ES - Ajmo malo da bojimo

Re: Ajmo malo da bojimo

darkosos — Fri, 25 Jan 2013 08:00:32 +0100

U je, da li sam ja uopste polozio taj predmet? :) Iako je analiza manje vise slicna kao ono sto sam ja radio, sam racun je drugaciji, a ovo moje resenje je kao sto bi uradio neki spretniji srednjoskolac :)

Re: Ajmo malo da bojimo

Sonec — Thu, 24 Jan 2013 16:07:31 +0100

Nema razloga da ja previse tupim, kad postoji lepo ispisano resenje. Naime, ova dva zadatka su sa vezbi iz predmeta Algebre 2 i mogu se naci (uradjeni) OVDE (zadaci 36. i 37.)
Meni je bilo interesantno, pa sam zato postavio, a Darko je demonstrirao i drugaciji nacin resavanja problema.

Zanimljivo, pricu oko [url=http://www.artofproblemsolving.com/Wiki/index.php/Burnside's_Lemma]Bernsajdova_lema[/url] se moze naci i u zbirci "Kombinatorika" Pavla Mladenovica.

I zasto ne radi linkovanje u drugom slucaju?

Re: Ajmo malo da bojimo

darkosos — Fri, 16 Nov 2012 22:58:36 +0100

Imas pravo, mogao sam da sredim, ali sam toliko sredjivao da bih dosao dovde, da mi je izgledalo veoma sredjeno :) Uostalom, sto samo ja da se mucim? :)
Elem, ja stvarno ne znam da li ovde ima zainteresovanih da vide izvodjenje, pa ne znam koliko ima smisla da to prezentiram? Mada sam kao rekao da cu napisati... Pa, ako neko procita od pocetka do kraja, nek' mahne u mom pravcu, da znam da je bilo i takvih.

Kao sto rekoh, radi se o klasama ekvivalencije relacije "b nastaje rotacijom od a" u skupu varijacija n elemenata na 6 mesta, sa ponavljanjem. Nisam to bas tako tvrdo radio, ali to jeste apstrakt koji sam koristio. U grubo, postoje neke varijacije u kojima svih 6 rotacija (racunajuci i identitet) predstavljaju razlicite varijacije ("regularne"), i cine jedan skup klasa ciji broj elemenata treba deliti sa 6. One druge, koje sam vec ranije analizirao, stvaraju manje razlicitih varijacija.

Evo sada opisa tih "neregularnih" varijacija, bez ulazenja potpuno u detalje:

- oblik "aaaaaa" ima samo jedan element u klasi, a takvih klasa ima n; dakle ukupno n varijacija;

ako imamo bar 2 elementa, :
- oblik "ababab" ima 2 elementa u klasi, a klasa ima ; ukupno varijacija;
- oblik "aabaab" ima 3 elementa u klasi, a klasa ima ; ukupno varijacija;

ako imamo bar 3 razlicita elementa, :
- oblik "abcabc" ima 3 elementa u klasi, a klasa ima ; ukupno varijacija;

Naravno, svih varijacija ima a broj regularnih dobijamo kao razliku ukupnog broja varijacija i broja neregularnih. Ovaj broj se deli sa 6, sto je zapravo zajednicki broj elemenata po klasi, i konacno treba dodati broj neregularnih klasa:

sto posle sredjivanja daje formulu koju sam naveo.

Interesantno je da formula "radi" i za n=1 i za n=2.

Re: Ajmo malo da bojimo

Sonec — Fri, 16 Nov 2012 15:01:09 +0100

Jeste, sad je dobro. Iliti (sto ne sredi lepo, nego me teras da racunam :))

Re: Ajmo malo da bojimo

darkosos — Fri, 16 Nov 2012 11:13:25 +0100

Pogresno sam razumeo zadatak, umesto da odbacujem one koji su invarijantni, treba brojati klase varijacija koje su dobijene relacijom "b je nastao od a rotacijom".
Da se ne bih previse raspisivao, evo dobio sam nesto novo, pa ako se pokaze tacnim, mogu dati kompletno objasnjenje (zadatak 1a))

.

Re: Ajmo malo da bojimo

darkosos — Tue, 13 Nov 2012 20:27:07 +0100

Dal' moze ovako prvi:

- oznacimo temena sestougla brojevima 1 do 6, recimo u smeru kazaljke na satu
- napravimo korespodenciju izmedju varijacija sa ponavljanjem n elemenata i temena, tako sto redom boje te varijacije dodelimo temenima sestougla.

Time dobijamo sva moguca bojenja temena, kojih ima pa treba oduzeti koje su fiksne u odnosu ne neku rotaciju. Naravno, mogucih rotacija ima 6 i sto se tice varijacija, mozemo ih gledati kao ciklicno pomeranje boja.

Razmotrimo koja su to bojenja invarijantna na te rotacije. Ako oznacimo jedno bojenje sa abcdef, onda ove rotacije znace sledece jednakosti boje:
1. rotacija za jedno mesto (a,b,c,d,e,f) -> (f,a,b,c,d,e), daje a=b=c=d=e=f
2. rotacija za dva mesta (a,b,c,d,e,f) -> (e,f,a,b,c,d), daje a=c=e i b=d=f (ova bi zahtevala da je n bar 2)
3. rotacija za tri mesta (a,b,c,d,e,f) -> (d,e,f,a,b,c), daje a=d, b=e i c=f (ova bi zahtevala da je n bar 3).

Rotacija za 4 mesta ce dati isto sto i rotacija za 2, a za 5 mesta isto sto i ona za 1.

Dakle, imamo 3 klase bojenja koje su invarijantne u odnosu na rotacije. Prva pomenuta klasa ima elemenata. U drugoj kao da biramo 2 razlicite boje od n i da ih mozemo postaviti na 2 razlicita nacina, sto bi trebalo da je . Slicno, treca ima elemenata. Dakle, sve u svemu, to bi bilo (u slucaju da je ).

Ajmo malo da bojimo

Sonec — Mon, 12 Nov 2012 11:17:50 +0100

1. Na koliko nacina se mogu obojiti temena pravilnog sestougla sa boja, ako dva bojenja smatramo istim ako:
a) rotacijom jednog obojenog sestougla dobijamo drugi;
b) izometrijom jednog obojenog sestougla dobijamo drugi.

2. Na koliko nacina se mogu obojiti temena pravilnog -tougla ( je prost) sa boja, ako dva bojenja smatramo istim ako rotacijom jednog obojenog -tougla dobijamo drugi.