Kako da se sakrijem od google i fejs locatora?

WebRTC je novi protokol za direktnu komunikaciju, tu se može razgovarati direktno od korisnika do korisnika, može se prenositi video i razgovor, datoteke, super je. Ali putem tog protokola može se otkriti i interna IP adresa. Moguće je da se otkrije IP adresa čak i za one koji koriste Tor. Ja koristim Icecat browser. http://directory.fsf.org/wiki/IceCat i provjerio sam na ovoj stranici, ne mogu da mi vide IP adresu. Nije mi bitno naravno, jer privatnost IP adrese tražim onda kad to želim.

Ali ko želi, može sada na ovoj stranici da provjeri da li mu neko može pročitati email adresu, čak i ako koristi Tor ili Proxy. Pa, onda provjerite ovde: https://www.privacytools.io/webrtc.html

Ako piše IP adresa, onda Vam čitaju. Ako ne piše IP adresa, onda je brauzer dobro podešen. To onda opet može uticati na korištenje WebRTC protokola.

Ovde su i instrukcije kako isključiti tu mogućnost čitanja:
https://www.privacytools.io/#webrtc

Znači:

about:config u brauzer
pronaći: media.peerconnection.enabled i napraviti da bude negativno: false
i onda opet provjeriti da li se IP adresa može čitati.

---

Ja na GNU operativnom sistemu (http://www.gnu.org) ovako radim izvoz
javnog ključa:

$ gpg2 --export -a D6B6A71B > public-key.txt
$ upload (komanda za sinkronizaciju sa S3, može ovde da se vidi,
pročita, izmjeni i koristi po želji kao public domain):
http://lpaste.net/154696
FOUND DIRECTORY: files
CHECKING BUCKET...
SYNCHRONIZATION GOING ON...
WARNING: Module python-magic is not available. Guessing MIME types based
on file extensions.
./public-key.txt -> s3://www.rcdusluge.com/files/public-key.txt [1
of 1]
3124 of 3124 100% in 0s 9.81 kB/s done
File s3://www.rcdusluge.com/files/index.html deleted
Done. Uploaded 3124 bytes in 1.0 seconds, 3.05 kB/s. Copied 0 files
saving 0 bytes transfer.
DONE

i javni ključ može ovde da se nađe:
http://www.rcdusluge.com/files/public-key.txt

Za ljude koji koriste Window, to ide isto tako jednostavno s tim da je
to stvar pogleda. Ali može se koristiti:

Enigmail: https://www.enigmail.net/index.php/en/ za Mozilla Thunderbird
email čitač: https://www.mozilla.org/en-US/thunderbird/

A, postoje i razne verzije za Android, iPhone i tako dalje.

Ko zna engleski, najbolje je da pročita ovaj tekst:
https://gnupg.org/gph/en/manual.html

---

Pricas o tome da ce Google dati podatke ukoliko obavestajne sluzbe to zatraze? Pa i domaci provajderi ce to uraditi, to im je zakonska obaveza.

Pricamo o mejlovima koji nisu od bezbednosnog interesa. Takvi mejlovi mogu proci, ili prolaze, "pattern matching" algoritme, "keyword" analizu, i ukoliko se pronadje nesto "interesantno" negde to vezati za tvoj nalog. Od toga je moguce praviti bezbednosni "rejting", i ako se desi da predje neki zadati "threshold" tebe na neki nacin markira kao potencijalno opasnog. Dalje "intelligence" agencije mogu takve naloge dalje analizirati.

Dakle, ukoliko takav rejting uopste i postoji, ako nisi oznacen kao potencijalno opasan, najgore sto se moze desiti je da postoji baza kljucnih reci vezanih za tvoj nalog napravljena na osnovu tvojih do tada poslatih/primljenih mejlova, i koju Google moze da koristi za npr. ciljani marketing.

Da li Google moze da sazna na osnovu ovih informacija vise o nekoj osobi? Naravno, ali je potrebno da postoji takvo interesovanje.

Ovo je kljucno.

Samo nenormalan covek ne kapira da se danas putem Internet-a moze saznati sve o bilo kome. Ne razumem zasto to > u danasnje vreme < treba naglasavati, objasnjavati...?

Ali druga recenica iz citata je bitna. Najmanje 80% ljudi su i inace nezanimljivi kako god da se okrene, vode uglavnom nezanimljiv zivot, desavanja van posla su uobicajena, posao koji obavljaju je kso i svaki drugi, imaju stan ili kucu kao i ostali, imaju decu ili nemaju, psa, macku, bicikl, automobil... sve to je toliko "vidjeno" da spada u apsolutnu dosadu - Guglu, Drzavi, Pandurima...

Oni koi spadaju u taj neki ostatak su inace "oznaceni" po poreklu, prirodi posla, zivotnom i/ili politickom i/ili legalnom opredeljenju i "monitorisu" se i kad ne bi postojao Internet (kao sto je "monitorisano" i do pojave/omasovljenja Internet-a).

Naravno da postoje i uvek ce postojati anomalije gde potpuno nevin strada - ali koliki je broj takvih u odnosu na period daleko pre Internet-a kad su pojedine Drzave "monitorisale" gradjane, vrsili reprekusije, ubijali, maltretirali ... nevinih je stradalo toliko da je to bukvalno nenormalna cifra.

I sad paranoja u vezi necega sto je ipak normalna posledica viseg stepena razvoja coveka, tehnoloskog. Manje od ovoga vise nikada nece biti, moze samo da bude vise. Korisnije je prilagoditi se tome nego srepeti, strahovati, brinuti...


Pozdrav!

---

Eto vidiš, kako ti to sve staviš u isti koš, pa navodno je svejedno da li neko ima nalog za email adresu kod Googlea ili kod nekoga u Srbiji. Treba biti svjestan činjenica i sa razlikama baratati, a ne sve svrstavati u isto. Inteligencija je sposobnost razlikovanja.

Čovjek je zaštićeniji u Srbiji ako ima račun kod email provajdera u Srbiji, nego ako ima račun kod Google-a.

Zašto to? Pa, Srbija prvo nije unutar EU, to znači da nema automatski postupanje po međunarodnoj pravnoj pomoći. Da ima, šta misliš koliko bi ljudi bilo isporučeno u SAD? Zar ne znaš da je Srbija još uvijek pod sankcijama SAD-a (https://www.treasury.gov/resou.../Programs/pages/balkans.aspx)? Da Srbija postupa po zahtjevima SAD, te sankcije ne bi postojale, jer bi Srbija onda bezpogovorno isporučila svoje građane i SAD bi mogla putem međunarodne pravne pomoći da maltretira građane Srbije (briga me ko je kriv i ko nije kriv).

Amerika sa Srbijom ima samo MOU ili Memorandum of Understanding između pravnih službi, a to znači da nije pravno obavezujući. To znači da Amerika može da traži od Srbije informacije, ali nema nikakve garancije da ih dobije. Nije to loše, iako je loše da će Srbija uskoro da se otvori Americi i postane njen sluga. (Ne mrzim Amerikance, govorimo o politici.)

Dok Google jasno daje na znanje stranim državama kako kroz "međunarodnu pravnu pomoć" mogu doći do informacija, sudovi Srbije neće strane sudove i njihove zahtjeve samo tako prihvatiti. Barem ne vjerujem u to. Znači potrebno je da postoji međunarodna pravna pomoć ili neki drugi pravni način pristupu informacijama.

Norveška recimo nema takav ugovor sa Amerikom, prema tome čuvanje dokumenata, informacija u Norveškoj je sigurnije nego čuvanje dokumenata na Google-u. Problem je u Google-u, jer će podatke dati i bez MLAT ugovora, jer postoje razni načini kada Google dopušta izdavanje podataka.

Znači Češka, koja ima MLAT (engl. Mutual Legal Assistance Treaty) ili ugovor o međunarodnoj pravnoj pomoći sa Amerikom, je 134 puta dobila podatke od Google-a u zadnjih godinu dana, možda dvije: https://www.google.com/transpa...rt/userdatarequests/countries/ - Srbija je dobila 2-3 puta te podatke, vjerovatno zato što nemaju MLAT i što se o tome pojedinačno odlučuje.

Ti sad misliš da si "nezanimljiv" i da "nisi bitan za Google" niti za američke obavještajne službe.

To je zato što si izgubio pojam privatnosti. Zato što je Google danas Veliki Brat koji sve vidi i zna, kome se građani obraćaju za sve informacije koje im trebaju. Upravo u tome je problem. Pranje mozgova.

Tebi je u redu da Google pregleda tvoj email automatski? Da ti onda nakon toga isporučuje reklame koje se tiču stvari koje pišu u tome emailu?

U redu ti je da američka obavještajna služba ima automatski pristup tvojim informacijama?

Znači izgubio si pojam o tome šta znači privatnost.

Da li bi bilo u redu, da ti dođe prodavač na vrata, koji prodaje sve i svašta, pa onda da ima pravo da ti uđe u kuću, da ti prekopa po svim tvojim računima, da ti pregleda sva tvoja pisma koja si pisao ženi, ćerki, sinu, bratu, prijatelju, da ti pročita sve što si ikada napisao nekome na papiru, pa onda da on zaključi šta tebi treba i da to počne prodavati određene usluge ili proizvode? Da li bi mu dopustio pretragu tvojih papira i dokumenata? Eto postavi se u stvarnost, pa onda usporedi. Tu pretragu omogućuješ Google-u SVAKI dan. Da, izgubio si pojam o privatnosti.

Da li razumiješ da ti ne smiješ da spomeneš određene riječi preko Google-a, inače će te američka obavještajna služba automatski uzeti pod kontrolu informacija? Ti ne znaš ni koje su to riječi. Hajde usporedi to sa situacijom gdje pričaš u svojoj kući, sa prijateljima, pa razgovaraš o teroristima, da li bi ti dopustio i da li bi uopšte pričao sa prijateljima, kada bi ti neko od policije sjedio na leđima i slušao šta pričaš? Bio bi uplašen čovječe, ne bi ni zucnuo riječi, jer bi znao da nemaš privatnosti.

Ovako opranog mozga, neinformisan, možeš reći "ja nisam nikom bitan", pa nisi ti nikom bitan, ali ovih 30,000 ljudi su bili bitni: https://www.google.com/transparencyreport/userdatarequests/ -- a i oni su mislili isto kao ti "nisam zanimljiv i nisam nikom bitan".

Da li stvarno misliš da su tih 30,000 ljudi krivi za neko krivično djelo? Nisu, to je sigurno. Vjerovatno 15,000 ljudi od njih nisu bili krivi ni za šta. Mislili su isto kao ti. Pogledaj malo bolje listu ovih ljudi kojima je život pukao radi toga što su mislili da su "nezanimljivi": https://www.google.com/transpa...rt/userdatarequests/countries/

Ti nisi taj koji odlučuje da li si nezanimljiv ili ne. To ti odlučuje Veliki Brat. https://sh.wikipedia.org/wiki/Veliki_brat_%281984%29 Taj Veliki Brat je danas u liku raznih državnih sistema. Nije jedan jedini diktator.

Vidim da znaš da su nevini stradavali u prethodnim komunističkim i diktatorskim sistemima. Ali, ako to znaš, zar ne bi trebao da učiš iz toga? Po čemu se američka obavještajna služba i PRISM koalicija prisluškivanja cijelog svijeta razlikuje od toga? Znaš li da Amerika vrši upravo takve, tajne operacije, pri čemu eliminišu i krive i nedužne ljude?

Zaključak: riješite se Google računa. Ne dopustite da vas motri i prisluškuje američka obavještajna agencija.

---

"sve se može saznati" je uopštavanje. Zato smo valjda na diskusiji, ovde na forumu, da se argumentirano navode činjenice, da se razmijene informacije koje su konkretne.

Idemo konkretno: postoji princip, ONE informacije koje odlučiš, bi trebale biti javne ili ne više privatne. To je princip privatnosti. Meni je jasan.

One informacije koje ti neko uzme bez tvoje odluke, KRŠE tvoju privatnost.

One informacije koje ti neželjeno daješ drugima, jer nisi bio upoznat da ih daješ, isto tako krše tvoju privatnost.

Znači, ne možeš saznati sve o čovjeku ili bilo kome preko Interneta -- osim ako je taj čovjek svojom voljom, objavio te informacije na Internetu ili su informacije neželjeno objavljene na Internetu.

Samo slaganja sa činjenicom da se neke informacije neželjeno objavljuju na Internetu, govori o nesvjesnosti i nepoznavanju pojmova privatnosti. To dalje daje zaključak da takva osoba ne zna osnovna ljudska prava, jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na privatnost.

Tvoji zaključci su za mene previše uopšteni, uskogrudni, nedovoljni, čak i opasni. Jer tim zaključcima nećeš nikome pomoći, osim što ćeš ih otjerati tamo gdje si i ti, a to je u neznanje i totalno ignorisanje privatnosti.

1. Privatnost je osnovno ljudsko pravo. http://partners-serbia.org/privatnost/sta-je-privatnost/ To je pravo da budeš ostavljen na miru. Usklađeno je u ustavima skoro svih država i međunarodnim pravima.

2. Ljudi nisu svjesni koliko neželjenih informacija odaju na Internetu, recimo korištenjem Facebook-a, mogu odati informacije o tome kada idu na spavanje: https://www.washingtonpost.com...n-your-facebook-friends-sleep/ -- mnogi će informacije odati sami na Facebook-u, misleći da to čitaju samo "prijatelji", ali nemaju nikakvu kontrolu o tome ko to stvarno čita.

3. Razgovor i diskusija o tome koje Internet usluge treba koristiti, koje ne treba koristiti i koje treba vrlo pažljivo koristiti je prema tome od značaja za sve ljude, jer će tako dobiti svijest o privatnosti i o izborima o tome koje će informacije predavati preko Interneta i koje neće.

---

Ovo nisam razumeo. Da li to znaci da ako radis nesto nelegalno da ce te teze naci ako imas nalog kod provajdera u Srbiji? Ne pricamo o mejl nalozima ljudi koji se bave nelegalnim stvarima, nego o ljudima koji su kolateralna steta.



U kojem slucaju ima pristup? Da li neko od njih tamo sedi i cita svaki dan moje mejlove?

Uzmi ovako, ogroman broj ljudi igra npr one onlajn igrice. Veliki procenat od toga ima Google naloge. Preko mejla se dopisuju (prave neke taktike, nisam detaljno upoznat) i pominju oruzje, ubistva itd. Zamisli kad bi za svakog od njih Google alarmirao policiju, ili neko u Google-u licno proveravao. Sve bi to bio "false positive", a Google-ovo vreme je skupo - veruj mi.

Takve firme su "customer centric" i "money centric" tj. oni analiziraju mejlove da bi dosli do profita, a ne zato sto ih interesuje sta pise u mejlovima. Zamisli kakav bi skandal ispao, i sta bi se desilo sa Google akcijama kada bi se saznalo da Google tek tako cita mejlove itd. Oni to sebi ne zele, i ne smeju da dozvole. Kao i Face - naravno. Tako mozes biti siguran da se mejlovi citaju nerado, i to iskljucivo na zahtev policije i bezbednosnih sluzbi.

Na kraju, na koliko jezika se pisu mejlovi na Google nalozima? Koliko ljudi treba Google-u, i koliko njih treba da zna koliko jezika da bi citali sve mejlove?

-------

Na linku koji si ostavio kaze:

Ako strana obavještajna služba ili tužiteljstvo, konkretno američka, traži informacije iz Srbije, od pružaoca usluga koji se nalazi u Srbiji, te informacije Srbija vjerovatno neće predati. Može biti, ali vjerovatno neće predati. To je zato što ne postoji obaveza Srbije da preda te informacije i zato što Srbija pazi na svoje građane više nego Amerika (S.A.D.). To Srbija radi kroz zakone. Ne kažem da se to neće promijeniti, ali to je za sada tako.

Ako strana obavještajna služba, tužiteljstvo, traži informacije od Google-a, za to ima više mogućnosti, ne samo MLAT ili ugovor o međunarodnoj saradnji, to može biti drugi osnov -- onda će Google predati te informacije dalje.

Link:
https://www.google.com/transpa...rocess/#what_information_might

Na hrvatskom:

Koje podatke strano državno tijelo može dobiti od Googlea različitim pravnim postupcima?
Ako državno tijelo izvan SAD-a primijeni diplomatski postupak, primjerice, ugovor o međusobnoj pravnoj pomoći, za pribavljanje obvezujućeg sudskog naloga, sudske odluke ili naloga za pretragu koje izdaje SAD u skladu sa Zakonom o privatnosti elektroničkih komunikacija, Google će predočiti iste podatke koje bi dao u slučaju da zahtjev potječe izravno od državnog tijela SAD-a. U slučajevima kada Google poštuje pravni postupak koji potječe izravno od državnog tijela izvan SAD-a, podaci koje otkrivamo mogu, primjerice, uključivati podatke o registraciji računa na uslugama Google ili YouTube (ime, podatke o izradi računa i povezane e-adrese) te IP adrese nedavnih prijava i povezane vremenske oznake.

Pošto, po mojoj pretrazi, Srbija nema MLAT sa SAD-om -- prema tome, niti će Srbija izdati podatke samo tako, može o tome odlučiti i to učiniti, ali nema obavezu. Jer Srbija sa mnogo država nema MLAT.

Ali, SAD ima sa mnogo država MLAT. Prema tome mnogo više država može da zatraži podatke od Google-a, nego od nekog Internet provajdera u Srbiji. Vjerujem da je u Srbiji taj broj sveden na neki minimalni broj, ne vjerujem da ima i preko 10 takvih zahtjeva iz drugih država. Uzgred - jedno je praksa, drugo je zakon. U praksi će Srbija da uzme i izda podatke i kršenjem zakona. Ja govorim o zakonitim radnjama. Uspoređujući MLAT ugovore, Srbija je u boljoj poziciji za korištenje email adrese, nego Google.


Da li čita tvoje emaile, te informacije nećeš nikad saznati.

Sistem nazvan PRISM čita SVE email poruke. Skenira ih i motri, kontroliše, pravi baze podataka o ljudima. Tebi je to svejedno, upravo zato ti ovo i pišem, jer tebi je možda svejedno, nekome drugome nije svejedno. Neko je svjestan, neko je nesvjestan.

PRISM program za čitanje svih podataka i ulaz u baze podataka Google-a, Apple-a, AOL-a, Yahoo, je stvarnost. https://en.wikipedia.org/wiki/PRISM_%28surveillance_program%29

Pišeš da se email poruke čitaju "isključivo na zahtjev policije". Ali to nije istina. PRISM i američki državni akti, pod tim sistemom, traže i naređuju tim firmama da i bez sudskih odluka predaju podatke. A, pristupe po svemu sudeći, jer čitam engleski i pročitao sam gornji link, mogu imati i automatski.

Sigurno ovi ljudi u Njemačkoj ne bi demonstrirali da taj prorgam ne postoji. Ti ga možeš ignorirati, ali ne možeš reći da ne postoji.

---

Moze biti, ali ne mora da znaci :).



Da li to znaci da npr. i SpamAssassin cita sve moje mejove ;)?

Vracamo se na moj prvi post tj. sta se time dobija sto neki sistem radi autoanalizu?

I zgodno si preskocio moja pitanja o potrebnoj kolicini ljudi ;).

Nije uopstavanje nego cinjenica. Sve se moze saznati o bilo kome a narocito sluzbe kojima je to posao. Ne moras ni da imas kompjuter ni da si povezan sa Internetom ali podaci o tebi se mogu naci na Internet-u, nema veze da li si odobrio ili nisi, objasnjeno ne samo ovde na temi nego nebrojeno puta na raznim mestima (forumi, blogovi...). Ali, tema nije to nego je covek pitao kenkretno i dobio je konkretnan odgovor, vise puta.

Ovo sto ti radis je mali milion puta diskutovano i spada u teoretisanje ali i jednu vrstu "teorije zavere/a" - isto tako mali milion puta raspravljano.

Pazi, moje ime, prezime i nadimak su registrovani na Internet-u pre nego sto je uveden kod nas - a na osnovu mog posla (i ne samo ime, prezime i nadimak nego jos masa podataka, informacija o meni i licno i profesionalno). I od tada do danas se samo prosiruje ta "baza" mojih informacija. I sta sad? Prvi put kad sam ja poceo da koristim Internet ("Sezam" a kasnije "Sezam pro", "EUnet"...) i kad sam u nekom tada tadasnjem pretrazivacu ukucao moj nadimak "Sceka" pojavilo se desetak linkova a ja sam poceo da koristim Internet od kuce par dana pre toga. I sta sad? Znaci pre nego sto sam ja na bilo koji nacin bio korisnik Internet-a vec se imalo na istom tom Internet-u mnogo mojih podataka - bez mog znanja i/ili pitanja i/ili moje bilo kakve intervencije. I sta sad? Mogu li ja te podatke/informacije da izbrisem, da ih nema, da "kao da nikada nisu postojale"?

Mislim, uopste nije pogresno kad za ovakva pisanija koja ti ovde na temi postavljas kazem da su rezultat paranoje. Uostalom, sve sam napisao u prethodnom postu, ne bih nista dodao ili oduzeo.


Pozdrav!

---

SpamAssassin je softver. Ako softver pokrećeš pod svojom kontrolom, a samo tako bi trebao svako da ga pokreće, onda ga ne čita osoba, čita ga softver.

PRISM nije softver, to je plan obavještajne službe za čitanje svih podataka, ne samo emaila, već i drugih vrsta komunikacije.

Znači ne može se porediti softver koji čita informacije, koji imaš pod svojom kontrolom i softver koji neka obavještajna služba ima pod njihovom kontrolom da čitaju tvoje datoteke koje staviš kod Google-a.

UPRAVO je to glavni motiv da pišem ovde, znači pitanje KOD KOGA JE KONTROLA? Ako je kontrola informacija kod nepoznate treće obavještajne službe, zašto onda tamo ostavljati datoteke, praviti podatke, ostavljati lokacije, slike. To znači da NEŽELJENE informacije idu dalje i čovjek nije ostavljen na miru, znači nema privatnost.

Pošto taj sistem pripada NSA agenciji, broj njihovih službenika nije mi poznat da ti odgovorim koliko njih čita email, ali jedan dio njih koji rade u tom programu PRISM, sigurno čitaju email. Oni imaju od 30,000 do 40,000 zaposlenih sudeći po Wikipedia stranici: https://en.wikipedia.org/wiki/National_Security_Agency

Ti sad možda aludiraš na to da se svaki email čita od strane jedne žive osobe, to je smiješno. Email se skenira, to ti je već odgovoreno, onda se dolazi do zanimljivih emaila koji se sigurno čitaju očima i na osnovu kojih se poduzimaju akcije.

---

Koliki je procenat tih "zanimljivh" mejlova i koliko je to u brojevima? Kako se dolazi do toga koji su "zanimljivi" i kolika je sansa da tvoj mejl bude zanimljiv i procitan od strane nekog sluzbenika obavestajne sluzbe ? Pa cak i da bude procitan sta se onda desava?

Ne znam te, pa ne znam da li se zezaš ili o čemu pričaš. Pa, informaciju koja je šifrovana i nalazi se na šifrovanim hard diskovima, ne može dragi Bog saznati. Neki algoritmi šifrovanja podataka su provaljeni, neki se mogu provaliti za 100 godina, ali se za mnoge zna da su sigurni i ne mogu biti provaljeni. Tako se Internet može koristiti sasvim sigurno korištenjem sigurnosnih prenosa komunikacije.

Ja pišem o izboru. Sasvim je jasno da tebe izbor ne zanima. Ti si ravnodušno prihvatio šta neko radi sa tvojim informacijama i nije te briga. Ali, ljude jeste briga.

Za šifrovanje email komunikacije postoji recimo: Enigma: https://www.enigmail.net/index.php/en/

Znači ne možeš ući u email čak i ako si mi ti provajder, a ja koristim PGP tehnologiju. Ne može se uopštavati da "svako zna sve". Upravo je u tome problem. Svako ne može da zna sve, ali može, ako je čovjek neinformisan i informatički nepismen.

Zato je Google, Facebook i drugi članovi prisluškivačke koalicije PRISM/NSA glavni neprijatelj privatnosti.

Onaj ko izabere da se objavljuje na Facebooku, a to sam činio i ja, bira da se njegovi podaci prodaju za marketinške svrhe, da se njegovi podaci upotrebljavaju i na stranicama na kojima on to ne odredi. Možeš naravno doći u vrlo neugodne situacije, evo da ti napišem odmah kako:

- recimo da si zaposlen u banci, tvoj šef te smatra ozbiljnom osobom, jer ne zna ništa više o tebi
- recimo da ima stranica koja se zove "PZR Technology" -- ti klikneš LIKE. Na Facebook-u.
- recimo da vlasnik stranice promijeni PZR Technology naslov u naslov "Kurva", jer tih "Kurva" stranica ima podosta na Facebooku
- stranica "Kurva" se nalazi na stranicama nekog website-a, recimo da se na tom website-u raspravlja o prostituciji, a neko je stavio "Kurva" stranicu na stranicu o prostituciji
- recimo da ta stranica o prostituciji reklamira sebe preko trećih stranica i sa reklamom "jednim klikom do ljubavi"
- tvoj šef banke, traži svoju ljubav, pa klikne na reklamu "jednim klikom do ljubavi"
- nađe se na stranici o prostituciji i tu se nalazi HTML FRAME, tj. reklama stranice "Kurva"
- na toj reklami će se možda vidjeti tvoja faca, tvoj profil, lice, lica drugih osoba, pa onda "Kliknite ovde, jer i vaši prijatelji to vole"
- šef ti nije htjeo doći na stranice prostitucije i diskusijama o tome, tražio je ljubav, zeznuo se, ali našao je tebe
- sutradan te šef zove na razgovor, jer smatra da si neprikladan za posao. OTKAZ.

Ti si znači kliknuo LIKE bezazleno, jer si običan čovjek i jer tebe niko ne prati, tebe nije briga o privatnosti, ali si dao mogućnost da neko drugi objavi činjenice o tebi, tvoju facu, lice, prepoznatljivu tvom šefu, nakon čega si dobio otkaz.

UPRAVO OVO što sam naveo je toliko puta već zloupotrebljeno. Političke partije se stalno prepucavaju u raznim državama o tome šta je ko izjavio, šta je ko na šta lajkao.

Ime i prezime samo po sebi, ne kaže ništa o tebi, tvom karakteru, političkim opcijama, stavovima, o tvojoj lokaciji, putovanjima. Google čuva godinama informacije o ljudima, gdje je ko putovao i šta je gdje radio. Te iste informacije možeš da daješ sam drugima po želji, pod svojom kontrolom, a ne pod tuđom kontrolom.

---

Na osnovu javnih podataka, odgovor je sačinjen na engleskom jeziku:
Veća slika: https://ashkansoltani.files.wordpress.com/2013/06/prism2.jpg

---

Khm...

---

Dobro je da znaš "podešavati" svoju koliko privatnosti želiš na Facebook-u. Poenta je u tome da se ta privatnost ne daje, već da Facebook upravo automatsko otkazivanje privatnosti koristi za svoje profite. FB ti daje i mogućnost, tj. iluziju, da misliš kako si "siguran" jer je tvoja privatnost zaštićena. Eto, klikanjem na te opcije, "zaštitio" si svoju privatnost. Obrati pažnju na navodnike. To je iluzija, jer te FB prati, kao i masa drugih firmi. Uvidu u podatke mogu da imaju FB zaposlenici.

Malo zabave, evo jedan od mnogo linkova koji će ti pokazati da se korištenjem softverskih alata, može gledati u ono što ti misliš da si "zaštitio": http://theamericangenius.com/s...dates-made-visible-by-storify/

I onda jedan zabavan link koji pokazuje profile svih FB korisnika:
http://app.thefacesoffacebook.com/

Mislim, valjda je i Zuckerberg sam mislio da ima privatnost na Facebooku, sve dok mu privatne slike nisu izašle u javnost, haahahha:
http://www.dailymail.co.uk/new...uckerbergs-private-photos.html

Ili ovakve stvari, kako se mogu vidjeti "privatno zaštićene slike":
http://earnedweb.com/facebook-private-picture-hack-revealed/

Ili kad je svako mogao da vidi ko su nečiji prijatelji na Facebooku:
http://www.quotium.com/resourc...ends-lists-defined-as-private/

Ili da bilo ko može da piše u tvoje ime preko Facebook-a:
https://www.youtube.com/watch?...yer_embedded&v=RQuc8vnpI9Y

Mislim, sve informacije koje staviš na Facebook, računaj da nisu privatne, nisu dostupne svakome, ali su dostupne.

---

Ne razumes. Doduse, pricas cas o jednom cas o necem drugom, zbrckao si sve i svasta u nastojanju da objasnis nesto sto skoro pa "i ptice na grani vec znaju".

Jedno su informacije o nekome a sasvim drugo sifrirana odredjena pojedinacna informacija. 99% ljudi nema nikakvu potrebu da sifrira neku informaciju. A vec je objasnjeno (mislim da je @bachi to sasvim dobro objasnio) koliko ljudi to "redovno" upotrebljava - takav broj je minoran, beznacajan - a objasnjeno je i zasto.


Ma zasto bih ja to radio, to je poenta. Ne samo ja nego bilo ko ko spada u prosecnog korisnika, normalnog coveka, slucajnog prolaznika? Objasni zasto, kakvu potrebu ima a ne kako se moze sifrovati, penta je potreba za tim.


Mislim, SBBKBB ... pa ovakvih prica da ne moram sad za deset minuta da idem u Studio mogao bih da napisem jedno pedesetak u roku od pola sata, sat. Pusti "apokaliptican" pogled na buducnost, zivot... nema od toga 'leba. Ali me nasmejalo, priznaqjem, i oraspolozilo...

[/quote]Ti si znači kliknuo LIKE bezazleno, jer si običan čovjek i jer tebe niko ne prati, tebe nije briga o privatnosti, ali si dao mogućnost da neko drugi objavi činjenice o tebi, tvoju facu, lice, prepoznatljivu tvom šefu, nakon čega si dobio otkaz.[/quote]
Ali vec sve postoji. Da... zaboravih da prokomentarisem "Ti si ravnodušno prihvatio šta neko radi sa tvojim informacijama i nije te briga." - pa pazi, procitaj polako sta sam napisao, i pre nego sto sam poceo da koristim Internet kod svoje kuce informacije o meni su postojale na Internet-u. Nisam ja ravnodusan nego realno posmatram i kontam - ako vec ne mogu da izbrisem zasto bih se time opterecivao u zivotu, zivot je mnogo zanimljiviji nego strahovanje od SBBKBB varijanti!


Dzaba se trudis, nidi napisao zasto bi neko bio u paranoji kao sto si ti, razlog. Razlog necije ili tvoje licno paranoje?


Pozdrav!

---

ovo je takodje tačno. što bi bilo ko parnoisao. nego kada sam internetu uvek ima neki nelagodan osećaj da me neko prati
ja na primer spadam u korisnike koji na primer lajkuju na FB i američke stranice i ruske i kineske, tako da oni koji me prate ne mogu da shvate koga podžavam. to je vrlo lukavo sa moje strane zar ne?

---

Gledaj, ti možeš zatvoriti oči i ući u medvjeđi kavez. Je li tako?

Ili možeš otvoriti oči i paziti kuda ideš.

Pažnja i biranje usluga na Internetu nema veze sa paranojom. To ima veze sa obrazovanjem, kulturom i ljudskim pravima. Biti neinformisan i ignorantan, pa možeš. Ja i ne pišem za tebe, već se nadam da će se drugim ljudima otvoriti oči. Da želim tebi da pišem, pisao bih ti lično, zar ne? Diskusija je za ljude, hvala Bogu.

Sad da sam samo ja "paranoičan", kako me ti u nedostatku argumenata okarakterisa kao nenormalnog čovjeka, onda ipak ne bi postojala tu 29 stranica dugačka stranica "Kritike Facebook-a": https://en.wikipedia.org/wiki/Criticism_of_Facebook -- na žalost će ljudi koji su neinformisani i koji ignorišu svijet oko sebe, ostati i dalje u tom stanju. Oni koji čitaju ili pomažu oko prevoda takvih dokumenata, pomažu i drugim ljudima.

Edward Snowden nije radi paranoje otišao u Rusiju i uzeo sebi tamo azil, jer je razotkrio cijela prisluškivanja i špijuniranja.

Ljudi budu optuženi i izloženi novinskim ruglima zato što im je neko iskoristio nalog na Facebook-u. Da ne poznajem čovjeka, da mu nisam pročitao sudske dokumente, pa hajde.

Biće kasno kad se desi.

---

Zato sto nemaju pametnijeg posla.



A znaci treba ziveti u strahu krijuci se i cekati da se to, vec jednom, desi - sta god to bilo. Inace vise puta cujem to, gotovo, kraj, evo, ne moze vise ovako... a garantujem da se tokom naseg zivotnog veka, npr bar do 2100-te, nece desiti nista drasticno na tom polju.

Praksa tj. realnost pokazuje, iako Face i sve to postoji godinama, da ljudi nemaju probleme koje nameces tj. minoran procenat. Da imaju opet bi realnost dovela do toga da ljudi sami krenu da gase naloge, da se boje za svoje podatke itd.