Kako savladati tremu prilikom fotografisanja/snimanjaNe znam da li je ovo dobra soba za ovu temu,ali mislim da jeste...
Naime interesuje me kako da savladam neku "tremu" koja me obuzme kad snimam nesto a pritom sam okruzen ljudima.Ne u bukvalnom smislu naravno,ali recimo,ide prolece,a ja prolece volim i tada najvise snimam i fotografisem,uglavnom motive prirode,procvetalo drvece,cvece i slicno,sto se u prolece vidja.
To uglavnom radim kod mene u kraju ili u centru grada.Problem je u tome sto mi je u tom trenutku uzasno neprijatno.Recimo snimam neko drvo ili zoomiram cvet,i razmisljam sta ce drugi pomisliti zasto to radim,ili ono da ne pomisli neko "gledaj onu budalu" i slicno.Lako je meni da snimam i fotografisem kada sam na nekom putovanju,izletu,na moru ili slicno,to je normalno tamo,ali kad fotografisem i snimam po mom kraju(periferija Beograda) osecam se tako...trulo...da ja to ne mogu da opisem...Zato uvek volim da kada nesto treba da snimam u prolece da budem sa nekim koga znam,cisto ono "da mi ubije tremu",ali to je cesto malo tesko po osobu koja mi pravi drustvo,bilo da je moja devojka,burazer,keva ili neki ortak,jednostavno ne mogu da podnesu da stajem kod svakog drveta i da snimam ili slikam,tako da sam uglavnom na kraju oslonjen sam na sebe.I onda naravno trulo mi.Snimam recimo Lale mlado lisce i slicno ovih dana,a prolaze neki iz komsiluka pa se osecam kao loodak...otkud znam,prosto se izgubim,gledam da to radim jos diskretnije da bas niko ne vidi,i onda tek ispadnem budala...
Sta ce biti za 5 meseci vise niko ne sme ni da predvidi,ali ako dozivimo 6-ti mesec vi cete biti nas nezamenjiv covek
