Beli Luk..kako do uspesnog roda?Citat:
foghornLeghorn
Lave... izvuci iz texta
1. 650 kg semenskog belog luka = 50 ari
2. 150 kg MAP-a pod oranjem
3. 400 kg NPK 16:16:16
4. 200 kg AN-a u Martu
(svo ovo djubrivo na osnovu analize zemljista - mozda negde treba vise, a negde manje)
5. Za sadnju belog luka 27 radnika sa po 8 časova rada
6. Za vađenje je 25 radnika sa po 8 časova rada.
7. Tri okopavanja i zaštita od lukove buve, lisne rđe i truleži.
Na osnovu opisanog uzmes digitron i saberes, jedino sto je nepoznata cena semena u ovom trenutku - nisam se raspitao!
Lave... izvuci iz texta
1. 650 kg semenskog belog luka = 50 ari
2. 150 kg MAP-a pod oranjem
3. 400 kg NPK 16:16:16
4. 200 kg AN-a u Martu
(svo ovo djubrivo na osnovu analize zemljista - mozda negde treba vise, a negde manje)
5. Za sadnju belog luka 27 radnika sa po 8 časova rada
6. Za vađenje je 25 radnika sa po 8 časova rada.
7. Tri okopavanja i zaštita od lukove buve, lisne rđe i truleži.
Na osnovu opisanog uzmes digitron i saberes, jedino sto je nepoznata cena semena u ovom trenutku - nisam se raspitao!
Citat:
gigamg1
Koliko znam, luk baš i nema tolike potrebe za fosforom nego više traži azota i kalijuma a ti si naveo da bi bilo poželjno da se koristi MAP koji koliko znam dolazi u formulaciji 12-52 gde je azot 12 a fosfor 52 a kalijuma nigde što znači da uzaludno bacaš skuplje đubrivo i ne dobijaš neko poboljšanje hranjivih materija. Bolje bi bilo da se raspitaš ima li u tvojoj okolini da se kupi neka formulacija koja će imati dobar odnos 3 osnovna elementa.
Drugo, ne može se AN primenjivati univerzalno jer to zavisi od zemljišta tj. jel alkalno ili kiselo. Južni deo Srbije je poznat po tome što su zemljišta pretežno kisele reakcije dok za Vojvodinu važi suprotna priča pa bi stoga trebalo primeniti KAN (kalcijumov amonijum nitrat) koji bi trebalo malko da neutralište kiselu reakciju zemljišta ali takođe voditi računa jer KAN ima manji procenat azota (N) od AN-a i SAN-a pa samim ti i povećati količinu koju unosite. MAP i UREA su takođe poznat po tome što su izuzetno kisele reakcije i zakišeljavaju zemljište. Takođe, treba voditi računa o tome da se ne preteruje sa kalijumom jer kalijum u većim količinama može biti toksičan po biljke.
Što veći odlazak u krajnost (preterano alkalna ili preterano kisela reakcija zemljišta) dovodi do slabijeg iskorišćenja zemljišnog humusa i lošijeg prinosa i kvaliteta u krajnjem slučaju. Velike količine azota u početnom rastu mogu da sprže klice pa samim tim treba voditi računa kada treba obaviti predsetveno đubrivo. Primera radi - AN deluje istog trenutka kada dobije vlagu iz zemljišta dok se UREA postepeno aktivira u roku od nekih 3 nedelje.
Dalje, bolje bi kod biljaka koje imaju dublji koren da se unese veći deo osnovnog đubrive pod brazdu jer fosfor i kalijum se godišnje po vertikali pod uticajem padavina kreću svega par centimetara dok azot pod uticajem padavina tone u zemlju pa zato samo zaoravanje spušta ta dva elementa u deo gde su oni pristupačniji biljci. Poznato je da luk voli sumpor. Njega takođe treba unositi.
Ne treba zanemariti unošenje organskog đubriva jer nisu sve 3 elementa. Potrebni su i ostali mikroelementi.
Pozdrav!
I da, zbog klimatskih uslova u Srbiji, nemoguće je dobiti seme belog luka bez plasteničke proizvodnje i mikroklime.
Koliko znam, luk baš i nema tolike potrebe za fosforom nego više traži azota i kalijuma a ti si naveo da bi bilo poželjno da se koristi MAP koji koliko znam dolazi u formulaciji 12-52 gde je azot 12 a fosfor 52 a kalijuma nigde što znači da uzaludno bacaš skuplje đubrivo i ne dobijaš neko poboljšanje hranjivih materija. Bolje bi bilo da se raspitaš ima li u tvojoj okolini da se kupi neka formulacija koja će imati dobar odnos 3 osnovna elementa.
Drugo, ne može se AN primenjivati univerzalno jer to zavisi od zemljišta tj. jel alkalno ili kiselo. Južni deo Srbije je poznat po tome što su zemljišta pretežno kisele reakcije dok za Vojvodinu važi suprotna priča pa bi stoga trebalo primeniti KAN (kalcijumov amonijum nitrat) koji bi trebalo malko da neutralište kiselu reakciju zemljišta ali takođe voditi računa jer KAN ima manji procenat azota (N) od AN-a i SAN-a pa samim ti i povećati količinu koju unosite. MAP i UREA su takođe poznat po tome što su izuzetno kisele reakcije i zakišeljavaju zemljište. Takođe, treba voditi računa o tome da se ne preteruje sa kalijumom jer kalijum u većim količinama može biti toksičan po biljke.
Što veći odlazak u krajnost (preterano alkalna ili preterano kisela reakcija zemljišta) dovodi do slabijeg iskorišćenja zemljišnog humusa i lošijeg prinosa i kvaliteta u krajnjem slučaju. Velike količine azota u početnom rastu mogu da sprže klice pa samim tim treba voditi računa kada treba obaviti predsetveno đubrivo. Primera radi - AN deluje istog trenutka kada dobije vlagu iz zemljišta dok se UREA postepeno aktivira u roku od nekih 3 nedelje.
Dalje, bolje bi kod biljaka koje imaju dublji koren da se unese veći deo osnovnog đubrive pod brazdu jer fosfor i kalijum se godišnje po vertikali pod uticajem padavina kreću svega par centimetara dok azot pod uticajem padavina tone u zemlju pa zato samo zaoravanje spušta ta dva elementa u deo gde su oni pristupačniji biljci. Poznato je da luk voli sumpor. Njega takođe treba unositi.
Ne treba zanemariti unošenje organskog đubriva jer nisu sve 3 elementa. Potrebni su i ostali mikroelementi.
Pozdrav!
I da, zbog klimatskih uslova u Srbiji, nemoguće je dobiti seme belog luka bez plasteničke proizvodnje i mikroklime.
Evo nasao sam jedan tekst odavde
samo me buni ovaj boldovani /crveno/ deo prilikom sadnje,posto svuda na video klipovima su brazdice.
Plavo sam obelezio pocetak nekog objasnjenja.
Citat:
Vrlo je lako odgajiti beli luk u sopstvenoj bašti jer je otporan na niske temperature, bolesti i štetočine. U stvari neophodan mu je jedan period hladnog vremena da bi se postigao bolji prinos. Beli luk omogućava dobro iskorišćenje prostora u bašti jer tokom zime malo šta uspeva, pa beli luk tada može zauzeti veći deo.
Kako odabrati seme? Beli luk se sadi na taj način što glavice koje ste kupili za jelo, podelite na čenove i njih sadite. Može se desiti da da su glavice stare i suve, pa nije loše da za sadnju kupite beli luk koji je za to predvidjen u prodavnicama u kojima se prodaje seme.
Kada saditi? Uglavnom daje najbolje prinose ako se sadi u jesen (oktobar i novembar). Ovo će omogućiti da se korenov sistem razvije pre hladnog vremena i da tako pripremljen brzo nastavi da raste u proleće. Moguće je da izdanci ne budu vidljivi iznad zemlje sve do ranog proleća, ali ne brinite se oko toga. U leto će beli luk verovatno razviti cvetove koje treba otkinuti (a mogu se i jesti) kako bi glavica u potpunosti sazrela.
Kako pripremiti zemlju? Beli luk nije probirljiv što se tiče tipa zemljišta, ali voli rastresitu zemlju. Pre sadnje treba preriljati leju. Beli luk takodje dobro uspeva u saksiji.
Kako pripremiti seme? Ostavite glavice cele sve do trenutka dok ne nameravate da ga posadite, jer bi se u suprotnom čenovi brzo osušili.
Sadnja. Zasadite čenove tako što ćete ih samo gurnuti ispod površine zemlje. Veličina budućih glavica belog luka zavisi od prostora koje glavice budu imale tokom rasta. Za glavice srednje veličine čenove sadite na 15 cm razmaka. Za veće glavice obezbedite veći razmak.
Navodnjavanje. Od trenutka kada glavice počnu da se formiraju pa nadalje, pazite da ne navodnjavate previše. Mnogo vode će samo pospešiti truljenje. Navodnjavajte samo kada je suša.
Vadite beli luk kada vidite da vrhovi listova počinju da se suše. Vilama vadite glavice na površinu zemlje i tu ih ostavite nekoliko dana da se osuše na suncu. Ako je vreme kišno unesite ih unutra da bi se osušile.
Manje glavice možete sačuvati sa ponovnu sadnju.
Beli luk sprečava pojavu bolesti u vašoj bašti pa je dobro saditi ga uvek na različitom mestu. na istom mestu ga možete saditi posle 3 godine.
Kako odabrati seme? Beli luk se sadi na taj način što glavice koje ste kupili za jelo, podelite na čenove i njih sadite. Može se desiti da da su glavice stare i suve, pa nije loše da za sadnju kupite beli luk koji je za to predvidjen u prodavnicama u kojima se prodaje seme.
Kada saditi? Uglavnom daje najbolje prinose ako se sadi u jesen (oktobar i novembar). Ovo će omogućiti da se korenov sistem razvije pre hladnog vremena i da tako pripremljen brzo nastavi da raste u proleće. Moguće je da izdanci ne budu vidljivi iznad zemlje sve do ranog proleća, ali ne brinite se oko toga. U leto će beli luk verovatno razviti cvetove koje treba otkinuti (a mogu se i jesti) kako bi glavica u potpunosti sazrela.
Kako pripremiti zemlju? Beli luk nije probirljiv što se tiče tipa zemljišta, ali voli rastresitu zemlju. Pre sadnje treba preriljati leju. Beli luk takodje dobro uspeva u saksiji.
Kako pripremiti seme? Ostavite glavice cele sve do trenutka dok ne nameravate da ga posadite, jer bi se u suprotnom čenovi brzo osušili.
Sadnja. Zasadite čenove tako što ćete ih samo gurnuti ispod površine zemlje. Veličina budućih glavica belog luka zavisi od prostora koje glavice budu imale tokom rasta. Za glavice srednje veličine čenove sadite na 15 cm razmaka. Za veće glavice obezbedite veći razmak.
Navodnjavanje. Od trenutka kada glavice počnu da se formiraju pa nadalje, pazite da ne navodnjavate previše. Mnogo vode će samo pospešiti truljenje. Navodnjavajte samo kada je suša.
Vadite beli luk kada vidite da vrhovi listova počinju da se suše. Vilama vadite glavice na površinu zemlje i tu ih ostavite nekoliko dana da se osuše na suncu. Ako je vreme kišno unesite ih unutra da bi se osušile.
Manje glavice možete sačuvati sa ponovnu sadnju.
Beli luk sprečava pojavu bolesti u vašoj bašti pa je dobro saditi ga uvek na različitom mestu. na istom mestu ga možete saditi posle 3 godine.
