The Open Source Heretic

Ima ljudi koji još koriste MSDOS i obavlja im 100% posla.

Opet, većina očigledno ne misli tako.

Naravno da posao sa Linuxa ladno možeš da uradiš i na Windowsu. Obrnuto nije slučaj i zato to nije stvar ukusa.

---

Vecina ne zna da koristi dos. Vecina ne zna da koristi kompjuter. O kojoj vecini mi u opste i pricamo i kakve to veze ima sa bilo cim. Ako se eliminisu svi "znam da blejim po internetu i kompjuter mi je metalik boje" korisnici, procenat se drasticno menja...

---

Samim tim, ta većina koja nema pojma bi trebala bez problema da se opredeli za besplatan Linux nasuprot Windowsa koji plaća.

Ili firme, tu se tek ne bi postavljalo pitanje da je to samo stvar ukusa. Koja firma bi propustila da uštedi?

---

Vidim da većina jednostrano gleda na GPL i free software. Po meni, situacija nije tako jednostrana. Nije GPL ni dobar ni loš. To je samo (još) jedna licenca na koju se treba navići i poštovati njena pravila.

Da se odmah razumemo, ja nisam neki GPL i OSS warrior, poštujem i closed licencu, ali mislim da u nekim slučajevima open source i GPL jako dobro dođu.

Navešću par opštih primera, a kasnije par svojih primera gde sam koristio i učestvovao u free projektima, pošto vidim da to do sada niko nije uradio, a tražite iz posta u post. Oprostićete mi što će post biti opširan.

Smatram da je razvijanje free softwarea dobro u slučajevima sopstvene afirmacije, prenošenja projekta iz teorije u praksu, rapidnog horizontalnog širenja aplikacije.

Da pojasnim:

1. afirmacija
Programer svojim delovanjem stiče određenu afirmaciju. Bilo to delovanje pisanje programa, ili čak pisanjem odgovora na forumima poput ovog :) Smatram da mu pisanje free softwarea, ili aktivnim učestvovanjem u razvoju free softwarea može doneti veću afirmaciju nego pisanje closed softwarea. Kažu da besplatnog ručka nema, zato mu takvi projekti mogu biti odskočna daska za bolje zapošljavanje, skretanja pogleda na sebe, učestvovanja u važnim projektima.

Dakle, ne smatram da se samo od GPL-a može živeti, ali smatram da pisanjem i učestvovanjem u GPL projektima moze skrenuti pažnja na sebe mnogo brže nego pisanjem closed programa from the scratch.

Ovo narocito vredi za mlade, neafirmisane programere na koje toliko pokušavate da utičete.

2. prenošenje projekata iz teorije u praksu
Postoje divna teoretska rešenja koja nikada ne nađu svoju primenu, jer teoretičari na fakultetima, institutima nemaju vremena, snage ni volje da završe program 100%. Algoritam je svakako dostupan kroz doktorate i radove, koji su javno dobro. Program, ako je uopšte iskodiran, bude na nivou teorije - evo bas sada radimo na visual searchu gde je inicijalni program bio napisan u Matlabu :). Zato je mnogo uspešnih GPL projekata poteklo baš sa univerziteta i instituta.

Sada će neki početi da viču: nisu algoritmi napisani na institutima javno dobro, ne broji se više ko koliko ima radova nego koliko ko ima patenata. Jeste, video sam i takve primere. Fenomenalno brzi algoritmi za GIS (geografski informacioni sistemi), sve pršti primer za primerom, najbolji antialiasing koji sam video, nema neke razlike u brzini kada se radi na P2 ili P4, znači fantazija. Ima samo jedan problem: za te algoritme je čuo mali krug ljudi, i jedva da se negde koristi. Naravno, čovek je napravio pare od toga, pošto su GIS projekti jako skupi, ali ne i širu afirmaciju koju njegov rad itekako zavređuje.

3. horizontalno širenje aplikacije
Neki primeri najuspešnijih GPL aplikacija su one koje podržavaju većinu formata iz oblasti za koju su napisani: fetchmail za prikupljanje pošte, gphoto za prenos slika sa digitalnog fotoaparata, mplayer za prikazivanje audio/video fileova. GPL se baš tu pokazuje najbolji: što se horizontalno brzo širi. Nekome treba novi file format, zna kako to da uradi, podeli to sa drugima.

Zvuči cudno kako uopšte mogu da sarađuju programeri koji žive u toliko različitim uslovima, ali očito to nekako radi. Nemojte misliti da GPL razvoj ide stihijski. Često tu bude donacija koje usmeravaju razvoj da se napravi dodatak koji je potreban, pa je to još jedan primer kako se od GPL-a može (pre)živeti.

---

Lični primeri. Imali smo prilike zadnjih godina učestvovati (ja lično, ili sa firmom) u free projektima. Ništa spektakularno, ali mislim da vredi pomenuti. Takođe, kao zadnji primer navešću primer koji pokazuje kako GPL moze da ubrza razvoj softwarea. Barem je nama ubrzao :)

1. TeX
Za vreme studiranja devedesetih godina u Zagrebu radio sam kao grafički urednik. Između ostalih, obrađivao sam i knjige iz matematike za osnovnu školu (možda je Sundance iz njih ucio :). Tada sam se prvi put susreo sa free softwareom. Bio sam iznenađen kako neki software moze biti stvarno free (makar je u to vreme sve bilo 'free' zbog piraterije). Naročito ako je software toliko dobar kao TeX. Čuveni Knuth (autor TeXa) je rekao ako izmislim neki algoritam, necu naplacivati svaki put kada neko koristi algoritam, ali ako me neko pita gde i kako da primeni algoritam i na koji nacin, e, to ću mu već naplatiti. To pojašnjava stvari. Takođe, TeX nije nimalo lak za učenje, a i knjige za TeX su se prodavale po finoj ceni, makar su dolazile i u sourceu, pa je to bila stvarno dobra volja da li će neko kupiti knjigu ili ne.

Tokom godina zainteresovao sam se za jezičke algoritme (na njima sam i diplomirao), pa sam napravio patterne za razdvajanje reči za hrvatski jezik.

Šta sam trebao tada uraditi? Dati da se ti patterni (a potrosio sam relativno dosta vremena na njih) koriste besplatno, ili da ih preradim za Word, upakujem u neku kutiju i čekam kupce? Šta sam trebao uraditi te jadne 1996-e godine kada se nije pitalo 'pošto je software', nego 'gde su diskete i CD-i'? Ovako, ti patterni su i dan danas u zvaničnim distribucijama TeX-a, mislim da su korisni (makar bi se moglo još dosta poraditi na njima). Da li sam ja od toga imao direktne koristi? Ne, ali sam imao direktne koristi od više desetina hiljada pravilno prelomljenih strana (to me je praktički iškolovalo), a i dobio sam dosta pisama zahvale sto sam to napravio.

2. Squid
Velika većina je koristila ovaj program, makar nesvesno. Squid je najpoznatiji proxy/cache program, koriste ga uglavnom svi provajderi. Prilično sam se upoznao sa programom, koristio napredne funkcije (prioriteti, mreže proxyja). Sada to izgleda smešno kada plačete što nemate megabite veze kod kuće, ali tada (1997-2000) svaki ušteđeni bajt je bio važan (radio sam kao sistme administrator u ISPu).

Video sam da mi nedostaje jedan način preraspodele prava korištenja veze, pročitao taj deo sourcea, ugradio, koristio. Poslao patch, zahvalio mi glavni autor programa, Duane Wessels.

Da li sam imao nešto para od toga? Naravno, kao što rekoh, svaki ušteđeni bajt je bio ključan, a ovako smo ih uštedeli prilično. A i lepo je kada ti odgovori glavni autor tako poznatog programa. Da li bi to bilo moguće da je Squid bio closed source?

3. Mapserver
U aplikaciju smo trebali ugraditi mogućnost prikazivanja mapa iz raznih izvora (kako rasterskih, tako i vektorskih), i da to radi u Intranet okruženju. Nećete verovati koliko su tzv. mapserveri skupi, koliko se vežu za određen format. Često se čak i plugini za browser plaćaju. Zato smo se odlučili za Mapserver, možete ga pronaći ovde: http://mapserver.gis.umn.edu/

Pitam, šta je bilo pametnije, da koristimo taj program, ili da teramo svakog svog klijenta da kupuje closed mapserver koji košta nekoliko hiljada $$$ minimum?

Trebali smo malo proširiti Mapserver (DXF export, MySQL connectivity, HTML Map output i slično), drage volje smo to uradili i postali contributori. Da li je to nama naštetilo? Nije, aplikacija koju prodajemo i koja koristi Mapsrever je postala konkurentnija u ceni nego da tražimo preinstaliran server za prikazivanje mapa. Takodje, pridrzavali smo se GPL licence.

4. What the Font?
Dobili smo ponudu da napravimo servis koji će prepoznavati uploadovan font. Nešto
slično kao ovde: http://www.myfonts.com/WhatTheFont/

Da bi odgovorili da li smo spremni tako nešto da napravimo, trebali bi prvo probati proof of concept rešenje, da vidimo kako se to može napraviti. Po meni ništa prirodnije nego naći delove free softwarea, pokušati ih složiti u jednu celinu i videti kako se ponaša. Probajte pisati ovakav program od početka, pa da vidimo ko će biti brži.

---

Ima takvih primera još, ali vec sam sam sebi dosadan. Da zaključim: ne živimo samo od GPLa, ali free software utiče jako na ono što radimo.

Pošto je ovo Advocacy, već vidim da ćete početi pljuvati i hvatati se za svako moje slovo, svaki znak interpunkcije. Slobodno, neću se ljutiti, a niti promeniti stav da free software može biti koristan. Meni svakako jeste.

Pre nego što počne pljuvačina, da uzvratim kontrapitanjem: navedite mi konkretne slučajeve kada je vama GPL naštetio, kada vam je GPL direktno ugrozio da ne možete da kupite hleb, da platite stanarinu, ili novi iPod?

Ako vam nije naštetio, što toliko pljujete po njemu?

@degojs: nisam ja ni u jednom trenutku rekao da je Linux super user friendly i da ako neko ne zna nista, sve mu je jedno da li krece od windows-a ili linux-a. Druga stvar koju sam hteo da kazem je to da cinjenica da ne radim sve u linux-u nije neka krucijalna falinka istog, nego nedostatak programa. To definitivno jeste veliki problem, ali nije u linuxu nesto sjebano pa da ne moze da pokrene dobar sound editor. Kad (zli jezici bi rekli i "ako") bude bilo vise programa za linux (open ili closed) opet ce se svesti na pitanje ko gde vise voli da radi. Meni je razumljivo zasto neko hoce da koristi Windows, ali mi je isto tako razumljivo zasto ja koristim Linux: miliji mi je jedan xxy.conf fajl nego 10 wizard-a.

---

Dakle, ti koristiš linux zato jer su ti milije konfiguracijske datoteke....zanimiljivo.

Ovo je vjerojatno naj****** argument koji sam u životu čuo.

Eno imaš win 3.x - tamo ti je svaki program koristio .ini datoteke, pošto je merge win95 shella u NT seriju dušao tek sa NT 4.0 (pa se onda počeo masovno koristit registry za spremanje postavki..) Zašto ne koristiš windoze 3.11?



_{[Ovu poruku je menjao Sundance dana 05.06.2005. u 15:56 GMT+1]}

A ja mislio da je glavni faktor pri zapošljavanju znanje koje pokažeš. Funny me. Da pošaljem RMS-u radnu knjižicu pa da mi u nju zapiše "sudjelovao u razvoju libkuracpalac-0.123-alpha-beta-gama-delta" ? :)

Dakle onaj tko nije sudjelovao u GPL projektima ima puno manju šansu da nešto nauči ili se istakne. Mo'š si mislit.



Dakle dolazimo do paradoksa - baš ga briga za afirmaciju, pare su te koje su bitne.



Bezbroj formata = nijedan format. Džaba sve ako to ne počne koristiti kritična masa. A to linux nije.



Eno ih na polici skupa sa dinketovim priručnicima za 8-bitne asemblere :>

Ako mogu učesnici ove teme da odgovore na sledeću hipotetičku, a većini i nekada/trenutno/buduće stvarnu situaciju:

Na fakultetu slušate predavanja iz određenog predmeta. Za taj predmet postoji dosta literature, od koje je predavač jednu određenu knjigu posebno preporučio, i rekao da će uglavnom raditi po njoj. Pored pričanja, predavač i piše dosta po tabli.

1) Da li ćete hvatati beleške, i zašto?

3) Da li ćete dati svoje beleške onome ko vam ih zatraži (radi kopiranja)? Ako da, svakome ili samo onima koji ispunjavaju neki uslov (pretpostaviti da je gubljenje/nevraćanje/kasno vraćanje beleški u svakom slučaju isključeno)?

Nisam mislio tu samo na zapošljavanje, nego i na nalaženje novih poslova, partnera i slično. A postoji mnogo napredniji metodi za to od pokazivanja radne knjižice, recimo video conference da se predstaviš i da kažeš svoje mišljenje o projektu u kojem misliš da učestvuješ, i šta si radio do sada. Nije ugodno, veruj mi. Pretpostavljam kada ovako osiono odgovaraš da imaš iskustva u zapošljavanju. Na koliko si projekata radio do sada?

Upravo suprotno. Čovek se žalio kako nema dovoljno afirmacije.

Ovo stvarno ne razumem. Šta smeta tome da mplayer zna da prikaže skoro svaki format koji skineš, ili da gphoto posrče slike sa bilo kojeg digitalnog fotoaparata?

cuj zi::, niko ne spori da je OS software koristan, ako nista drugo - kao konkurencija komercijalnom koji mora da napreduje da bi opstao, ali ono sto iritira jeste generalni GPL policy koji tera ljude/kompanije da otvori kod kada im to apsolutno nije u interesu. naime, da se meni pojavi neki RMS borg na vratima i pocne da me masira i nabedjuje kako bi kod koji prodajem trebalo otvoriti, verovatno bih ga odvalio motkom u glavu (u duhu unix koan-a - upon waking up, student was enlightened). thing is, mene GPL i OS ne ugrozavaju, ali me generalno iritiraju 3 stava:

1) GPL sw je bolji od proprietary koda, posto je on otvoren i na njemu radi 1000000 ljudi (jel?)
2) GPL je "slobodni software"
3) od GPL sw-a bi mogla ziveti svaka mala sw kompanija pruzajuci support (a ispostavlja se da od GPL "slobodnog" koda najbolje zive velike kompanije prodajuci tudje radne sate)

Mogu da skontam GPL u kontekstu samo-promocije (mada meni i velikom broju drugih programera tako nesto nije zatrebalo), mogu da ga skontam u kontekstu razvoja pri univerzitetima (mada je gro kvalitetnog koda zapravo closed-source i razvija se za industriju), etc. ali ne mogu da shvatim ekonomski model u kojoj veliki broj malih kompanija i pojedinaca zivi od GPL koda.

---

Hajde, caboom, da se ne ponavljam... Onaj ko se odlučio za GPL, već je odlučio (svojevoljno) da otvori kod. Čemu izvrtanje teza? Ako ne želiš otvarati kod, nemoj koristiti GPL.

---

oaaaj... not now, pogledaj prvi post na temi i izguglaj richard stallman i the kompany pricicu pa onda mozemo da nastavimo diskusiju, mada mi se generalno cini prilicno besmislenom.

---

A brain-washovani borgici koji kazu "XXXX is a bad software, I won't use it because it is not open" - kao sto se moze videti na svakoj diskusiji o komercijalnom Linux softveru - cak i da je besplatan, kao npr. Adobe Acrobat Reader.

RMS-ova propaganda stvara novu generaciju anti-potrosaca koji ocekuju da nesto ne samo da treba da bude dzabe, nego i sama prednost tog softvera nad konkurencijom mora biti anulirana otvaranjem koda - inace je softver "los" i "treba ga izbegavati", i svime time efektivno unistavajuci svaku mogucnost za konkurenciju i razvoj.

Pogledaj uostalom svaku diskusiju na slahsdotu (pa i ovde) kad se pojavi neki Linux softver koji ne upada u taj klise - dakle, oni ispiraju mozak potrosacima ubedjujuci ih da nesto treba da bude liseno svake mogucnosti za naplatu, i nekako su bas najglasniji po tim Linux-related sajtovima.

Ti isti potrosaci nemaju taj problem, oni mogu da koriste taj linux ali da ih niko ne napada zasto ne namestaju mreze za dzabe, ili odrzavaju IT sisteme za pohvalu sefa kako su pravi gurui.

Zamisli da ja tebe napadam zasto ne radis volonterski i implementiras IT infrastrukturu svakom - nisi otvoren vec svoje znanje dajes samo za pare :-)

---

@caboom, @ivane, mislim da je moj post kompatibilan sa vašim. Ni ja ne volim ekstremizam bilo koje vrste. Ja sam hteo da pokažem da dostupan source može biti komotan i koristan u dosta slučajeva.

Ni ja baš ne volim GPL, bolji mi je LPGL. Kada je free, neka bude stvarno free :) Što se tiče licenci, najmanje mi se sviđa shareware.

Nisam primetio da je slashdot toliko napadački raspoložen u zadnje vreme. Valjda zato što se više obazirem na funny komentare koji stvarno znaju biti lucidni i smešni.

Inače, vama je RMS baš baš toliko odvratan?

Pa RMS ko RMS, nemam misljenje o njemu ;-) Ali misljenje o njegovim idejama i te kako imam - cenim da je on "malo" preterao u svojim stavovima i presao iz tehnike u cistu politiku.

GPL, ko GPL - sluzi svrsi kako tako - i dobro je sto postoji kao alternativa i mogucnost nekom da brzo uradi proof of concept i sl... medjutim, problem je sto postoji dosta ljudi iz tog tabora, koji su na zalost najglasniji - i koji GPL smatraju za nesto drugo.

---

Da dodam samo još jedan primer. Pre XYZ meseci čitam ti ja novosti na nekom sajtu i vidim link ka NewsForge članku koji se tiče OSS-a. OK, kliknem ti ja i krenem polako da čitam. O čemu se radilo u članku?? Pa autor je pravdao svoje korišćenje Macromedia Flash plug-in-a za Firefox (ili Mozillu, ne sećam se tačno). Kada sam skapirao šta piše morao sam da uzviknem "WTF?!?!?!". Nisam mogao da verujem da neko pravda, i to javno, svoje korišćenje "ne-slobodnog" softvera iako je taj softver jedini koji postoji trenutno (koliko znam, tek nedavno je RMS pokrenup inicijativu da se napravi GPL verzija Flash plug-in-a) ili ako mu on jedini završava posao. I još na kraju izvodi pouku da je OK koristiti i ne-GPL softver ako ti on završava posao.

Mislim da to nije nikakva sloboda. Naprotiv, ja sam nekako mislio da je normalno da koristim onaj softver koji mi omogućava da završim posao na način koji se meni sviđa, bio on GPL, LGPL, BSD, komercijalni ili freeware. Nebitno je. Dakle zi, slažem se i sa tobom i sa Ivanom i sa caboom-om. GPL ima svoje mesto kao i sve drugo na ovom svetu.

P.S.: Mislim da je ta priča oko memorije i GUI-a strašno izlizana. Memorija i grafika su trenutno strašno jeftini i ne vidim zašto ne koristiti alate koji ti pomažu da završiš neki posao brže. My 2c.

Pa to je ta suludost - evo i na ES-u je neko rekao da nece da koristi Adobe Acrobat plug-in koji savrseno radi posao na Linuxu jer nije "slobodan" (iako je dzabe) - znaci imas alat, on sljaka dobro... dzabe je.. al ti neces da ga koristis jer nije po RMS protokolu :)

A da stvar bude smesnija, onda se prica nastavila kako da nateraju "slobodni" softver da radi kako treba - a problemi su bili razni, od ne-prikazivanja slova 'Z' (da, super softver - sloboda i tako to, al ne prikazuje jedno slovo) do toga da ti treba neki script i modifikovanje low-level komponenti sistema da bi ti... skrol dugme na misu zapravo skrolovalo tekst :-) I obavezna pitanja "a, koji kernel koristis? Sa mojim 2.x.n.y.354.z to radi savrseno, a proveri i X script u /dev/znhj/qrt/bljzg.xmx da li ima sekciju [blablabla]" ...

A RMS za koriscenje "ne slobodnog" (SIC!) softvera kaze:

http://www.gnu.org/gnu/thegnuproject.html



Dakle, pomaganjem programerima koji rade komercijalni softver (kupovinom, jel) i korektnim placanjem njihovog rada ti zapravo pravis losu stvar - proprietary softver postaje bolji (zamisli, ljudi mogu da kupe pizzu u restoranu od toga sto rade) i moze i druge da navede na zamku da koriste isti softver....

Znaci kvalitet i placanje ljudi za rad su sekundarne stvari - ali je "sloboda" (i ne placanje ljudi za svoj posao) prva stvar.

I onda mi neko kaze da GNU nije politika i ispiranje mozga.

---

@ Ivan:
Ja sam bio taj koji nije htio Big Bad Acrobat Reader, tamo gdje se govorilo o 5. broju časopisa GNUzilla. Vidjećeš i smajli pored toga.
Kao razlog protivljenja, naveo sam da mi se Acrobat Reader pokazao nekompatibilan sam sa sobom, pa mi se zbog toga ne sviđa. Imao sam neke dokumente koje je AR 4 prikazivao bez problema, a AR 5 nije. Kod AR 5 mi takođe smeta ona prewiev prilikom štampanja. Takođe, na temi sam rekao da ni AR ne radi posao (nije do AR, već do njihovog dokumenta).
Pošto GNUzillu čitaju korisnici linuksa, tražio sam da prilagode format fajla većini PDF čitača koji dolaze uz linux.
Ako se sjećaš, kada se pročulo da je Ahead izbacio verziju Nera za Linux, ja sam bio na strani onih koji su rekli da je dobro vidjeti više takvih poteza, i da je potrebno što više komercijalnog softvera za linuks, jer to popularizuje linuks.

---

To je jako lepo. Ozbiljan sam. Kada sam video vest o Nero-u na Linuxu na OSNews, gro komentara je bilo u fazonu da je to glup i nepotreban potez jer postoji *insert your favorite cd roast app here*.

Ako ti Adobe Acrobat Reader ne radi posao OK je menjati ga nečim što ti radi posao. Ja sam samo dao primer da je jedan čovek javno napravio priču o tome kako je OK koristiti Flash plug-in iako on nije "slobodan". Takav stav mi je i dan-danas jako čudan. Opet kažem: valjda sloboda podrazumeva mogućnsot da radiš šta god želiš (dok god to ne smeta drugim ljudima). Pod to spada i razvoj "komercijalnog" i "neslobodnog" softvera.

Inače, ako je to RMS rekao što si naveo Ivane, kako se bre onda na Linuxu koristi nVidia drajver???? On nije OSS koliko ja znam.

Pa koristi se na Linuxima, ali nije RMS/FSF Approved ;-)

To jest - GNU klan ce doveka kukati kako nVidia predstavlja losu kompaniju, i kako treba korititi iskljucivo GPL-ovane video drajvere, inace neces imati slobodnu graficku karticu ;-)

---