kako naplatiti i zastiti svoju struku> graficki dizajn

dakle,
ako radim za platu, osjecam se nekako uvijek zakinuto. nije da mi ne plate, ali... nije to to.
radim, brat bratu 15 sati dnevno, a nekad i vise. radim, naravno i pripremu. kad sve to saberem, a i sve odmore i vikende koje sam u zadnjih 15 godina propustila> muka mi je.
kad radim solo, najvise se "ugradim" u stampu, a i to vise nije rjesenje.
ne mozes da zivis od dva tri projekta koji su za ponos godisnje, i da tu uzmes normalnu cijenu svog rada- i tako nadoknadis sve one svakodnevne sitne kreacije i umovanja / od vizitki do kataloga/.
e, sad,..
gdje je prag? kako ga podici? kako zastiti svoju struku kao bijele medvjede od raznoraznih stomatologa, obucara, ekonomista, elektroinzinjera..koji rade moj a ne svoj posao? jer je ovo primjenjena umjetnost, a ne nauka, pa je tu svima dozvoljeno...? qqipo!
ej, pet godina akademije, najskuplje studije.. i na kraju balade> frizer iz komsiluka ima isto pravo kao i ja> da otvori studio i bavi se mojim poslom.
ako imas ideju, turi je, pa da delamo.

E cudni su putevi sudbine..vidis i ja od komsije koji je zavrsio razne studije..vise zaradim ovim mojim radom vizit karti i ostalih stvarcica....(a zavrsio sa m srednju elektrotehnicku)...e to ti je zivot....kada ja budem zaposljavao radnike u svojo firmi nekada on ce jos da trune po biroima i da radi trecu smenu na trafici....takva ti je sudbina..nekom je zivot majka a nekom maciha..
A ako nadjes odgovore na ova pitanja ti javi...

---

Pa tako je kako je i mali su izgledi da ce biti bolje na ovim prostorima. Najvise se isplati da covjek zavrsi za nekog stolara, molera... tu uvijek ima posla i dobro je placen A uz to fakticki da nema razloga da se osjeca "ugorzenim". Salu na stranu, mislim da bi resavanje ovog i slicnih problema trebalo sprovesti. Ali najprije moramo rjesiti situaciju oko autorskih prava a od toga smo jos daleko...

da, da, znas, nije mi pravo sto nam se udruzenje /c.g./ ugasilo prije 15 godina.

a to da je zivot nekom majka, a nekom maceha stoji.

mozda porodim nekog /sto bi se s smjeskom gledalo/, izvadim zub..., a da li bih, ako pomno pratim tatu ili strica hirurga i pride citam literaturu, mogla bajpas da ugradim, ili mozda kupim aparat za dijalizu, pa da mlatim pare?
xax, kad se ulogujemo u uniju, dako nam uloguju pasvord za dizajnere.

Fora je u tome da sagledaš svoje realne mogućnosti. Pokušaj da pogledaš
sebe nekako sa strane
kao što bi te gledao neko drugi da stoji tu pored tebe npr. ili pogledaj
kad dolaziš kući,
zastani ispred kuće/zgrade i zapitaj se “Ko živi tu?”. Ko je ta osoba tj.
Ti? Kakva je? Šta radi? Šta može? Tako ćeš lakše sagledati sebe. Donekle.

Izgleda možda šašavo, ali sigurno daje neke odgovore. Pazi samo da te
okolina ne skonta, budi diskretna ili uradi to kad nama nikog. Opušteno
samo bez nekog tripovanja. Nije to neka ezoterija,veruj mi, to uopšte
nevolim i nije dobro za ljude da se time bave. Pokušaj da ne slažeš sebe
pri tom samoispitivanju.

A ako poznaješ sebe, tim bolje.

Da bi podigla prag tvoje cene, ne treba zabranjivati ljudima da rade šta
žele, već treba naći ljude, okruženje koje baš traži tip usluge koje ti
možeš da pružiš. Tako da nebi trebala da se stidiš da otvoreno kažeš šta
radiš, šta hoćeš da radiš, šta bi mogla da uradiš, šta bi volela da
uradiš. Pričaj ljudima o tome, za koje misliš da mogu da ti pomognu. Svaka
roba ima svog kupca! To je potpuno tačno. Traži tvoje tržište.

Gledaj čvorišta tj. mesta gde možeš da se pojaviš i uhvatiš lovinu, gde
odlaze po lovinu dizajneri slični tebi, gde je protok više struja, tj.
ljudi sa raznim interesima. Ti si lav, dolaziš na pojilo i naravno da tamo
ima i raznih životinja. Znači traži to. Lovina je ono - što tebe trenutno
interesuje, tj. neka tvoja potreba-duševna, materijalna. Traži takva mesta
i nešto ćeš upecati.

Drugo. Bitno je gde ideš tj. kome dolaziš. Kakva si prilika. Sve se
računa. Fizički izgled, garderoba (prikladna), kretanje, gestovi,
unutrašnji vajb (ljudi sve osete, svesno ili nesvesno, ali osete), tvoja
ličnost, trenutno raspoloženje, okruženje, ličnost onoga kome dolaziš,
sposobnost da izbegneš neke stvari, da suzbiješ ili zaobiđeš negativna
osećanja. Ljudi uglavnom vole da im je prijatno dok vas gledaju.

Možeš biti obučena kako god hoćeš ali da to bude odmereno, čisto
(naravno), da daš sliku onakvu kakvu ljudi žele da imaju o tebi kao
dizajneru. Nije loše da izgledaš malo “Luxury” ali ne previše, da se nebi
ljudi uplašili. Diskretno Luxury! Mislim da je to neki optimum za sve
ljude. Ali ako ideš u neke drugačije sredine od uobičajenih, onda je
najbolje obući se u nekom smislu jednako kao ljudi iz dotične sredine.

Kad kontaš neki dil.
Po pravilu bi trebalo da imaš uvid u poslovanje klijenta, trebalo bi to da
zahtevaš, al’ znam da ja to teško ovde na ovim prostorima. Negde češ to
dobiti, negde ne. Suština je da skontaš koliko klijent može da plati, bez
obzira što će ti on uvek pomisliti da je mnogo, postoji tačno cena koju on
može da plati. Postoji cena koja zavisi od platežne moći klijenta, tvog
dizajna kao unapređenja klijenta i tvoje lične želje. Prve dve stavke se
utvrđuju, ti treba da dođeš do njih, ali one su u stvari fiksne, a tvoja
lična zelja bi trebalo da nepređe ni na jednu stranu. Ako pređe na tvoju
tj. preceniš svoj dizajn; ispadaš pohlepna, i to nije dobro čak i ako
dobiješ taj keš, gubiš samopouzdanje, “tlo pod nogama”, blagoslov, sreću,
i na kraju posao i sl., maler; a ako potceniš svoj rad tj. pređeš na
njegovu stranu, u gubitku si, kao neka firma i preti ti bankrot. Uglavnom
se platežna moć klijenta i tvoj dizajn susreću/dodiruju u jednoj tački -
TO je tvoja cena u tom trenutku. Možda u početku razgovora neće pristati,
ali klijent tu cenu može da plati. Ta cena koju on može da plati da bi
unapredio svoje poslovanje je uslovljena time koliko će se klijent
zalagati pošto dobije gotovo rešenje.

Treba videti šta klijent vašim dizajnom dobija. Koliko tvoj dizajn
unapređuje klijenta. Ako je tvoj dizajn uspešan, pre ili kasnije ljudi će
primetiti. Neki ljudi vole da pričaju koliko su platili i posle
negodovanja. To je i dobra reklama jer veća cena podsvesno novim
klijentima uliva sigurnost, a to bi trebalo i da dobiju od tebe ako radiš
kako treba.

Velika lova je kod ljudi koji proizvode veće količine nečega. Tu se ljudi
najbrže nafatiraju.

Ako si neki početnik bitna ti je frkvencija poslova/radova, ako imaš neki
staž onda je bitna i lova, i status. U odnosu na sve navedeno određuj
tvoje uslove. Dal’ ćeš ulaziti u posao ili ne.

Lično mislim da je najbolje da ulaziš u poslove koji te motivišu i koji su
ti bliski po nekom vajbu. “Stručni, provereni, robotski” poslovi mislim da
nikom ne prijaju. “Tačni!” “Uvek sigurni!” “Pouzdani, poverljivi!”
Izbegavaj takve šljake. Ništa na ovom svetu nije sigurno.

Do onog mira u radu 2-3 projekta godišnje. Doći ćeš kvalitetom i
frekvencijom. Koliko se o tebi priča. Možeš kao dizajner da radiš na
sopstvenom marketingu. Ne govorim da treba da se hvališ, ali spomeni
ljudima šta radiš, nosi prijatnu odeću, trudi se da budeš prirodna pa ako
te krene i vedra, daj malo strategije u tvom napadu na tržište.

Organizuj se, ako nemožeš počni makar da češće gledaš na sat. “od - do”
prati malo sebe. Koliko ti treba vremena za to i to i sl.

Igraj se ponekad ili nađi neke trenutke za zabavu, fizička aktivnost; sve
to bistri um za razliku od poroka, neprestanog rada bez pauza, sa malo
kvalitetnog rasuđivanja, sa malo ideja, bez čistog vazduha.

Glavni u Google-u u sklopu radnog vremena imaju vreme i prostorije za igru
za svoje radnike!!! Šta to govori. Ti studenti sa Stanforda nisu baš tako
blesavi, ako znamo da je Stanford jedan ako ne i najjači univerzitet za
nove tehnologije koji okuplja mnoge umove sveta!

To svi dizajneri savetuju; nemojte stalno da dizajnirate, uzmite, povedite
psa u šetnju, nađite momka/devojku itd. Tako ćeš lakše moći da preduzmeš
tvoj sledeći korak. Dizajn treba da bude prijatan posao.

Sve to može da se postigne jer vidite ljude koji čak i manje rade, a rade
ipak bolje i kvalitetnije od vas i još su veliki profesionalci. Toliko.

---

axxxx,
zaniyemyeh...
naprosto, obozawam twoye eseye.

I hope You`ll enjoy in reading and having a splended time!

Prince Charles!

---

postoji zastita autorskih prava, zastita patenta, zastita uzorka, zastita ideje..

Zavod za zastitu intelektualne svojine.
ulica Zmaj Jovina (zuta zgrada) prekoputa kafica "Sinatra"
-dosli su ljudi iz EU i postavili zavod na noge i sada to sve funkcionise kako treba-

imas potvrdu da je odredjena stvar (rad, design, nacrt, ideja...) tvoje vlasnistvo.
zasticena si lepo i ovi iz zavoda salju svog coveka u sud da svedoci u tvoju korist.
korisna stvar.
meni su u pocetku maznuli par radova, tada nije bilo zakona o intelektualnoj svojini.
sada je super.
ali ako ti neko ukrade i promeni design koji si radila za vise od 20% nemozes im nista.

Pozdrav
Marko