Povišene masnoće u krvi ne ispoljavaju se simptomima, ali se i kod mlađih osoba mogu ugraditi u krvne sudove i izazvati infarkt, moždani udar, prerani gubitak intelektualnih sposobnosti, impotenciju i grčeve u listovima
Svake godine samo u Beogradu 200 osoba mlađih od 45 godina doživi moždani udar, a 8.000 u starijem životnom dobu. Ova, kao i druge bolesti cirkulacije ne nastaju zbog slabosti krvnih sudova, već zbog njihovog sužavanja i povišenog krvnog pritiska. Procenjuje se da je oko 85 odsto moždanih udara izazvano zatvaranjem moždanih krvnih sudova, a samo 15 odsto prskanjem. Da li se oni mogu proširiti ili ojačati lekovima i sprečiti teške posledice?
Holesterol je opasnost za arterijske krvne sudove kao i masnoća iz vodovodne cevi, upozorava neurolog dr Milan Savić, direktor Bolnice za prevenciju i lečenje cerebrovaskularnih bolesti „Sveti Sava”. Budući da su masti nerastvorljive u vodi, talože se u cevima, sužavaju ih i u jednom trenutku zapuše. Slično je i sa našim arterijama i arteriolama kada u krvi ima previše masnoća. Međutim, vodovodne cevi moguće je raznim rastvorima učiniti prohodnim, ali kada se masnoća ugradi u krvne sudove ne postoji „deterdžent” koji bi je odstranio. Suženje je trajno, a kada se krvni sud potpuno zatvori nastaje prekid cirkulacije u tkivu i ćelije odumiru.
Korist i šteta od holesterola
Posebna opasnost za zdravlje je, kada se učaurene masnoće otvore i kada se na tom mestu formira tromb. Oslobođeni ugrušak putuje krvotokom, a gde naiđe na prepreku, zatvara krvni sud. Najdramatičnije posledice su infarkt i moždani udar, ali postoji niz drugih, manje dramatičnih bolesti koje nastaju suženjem i zatvaranjem većih i manjih krvnih sudova. Zašto se masnoće ugrađuju u krvne sudove? Da bi mogle da uđu u cirkulaciju kapljice masnoće moraju dan pređu u holesterol, a da bi se kretale vezuju se za belančevine transportere i oblikuju lipoproteine. Ove masno-belančevinaste supstance mogu biti niske gustine (LDL) i visoke (HDL), objašnjava dr Savić. Kapljice LDL holesterola se talože u zidovima krvnih sudova i zato je ovaj holesterol „loš”, dok je HDL „dobar” budući da se ne lepi na njih i može da odstrani nepoželjnu masnoću iz cirkulacije. Od ravnoteže ove dve vrste holesterola zavisi da li će se na arterijskim krvnim sudovima stvarati masne naslage. Taloženje masnoća, inače, nije rezervisano za starije životno doba, iako je tada najizraženije, već može početi i u mladosti, što se i događa kod gojazne dece.
Zašto naše telo stvara nepoželjne masne spojeve? Holesterol je masna materija koja ulazi u sastav ćelijskih omotača, polnih hormona, vitamina De i žuči. Proizvodi ga jetra. U organizam se unosi namirnicama kao što su jaja, meso, iznutrice, mleko, pavlaka, puter, kačkavalj, kajmak. Ako ih svakodnevno i nekontrolisano uzimamo i ne potrošimo energiju koju od njih dobijamo, višak holesterola se nagomilava u krvnoj mreži. Njegova količina se može proveriti analizom krvi. Povišen je kada su mu vrednosti iznad 6 mmola, najčešće kod osoba koje najveći deo dana sede, gojaznih, žena posle 50. godine života zbog pada estrogena, ili kada ga jetra povećano stvara. Pušenje smanjuje nivo dobrog holesterola za 15 odsto. Osim holesterola, i povišeni trigliceridi su nepoželjne masnoće. To su spojevi masnih kiselina i alkohola triglicerola. Nalaze se u namirnicama i životinjskog i biljnog porekla kao što su margarin i ulja. Proizvode se i u našem telu od slatkiša, hleba, testa i drugih ugljenih hidrata i pretvaraju u energiju. Ukoliko ih ima više nego što nam je potrebno, talože se u masnom tkivu izazivajući gojaznost, povećanje lošeg holesterola i smanjenje korisnog. Alkoholičari mogu biti mršavi, ali zbog preteranog uzimanja alkohola mogu imati višak triglicerida..
Opasni meki plakovi
Šta uraditi kada se otkriju povišene masnoće? Taloženje masti ne boli kao zub da bi nas nateralo da odmah idemo lekaru. Dugo vremena, pa čak i godina, ne osećaju se nikakvi simptomi. Upravo zato, jednom godišnje zdrave odrasle osobe i mladi treba da provere holesterol i trigliceride u krvi. Ukoliko analiza pokaže da je holesterol povišen neophodno je ultrazvučnim pregledom proveriti stanje arterija, da bi se utvrdilo da li su se u njima formirale masne nakupine u obliku tvrdih i mekih plakova. Ako se otkriju meki plakovi koji su skloni prskanju, odmah treba preduzeti lečenje.
– Najčešće su to medikamenti iz grupe statina koji u jetri sprečavaju proizvodnju holesterola za 40 odsto i stabilizuju meke plakove čime smanjuju rizik od infarkta srca i mozga za 30 odsto. Druga grupa lekova stimuliše jetru za veću proizvodnju žuči kako bi potrošila višak holesterola. Treća grupa su fibrati, koji snižavaju trigliceride i povećavaju nivo dobrog holesterola. Propisuju se i antiproliferativni lekovi koji smanjuju oštećenja na krvnim sudovima. Medikamenti iz grupe ACE inhibitora štite krvne sudove od povišenog krvnog pritiska. Terapija se dopunjuje i lekovima protiv zgrušavanja krvi, kao što su aspirin, plaviks, persantin i drugi.
Homocistein je nezavisan faktor rizika za moždani udar ili infarkt srca. Povećava se u krvi zbog smanjene proizvodnje enzima koji ga razgrađuje. Najčešće je povišen kod pušača. Suzbija ga folna kiselina i vitamin B6. Svaki od navedenih lekova može se davati pojedinačno ili u kombinaciji. Trebalo bi ih redovno uzimati jer ne samo da sprečavaju infarkt i moždani udar već i prerani gubitak intelektualnih sposobnosti, impotenciju, grčeve u listovima i druga stanja i bolesti nastale suženjem krvnih sudova. Osim toga, lečenje je doživotno, budući da još nije otkrivena nijedna biljka, a ni lek, koja bi rastvorili zapakovanu masnoću u krvnim sudovima. Doktor Savić naglašava da je starenje krvnih sudova neminovno, ali ishrana i fizička aktivnost mogu da spreče taloženje masnoća i zamene mnoge lekove. Prestankom pušenja loš holesterol će se smanjiti za 15 odsto, a redovnom fizičkom aktivnošću za 30. Smanjenjem telesne težine takođe se snižavaju vrednosti holesterola. Krvni pritisak bi trebalo sniziti redukcijom soli i kada je 130/90 mmhg, jer i neznatno povišen oštećuje krvne sudove. Tek kada ove mere ne pomognu neophodni su lekovi.
Prednost u ishrani trebalo bi dati plavoj ribi, nemasnom mladom mesu, piletini, ćuretini, teletini, maslinovom, kukuruznom, suncokretovom i sojinom ulju, artičokama, jogurtu i mleku sa nula ili jedan odsto masti, heljdinom brašnu, paprici, belom i crnom luku. Ne preporučuje se više od dva do tri jajeta nedeljno. Povoljno deluje i čaša crnog vina, ali osobe koje imaju povišene trigliceride ne bi trebalo da popiju ni kap alkohola. Povišen holesterol u krvi mogu da snize biljni preparati, ali efekat postižu tek posle dva do tri meseca. Artičoka podstiče stvaranje žuči i izlučivanje holesterola. Sojino ulje i preparati od soje takođe snižavaju holesterol. Pomaže i ginko biloba. Povoljan efekat je postigao i beli luk u dozi od dva do četiri grama. Uzima se s nemasnim jogurtom. Preparati se naročito preporučuju osobama koje imaju povišen holesterol, ali nemaju plakove u arterijama.
Vera Bošković
[Health]: Zašto pod vrućinom pucaju krvni sudovi mozga?