Citat:
Java Beograd:
Citat:
SlobaBgd:I onda sklonimo proizvodnju u daleku Kinu ili Koreju, sirovine kopamo u Brazilu, Africi i Srednjem istoku, smeće šaljemo na preradu na Filipine, jeftinu radnu snagu angažujemo u Vijetnamu i Kini, i onda se proglašavamo za ekološki i društveno svesnu civilizaciju koja se temelji na uslugama. A ovamo - otpada nikad više, ambalaže nikad više nego danas, proizvodnja koverata svake godine dostiže sve veći rast, sve više automobila je na ulicama, sve manje mesta za parkiranje.
Takozvani Zapad je odavno jedno grozno licimerno mesto, ali u poslednjih 50 godina prevazilazimo sami sebe.
Čekaj, ne kapiram za šta se ti zapravo zalažeš, šta smatraš dobrim, a šta lošim. I kako misliš da svet treba da se menja?
Pa upravo ovakav pravac razvoja je idealan.
Bogati i moćni muzu i otimaju i na prevaru i ucenama iskorišćavaju sirovine nerazvijenih i slabih. Usput, čine sve što mogu da nerazvijeni i slabi i ostanu takvi. Nakon toga, bogati i moćni te sirovine prodaju zemljama u razvoju, i od tih zemalja za stoti deo prodajne cene kupuju proizvode koje zemlje u razvoju proizvode prvenstveno za bogate i moćne. Za to vreme i u zemljama odakle uzimaju sirovine i u onim gde se vrši proizvodnja, nekontrolisano i bez pardona uništavaju i tlo, i šume, i vodu, i zdravlje ljudi, i ekonomski i društveni napredak.
Sledeći korak je da bogati i moćni kupuju te proizvode, pa da ih ubrzo potom zamenjuju novim, bez stvarne potrebe, jer točak "napretka" bogatih i moćnih ne sme da uspori. I sve te proizvode i ambalažu odvoze na deponije odakle se otpad šalje u centre za preradu u nekoj od dalekoistočnih siromašnih zemalja. Zanimljivo je da niko od tih bogatih i moćnih ne brine ni kako se otpad transportuje do prerađivačkih pogona, ni kako se prerada odvija. Brigo moja, pređi na drugoga. Pa kad taj otpad završi u okeanu ili kada se na destinaciji neadekvatno obradi i zagadi pola istočne Azije, ne štrecaju se ni malo. Čak i kad sve prođe u redu, takav otpad se u velikom procentu spaljuje, što je globalno zlo.
I na kraju, bogati i moćni se okupe u Davosu (potrošivši tone i tone nafte da bi tamo stigli) i dogovore se da zagađenje mora da se smanji. I svi oni kao primer uzimaju države u kojima je dominantan sektor usluga, namerno ili iz neznanja slepi na činjenice, kao i neki ovde u temi, da usluga ručka u restoranu nije samo sala, konobar i ukusno jelo, već i hrana, gorivo, hemija, grejanje, parkiranje, transport. Veći deo prljavih tehnologija učestvuje u obroku u restoranu nego što bi japiji sa glavom u pesku hteli da priznaju. A te prljave tehnologije su prisutne i u delovima grada/zemlje u koje oni ne zalaze, ali i delovima planete koje posećuju u strogo kontrolisanim i sterilisanim uslovima.
E takav razvoj društva je dobar, zar ne? Sav mogući otpad zagađenje treba poslati prljavim i siromašnim Azijatima i Istočnoevropljaima, m ćemo da se busamo kako smo ekološki svesno i na uslugama zasnovano druđtvo. Proizvodi, ambalaža, rude, energija? Nemamo pojma odakle to dolazi, valjda neki Ukrajinci, Kinezi, Srbi, Burmanci i Filipinci sa neke druge planete sve to proizvode za nas i sigurno su vrlo srećni zbog toga.