limiter je takodje kompresor koji ima radio 10:1 ili veci. on onemogucava da bilo koji peak predje zadatu vrednost. to mu je namena.
za slabija podesavanja, kompresor zovemo samo kompresor :) u tom slucaju koristimo treshold i ratio podesavanja da smanjimo dinamicki opseg tracka. to ce uciniti, kao sto sam vec napisao, da glasniji delovi budu tisi, ali i da tisi delovi budu glasniji. tako da ako je neki track u mixu neuravnotezen, tj cuju se samo glasni delovi, a oni tisi, podjednako muzicki bitni, su sahranjeni. mi upotrebimo kompresor i ujednacimo nivo celog tracka. pomocu make-up gain parametra mozemo i da ga podignemo da overall bude glasniji u mixu za decibel ili dva. obrati paznju i na attack i release setovanja, ona su vrlo bitna. attack setuje koliko brzo ce uredjaj da reaguje kada se predje treshold, a release koliko dugo ce posle pada signala ispod tresholda drzati aktivnu kompresiju. npr za bubnjeve ako ne ostavis ~20ms cesto mozes da ugusis skroz svaki udarac. a release ako ne podesis dovoljno dugo mozes da dobijes vrlo ostar prelaz sa glasnog na tise (breathing, tj pumping, ovo se koristi kao efekat u elektronskoj muzici, jos ako se uradi sidechain sa ostatkom mixa, tako da sve ostalo bude tise tih par desetina milisekundi tise, dok traje udarac, to je zlo. misli na npr daft punk ili 'call on me' - eric prydz, extremna setovanja kompresije na kick bubnju). opet ako stavis predug release na bubnjevima, mozes da pokrijes i attack od sledeceg udarca i ugusis ga (cesto se desava ako je brz tempo). tako da obrati paznju na ova dva setovanja, narocito kad kompresujes bubnjeve.
4. da, to je to. na fruity compressor sam mislio. sa limiting podesavanjima.
svi mixeri, analogni ili digitalni, imaju 0db poziciju na 3/4 fader linije. tih 0db se odnosi na ulazni signal. sve iznad toga je za koliko pojacavas ulazni signal, a ispod, za koliko ga utisavas decibela. to, naravno, zavisi samo od nivoa signala koji ulazi u bilo koji kanal na mixeru. ako je malo tih, ti mozes ovako da na njegovih npr -12db, dodas malo tako sto gurnes fader do +3db pozicije. efektivno ce sada biti na -9db nivou.
u fls mozes da odes u red zone ako gurnes master fader, zato sto on u signal chain-u dolazi posle master inserta (gde se nalazi pomenuti limiter/kompresor). bilo koji drugi kanal ce biti limitiran, zato sto svi njihovi pojedinacni faderi u lancu idu pre master inserta, koji procesiraju sve ostale kanale (hence, inserti na master kanalu, imaju taj prefix).
u digitalnoj tehnici je svako prelazenje preko 0db katastrofalno jer daje potpuno random distorziju, vrlo glasno i neprijatno. u analognoj tehnici (npr tape machine, tube oprema etc) moze da se predje preko granice, zato sto distorzija koju unose analogna el. kola zapravo istice neke visoko-frekventne harmonike u signalu i zvuk cini prijatnijim (subjektivno misljenje, ali mnogi se slazu).
pre-mastering je zapravo termin koji bi trebalo koristiti za ono sto obicno zovemo mastering. to je ujednacavanje glasnoce celih numera po frekventnom spektru (koriscenjem multiband kompresora i vrlo preciznih eq-a) i ujednacavanje nivoa numera u sekvenci, kada se radi album (tako da zvuce podjednako glasno sve), kao i finalno pripremanje zvuka za fabricko presovanje (tu se malo razlikuje kad se radi za vinyl i cd).
tehinicki, mastering je proces koji se odigrava u fabrici za presovanje medija, gde se pravi glavna kopija (zove se glass master) od koje se prave dalje kopije za masovnu replikaciju.
ali gde god da odes, svi ce pre-mastering zvati mastering, tako da slobodno to mozes da uzmes, zdravo za gotovo.
multiband kompresor, za razliku od uniband (upravo sam skovao ovu rec:) kompresora, moze da postavi razlicita podesavanja kompresije za razlicite frekventne opsege. ovo se najcesce radi na vec mixovanim trackovima. tako da se podjednako jasno cuju sve grupe frekvencija. mb kompresori su obicno 4-band, za niske, nize-srednje, vise-srednje i visoke tonove. vecina ima sweepable granicne frekvencije. sva ostala podesavanja su kao i na ostalim kompresorima, znaci treshold, ratio, attack, release... samo ih setujes cetiri puta.
soft knee kompresija je kada se nivo tracka postepeno spusta kada se detektuje peak preko tresholda, tako da spontano dodje do zadatih parametara, umesto instant skoka na neka ostra setovanja, sto je hard knee kompresija. npr u primeru 'pumpinga' koji sam naveo gore, ocigledno se koristi hard knee, zato sto je vrlo upadljiv prelaz na ostra setovanja kompresora. ali kod nekih akusticnih instrumenata je npr, vrlo neprijatno cuti ovakve skokove nivoa, pa se koristi soft knee koji postepeno, zajedno sa porastom nivoa signala, podize i vrednosti kompresije, do onih koje mu ti zadas.
ukratko
soft-knee - ne provaljuje se kompresija
hard-knee - provaljuje se kompresija (za istreniran sluh najcesce tho), narocito na ostrim setovanjima.
ako ne cujes nikakvu razliku sa i bez ukljucenog soft-knee tastera, slobodno ga iskljuci, jer ces manje opterecivati procesor u real time modu.
pitaj sta god ti nije jasno, nemoj da se stidis :) potrudicemo se svi da ti odgovorimo. zato je tu ovaj forum.