Re: RMS vs. ATI - smrt binary blobovima!Citat:
cynique: Koliko GPL propagatora vrti lindžu na potpuno "oslobođenom" hardveru? :D Nedeljko? Zeleni Obad? Niste se valjda prodali mrskim kapitalističkim ugnjetavačima sloboda (Intel/AMD)? :D
Kada sam ja to postao GPL propagator? Ja i dan danas nemam ništa protiv vlasničkog softvera. A tebe, ako se ne sviđa GPL, ili bilo koja druga licenca, niko ne primorava da koristiš softver koji je pod njom.
Citat:
cynique: Ja teoretičare trpim sve dok ne pređu u larpurlartizam, fizičare kad počnu razglabati o teoretskim preseravanjima (string theory) na subplankijanskoj skali experminentalno nemoguće za potvrditi, matematičarima koji pručavaju svojstva nekih tamo algebarskih struktura koje nemaju veze sa ikakvom praktičnom primjenom u sljedećih milijardu godina, filozofima koji se odcijepe iz stvarnosti od silnih što-bi-bilo-kad-bi-bilo i zaborave kako je brutalan, ružan i darvinistički svijet u kojem živimo.
E, moj Ivane. Ovde debelo grešiš. Hvala Bogu da se ljudsko društvo nije razvijalo tako kako ti zamišljaš, jer ne bismo nikada imali ni TV ni mnoge druge stvari koje dansa imamo. To mi liči na pokušaj nekog srednjovekovnog kralja da napravi TV tako što će okupiti 100 najmudrijih ljudi iz kraljevstva. Dostignuće kao što je TV, pretpostavlja jako veliki broj dostignuća pre toga, do kojih nije mogao doći jedan čovek, niti jedan tim ljudi. Do njih se dolazilo stotinama godina, kada nije mogla postojati nikakva vizija mogućih primena. Do primene tih dostignuća je došlo onda kada su se stekli uslovi za to.
Kada se radilo na specijalnoj teoriji relativnosti, nije se moglo znati da će relativistički izraz za energiju imati za posledicu iskorišćavanje nuklearne i termonuklearne energije. Kada je Maks Plank uveo kvant proučavajući zakon zračenja apsolutno crnog tela, nije se moglo ni pretpostaviti da će se kvantni fenomeni iskoristiti u vidu poluprovodničke tehnologije (u koje spadaju i mikroprocesori koji nam sada omogućavaju da komuniciramo). Pojam algoritma je dobio na težini u XIX veku zbog nekih pitanja zasnivanja matematike (intuicionistički, odnosno konstruktivistički pravac je podigao "cenu" tom pojmu). 1931. godine Kurt Gedel daje prvu formalizaciju pojma algoritma da bi dokazao teoreme nepotpunosti. Međutim, taj korak je otvorio mogućnost pravljenju mašina koje su u stanju da rade po proizvoljnom algoritmu. Grebnerove baze su danas našle mnogobrojne primene u računarstvu i robotici, a ne bi ih bilo da Kumer nije u XIX veku uveo teoriju prstena i ideala u pokušaju da dokaže veliku Fermaovu teoremu. Matrični račun je nastao u XIX veku u pokušajima da se polje kompleksnih brojeva proširi do neke šire algebarske strukture. Tragalo se za takozvanim hiperkompleksnim brojevima i niko nije očekivao nikakve druge primene matričnog računa van toga.
U matematici je bitno naći što neočekivanije teoreme, odnosno sadržaje koji imaju što veću dubinu. Jedino je to bitno, i ništa više. Ono što ima dubinu, ima i (nekakvu) realizaciju, a samim tim i nekakvu primenu, u nekoj budućnosti. Istorija matematike, fizike i tehnike nas ne uči da postoje neprimenljivi sadržaji matematike i fizike (koji imaju dubinu), već da put do njihovih primena može bude vrlo dugačak. Navedi mi makar jedno duboko naučno dostiknuće za koje možeš da tvrdiš da neće imati primenu u narednih 100 godina.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: RMS vs. ATI - smrt binary blobovima!
Re: RMS vs. ATI - smrt binary blobovima!
