BANE ANDJELIC na ES-u !!!

Izvinjavam se zbog odsutnosti sa foruma, ali mislim da ce i u buduce to vise biti pravilo nego izuzetak. Jednostavno nemam vremena. Ali pokusacu s vremena na vreme da se ukljucim i odgovorim na ona pitanja na koja mogu.

1. MS vs OpenSource.

A) Vlada koristi MS iskljucivo kao Office aplikaciju i kao Front End.
B) sve vitalne datoteke se nalaze na UNIX/Linux ili mainframe sistemima i tamo ce ostati.
C) Ne postoje uslovi da se na desktopu nadje bilo sta drugo sem MS-a. Koliko SysAdmin bi trebalo da odrzava Unix/Linux sisteme na 30,000 PC-jeva? Koliko profesora i koliko casova obuke da se drzavni sluzbenici obuce za koriscenje? Itd. U ovom trenutku nama je skuplje da koristimo Open Source od MS-a.

U vezi sa ovim (komentari Ivana Tanasica) i da razjasnim da Vlada nije uzela samo MS za strateskog partnera. Isti status imaju IBM i Oracle, a u pregovorima smo sa SUN, Motorola i Cisco. Vlada se ugovorom ni sa jednom od ovih firmi nije obavezala da koristi njihov softver ili hardver. Cak naprotiv, u ugovorima eksplicitno pise da ce vlada po sopstvenom nahodjenju i po tehnoloskim zahtevima projekta biti slobodna da koristi sta god hoce. Takodje, svaki od ugovora garantuju Vladi mogucnost da isti ili slican sklope sa ma kim drugim - dakle nema nikakve ekskluzivnosti ni u kom pogledu.


2. Privatni .yu domejn.

YU TLD odrzava grupa entuzijasta, besplatno, vec deset godina, u svoje slobodno vreme. I ovako imaju posla preko glave - eksplozija firmi koje zele Internet domejn se i kod nas desila. Prilikom osnivanja Zavoda za informatiku i Internet predvidjeno je da odrzavanje YU TLD predje u zavod i da se onda omoguci ne samo da privatna lica imaju domejn, vec i da firme imaju vise od jednog domejna.


3. Telekom, Hiber i zakon.

Kao sto vec rekoh, Agencija (Zavod) se ne bavi telekomunikacijama vec informatikom i Internetom. Nadlezno je Ministarstvo za saobracaj i telekomunikacije (ministar Marija Raseta-Vukosavljevic). Osim toga, radna grupa koja pise zakon postavljena je davno pre mog dolaska.

4. Mobtel

Cene Mobtela jesu visoke, i spremili smo nekoliko paketa usluga koje ce omoguciti telefoniranje po nizoj tarifi. Nadam se da za dva meseca to krene.

Medjutim, treba uzeti u obzir da Mobtel ima daleko vecu pokrivenost i broj baznih stanica od konkurencije, a to kosta para i od necega mora da se finansira razvoj. U prethodnom periodu razvoj nije mogao da se finansira iz medjunarodnih kredita, vec samo od sopstvenog prihoda, pa je zato i tarifna politika bila takva. Korisnici u principu imaju isti izbor kao i na zapadu: jeftinu i losu ili skupu i dobru mrezu.

Dopune na ulici nisu crne i na njih je placen porez.


5. Udruzenje korisnika

Sve zavisi sta podrazumevate pod "korisnik". I Simpo je korisnik, i Mobtel, i Vojska, itd. Mozda bi trebalo napraviti udruzenje sa "poslovnom" clanarinom a "individualna" bi bila besplatna?

Pozdrav

Bane Andjelic

Dobro, ovo svi znamo - da je YU TLD odrzavan od strane entuzijasta, i da oni to rade bez nadoknade, i da oni imaju druge akademske obaveze i sve to -
ali da li se zna kada ce nadleznost TLD administracije preci u ruke neke organizacije koja ce ceo posao raditi na profesionalnom nivou?

---

Svaka iole ozbiljna organizaja ima potrebu za NOVCEM jer NOVAC je ono shto
joj je potrebno da bi radila, postojala i opstajala jer samo sa finansikom samostalnoshcu takva organizacija moze da stvarno zastupa interese korisnika
jer dok god bi zivela od ''donacija'' domacih provajdera ... shto je chisto lobiranje = gospodski izraz za MITO i KORUPCIJU ... nema shanse da bude u interesu korisnika jer je zavisna finansiski.

Mishljenja sam da bi i ''individualni'' tj. ''rezidencijalni'' korisnici trebalo kao i ''poslovni'' korisnici placaju clanarinu.
Naravno visina bi mogla da bude odnos 1:3 ili 1:5.

Parice koje bi se tako skupile, elem .. clanarina neka bude simbolichna (5 kinti za kucnog korisnika * 12 meseci = 60din... to svako moze da plati ko kaze da ne moze laze) ali je opet izvor para za udruzenje koje te parice moze da koristi naprimer za organizovanje tribina, savetovanja, okruglih stolova ...
Znachi netreba praviti situaciju da se cheka nechija MILOST da bi neshto moglo da
se uradi.

Kao i svaka organizacija, grupa ljudi sa jednom ili vishe manje ili vishe slichnih ideja, treba da ima svoje predstavnike.

Isti se biraju iz struke i to po vishe kriterijuma kao shto su licni uspeh, uspeshnost u poslu kojim se bavi, lichna reputacija medju kolegama, itd... mogu biti merila po
kojima bi se vrshila selekcija kandidata od kojih bi se posle formiralo administrativno telo od 3-5 (mozda 7 ili 10) ljudi a sve uz glasanje chlanstva.

Ljude koji rade po domacim ISP bi trebalo odma iskljuchiti iz izbora za tako neshto jer je tu sukob interesa neminovan.

Verujem da bi sa inicijalno pokretanje akcije nashlo 50-100 punoletnih chlanova koliko je chini mi se dovoljno da se registruje organizacija.

......
:) molim komentar...

Zar je toliko pravno i tehnički komplikovano prebaciti održavanje YU TLD Agenciji za razvoj inf i int. - makar to bilo i privremeno, dok se ova oblast ne reguliše zakonom? Imajući u vidu trenutno stanje u YU TLD (očajno) ovo je najmanje što bi Agencija mogla da uradi.



Potpuno ste u pravu, ali kako ste zamislili razvoj I & I bez telekomunikacione infrastrukture - možda treba svi da se bacimo na pisanje desktop aplikacija :)

posao od jednog nedeljnog poslepodneva .. mozda bi dan-dva bile trzavice...
pa nek budu i 7 dana .. :) .. u je ...

kao sto rekoh, kada bude osnovan i organizovan Zavod (kada se usvoji novi Zakon o ministarstvima, koji je trenutno u skupstini, pa onda jos 2 meseca)

da li to znaci i neko ubrzanje u protokolu i smanjeno favorizovanje (citati - veze) u dobijanju domena? vecina ljudi ovde moze da vam potvrdi izrazito dugo ili kratko cekanje od trenutka podnosenja zahteva (u zavisnosti koliko su bili dobri sa entuzijastima). mislim da zapravo tako nesto nije smelo ni da bude u rukama 'entuzijasta', tako nesto je moralo biti u rukama nadleznih institucija od samog pocetka, no dobro, bilo je to neko drugo vreme. postavlja se jos jedno pitanje, efikasnost administracije, odnosno da li bi moglo da se desi da situacija bude jos gora, posto nam je svima poznata legendarna efikasnost administracije.
ono sto mene brine je da li ce se nesto zaista promeniti, zato sto ljude obicno ne zanima procedura, vec rezultat, a rezultati doticne grupe entuzijasta bili su porazavajuci.

---

e-governement

Postovani g-dine Andjelicu,
Interesuje me da li postoji projekat e-governementa ili bar tender?
Ako ima da li je moguce videti ga i eventualno dati resenje, ponudu?

---

Ok, neke stvari su kao jasnije, ali sta onda ta Agencija za Razvoj Interneta treba da radi ?? Sta je njen primarni cilj ??
Da deli savete ISP-ovima kakve usluge da pruzaju ?
Prebacuje se vruc krompir ministarki ? Zar je opet taj sport u modi ?

---

Ova prica oko Zavoda za IT i Internet je po mom misljenju znacajna a nije bas razjasnjena u medijima.
Dacu zato sebi slobodu da na forum ekskluzivno postujem intervju koji mi je gospodin ministar Domazet dao u vezi osnivanja Zavoda.
Intervju ce inace biti objavljen cim se zavrsi autorizacija u paketu sa intervjuom gospodina Hibera u vezi zakona o TK u narednim brojevima COM-a.

U svojim izlaganjima na okruglom stolu u Novom Sadu i na nedavnoj odrzanom sastaku Udruzenja IPS ministar Domazet je najavio osnivanje Zavoda za IT i Internet. Zamolilii smo ga da nam da detaljniju informaciju

- Gospodine ministre najavljeno je da bi u najskorije vreme Internet u zemlji trebao da dodje pod vasu ingerenciju. Sta to konkretno znaci?
Onaj deo Interneta koji je vezan za informaticke tehnologije da. U delu telekomunikacija to je pod Ministarstvom za telekomunikacije tako da ce nasa dva ministarstva usko saradjivati. Kad se kaze Internet nisu to samo komunikacije i infrastruktura, to je i razvoj softvera, servisa itd. U tom delu ce ministarstvo kome sam na celu biti prevashodno nadlezno. Mi cemo formirati Zavod za informatiku i Internet sa odredjenim brojem strucnih ljudi koji ce tu raditi. Ministarstvo ce prema Vladi objedinjavati aktivnosti u vezi Interneta i informatike u Srbiji.

- Za razliku od Agencije za razvoj informatike i Interneta koja nema sredstva i ingerencije pa samim tim ni mogucnost da direktno utice na razvoj IT i Interneta u zemlji da li smatrate da ce se osnivanjem Zavoda moci bolje da uticete na tu sferu?
Agencija je ipak bila samo jedan organ Generalnog sekretarijata Vlade i nije imala upravnu nadleznost. Sad prakticno tu Agenciju selimo pod nadleznost Zavoda za IT i Internet odnosno pod nadleznost Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj a Ministarstvo ima svoje ingerencije. Mozemo da predlazemo zakone i mozemo da vrsimo nadzor. To sve Agencija do sad nije mogla da radi tako da cemo zajedno sa Zavodom imati mnogo jacu moc da realizujemo ono sto je potrebno da se realizuje.

- Nadam se da ce Zavod nastaviti projekte koji su zapoceti u Agenciji i da ce se pokrenuti i neki novi! Koji ce biti primarni?
Cekajte da prvo formiramo Zavod. Njegov direktor bice dosadasnji direktor Agencije za IT i Internet, gospodin Branislav Andjelic, koji ce biti u rangu pomocnika ministra tako da mi tek treba da sednemo i napravimo detaljan plan rada. U oblasti zakonodavstva imamo u fazi pripreme Zakon o elektronskom potpisu i poslovanju. U oblasi e-government imamo nekoliko prioritetnih projekata na kojima bi radili. Ne bi sad prejudicirao.

Postovanje
Miloje Sekulic

---

Postoji Plan razvoja informacionog sistema Republike (PRIS) koji je deo, odnosno osnova, programa e-Government. Ovaj plan je javan, objavljen u sluzbenom glasniku, a svake godine se donosi prorgam koji Vlada usvaja i objavljuje u sluzbenom glasniku. Ove godine, medjutim, taj program nije usvojen zbog nedostatka budzetskih sredstava, pa se pojedini elementi ostvaruju putem donacija.

Takodje postoji plan razvoja e-Government-a (upravo je izasla knjizica "e-Vlada" u izdanju Agencije za unapredjenje drzavne uprave) iz koga tek treba da proizadju projekti.

Dakle, ne postoji jedan projekat, vec niz projekata koji su u razlicitim fazama ostvarenja. Projekti se ostvaruju u raznim ministarstvima, a ne samo u Agenciji, tako da se mozda cini da oni nemaju veze jedan s drugim, ali su svi u stvari deo e-Government programa(na primer nedavni tenderi Uprave za zajednicke poslove, Policije, Statistike, Min.nauke, itd.).

Svaki projekat se iskljucivo dodeljuje javnim tenderom.

Mi pokusavamo da sve to stavimo na Web sajt Agencije, ali smo malo zastali zbog osnivanja Zavoda, da ne radimo sve dva puta.

Agencija je stratesko telo. Ona kreira politiku razvoja, pravi strategiju, predlaze nova organizaciona resenja, daje uputstva i misljenja, obezbedjuje jedinstvene standarde, prati sprovodjenje projekata, pregovara u ime Vlade, predstavlja zemlju u inostranstvu, itd.

U okviru ovoga ona svakako treba i da daje savete ISP-ovima kakve usluge da pruzaju, ne zato sto im je neki nadredjeni, vec zato sto joj je od interesa da se razvija brz, univerzalno pristupacan i jeftin Internet, dok je ISP-ovima cilj da naprave sto veci profit - ne zaboravite ISP nisu humanitarne organizacije vec biznisi.

Agencija je za "razvoj", dakle nema upravnu funkciju. Ne moze da donosi odluke sa zakonskom snagom i nema operativu za izvodjenje radova (ima samo 8 ljudi i ne upravlja IT sistemom). IT sistemom upravlja Uprava za zajednicke poslove republickih organa.

Sto se prebacivanja loptice tice, niko ne voli da mu se drugi mesa u posao. Ja sa Min.Rasetom odlicno saradjujem, ali nemam prava da govorim u njeno ime.

Situacija uvek moze da bude gora, ali se nadamo da nece. Kada bi smo pozurili sa prebacivanjem TLD administracije, svakako da bi bila gora. Treba obezbediti opremu, ustanoviti proceduru, zaposliti ljude, doneti nove pravilnike, malo se vezbati, obezbediti kontinuitet.

Ja uopste nemam nameru da zurim sa ovim poslom. Ako smo cekali 10 godina, dva meseca nista ne znace, posebno ako je moguca alternativa haos i potpuni prestanak rada.

A to zaposliti ljude jel ce biti neki konkurs or ...what?

---

Prvo, da pozdravim sve ucesnike ovoga foruma, jer se pojavljujem prvi put (danas sam se i registrovao).

I da pozdravim Gospodina Baneta Andjelica. Takodje bih sebi dozvolio da postavim neka pitanja (ukoliko ih budem imao) i da dam nekakve (moje) predloge za resenje mobilne infrastrukture u Srbiji.

Koliko se secam G-din Andjelic je pominjao prodaju Mobtela. Citiram:
> 4. Mislite na Mobtel. Na Telekom jos nismo krenuli. :))
> Pa u sustini, jednostavno. Cilj Vlade nije da gasi Mobtel vec da ga
> unapredjuje i onda za debele pare proda. U Vladi trenutno nema nikoga
> kvalifikovanijeg od mene da taj posao uradi, a da je pri tome jos i
> partijski neutralan, "bez putera na glavi".

Ovde imam sugestiju. Ocigledno je da se prodajom Mobtela obezbedjuju neke parice kojim bi se napunila drzavna (srpska) kasa, koja je, po mojoj proceni, trenutno podosta prazna, a parice su potrebne da bi se pokrenula razorena (bivsim ratovima i dugogodisnjim sankcijama) zaostala srpska privreda. Ocigledno je da su kupci neko ko je iz inostranstva (Vodafone, Siemens, Ericsson, Sprint...). Pominjem samo velike, jer sigurno da ima i sijaset malecnih mobilnih providera, koje traze sansu za "brze" parice.

Moja sugestija bi bila da se proda samo jedan deo Mobtel-a, ali barem dvojici stranih mobilnih providera. Recimo, kao primer: 15% Vodafone-u, a 15% Eriscsson-u, a ostatak da ostane u srpskom vlasnistvu). Pa da se tako organizovan Mobtel pusti par godina da ovo sve zazivi, i da se Mobtel na takav nacin i osavremeni (u zajednickim dogovorima sva tri vlasnika kroz uglavnom BOD - Board Of Directors Mobtela). Kada se dostigne kriticni momenat (kada Mobtel bude poslovao 4 uzastopna kvartala sa znacajnim dobitkom (izrazenim u EUR, ili $ US), da se podnese zahtev NYSE SEC za registraciju Mobtel-a na NYSE, kao firma koja ima znacajnu vrednost i ciste knjige. Da se uradi tzv. IPO (Initial Public Offering) i da se jos dodadnih 12% do 15% istera na NYSE preko nekog od poznatih brokera (Charles Schwabb ili neki slican). Na ovakav nacin bi tih 10-ak % odredjivali ukupnu vrednost Mobtel-a, a posredstvom 10Q i 10K izvestaja, koja je svaka firma na NYSE OBAVEZNA da izdaje (reference: EDGAR database).

Ovakav eksperimenat bi, ustvari, pokazao koliko smo mi, kao mala drzava, ekonomski slaba, sposobni da se prilagodimo diktatu moderne svetske ekonomije, ma koliko ovo sve sto ja pisem u ovom trenutku izgledalo nerealno.

U sledecem reply-u bih se osvrnuo na datacom mrezu Srbije.

---

Evo i sto se tice datacom mreze za Srbiju. Ista slika: koristim uglavnom iskustva USA (koliko razumem, G-din Andjelic je do detalja upoznat sa ovom problematikom).

BACKBONE:
~~~~~~~~~~
Dakle, moj predlog bi bio nesto vec vidjeno. Da se u par vecih gradova naprave metro ring-ovi (dakle, u pitanju su fiber ringovi, a tehnologija je DWDM (Dense Wavelength Division Multiplex), ili CWDM (Coarse Wavelength Division Multiplex)), i da se access sa interneta (a, mozda, takodje i sa stacionarne telefonije ???) omoguci na nodove takvih ringova. Jedan od vendora koji radi takve ring-ove je MFNX (Metromedia Fiber), koja, nazalost, je u finanskijskom kolapsu). U principu bi se ti ringovi spajali sa tzv. long haul fiber tehnologijom (LU, NT, CIEN, CORV su vendori istih).

Na taj nacin, pravljenjem takve infrastrukture, mi bismo samo jednim kopanjem napravili virtuelno infinite BW na principu dark fiber-a i dark conduita (ovde bi trebalo malo vise da objasnjavam sta su ovi termini). Napravili bi gigantski tehnoloski skok na najsavremeniju svetsku tehnologiiju.

Za pocetak, mozda bi Vlada Srbije mogla da smogne snage da finansira jedan takav pilot projekat u Beogradu (Belgrade metro ring), u saradnji sa sponzorima (Sisco naprimer).

ACCESS:
~~~~~~~
Posto je dosada jedino sto postoji dial up, trebalo bi razmisliti o uvodjenju vise access tehnologija, koje su poznate u svetu:
1. DSL
2. Cable Modem
3. Fixed Wireless
4. Extraterrestrial communication (posredstvom satelita).

Ocigledno je da solucije 3 i 4 otpadaju kao skupe i neprakticne. Posebno atraktivna je opcija 2, s tim da se nadje BAREM jedan provider koji ce moci da umrezi pola Beograda sa tzv. cable tehnologijom i da kroz cable protera TV.

Svakako, ovo sve zahteva temeljnu promenu postojecih i definiciju novih regulativa u srpskom zakonu. Ono sto jeste problem je da ovo sto sam napisao je prevelik zalogaj u jednom cugu...

I jedno pitanje za G-dina Andjelica: kakva je tehnologija projektovane alternativne infrastrukture za prenos podataka koja bi trebalo da resi problem telekomovog monopola? Da li je to jos uvek na nivou predloga, ili postoje neki detaljniji planovi?

---

da, naravno. Verovatno krajem juna, a mozda i pre. Zavisi od rebalansa budzeta. Zavod sada nema para, i mora da ceka da mu se dodeli budzet.

ja ne bih ulazio u opravdanost prodaje nasuprot opravdanosti zadrzavanja, ali bih samo da pomenem da je cena 1 milijarda dolara, a ne 50 miliona dolara.



to su javne informacije, objavljene u Sluzbenom glasniku Republike Srbije. Inace, mnoge informacije za koje se tvrdi da su nedostupne i tajne se tu objavljuju. Treba samo steci naviku i citati drzavne izvestaje i publikacije, a ne traziti odgovore u dnevnoj stampi.

Kompletan projekat je uradjen i predat Vladi na razmatranje. Sve dok je u fazi predloga, dok ga Vlada ne usvoji, ovaj projekat nije javan, ali mogu da kazem da se radi o 3 cevi, od kojih bi jedna bila uduvana sa kablom od 96 vlakana g.655. Oprema je 2.5GB i delimicno vec isporucena.

U sredu u 11 u rektoratu se pusta u test fazu veza Novi Sad - Beograd sa ovom opremom i optikom pozajmljenom od Telekoma.

Ukljucivanje Branislava Andjelica u rad ovog foruma nagnalo me da ga intervjuisem.
Zanimalo me zasto je pristao da dolazi na forum i odgovara na pitanja. Takodje sam gapitao za misljenje o ovom i uopste o forumima na Internetu kao i o primeni Interneta za komunikaciju Vlade i gradjana Srbije.
Kompletan intervju iz magazina COM od 28. maja prenosim u nastavku.

Ziveli ste u Kanadi i SAD. Da li je tamo uobicajeno da se osobe iz drzavne uprave obracaju gradjanima preko Interneta ili da cak imaju neku vrstu dijaloga sa njima ovim putem?
Svakako. Cak i predsednik SAD i premijer Kanade licno. U Engleskoj postoji zakon po kome drzavna uprava mora da odgovori na svaki dopis i zahtev gradjana u roku od 20 dana. Od kada su otvorili e-Government portal imaju desetine hiljada upita i na sve uredno odgovaraju. Morali su da zaposle stotine ljudi. Ko kaze da drzavna administracija bez papira smanjuje broj zaposlenih!

Koliki je po vasem misljenju znacaj diskusionih grupa na Internetu kao sto su Internodium i ES?
I jako veliki i dosta mali istovremeno. Zato sto su to sve ljudi koji vec veruju u informaticku buducnost i ne moraju se pridobijati za upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija. Ove grupe su prevashodno korisne u strucnijem delu rasprave, za utvrdjivanje tehnoloskog dela razvoja, ustanovljavanje standarda, proveru sopstvenog znanja kroz diskusije, itd. Na ovim grupama nema informaticki nepismenih ljudi. Bitno je uci u diskusiju sa direktorima preduzeca, eticarima, pravnicima, politicarima, domacicama, umetnicima, poljoprivrednicima, djacima koji nisu tehnicki nastrojeni. Moramo kroz dijalog objasniti sirokoj populaciji sta je to Informaticko drustvo, zasto je neminovnost, i onda, kroz diskusiju sa njima oblikovati onakvo Informaticko drustvo kakvo je nama primereno. Voleo bih da sa ovakvim ljudima diskutujem, ne samo ja, vec i ucesnici grupa kao sto su Internodium i ES, koji su avangarda Informatickog drustva. Ako avangarda ne pridobije sledbenike u siroj populaciji, sama nista nece moci da uradi za razvoj.

Iz kog razloga ste pristali da komunicirate sa Internet zajednicom putem foruma Elitesecurity?
Pa, zamolili su me. Ja u zivotu imam princip da kada nesto mogu, nikada ne kazem ne. Zasto ne bih usao u dijalog ako me to previse ne odvlaci od ostalog posla? Ucesnici ES su veoma tolerantni na moja retka pojavljivanja. Ja dodjem s vremena na vreme, procitam sta je sve bilo u medjuvremenu i zbirno odgovorim na pitanja na koja imam odgovor.

Ima li ovaj virtuelni dijalog znacaja za Vas, u smislu da saznate sta interesuje i sta muci stanovnike Cyber Srbije?
Kako da ne. Niko nije sam najpametniji. Kroz taj dijalog, kroz misljenja oprecna mojim, mnogo puta ispitam svoje stavove, i ili ih potvrdim, ili promenim.

Za nas koji dijalog pratimo i povremeno ucestvujemo to je mesto gde mozemo najbolje da se informisemo. Detalje oko planiranog Zavoda za IT&Internet, pitanja u vezi reforme rada TLD registra pa cak i vase razloge da se prihvatite posla u Mobtelu saznali smo tu!
Da li planirate da slican nacin komunikacije sa gradjanima pokrenete i na zvanicnim web stranicama Vlade i da edukujete kolege kako da iskoriste prednosti Interneta u PR svrhe?
Za Web stranice Vlade odgovoran je Biro za komunikacije a ne mi. Mozda ljudima i nije sasvim jasna nasa uloga. Mi ne pisemo softver, ne ugradjujemo hardver, ne pravimo Web prisustvo, ne uvodimo mrezu. Mi se bavimo strategijom razvoja, kreiranjem politike, ustanovljenjem standarda, unapredjenjem zakonodavstva, podsticanjem razvoja, medjunarodnim predstavljanjem, nadzorom i kontrolom.

Da li ste zadovoljni nacinom na koji republicka Vlada trenutno koristi Internet u komunikaciji sa gradjanima?
Ne, naravno da nisam, posto ga u sustini i ne koristi sem u jednom smeru, kroz Web prezentaciju. Ali ne mogu da krivim Vladu za to. Za to je potrebno mnogo para i daleko veca tehnicka opremljenost i pismenost. Kada su se birali ljudi da rade u Vladi, koriscenje Interneta nije bas bio primarni kriterijum. Bila su to drugacija, burna vremena. Sada se to polako menja, ljudi se obucavaju, oprema se nabavlja, uvode se softverski paketi za elektronsko upravljanje dokumentima.

Da li postoji neka vrsta edukacije sluzbenika Vlade za primenu servisa Interneta?
Postoje prituzbe da se na mejlove ne odgovara. Poziv za ucesce u strucnim organima Ministarstva za NTR je samo postavljen na web sajt a izostala je promocija.
Hoce li se ova situacija poboljsati u buducnosti?
Sva ministarstva su pod uzasnom kadrovskom stiskom. U ministarstvu Nauke, tehnologija i razvoja samo jedan covek se bavi informatikom (znate imaju oni i biologiju, fiziku, istoriju, itd.), u Ministarstvu saobracaja i telekomunikacija samo jedan telekomunikacijama. Mi kontinualno trazimo nove ljude, ali je u oblasti Informatike plata u privredi toliko veca od plate u drzavnoj upravi da je gotovo nemoguce naci ljude.

Kada ocekujete da bi gradjani mogli da osete prve prednosti uvodjenja e-Governement koncepta i u cemu bi se one ogledale?
Pa neki gradjani to vec osecaju, pre svega u opstinama koje su uvele elektronsko poslovanje, a nije ih malo. U naredne dve godine jos najmanje 50 opstina ce se elektronizovati i medjusobno povezati. Tu gradjani i obavljaju najvise poslova. Preduzeca ce vec do kraja godine moci da se registruju elektronski. Ali ako pricate o pravoj, on-line Vladi, mislim da pre 2004-2005 ne mozemo ocekivati neke konkretnije rezultate. Mi imamo prvo da izgradimo infrastrukturu, izmenimo zakonodavstvo, omogucimo intranet, pa tek onda razmisljamo o Internetu.
Agencija za unapredjenje drzavne uprave je izdala knjizicu "e-Vlada" u kojoj je ceo program razvoja e-Vlade objasnjen drzavnim sluzbenicima. Mozda bi neko trebalo da to preuzme u popularnoj stampi, kako bi i sira publika shvatila obim i slozenost poduhvata.

Napomena: Magazin COM ce ovu knjizicu stampati u nastavcima od narednog broja.

---