Šta su, kako nastaju i po čemu se stepenuju uragani - Čemu služi Safir-Simpsonova skala - Statistike

Sezona uragana traje od 1. juna do 30. novembra i zahvata južni Atlantik, pojas Karipskog mora i Meksičkog zaliva i istočni Pacifik.
.
Svake godine se u proseku 10 tropskih oluja "rodi" u sezoni uragana, a uglavnom svake treće godine se ustreme ka SAD, odnoseći u proseku 50 do 100 ljudskih života i izazivajući materijalnu štetu. Takvih uragana je u proseku pet u takvoj godini, dok su najmanje dva izuzetno jaka, piše na sajtu američkog Nacionalnog centra za uragane (http://www.nhc.noaa.gov/).
Uragan je snažan tropski ciklon, identičan olujnom ciklonu u severnoj hemisferi Zemlje. U osnovnoj gradaciji su to - tropska depresija, tropska oluja i uragan.

Uragani su najjačeg intenziteta u avgustu i u septembru, dok se tokom cele godine javljaju u predelu zapadnog Pacifika. Da bi uragan nastao potrebni su - topao okean, vlaga i blagi vetar koji, "smešani zajedno", stvaraju velike uraganske spirale, "pijavice". U centru "pijavice" se nalazi relativno miran deo koji se naziva "oko", obično širine od 33 do 49 kilometara, dok oluja koju stvara može da se prostire na oko 640 kilometara.

Najveća aktivnost se dešava u oblasti odmah oko "oka", koja se naziva "očni zid". Sa vrha "očnog zida" se veći deo vazduha izduvava napolje, čime se izaziva kretanje i "usisavanje" naviše. Međutim, jedan deo vazduha se uduvava unutar i prolazi kroz "oko", stvarajući mirnu oblast unutar "oka", bez oblaka. Uraganski vetrovi u severnoj hemisferi Zemljine kugle se kreću u suprotnom smeru od kazaljke na satu oko "oka", dok se uragani na južnoj hemisferi kreću u smeru kazaljke.

Na zapadnom Pacifiku nazivaju se - tajfuni, a u Indijskom okeanu -cikloni.


Uragan najavljuju tamni oblaci i pojačana aktivnost vetrova. Kada se uragan približi kopnu, može da donese tropske kiše, jake vetrove i olujne talase. Na otvorenom moru može da traje i do dve sedmice. Intenzitet uragana se meri Safir-Simpsonovom skalom. Jačina uragana po toj skali je od 1 do 5, a jedna od kategorija tog stepenovanja je jačina vetra. Skalu koriste meteoroloske i specijalne službe da upozore građanstvo.

Čim olujni vetar dobije brzinu oko 120 kilometara na čas, građanstvo se upozorava na moguću pojavu uragana, a kada nastane "pijavica"- ta pojava dobija ime, muško ili žensko, prema šest postojećih međunarodnih uporednih skala.

Uragani 1. kategorije razvijaju jačinu vetra od oko 120 do 153 kilometra na čas i ne prave neku veću štetu čvrstim građevinama, ali uzrokuju manje poplave. Mogu da nanesu štetu samo neprivezanim kamp-kućama i drveću.

Uragani 2. kategorije, sa jačinom vetrova od 154 do 177 kilometara na čas, mogu da oštete krovove, vrata i prozore, kao i rastinje, a priobalsko i niže zemljište može da bude poplavljeno dva do četiri časa pre stizanja centra uragana.

Uragani 3. kategorija imaju jačinu vetra od 178 do 209 kilometara na čas i nanose strukturalne štete malim naseljima, posebno zbog poplava, tako da je često neophodna evakuacija stanovništva.

Uragani 4. kategorije imaju jačinu vetra od 210 do 249 kilometara na čas. Nose krovove kuća, prave veće erozije na plažama, uništavaju kuće u blizini obale, nose kamp-prikolice, izazivaju poplave. Stoga je neophodno da se stanovništvo iseli iz oblasti najmanje na 10 kilometara udaljenosti.

Vetrovi jači od 249 kilometara na čas spadaju u uragane 5. kategorije, koji mogu da odnesu krovove na većim stambenim objektima i industrijskim pogonima, a manje kuće mogu da budu totalno oduvane. Izazivaju i poplave. U takvim slučajevima se preduzimaju masovne evakuacije stanovništa na udaljenost od osam do 16 kilometara od obale.

Kako se može pročitati na Internetu, u prošlom veku je američkim pojasom besnelo pet uragana 5. kategorije i 14 iz 4. kategorije, prema Safir-Simpsonovoj skali.

http://www.fema.gov/hazards/hurricanes/


p.s.
http://www.guardian.co.uk/uslatest/story/0,1282,-5240132,00.html
(15 Costliest Hurricanes or Tropical Storms)

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 04.09.2005. u 23:02 GMT+1]}

---

Najsmrtonosniji uragan do sada "Katrina", koji je izazvao jednu od najvećih američkih katastrofa posledica je nekoliko uzastopnih eksplozija na Suncu koje su se desile 22. i 23. avgusta tvrdi Milan Stevančević, inženjer telekomunikacija i čovek koji je svoj život posvetio posmatranju promena na Suncu

Scenario na Suncu pokazuje apsolutnu korelaciju sa dešavanjima na Zemlji. Tri izuzetno snažne eksplozije desile su se iz snažnog vulkana na Suncu 22. i 23. avgusta. Vulkan je bio okrenut ka Zemlji, iz njega je ka Zemlji bila usmerena najjača elektronska struja, jačine od oko deset miliona čestica po metru kvadratnom. Odmah zatim, Zemlju je zapljusnuo protonski i elektronski vetar sa Sunca. Inicijalna kapisla za stvaranje "Katrine" bila je treća eksplozija koja je zajedno sa ovom strujom, 23. avgusta u 21 sat, stvorila inicijalnu tropsku oluju.

Ta tropska oluja, pojačavala je svoju snagu nukleonskom strujom. Usled velike struje oko oblaka, stvorio se magnetni zid koji nije dozvoljavao da se vrtložni vetar raspadne. Dok god je bilo struje, vrtložni vetar se vrteo u njoj, u tom magnetnom loncu. Smanjenjem struje, smanjila se i "Katrina". Na satelitskim snimcima vidi se kako je vulkan bio okrenut ka Floridi, tačnije jugoistočno od nje, gde je "Katrina" i nastala. Vrtložni vetar je baš na mestu ka kom je Sunce bilo direktno usmereno.



Stevančević napominje da je Sunce bilo mnogo nemirno još krajem jula. Od 28. jula do 7. avgusta desile su se 32 eksplozije, od čega je osam bilo katastrofalnih, a od 21. avgusta do sada 17 eksplozija, od toga četiri veoma snažne. Sunce je sada strahovito nemirno i to je zvezda kakvu, posle toliko godina posmatranja, ne poznajem. Nekada je bilo moguće predvideti njegove aktivnosti, a sada je to neizvodljivo. Sada se desi bar jedna veća eksplozija u 15 dana, a prošle godine je to bilo maksimalno jednom mesečno. Sunce ima ciklus aktivnosti, a ovaj proces trebalo bi da se završi iduće godine.

Cela zemaljska kugla je uzdrmana i katastrofalne posledice na njoj, poplave, požari, uragani počeli su da se dešavaju posle 21. januara, kada se na Suncu desila jedna od najvećih eksplozija.Tada je probijeno magnetno polje i ono ni do danas nije zalečeno. Svaki prodor Sunčevog vetra kroz ranu tog magnetnog polja ostavlja posledice na Zemlji. Zemlja jednostavno kao da nema rešenje za odbranu od energije sa Sunca. Do januarske eksplozije te energije su bile normalno odbijane. Strahovita sunčeva energija razlog je tegoba i kod ljudi proteklih dana. Ukoliko ste se do juče osećali malaksali ili ste osećali da vam celo telo treperi, to je sve zbog sunčeve energije koja je počela da slabi od juče.

D. Stanimirović

p.s.
Computer models predicted disaster -> Link1, Link2

p.p.s
http://hosted.ap.org/specials/neworleanssatellite/index.html

A Chronology of Hurricane Katrina -> Link

http://hurricane.atmos.colostate.edu

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 04.09.2005. u 22:38 GMT+1]}

---

Razorna moć uragana "Katrina" (ovih dana u Beogradu poznatog i kao Al-Katrina) ponovo je pokazala kako mi ljudi funkcionišemo, i pokrenula debatu o uticaju zagađenja i globalnog zagrevanja na sve ekstremnije atmosferske pojave na Zemlji. Javnost je i pre "Katrine" bila upoznata sa naučnim studijama koje su pokazivale analogiju između porasta prosečne temperature i prosečne jačine uragana u poslednjih nekoliko decenija. Znalo se i da će trenutna faza uragana koja zahvata Meksički zaliv potrajati sledećih dvadeset godina, ali to nikako nije povezivano sa zagađivanjem i zagrevanjem, već sa prirodnim uraganskim ciklusima koji se periodično smenjuju bez obzira na promene koje je izazvao čovek.

Keri Emanuel, klimatolog sa Univerziteta MIT, neposredno pre "Katrine", u časopisu Nejčr pisao je da su se snaga i trajanje velikih oluja u Atlantiku i Pacifiku povećali za neverovatnih 50 odsto u poslednjih 30 godina, u toku kojih je globalna temperatura porasla za oko jedan stepen, a atmosfera postala mnogo zagađenija ugljen-dioksidom i drugim jedinjenjima koja akumuliraju toplotu.

Uragani, inače, nastaju u toku nekoliko dana iznad ogromnih površina tople vode na okeanskoj pučini. Kako se oluja okreće, tako izvlači toplotu iz mora i koristi je kao svoje pogonsko gorivo. U zavisnosti od toplote vode i količine tople vode je i snaga oluje i mogućnost da se ona pretvori u uragan. Velike oluje, kakva je u početku bila i "Katrina", zahtevaju temperaturu površine morske vode od oko 26 stepeni. Ako se uzme u obzir da je opšte prihvaćena činjenica da povećanje globalne temperature atmosfere sporo, ali sigurno, utiče na povećanje temperature morske vode, nije teško pogoditi kako ljudi povezuju snagu uragana sa globalnim zagrevanjem. U stvari, stvar izgleda prilično jasno, zar ne?

Glas J.

p.s.
Katrina should be a lesson to US on Global Warming -> http://service.spiegel.de/cach...national/0,1518,372179,00.html

Google i Katrina
http://www.google.com/katrina.html

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 15.09.2005. u 13:30 GMT+1]}

---

How To: Build a Tornado Machine

Extremely detailed instructions for building your very own tornado machine. "The tornado machine is a vertical cylindrical box of about one meter high (3 to 4 ft) with a front opening. Air is rotating and rising in the machine, and with the means of a fine water mist a tornado vortex will form."

* * *

Build a tornado in your room -> http://www.wsst.org/labtable.asp?newsID=139



_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 01.05.2006. u 23:41 GMT+1]}

---

Naučnik sa Državnog univerziteta Floride Džejms Elsner utvrdio je da postoji direktna veza između klimatskih promena i jačine uragana i prognozirao da će se šteta koju nanose uragani povećavati sa povećanjem temperature na našoj planeti. Elsner je želeo da odgovori na pitanje koje je izvor ostrašćenih rasprava u naučnim krugovima - da li atmosfera utiče na okean ili okean uriče na atmosferu? Odgovor na ovo pitanje veoma je važan za osiguravajuće kompanije, urbaniste, ali i za 50 miliona Amerikanaca koji žive na obalama Atlantika, izloženi uraganima i na milione drugih ljudi u Meksuku, Srednjoj Americi i na Karibima, preneo je Rojters. Elsner je analizirao bazu meteoroloških podataka za poslednjih 135 godina kako bi utvrdio vezu između temperature površine Atlantika i vazdušne temperature pri površini i uporedio ih sa podacima o jačini uragana.

On je utvdio da se za predviđanje temperature površine vode u sezoni uragana - između juna i novembra - mogu koristiti prosečne temperature vazduha, ali ne i obrnuto. "Izgleda da se prvo zagreva vazduh, tek onda more", izjavio je Elsner i dodao da će šteta koju nanose uragani povećavati sa povećanjem svetskih temperatura. Uragani na Atlantiku crpe energiju iz toplih voda Atlantskog okeana, Meksičkog zaliva i Karipskog mora. Tokom prošle sezone uragana zabeleženo je rekordnih 28 tropskih oluja, čime je namašen prethodni rekord od 21 oluje zabeležen 1933. godine. Četiri uragana prošle sezone bila su kategorije pet, najviše kategorije po Safir-Simpsonovoj skali. Jedan od njih - Vilma bio je najjači uragan ikada zabeležen. Prošle sezone priobalska područja Atlantika pogodio je i uragan Katrina, koji je odneo više od 1.300 života i naneo materijalnu štetu od 80 milijardi dolara u Nju Orleansu i drugim delovima američkog zaliva.

Naučnici koji se bave uraganima su podeljeni. Mnogi smatraju da je svet pre 10-ak godina ušao u period pojačane uraganske aktivnosti koji će trajati 25 do 40 godina. Neki smatraju da je pojačana uraganska aktivnost rezultat prirodnog variranja površinskih temperatura vode, takozvane Atlantske višedecenijske oscilacije. Sve veći broj istraživača smatra da globalno zagrevanje - za koje je odgovoran čovek, odnosno emisije gasova sa efektom staklene bašte iz automobila i fabrika - povećava temperaturu površine vode i da je uzrok povećanja snage uragana. Elsner se nije izjasnio o ljudskoj odgovornosti za zagrevanje okeana, ali je saopštio je samo želeo da ispita vezu ismeđu klimatskih promena i jačine uragana.

tanjug

---

Tri tajfuna su pogodila Aziju za samo nedelju dana, za to vreme sever kontinenta je zahvaćen nezapamćenim vrućinama, dok će suša prepoloviti prinose žitarica u Australiji. Da li su to znači da se zlokobne procene stručnjaka o globalnom zagrevanju dešavaju pred našim očima, ili je još rano za crne zaključke? I dok naučnici kažu da ima znakova da će povećanje ispuštanja štetnih gasova u atmosferu, kao što je ugljendioksid, dovesti do sve češćih i snažnijih tajfuna, velikih vrućina i dugotrajnih suša u budućnosti, niko još sa sigurnošću ne može da kaže da je to već postala i naša svakodnevnica.

Ipak, svi se slažu da bi Azija, stanište polovine od 6,3 milijarde stanovnika Zemlje, mogla biti teško pogođena vremenskim promenama koje izazivaju povećanje nivoa mora, topljenje glečera, suše, poplave, eroziju plodnog zemljišta i stvaranje pustinja. Nedostatak podataka iz prošlosti o učestalosti i snazi pređašnjih oluja otežava naučnicima da procene koliko se brzo menjaju vremenski uslovi u svetu. Direktor tajvanskog centra za istraživanje promena u prirodi Liu Šau-čen izjavio je agenciji AP da se obično određeni klimatski događaji ne povezuju sa globalnim promenama samo zato što se takvi vremenski fenomeni dešavaju svake godine.

”I dok je broj tajfuna u regionu Istočne Azije ostao relativno konstantan u poslednjih 50 godina, njihova snaga od četvrte i pete kategorije oluja, najsnažnijih vetrova koji izazivaju najveće štete, je povećana u poslednje vreme”, ukazao je Liu. Prošle nedelje Kinu je pogodio najjači tajfun u poslednjih pola veka i za sobom stavio preko 300 mrtvih ili nestalih, hiljadu potpljenih brodića i na desetine hiljada srušenih kuća. Istovremeno dva snažna tajfuna su protutnjala pored Tajvana i Japana. Liu kaže da "očekuje da će tajfuni bivati sve gori i učestaliji, ali da je to postepena promena, a ne izuzetan događaj".

Pre dve nedelje šef Nacionalnog centra za uragane na Floridi uveravao je predsednika Džordža Buša da nema sigurnih podataka koji bi pouzdano povezali seriju razornih oluja proteklih godina, kao što je bio uragan Katrin, sa globanim otopljavanjem. Međutim, drugi stručnjaci, među kojima su i članovi nekoliko grupa za zaštitu okoline, tvrde da istraživanja pokazuju da povećanje temperature površine mora, izazvano globalnim zagrevanjem, dovodi do stvaranja sve snažnijih olujnih vetrova. Menadžer organizacije Grinpis u Kini Jang Ailun upozorava da naučnici moraju da budu obazrivi i veoma precizni kada tvrde da su ekstremne vremenske pojave povezane sa klimatskim promenama.

"Ono što mi sada možemo videti je učestalost i koliko su snažni (tajfuni), što se definitivno povećava tokom vremena", kaže Jang. Meteorolozi u Kini takođe vide trenutne vremenske promene kao dokaz o posledicama globalnog zagrevanja u toj zemlji koja je, posle SAD, drugi najveći proizvodač štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. "Zagrevanje Kine, kao deo globalnog zagrevanja, direktno je dovelo do sve toplijih zima i velikih letnjim vrućinama, koje će biti sve češće", kaže Žen Guoju istraživač u Nacionalnom meteorološkom centru. Ove godine je, naveo je on, 90 odsto teritorije Kine iskusilo temperature više od normalnih, sa jugozapadnim Sečuanom gde je zabeležena najteža suša u poslednju 50 godina.

Državni mediji su preneli da je 17 miliona ljudi u tom regionu zbog suše ostalo bez vode za piće, dok je 17,6 miliona hektara obradivog zemljišta pogođeno izostankom kiše od aprila meseca, što je 21 odsto više nego prošle godine. Meteorolozi u Australiji, koji svake godine beleže naizmenične udare ciklona i suša sa velikim štetama u poljoprivredi, kažu da je teško zaključiti da li su vremenske pojave postale surovije, jer se pouzdana statistika u zemlji vodi tek od 1960. godine. Australiju je od početka ovog veka pogodila serija suša od kojih je ona iz 2002-2003. bila najgora u poslednjih 100 godina i uništila gro useva. Meteorolozi, međutim, upozoravaju da ne treba brzati sa zaključima, kao u pogledu učestalosti tropskih oluje, pošto su mnoge pre pojave satelita ostajale nezabeležene i nije se za njih znalo ukoliko opustošile neku naseljenu oblast.

Ipak, činjenica je da je Zapadni Pacifik već iskusio više tajfuna nego bilo koji drugi deo sveta. Stručnaci zato strahuju da će Azija biti sve češće žrtva učestalijih i snažnijih oluja. Pritom neke zemlje, kao što su Japan , Južna Koreja i Tajvan, mogu da obezbede bolju zaštitu dok će delovi kontinenta oko Bengalskog zaliva trpeti velike štete. Indija i Bangladeš će morati da naprave planove za preseljenje miliona stanovnika zbog porasta nivoa mora jer, kako upozoravaju stručnjaci, oko 15 odsto teritorije Bangladeša će biti pod vodom ukoliko nivo mora poraste za jedan metar u ovom veku. Zbog podizanja nivoa mora ugroženi su takođe i Japan, Vijetnam, Tajland, Indonezija, Kambodža i Kina, upozoravaju stručnjaci Svetske banke.

megafonija

---