Bane Andjelic o Telekomu

Glas Javnosti 9. Maj 2002.
Branislav Anđelić, direktor vladine Agencije za razvoj informatike i Interneta, tvrdi
Telekom monopolista bez ograničenja
Prave štampariju, kablovsku televiziju, a broj pretplatnika nije povećan. Lažu narod da su kupili 300.000 novih brojeva - polovina služi za veze među centralama. Biznis direkcija - prćija grčkih direktora
BEOGRAD - U proteklih nekoliko dana javnost Srbije je svedok kulminacije poremećenih odnosa između dve izuzetno bliske srpske kompanije.

Reč je o Javnom preduzeću "PTT Srbija" i "Telekomu Srbija", Akcionarskom društvu čiji je većinski vlasnik upravo PTT, odnosno Vlada Srbije. Komentarišući javni sukob između menadžmenta dva preduzeća u kome su izrečene veoma teške optužbe na obe strane, Branislav Anđelić, direktor vladine Agencije za razvoj informatike i Interneta i eminentni stručnjak iz oblasti telekomunikacija kaže:

- Ja sam još avgusta prošle godine u više navrata javno upozoravao da politika "Telekoma Srbija" ugrožava razvoj Srbije. Najhitniji prioritet u razvoju je digitalizacija centrala i povećanje broja pretplatnika. Telekom ništa ne radi na tom planu. Umesto toga, ogromne, bespotrebne pare se troše na uvođenje usluga koje nisu primarna funkcija Telekoma, a trenutno ih obavljaju domaće firme za Telekom i time doprinose domaćem razvoju. Oni prave štampariju, informacioni centar, kablovsku televiziju, a za to vreme broj pretplatnika se uopšte nije povećao, ako ne računamo 200.000 dvojnika koji su se kao avet ponovo pojavili u našoj mreži, iako smo ih gotovo iskorenili još 1997. godine.

Evo i sad lažu narod da su kupili 300.000 novih brojeva. Od toga samo 150.000 je namenjeno pretplatnicima, a ostalo je za veze među centralama. Da se ne poredimo sa bogatijima; u Makedoniji je digitalizacija skoro 100 odsto, a kod nas ispod 50 odsto. Svaki Makedonac ima digitalnu centralu na manje od 700 metara od kuće, što znači da putem dž DSL veza može da uvede širokopojasni, odnosno brzi Internet kod kuće za dan, dva.


Poslednja šansa

- Vlada Srbije čvrsto je opredeljena da razvija ekonomiju znanja, koja se zasniva na upotrebi informacionih i komunikacionih tehnologija, a pre svega, brzog jeftinog i pristupačnog Interneta. Svojom politikom Telekom direktno ugrožava razvojne planove Vlade. Takođe, Vlada već duže vreme pokušava da sa ostalim akcionarima postigne razumevanje o funkcionisanju Telekoma, tako da se njihovi interesi da ostvaruju profit ne ugroze, ali i da se ostvaruju potrebe Vlade za razvojem. Na žalost, to se pokazalo kao uzaludno. Ovo je sada poslednja šansa rukovodstvu Telekoma da promeni kurs. Razvoj više ne može da čeka, kaže Anđelić.




PTT tvrdi da "Telekom" blokira razvoj Interneta?
- Blokira, minira, sprečava, i to ne samo PTT-u. Biznis direkcija je već godinama privatna prćija grčkih direktora. Svako od njih se ustali s nekom domaćom Internet firmom i onda ta firma sve odmah dobije, dok ostali čekaju mesecima, ponekad i godinama samo na odgovor da "nema tehničkih mogućnosti". Osim toga, Telekom je krenuo u direktnu utakmicu sa Internet provajderima prema krajnjim korisnicima i jednostavno odbija da im dodeli postojeće kapacitete kako bi ih sačuvao za sebe. Oni koriste postojeći ugovorni monopol da ostvare faktički monopol i tamo gde za to nemaju prava. Sada su krenuli u lov na Internet provajdere koji pružaju usluge prenosa glasa preko Interneta(Voice over IP). Telekom nema, podvlačim, nema nikakav monopol na prenos glasa putem Internet protokola, već samo na fiksnu govornu telefoniju(snjitched voice). Ali oni su bogati, veliki, moćni, a i prekidač je u njihovim rukama. Idu i gase opremu i linije ljudima koji su svoju životnu ušteđevinu uložili u ovu opremu i izdržavaju desetine porodica od ovog posla. Takvi Telekomovi postupci su potpuno ilegalni, ali koji Internet provajder ima vremena i para da im se suprotstavi.

Telekom je takođe optužen za "autokratsko" ponašanje?
- Ja bih to pre nazvao bahatim i osionim. Vlada nema ništa manji problem u komunikaciji sa Telekomom nego PTT. Evo, primera radi, nedavno smo dobili donaciju u opremi od skoro 50 miliona maraka od Nemačke za razvoj Akademske, dakle neprofitne mreže. Potrebna su nam međugradska optička vlakna radi testiranja te opreme. Telekom odbija da ih da. Ministartvu se obrazlaže da nije "politika" Telekoma da "biznis" korisnicima daje vlakna u zakup.

Nije Vlada biznis korisnik. Mi smo država. A postojeći, i još uvek važeći, Zakon o sistemima veza sa dobro razrađenim mehanizmom primene nalažu operateru da državi mora da obezbedi tražene kapacitete. Zakon čak kaže da, ako kapaciteta trenutno nema, Telekom mora da ih izgradi i stavi na raspolaganje u najkraćem roku. Nema nikakvih nedoumica u ovoj obavezi i njeno neispunjavanje može direktore veoma brzo odvesti u zatvor. Da vam ne pričam kako je jedan direktor Telekoma jednom ministru tražio da mu napismeno pošalje temu sastanaka, pre nego što pristane da ga "primi".

I. Krasnićatak na glavnu stranu";
[/cod

Sve je lepo rečeno - konačno se neko setio da kaže kakvo je stanje.
E sad, da li cela ova akcija (PTT<>Telekom, VladaRS<>'Talijani, Bane<>Telekom) ima za cilj da se vrši pritisak na Telekom, stekne naklonost javnosti, nagaze strani part. - ili će možda nešto i da se dogodi? Ako Telekom već krši zakon - onda su svi uslovi ispunjeni da se postavi paralelna infrastruktura.
Kao i uvek mnogo se priča, prepisuje po novinama etc.
Više volim da vidim neka konkretna rešenja.

Pa, imavši u vidu entuzijazam gospodina Anđelića, a nadam se, i njegov uticaj, želim da verujem da će se u sektoru telekomunikacija konačno nešto pokrenuti na bolje.

Evo npr. danas mi se desilo (a inače je uobičajeno), 16 pogrešnih telefonskih poziva, preskočila centrala, jelte, a to je još i najmanji problem koji imamo.

Pozdrav, Tiodor.

Ma dajte ljudi, pa zar ste navikli da u ovoj državi nešto funkionoše?! Zar je bilo ko ozbiljan očekivao kako će sve funkcionisati, ako ne perfektno, makar minimalno dobro?! Ljudi iz vlasti još uvek se ponašaju kao da su opozicija. Zar država ne može da reši problem Telekoma? Zar moramo da se dovikujemo preko muzejskih centrala? Zar moramo satima bezuspešno da se kačimo na net?
DSL? Šta to beše?

---

Da, slažem se sa tobom Alexe, međutim, postoji kvaka 22, odnosno, ukoliko bi ljudi iz Vlade radili ono što većina priželjkuje, u neku ruku bi se stavili rame uz rame sa prethodnicima. Npr. najlakše bi bilo osporiti ugovor Telekoma sa Italijanima i Grcima, ali šta onda sa potencijalnim investitorima (iako te barabe ne smatram nikakvim investitorima). U praksi bi se na to gledalo kao nestabilno tržište na kome apsolutnu vlast poseduje ta ista vlada, i koja ima pravo kada joj to padne na pamet da uradi sa investicijama šta želi.

U ovom trenutku je najbitnije pronaći kompromisno rešenje, a koliko sam ja upoznat, bar što se tiče interneta, trebalo bi da se desi uskoro.

Pozdrav, Tiodor.

Da, u pravu si. Međutim u međudržavnim ugovorima postoji i klauzula o poništenju istog (koja u većini slučajeva ide na štetu onoga ko raskida ugovor, naravno). Tema za razmišljanje je da li bi, možda, i to bilo bezbolnije rešenje. Uzgred italijanska vlada je već pokrenula istragu u vezi sa, sad već famoznim, ugovorom o kupovini dela Telekoma, što opet dovoljno govori o tome da u njemu nešto definitivno ne štima. Uzgred da li je neko video ovaj ugovor?
Sledeća bitna stvar je novi (privremeni!?) zakon o telekomunikacijama (o kome je ovde već bilo reči) koji dozvoljava Telekomu da zadrži monopol nad fiksnom telefonijom (što svakako nije u trendu sa svetskim zakonima tržišne privrede).
Imajući sve ovo u vidu pitanje je zašto se o ovoj problematici govori tek sada? Zar se nije moglo raditi na ovom problemu u poslednjih godinu dana?
Kako god, ali pouzdano znam da će se oko celokupne problematike razvojne politike IT u Srbiji uskoro dići velika prašina!
Pozdrav!

---

Sto je dosta dosta je. Jedini izlaz koji ja vidim je ukljucenje konkurencije na nase protore, mada cemo to tesko docekati.

---

Mislim da se kroz sve diskusije koje se vode u poslednje vreme, ne samo na forumu, provlači jedna konstatacija - zakonodavstvo nije na nivou koji je potreban za uspostavljanje iole ozbiljnijeg tržišta. U suštini, zakon o telekomunikacijama i ne bi trebao da se bavi konkurencijom, rokovima itd. već za to u svakom normalnom zakonodavnom sistemu postoji niz zakona od kojih su neki zakon o fer poslovanju, zakon o monopolu i recimo zakon o zaštiti potrošača. Najbolji izvor informacija o ovome su recimo Kornel univerzitet u USA, ili EU LEX sajt za Evropu.

No, najviše u celoj stvari mene brine to što se od strane ministarstva za saobraćaj i tlekomunikacije demantuju izjave g-dina Anđelića. Ljudi božji, pa ne može Vlada odlučivati o prodaji 063 Mobtela, pošto on nije vlasništvo Vlade, osim u slučaju da je proglašen strateški važnom institucijom, ali u tom slučaju ne može se prodati uopšte.

Molim vas da ne shvatite ovo kao odbranu MOB teladi.

Pozdrav, Tiodor.

Interesantna tema. Mislim na stacionarnu telefoniju. Takodje na osvrt na srpske regulative, koje verovatno u modernom obliku ne postoje.

Da pocnem od stacionarne telefonije. Stanje je (predpostavljam) katastrofalno. Mreza stacionarne telefonije se (koliko je meni poznato) sastoji od analognih centrala, uglavnom. Neke od tih centrala su racunarski upravljane (kao na primer Metakonta), medjutim i dalje je komutaciono polje gomila releja (prekidaca) koji se otvaraju na biranje destinacionog broja. Sa takvim centralama mozemo samo u srednji vek.

Dakle, ono sto URGENTNO treba resavati je modernizacija stacionarne telefonske mreze. Sa ovakvom mrezom NIKAKAV DSL (ni u snovima) nije moguc i ekonomski isplatljiv. Posebno sa dvojnickim kutijama (rele koji prebacuje liniju na jednog ili drugog dvojnika). Da potsetim... Da bi se DSL uveo, mora da se dodeli prostor u centrali, tamo gde se parice zavrsavaju. Tamo su linijske kartice centrale, i iluzorno je napraviti DSL pored centrala koje su analogne (nakon DSL modema, data i voice se razdvajaju, data ide na data koncentrator, voice je VEC digitalizovan). Dakle, OPET treba imati DAC da bi voice prosao kroz analogno komutaciono polje. Besmisleno, zar ne?

Prvo treba zameniti SVE analogne centrale digitalnima (vendori su Ericsson, Nortel, Lucent, Siemens, itd. itd.), a momenat je TRENUTNO izuzetno povoljan, jer su SVI vendori telefonskih centrala u strahovitom downturn-u. Moze se dogovoriti jako povoljna cena. Treba kupiti takve centrale koje imaju fizicki nivo prikljucaka na i svetlovode (fiber) i koje mogu da podrzavaju NE SAMO SS7 protocol preko E1 i E3 trankova, nego i preko svetlovoda. Pulse biranje treba i MORA da se konacno izbaci iz upotrebe, (DTMF je poznat oko 20 godina u zemljama Zapada).

Sto se regulative i monopola tice. Mislim da nema dovoljno jakog ekonomskog entiteta na trzistu Srbije koji bi uveo paralelnu mrezu Telekomu i PTT-u. Za takvo nesto su potrebna velika kapitalna ulaganja. Dakle, kako resiti taj problem (sledecih par godina)?

Prosto. Napraviti nacrt antimonopolostickog akta i razviti ga koji OBAVEZUJE PTT i Telekom da otvore svoju mrezu za NAP-ove (Network Access Providere) i ISP-eve (Internet Service Providere). Dakle, po tom aktu PTT i Telekom bi BILI OBAVEZNI da svakom ISP-u i NAP-u omoguce pristup njhovoj mrezi, zasto bi, naravno, dobijali neke pare (po iznajmljenom kapacitetu, ili po kolicini propustenih podataka, zavisno kakvu opremu za merenje i administraciju PTT i Telekom poseduju).

Moze se o ovome pricati (pisati) danima i danima... No sacekajmo da vidimo par sledecih godina sta ce se STVARNO desiti sa stacionarnom telefonijom Srbije. Vidim dosta prepreka pokretanju stvari u pravom smeru (finansijske i monopolisticke prirode), ali da NE predjudiciram!

---