[es] - Kako funkcioniše živi pesak?

ctrl alt del
BG/lion

Član broj: 48501
Poruke: 392
*.rcub.bg.ac.yu.

Profil

^{09.03.2005. u 10:13}

Razne vrste peska i blata mogu da se ponašaju kao živi pesak-uslov je da postoji strujanje vode ispod površine. Zato se živi pesak nemože simulirati kada u kofu peska nalijemo vodu. Pošto je živi pesak teži i gušći od vode (ove osobine zavise i od jačine strujanja vode ispod peska) u njega se sporije tone i kroz njega sporije kreće. Dalje, sve što pliva na vodi plivaće i u živom pesku (i to još lakše), znači čovek će plivati, a ako se udavi opet će isplivati. Priče o ljudima koji su se davili i nestajali u živom pesku su gluposti i izmišljotine. Tačne su priče o vozilima koja su nestajala (nailazila su na naizgled čvrsto tlo, a onda polako tonula-ima nekoliko takvih priča iz Francuske, Amerike i kod nas oko Obedske bare za vreme 2.sv. rata)
Iz živog peska je teško izaći iz prostog razloga što kada upadnete u njega recimo do kolena, svako dizanje noge u vis pravi vakuum na mestu gde je noga do tada bila (a drugu nogu gura još dublje) i to je osećaj koji je svako verovatno iskusio kada se dublje zaglibio u blato. Nogu i izvadite, ali vam u blatu ostanu čizma ili cipela...
Kao što se teško i sporo vadi noga, tako se sporo i teško pomera celo telo.
Dolazimo do davljenja: kada zagnjurite glavu pod vodu, izvadite je na površinu jednim trzajem za sekund. Kada se glava zagnjuri u živi pesak, treba i po minut da se izvadi + panika i eto davljenja. Do davljenja dolazi zato što u panici ljudi batrgajući se i pomerajući poremete ravnotežu tela tako da im glava potone (a dupe ispliva :) ) i tu je kraj ako nema nekoga da vam pomogne. Pri upadanju u živi pesak ili blato možete se boriti i koprcati koliko hoćete dok ne potonete do struka. Ako se do tada niste izvukli, najpametnije je da legnete na leđa sa izdignutom glavom i ponašajte se kao da plutate na vodi. Noge će vam isplivati polako za minut, dva ili tri i onda otplivajte ili se uhvatite za nešto i dovucite do čvrstog tla. Prljavi iživi :))))
U našim krajevima ima mnogo više živog peska (blata) nego što se može pretpostaviti, naročito po vojvođanskim ritovima, pa opet nisam čuo da se neko udavio u blatu.

KO PREŽIVI NEKA PRIČA

IDEMO U RAT DA SE BIJETE,
NEKI ĆETE DA POGINETE,
A NEKI ĆEMO I DA SE VRATIMO...

^{09.03.2005. u 10:13}

ctrl alt del
BG/lion

Član broj: 48501
Poruke: 392
*.rcub.bg.ac.yu.

Profil

Re: Kako "funkcioniše" živi pesak?

^{10.03.2005. u 08:25}

Moja znanja potiču delom iz jedne davne emisije sa diskaverija (gde su sat vremena razglabali o živom pesku, sa sve eksperimentima i primerima kroz istoriju), a delom iz ličnog iskustva i razgovora sa kolegama geolozima koji nešto više znaju o tome. Naime moj posao me je često vodio po raznoraznim planinama i ritovima gde sam mogao i lično da vidim živo blato (ili mešavinu blata i peska, čisti živi pesak je vrlo redak). Nekoliko puta sam tonuo do kolena, ali uvek sam se izvlačio bez problema. Ili sam bio sa još nekim ko mi je pomogao ili je dubina blata bila samo pola metra. Ovo je još jedan bitan detalj: jako je redak živi pesak ili blato dubine veće od metar ili metar,5 iz prostog razloga što bi težina zamišljenog stuba mulja ili peska bila velika i bila bi potrebna izuzetno jaka vodena struja da ga drži u nekom lebdećem stanju. Naravno niko ko tone neće da se osloni na ovu činjenicu i mirno čeka da dodirne čvrstu podlogu... Ja sve ovo znam pa se opet donekle uspaničim.
Jedan moj kolega je pre desetak godina u pančevačkom ritu potonuo u živo blato do pojasa i tu se zaustavio. Verovatno bi se i sam izvukao metodom opisanom u mom gornjem postu, ali na stotinak metara je bio čovek sa bagerom koji je čistio kanal (mislim na guseničara sa onom kašikom za kopanje). Prijatelji su ga pozvali i bagerista je prišao na par metara (dok je bilo čvrstog tla) i spustio kašiku pored kolege koji se uhvatio za nju i polako ga je izvukao na obalu. U blatu su mu ostale ribarske čizme. Bagerista ih je iskopao sa par zahvata mulja i izbacio na obalu...

Da nešto pojasnim: nije svako blato u koje se zaglibite živo. U obično blato stanete i potonete do desetak cm i kraj. Živo blato izgleda kao obično raskaljužano tlo, na njemu može da raste i po neka travka ili da bude ispod par santimetara vode. Kada stanete na njega počnete da tonete jako polako i to vam dozvoljava da napravite sledeći korak, i još jedan, i još jedan i već ste dva metra od čvrstog tla, a svaki put sve teže izvlačite nogu, onda zastanete i tonete... Zato je bilo primera da se vozilo nailazeći na živo blato zaglibi tek posle par metara vožnje i polako potone. Jedan od ovih primera koje mogu da navedem je američki kamion za vreme drugog svetskog rata negde u Francuskoj (Stao pored utabanog puta par metara da prođu neki tenkovi i u roku od pet minuta potpuno potonuo i nestao. Vozač je uspeo da izađe na vreme). Drugi primer koji sam zapamtio - takođe iz diskaverija - neki pecaroši koji su se parkirali na obali pored neke reke, polako spakovali štapove i otišli da pecaju. Kada su se vratili posle par sati od automobila je virio samo krov. Primer iz Obedske bare je priča nekih meštana Kupinova da su za vreme povlačenja švaba u blato potonula neka vozila i tenkovi.

O pomenutoj emisiji da kažem da su simulirali živi pesak u jednom velikom buretu i tačno se videla razlika kada je u buretu samo nalivena voda (bez strujanja), a kako oživi kada se na dnu pusti jak mlaz vode iz creva usmerenog na gore. Sećam se da su još dva tipa spustili iz helikoptera u živo blato, sačekali da potonu do grudi i onda si jednog izvukli helikopterom (uz njegove bolne grimase, trajalo je valjda skoro jedan minut i ostao je bez čizama), a drugi je pokazao da se može isplivati na površinu tako što je legao na leđa (ovo je trajalo desetak minuta i zadržao je čizme)

IDEMO U RAT DA SE BIJETE,
NEKI ĆETE DA POGINETE,
A NEKI ĆEMO I DA SE VRATIMO...

^{10.03.2005. u 08:25}