[es] - Šta je solipcizam i gde je na internetu moguće naći tekstove na tu temu?

Entropija
Zico Zico

Član broj: 39244
Poruke: 4
*.ADSL.neobee.net.

Profil

Re: Šta je solipcizam i gde je na internetu moguće naći tekstove na tu temu?

^{11.10.2006. u 04:48 - pre 213 meseci}

Tačnije se kaže: solipsizam, a od latinskog solus=jedini i ipse=sam. Ovo je prevashodno filozofska kategorija i isto tako jedan od mogućih filozofskih pravaca. Radi se, dakle, o epistemološkom (epistemologija=teorija saznanja, jedna od filozofskih disciplina) stanovištu. Epistemologija pokušava da reši odnos subjekta i objekta, tj. spoznajne svesti i objektiviteta, realiteta koji se spoznaje. Znači, ona je u stalnom odgovoranju na pitanje: kako svest saznaje objektivitet, realitet? Ukoliko je odgovor takav da se priznaje samo krajnja pojedinačna subjektivna svest, a celokupnom objektivitetu, realitetu, se ukida svaka samostalnost, tj. ako se oni shvataju samo kao proizvodi svesti, onda imamo na delu solpsizam. Ukratko, po ovom shvatanju postoji samo jedno jedino JA, subjekt i ništa izvan njega. Sve jeste samo predstave onog vlastitog JA. Dakle, svi predmeti, postoje samo onda, onoliko i koliko ja želim. Ne postoji materija. Ovde se čak ide tako daleko da se i svaki drugi pojedinačan subjekt, svaka druga ličnost, shvata jedino posredstvom predstava jednog jedinog vlastitog JA. Ovo je, dakle, ekstremni, radikalni subjektivizam, tj. solipsizam, a koji nailazi na mnoštvo primedbi koje ga iz temelja ruše.

Koreni solipsizma sežu do Antičkog doba, do čuvenih sofista, a naročito su izraženi u Protagorinom stavu: "Čovek je mera svih stvari, onih koje jesu da jesu, a koje nisu da nisu", a misleći pod "čovekom" na pojedinca. Međutim, dok sofiste ne možemo u potpunosti da identifikujemo kao solipsiste, dotle krajnje izvedeni solipsizam imamo u Novom veku kod Džordža Berklija (George Berkeley). Doduše, Berkli je imao nameru da postavi mnoštvo pojedinačnih subjekata, mnoštvo privatnih svatova, ali se u krajnjoj liniji sve ovo svodi na jedan jedini subjekt, jedno jedino JA. Zanimljivo je da Artur Šopenhauer, a koji postavlja izrazito subjektivističko stanovište stavom "svet je moja predstava i moja volja", ipak nastoji da izbegne zamku solipsizma, pa na taj način sve berklijevce i slične umove oglašava zrelim za ludnicu.

Poznat je i, u izvesnom smislu opravdan, metodski solipsizam, koji zastupa Rene Dekart (René Descartes). Njegov čuveni stav "cogito ergo sum" = "Mislim dakle postojim" znači da mi na samom početku moramo da sumnjamo u bilo šta, ali ne možemo da sumnjamo u to da mislimo, ne možemo da sumnjamo u vlastito ja, u vlastiti subjektivitet. Međutim, iz ovog prvog krajnje izvesnog stava se dalje izvodi, dokazuje svako drugo postojanje u sopstvenoj samostalnosti. Na taj način se solipsizam kao metodska baza u daljoj razradi teorije prevazilazi. Metodski solipsizam je, u izvesnom smislu, moguće prepoznati i u filozofijama Kanta (Immanuel Kant) i Huserla (Edmund Husserl) i drugih.

Koliko solipsizam potiče iz epistemologije, toliko on zadire i u ontologiju (filozofska disciplina o postojanju). Naime, solipsizmom se određuju granice postojanja, tj. ukida se objektivo i realno postojanje, a priznaju kao postojeće samo duševne privatne predstave.

Najbolji uvid u solipsizam može se steći čitanjem originalnih filozofskih knjiga gore pomenutih, a i drugih autora. Problem je u tome što ova literatura zaheva d o b r o filozofsko predznaje.

1. Berkli: "Ogled o principima ljudskog saznanja"
2. Dekart: "Meditacije o prvoj filozofiji"
3. Kant: "Kritika čistog uma"
4. Huserl: "Kartezijanske meditacije"
5. Slobodan Simović: "Solipsistički argumenti", "Transcendentalno ja i metodički solipsizam"...

Odgovor na temu