Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

Produkcijski standardi, alati i procesi za obradu zvuka.

[es] :: Muzička produkcija :: Produkcijski standardi, alati i procesi za obradu zvuka.
(Zaključana tema (lock), by ton_majstor) (TOP topic, by ton_majstor)

[ Pregleda: 14602 | Odgovora: 5 ] > FB > Twit

Postavi temu

Autor

Pretraga teme: Traži
Markiranje Štampanje RSS

ton_majstor
Nezaposlen

Član broj: 36874
Poruke: 4531
*.smin.sezampro.yu.



+4 Profil

icon Produkcijski standardi, alati i procesi za obradu zvuka.07.10.2005. u 12:37 - pre 178 meseci
Stereo Pan Law - Constant-Power Panning

princip rada - standard

"Constant Power Panning" je proces, koji se koristi prilikom projektovanja miks-pultova ili softvera koji ga emulira, gde sam uređaj ili softver kompenzuje-ublažava činjenicu/artefakt da informacija koji se pojavljuje na sredini zvučne slike, zvuči daleko glasnije nego ista takva ili slična panirana krajnje ili umereno ulevo ili udesno.

Bez kompenzacije, jačina zbira signala leve i desne strane na stereo-kanalu će biti veća (glasnija) ako je kanal paniran u sredini, nego ako je paniran levo ili desno.

Da bi se ova pojava izbegla/ublažila, u pojedinim programima je moguće odrediti pretpodešavanje odnosno "Pan Law", koje ce smanjiti jačinu (utišati) signal koji je paniran u sredinu (centar) za određenu vrednost, koja se izražava u decibelima (dB).

Te vrednosti su najčešće -6 i -3 dB. Naravno, moze se koristiti i 0 dB, kada je "Constant-Power Panning" potpuno isključen.
 
0

ton_majstor
Nezaposlen

Član broj: 36874
Poruke: 4531
*.smin.sezampro.yu.



+4 Profil

icon Re: Produkcijski standardi, alati i procesi za obradu zvuka.07.10.2005. u 12:47 - pre 178 meseci
DC Offset - (naponsko razdešenje)

nuspojava

DC Offset (razdešenje) se javlja kada napajanje kompjutera, PCI-magistrala ili zvučna karta (najčešći uzroci), doda "parazitski", jednosmerni (DC) napon snimljenom audio-signalu tokom samog usnimavanja ili obrade. Ovaj dodatni signal čini da snimljeni zvuk bude rascentriran oko osnovne linije ili 0 (-infinity). Kao posledica ovoga, mogu se javiti "glichevi" (preskakanja) ili drugi neočekivani problemi, kada se efekti (plug-ins) aplikuju na zvuk koji ima izražene DC-offsete.

U nekim audio-editorima, kao što su Sound Forge ili Wavelab, možete redukovati ili potpuno ukinuti DC-offset time što ćete programu ponuditi zvuk na analizu. On će na osnovu nekog vašeg, zadatog kriterijuma analizirati fajl i centrirati zvuk oko osnovne linije. Nekada treba analizirati prvih nekoliko sekundi odnosno početak fajla, nekada ceo, ali u svakom slučaju, skidanje DC-offseta značajno popravlja fazni stav snimka, poboljšava stereo sliku i transparentnost informacija, tj. zvuka.

Nadalje, ako jako uveličate waveform na ekranu, mozete videti offset. Probajte da uočite otklon u odnosu na osnovnu liniju i undo/redo pokušajima shvatite šta se dešava sa zvukom. Ponekada se može i izmeriti nekakav (nepostojeći, nečujan) signal ili otklon na VU/peak-metrima, pa probajte da i to uočite.

Ne postoji jasno pravilo kada ćete imati snimak koji poseduje izražen DC-offset. Nema uočenih veza sa kvalitetom hardvera, ali ima sa kvalitetom napajanja i stabilnošću napona u mreži. Čak i dva uzastopna snimka mogu biti potpuno različita, tj. jedan da bude potpuno bez, a drugi da ga poseduje u značajnoj meri.

MASTERING:

"DC offset removal" je jedan od osnovnih i početnih zahvata prilikom masteringa. Apsolutno se mora proveriti stanje snimka, i aplikovati ovaj proces.

 
0

ton_majstor
Nezaposlen

Član broj: 36874
Poruke: 4531
*.smin.sezampro.yu.



+4 Profil

icon Re: Produkcijski standardi, alati i procesi za obradu zvuka.07.10.2005. u 12:57 - pre 178 meseci
Normalising - Normalizacija

alat/proces

Normalizacija zvuka je proces kojim se volumen, tj. jačina zvuka, menja na takav način da najviši nivo sempla/uzorka dostigne nivo koji je postavio korisnik. Najčešće opravdanje za korišćenje normalizacije je da se njom podiže ili pojačava ukupan nivo/glasnoća snimka bez nekih čujnih posledica, kao sto su distorzija, šum kvantizacije, ukupan šum itd... (čista "matematika", reklo bi se)

To je pogrešno mišljenje jer se normalizacija ne može izvesti bez nekakve ili ikakve kompenzacije grešaka koje se javljaju prilikom procesiranja. Najčešće, normalizacija ide u "paketu" sa kompresijom i/ili limitovanjem signala, jer bi se bez njih pojavile potencijalno opasne i čujne greške u zvuku.

Nažalost, pojedini proizvodjači softvera za obradu zvuka normalizaciju tretiraju kao "Bogom dan" proces, a usput dodatno obaraju upotrebnu vrednost samog procesa "jeftinim" algoritmima. Nadalje, korisnici često kao jedini izbor ujednačavanja nivoa signala izmedju pojedinih semplova koriste upravo normalizaciju, koja moze biti čak i integrisana u proces "grebovanja" pesama sa CD-a, što dodatno degradira zvuk, tj. ne ostavlja mogućnost izbora.

Zato, normalizacija NIJE potpuno pozitivan proces i samim tim, ne može se preporučiti kao alat. Bolje i pravilnije je komandom "VOLUME" ili "GAIN" koja se izražava u dB, dovesti nivo zvuka u prihvatljive okvire, a zatim ga obrađivati dinamičkim procesorima (kompresor/ekspander/limiter... itd.).

MASTERING:

Normalizacija se NE koristi prilikom masteringa, i pravilno je zahtevati ne-normalizovan materijal za obradu.
 
0

ton_majstor
Nezaposlen

Član broj: 36874
Poruke: 4531
*.smin.sezampro.yu.



+4 Profil

icon Re: Produkcijski standardi, alati i procesi za obradu zvuka.07.10.2005. u 13:06 - pre 178 meseci
Deesing - Deeser (umanjenje efekta suma slova "S")

alat/proces

Deesing je vrlo specijalizovana vrsta dinamičkog procesora, tj. potpada u kategoriju sa ostalim procesima iz tog domena, kao što su limiter, kompresor, expander, gate itd.

Deesing se koristi prilikom usnimavanja nekog zvuka, a najčešće je to ljudski glas, kada se zbog specifičnosti anatomije pevača i jezika na kome se peva, javi izrazit zvučni "udar" prilikom pevanja pojedinih reči ili slova. Najčešće je to slovo "S", koje nosi najvecu energiju po tom pitanju. Odatle i ime procesa - DE-ESS-ing. Ova pojava se može ublažiti pravilnim korišćenjem mikrofonskih tehnika, ali je njeno potpuno eliminisanje praktično nemoguće bez deeser-a.

Princip rada je sledeći: Deeser je JAKO frekventno "uzano" podešen kompresor/limiter, koji reaguje samo na zadatu, pretpodešenu frekvenciju. Ako se ta frekvencija pojavi na ulazu u sitem, u zavisnosti od pretpodešenog praga osetljivosti, tj. THRESHOLDA, procesor reaguje kompresijom odnosno utišavanjem tog signala, za određenu, podešenu vrednost. Samim tim, artefakt "S" se umanjuje na podnošljiv nivo, bez uticaja na ostatak frekventnog opsega signala.

RECORDING

Frekvencija slova "S" je prilično široka, ali se može bazično odrediti kao "gornji srednji spektar" i kreće se oko 4-6 KHz. Šta sada? Najčešće treba INSERT-ovati deeser na radni kanal i probati sa pevačem pevačku liniju. Osnovni "S" često može da se nađe na oko 5.5 KHZ (zavisi i od pola pevača), i ako menjate parametere, a naročito threshold , primetićete da na mestima sa "S", deeser reaguje i utišava ga. Naravno, treba biti strpljiv i polako odrediti threshold, jer možete ostati potpuno BEZ svih sibilanata u glasu. Napravićete od pevača "šuškavca", sa isturenim zubima i manom, a to vam nije bio cilj. Naravno, možete aplikovati proces i naknadno, ali je bolje, ako imate vremena, odmah pravilno usnimiti glas.

Ponekada, i pored toga sto ste primenili deeser, ostaje i dalje izražen "S". Šta sada? Stavite 2 ili više deesera, podešene na druge frekvencije, najčešće oktave osnovnog "S"-a (oktava-duplo viša ili niža frekvencija), i eksperimentišite...
 
0

ton_majstor
Nezaposlen

Član broj: 36874
Poruke: 4531
*.smin.sezampro.yu.



+4 Profil

icon Re: Produkcijski standardi, alati i procesi za obradu zvuka.07.10.2005. u 13:20 - pre 178 meseci
Noise Reduction - Skidanje/redukcija šuma

alat/proces

Redukcija šuma (NR) je proces kojim se, kao što ime govori, uklanja šum iz signala bez da se (teoretski) utiče na sam signal. Postoje dva tipa NR: single-ended i double-ended (ja ih ne bih prevodio, ispašće rogobatno, a i nepravilno). Tipičan primer double-ended redukcije šuma je Dolby NR(tm).

Double-ended sistem kao što je Dolby System(tm), eliminiše šum koji se pojavi IZMEĐU procesa enkodiranja i dekodiranja signala. To naravno, znači da morate imati pristup signalu PRE nego što šum uđe u njega, kao i posle toga. Za magnetofone, kasetofone i uopšte te vrste analognih uređaja, ovo je savršen pristup. Naravno, ako Dolby-ju ponudite signal koji VEĆ ima u sebi šuma, u bilo kojoj količini, on će vam ga i vratiti nakon enkodiranja i dekodiranja potpuno istog, sa šumom koji je i postojao. Princip se jednostavno zove "đubre ušlo, đubre izašlo", tj. GIGO (Garbage In - Garbage Out). Samim tim, upotrebljivost double-ended sistema je donekle ograničena.

Single-ended sistemi rade direktno na signalu koji im pošaljete. Rad single-ended procesora zavisi od količine šuma koji maskira, tj. smeta signalu. To znači, da kada je prisutan jak signal, šum je donekle potisnut i obratno, ako je signal tiši ili ga nema, šum se javlja u manjoj ili većoj meri. Redukcijom visokih frekvencija u signalu, praktično dinamičkom EKVALIZACIJOM, single-ended sistemi pokušavaju da konstantno skeniraju šum i eliminišu ga (nama ostaje da u to poverujemo). Ako imate tonski zapis sa izraženim šumom, single-ended procesi/procesori su Vaš najbolji protivlek. Ako ovaj proces iskombinujete sa finom, pažljivom ekvalizacijom, dobićete signal koji će biti daleko upotrebljiviji.

RECORDING

Prilikom usnimavanja, samo u IZUZETNIM slučajevima se INSERT-uje nekakav NR proces (stari uređaji, snimanja u spoljnjoj sredini). Današnja oprema ima relativno ili apsolutno male nivoe sopstvenog šuma, pa se NR sve manje koristi.

MASTERING

NR se može i treba koristiti prilikom masteringa, ali se prethodno mora utvrditi kako je šum dospeo u snimak. Ako je snimak sa neke stare magnetofonske trake (tj. šum trake), postoje šanse da NR odradi dobar posao, ali ako je šum rezultat lošeg miksa ili stare opreme (kablovi) pa čak i greske ton-majstora ili producenta, male su šanse da će šum biti KVALITETNO odstranjen.
Princip je da se NR procesu PONUDI prvih par sekundi sa snimka na kome postoji primetan šum, a pre početka samog signala/pesme. U zavisnosti od kvaliteta algoritma, NR proces će ponuditi nekakvo rešenje za ostatak signala/pesme. To ne mora da bude i dobro rešenje, pa treba eksperimentisati. Ima i NR sistema koji samostalno, dinamički pretražuju signal u potrazi za šumom, ali se tu već oslanjamo na fabričke programere, koji su imali svoje predstave o šumu u različitim situacijama.

Zato, NR - OPREZNO!

 
0

ton_majstor
Nezaposlen

Član broj: 36874
Poruke: 4531
*.adsl.sezampro.yu.



+4 Profil

icon Re: Produkcijski standardi, alati i procesi za obradu zvuka.26.11.2005. u 11:02 - pre 176 meseci
Ekvalizacija (Equalisation)

alat/proces

Ekvalizacija ili “ujednačavanje nivoa”, nije ništa više nego selektivno (ili ne-selektivno) pojačanje/utišavanje signala, bazirano na frekvencijama. Pošto se audio-signal sastoji od kombinacije osnovnih (fundamentalnih) signala i njihovih harmonika (tj. replika u višim frekvencijama/oktavama), promena tonskog/spektralnog balansa signala se sastoji u menjanju odnosa između fundamenata i harmonika, kao i harmonika između sebe.
Svaki harmonik je odgovoran za jedan aspekt zvučnog karaktera signala. Znajući ove odnose, možete brzo prepoznati prave frekvencije i primeniti pojačanje ili umanjenje signala ili lako prepraviti ono što čujete.


Snaga i punoća

U vrlo niskom, tzv. superbas-regionu/području (subbas) leži prag osećaja, gde se najdublji zvuci, kao što su vetar, efekti prostora, udaljena grmljavina... pre osete, nego što se čuju.
Istraživanja su pokazala da fundamenti klavira, orgulja, pa čak i harfe dosežu prilično duboko u gornju polovinu prve oktave.
Harvey Fletcher je prikazao osetljivost uha na različite delove spektra na nivoima koji su različiti od onih koji se sreću u realnosti. Njegove kompenzacione krivulje/funkcije su pokazale da za jednaku jačinu u ovome delu spektra treba slušaocu dati mogućnost pojačanja od ozbiljnih 10-30 dB. Šta to znači?
Da biste ove frekvencije uključili u snimak, pod uslovom da ih vaš HiFi-uređaj može pravilno reprodukovati, morate ih pojačati za tu vrednost, da bi se ravnopravno čule.
Zaključak je da je ljudsko uho relativno neosetljivo na super-duboke tonove i da ih treba pažljivo koristiti i dozirati.

Ako zanemarimo subjektivne efekte ovog slušnog područja na slušaoca, mogućnost kontrole neželjenih zvukova u ovom regionu je jako važna za uklanjanje tutnjave tj. pojava kao što su duboki šumovi, npr. mora, prirode, vetra ili saobraćaja (podzemna železnica!)
Ako vam je pevač preblizu prišao mikrofonu, pogotovo u kardioidnoj poziciji, imaćete generalno zamućenje slike. Taj neželjeni efekat u “close-miking” pristupu se da ispraviti pravilnim aplikovanjem HP filtera na ceo snimak. Znači, treba filtrirati sve frekvencije iznad 50-100 Hz.

Ritam i muzičke osnovice

U bas području se nalazi većina dubokih, “teških” tonova klavira, bubnja i sl. Ovde se takođe nalaze i fundamenti ritam-sekcije, kao i osnova muzičke strukture.
Leopold Stokowski je rekao:”...kada bih imao hiljadu kontrabasa, sve bih ih iskoristio!” Ova izjava i ne zvuči toliko sumanuto.
Kontrabas (pogrdno: ”mečka”), iako izgleda kao glomazan i neukrotiv instrument, uopšteno se svira monofono (jedna nota u jednom trenutku) i poseduje relativno mali dinamički raspon. U velikom simfonijskom orkestru, koristi se obično osam ovih instrumenata.
Teoretski, ukupan broj od 1000 kontrabasa bi proizveo ukupan dobitak na glasnoći od samo 21 dB, što je u saglasju sa Fletcher-ovom teorijom jednakih glasnoća.
Obratite pažnju na ovo područje, zato što se kompletan muzički balans vaše kompozicije može kontrolisati pojačavanjem ili stišavanjem područja od ispod i oko 100 Hz.

Telefonski kvalitet

Ljudsko uho je značajno osetljivije na srednje frekvencije, a zvuci koji potiču iz ovog područja imaju kvalitet vrlo nalik na telefonski zvuk. Inače, telefonska mreža generalno pokriva raspon frekventni raspon od 300-3000 Hz.

Ako pojačate šestu oktavu (500-1024 Hz) u odnosu na ostale, subjektivni rezultat je zvuk koji kao da dolazi iz nekakve cevi, roga ili horne.
Ako pojačate sedmu oktavu (1000-2000 Hz), posledica je ili velika nazalnost ili "metalni" kvalitet zvuka.
Fundamentalni tonovi većinom leže oko ili iznad srednjeg C (261 Hz), tj. od 128 do 512 Hz. Pošto su mnogi instrumenti bogati prvim harmonicima, većina zvučne snage/energije se plasira u području do 2500 Hz. Muzički urednici, DJ-evi i ostali koji su primorani da dugo slušaju GLASNU muziku, često osećaju zamor ušiju, koji se može izbeći pojačavanjem pete, šeste i sedme oktave, za otprilike 5 dB.

Izgovorni/razumljivi kvalitet

Područje od oko 3 KHz ispoljava značajan stimulans ljudskome uhu. Na vrlo velikim glasnoćama područje najveće osetljivosti uha se pomera nadole sa oko 5 KHz.
Zbog ovoga, kvalitetni PA-sistemi (Public Adress), kod nas popularno nazvani “razglasi”, imaju široko setovane vršne vrednosti ili “peaks” baš u ovom regionu.
Karakteristika tihih signala, “peak”-ovanih na 3 KHz je “izgovorni” kvalitet, kao i potpuna nesposobnost da se razlikuju labijalni (usni) glasovi, kao sto su m, b i v.

U sistemima sa širokopojasnim, ali tihom zvukom, “peak” u regionu od 3 KHz ima maskirajuci efekat na važne, određujuće zvukove, kao i na sve ostale koji leže iznad 4 KHz.
Brilijans i čistoća se gube, i bez pojačavanja ovog područja, subjektivno se oseća nesvesna zasićenost, kombinovana sa povećanim zamorom uha.

Prezens - prisutnost (Presence)

Raspon koji najčešće određuje čistoću muškog govora je od 3000 do 6000 Hz. Kod ženskog glasa, fundamenti su, grubo, skoro oktavu više postavljeni od muškaraca, i ženski raspon konsonantne čistoće leži izmežu 5000 i 8000 Hz (gornji kraj ovog raspona se približava gornjem području čujne osetljivosti kod ljudi).
Dalje, ukupni raspon ženskog glasa je oko polovine muškog raspona, i stimuliše manje čujnih nerava, a kao posledica se javlja teže razumevanje glasa ili govora.

Širokopojasni zvuci, pogotovo oni kod muških pevača, imaju fundamente sa harmonicima od oko 5 KHz, što je područje najveće osetljivosti ljudskog uha.
Glasovi koji su bogati harmonicima u regionu od oko 5 KHz zvuče posebno ugodno, čisto i puno. Muški operski pevači su posebno obdareni u tom rasponu, ženski nešto manje.
U pop-muzici, ovaj raspon se može poboljšati pojačanjem od 5 do 8 dB na 5 KHz. Kao posledična dobrobit ovog pojačanja je primetan skok jacine zvuka; 6 dB pojačanja na 5 KHz daje oko 3 dB pojačanja celokupnom snimku.
Pojačanje opsega od oko 5 Khz daje tim instrumentima “transparentni” kvalitet, pod uslovom da ostali rasponi tih instrumenata nemaju nekih problema. Mikrofoni koji imaju “usek” u ovom regionu, zvuče bezlično i nedostaje im “punch” ili prezens, na koji smo svi u poslednje vreme navikli.

Brilijans – Brilliance

Konsonanti koji nisu sam zvuk, već su vezani za zube, jezik i usne su visoke frekvencije, koje dostizu i 10 KHz. Ove frekvencije doprinose čistoći, kristalnosti i brilijansu, iako se u njima nalazi samo oko 2% ukupne zvučne/govorne energije.
Ovo važi i za neke muzičke instrumente, pogotovo perkusije/udaraljke. Pojačanje ili stišavanje u ovom rasponu utiče na čistoću i prirodnost zvuka.
Kod govora, deveta i deseta oktava nose finoću i intimnost, ali, ako se ovaj raspon prenaglasi čuće se jaki šumovi usana, mljackanje i slično, što će pokvariti utisak.
Neki mikrofoni imaju pojačanje u visokim frekvencijama (posebno omni-mikrofoni), i subjektivno zvuče čisto i svetlo/prezentno. Mikrofoni koji nemaju dobro prigušenu membranu mogu “zvoniti” na ovim frekvencijama, izazivajući neprijatno sibilantno izobličenje glasa.
Muzičke forme, koje koriste ručne perkusije, mogu doziveti iznenađujuće kvalitativne pomake, samo pojačavanjem ovog regiona.

 
0

[es] :: Muzička produkcija :: Produkcijski standardi, alati i procesi za obradu zvuka.
(Zaključana tema (lock), by ton_majstor) (TOP topic, by ton_majstor)

[ Pregleda: 14602 | Odgovora: 5 ] > FB > Twit

Postavi temu

Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.