena prema OR i najmanji broj domena koji će OR morati da kupe itd. Konkretne cene domena su određene pre par dana. Ako oni koji su ozbiljno nameravali da postanu OR do sada nisu imali vremena da se pripreme, stvarno ne znam kad će biti spremni... Mada, kad god budu spremni, naravno da su dobrodošli i naravno da će moći da postanu OR. Što se tiče prve grupe OR, oni će morati da plate pare do fiksnog roka tj. do 3. decembra, jer drugačije na žalost nije moguće pokrenuti proces registracije. Cash flow jednostavno mora jednom da se pokrene, a taj momenat mora da bude čim pre, jer ionako prekratak rok koji smo dobili od ICANN za tranziciju već neumitno otkucava. Nigde u saopštenju ne piše da oni koji uplate novac do 3. decembra MORAJU da prođu testiranje do sredine decembra, već da bi trebalo tj. da se očekuje da prođu testiranje do tada i RNIDS će im pomoći u tome, kao što će pomoći i svima drugima koji se budu prijavili u budućnosti. Dakle, svi koji uplate pare 3. decembra naravno da će imati na raspolaganju svih 30 dana da okončaju period testiranja. Ako neko želi da uplati pare posle 3. decembra, slobodan je da to uradi i dobiće status OR u predviđenom roku (maksimalno 45 dana).
Što se tiče cena RNIDS prema OR, one su određene upravo u skladu sa najavama -- u odnosu na procenjene troškove uspostavljanja registra. Ključna reč je "procenjene troškove", jer egzaktnu cifru nećemo imati sve do kraja prve godine rada. Kada se prave takve procene lepo je verovati u optimistične procene poslovanja, ali *mora* postojati plan za slučaj pesimističnog scenarija poslovanja. Procene sa kojima je RNIDS kalkulisao kretale su se do 200.000 evra za troškove postavljanja organizacije na koliko-toliko stabilne noge, a prihodi su računati na do 250.000 evra u pesimističnoj varijanti (sa 20.000 registrovanih domena), pa do duplo više u optimističkoj varijanti. Cifra od 100.000 domena je potekla od mene i to je moja teorijska procena ukupnog potencijala tržišta tokom narednih par godina, a ne ono što će biti realizovano u kratkom roku, tako da su priče o milionima evra prihoda za RNIDS potpuno sumanute. Ne zaboravite da od ukupnog broja trenutno registrovanih domena skoro dve trećine nije aktivno, te da osim jednokratne takse od 10.000 din za osnovnu obuku i proveru sposobnosti RNIDS nije uveo dodatna opterećenja za OR. Dakle, sve domene koje OR kupe u velikoprodaji od RNIDS odmah mogu da prodaju, tako da RNIDS finansira svoj rad jedino od prodaje domena, a ne od "oporezivanja" OR. Kad smo već kod toga, neko je pitao da li 300.000 din mora u svakom momentu da bude na računu OR? Odgovor je ne. Tih 200 domen-godina se uplaćuje za prvi paket, a onda se redovno dokupljuje samo broj domena koji diktira obim poslovanja OR. Dakle, jedino što je na godišnjem nivou obavezno jeste "promet" od 200 registracija/obnova godišnje.
Dakle, to su cifre sa kojima se kreće i videćemo da li ćemo od para koje prihodujemo moći da ispraznimo našu startup wishlistu
pa ćemo onda naredne godine, kad padne pritisak, revidirati cenovnik u skladu sa prvim rezultatima rada. Cene će naravno ići naniže, a koliko nisko zavisiće od broja domena koji budu registrovani i troškova RNIDS kada se podvuče crta.
Ajmo na troškove. Treba ispravno sagledati situaciju koju imamo sada i ono što svi očekujemo da RNIDS postane. Troškovi trenutnog registra svakako postoje, ali nisu transparentni, niti ih je moguće precizno utvrditi. Dakle, trenutno stanje ne može da nam posluži kao dobra polazna osnova. Osim toga, situacija sa našim registrom razlikuje se od većine registara koji funkcionišu na zapadu, pa i od registara u okruženju, tako da ni njihovi modeli nisu od prevelike koristi. No, da pogledamo šta sve ulazi u troškove RNIDS, pa da vidimo da li su cifre realne. Tu je robusna infrastruktura za opsluživanje glavnih DNS servera (dakle, ne samo pouzdan hardver za servere, već i redundantne mašine, upgrade/replacement delovi, backupi, rezervna napajanja itd. + dovoljno brza i robusna mrežna infrstruktura koju čine ruteri, switchevi, upgrade/replacement delovi, redundantni uređaji, optika, Internet uplink itd). Dalje, tu su ljudi koji obrađuju zahteve u periodu preregistracije, obrađuju redovne administrativne zahteve, pružaju podršku OR, obrađuju zahteve za arbitražu, odgovaraju na upite korisnika (kojih će svakako biti u nekom broju bez obzira na sve), bave se pravnim i finansijskim poslovima, obezbeđuju javnost rada, održavaju sisteme, mreže i baze. Takođe, tu su troškovi prostora u kome se odvija poslovni proces, kao i prostora u kome je smeštena oprema + sve što je uz te prostore vezano -- radne stanice, ostala oprema, opremanje i održavanje prostora, zakupi, kancelarijski materijal itd. Dalje, tu su troškovi članstva u međunarodnim organizacijama, troškovi učešća u radu međunarodnih organizacija (troškovi puta i smeštaja) i ulaganja u dodatno obrazovanje zaposlenih (ako planiramo da uvodimo stvari kao što je recimo IDN), obuka OR, obuka arbitara itd. Takođe, imamo troškove koji su u vezi sa obezbeđivanje stabilnosti same organizacije tj. obezbeđivanja poslovne rezerve (a.k.a. "bele pare za crne dane"), osiguranja opreme itd. Pa troškovi za razvoj cele organizacije u smislu održavanja i upgrade-ova hardvera, softvera, mrežne infrastrukture itd.
Registar .yu domena se za većinu ovih stvari tokom proteklih 15 godina šlepao kod različitih fakulteta, grebao kod raznih donatora itd. i nema ništa u svom vlasništvu + radi na opremi koja je već vremešna i ne može da isprati dalji razvoj. O drugim stvarima koje su bitne za stabilan rad registra, kao što su poslovne rezerve, osiguranje sistema, redundantna oprema itd. moglo je samo da se sanja... To sve treba da se promeni jednom za svagda i da se registar postavi na zdrave i stabilne osnove.
Kada se sve ove stavke bace na papir, a pošto pričam iz glave sigurno sam zaboravio da navedem još bitnih stavki, dolazi se do cifre od par stotina hiljada evra. Sa jedne strane, to su velike pare za prosečnog Srbina (recimo, ekvivalent jednom solidnom stanu od 120 kvadrata u centru Beograda). Sa druge strane, ako se pogleda šta se dobija za te pare, troškovi uopšte nisu veliki.
Naravno, na kraju svake godine RNIDS će, u skladu sa zakonom i svojim pravilima, objaviti završni račun (prvi takav izveštaj biće gotov već za par meseci), pa će svako moći precizno da proveri obim poslovanja, prihode i troškove.
Za kraj, onima kojima je registracija direktno ispod .rs trenutno skupa, preporučujem da sačekaju da prođe landrush (i cene splasnu) ili da tokom landrusha registruju domen u okviru nekog od second-level prostora, jer će njihova cena od početka biti konkurentna generičkim domenima. Onima koje to ne zanima i onima koje od početka nisu zanimali .rs domeni, preporučujem ono što već i samo znaju, a to je da se drže drugih domena, kojih su se držali i do sada.
Pozdrav,
Sloba