Mislim da je najbitnije ne ići iz krajnosti u krajnost, već uvek treba tražiti nekakvu zlatnu sredinu. Ako ideš u krajnosti, onda se dešava jedna od sledećih stvari. Ako dozvoliš da budeš smatran za nekoga ko je sve zna i ko je uvek spreman da uradi svačiji posao, natovariće te ko magarca, pa ćeš vremenom početi da ostaješ duže svaki dan, a neretko i da nosiš posao sa sobom kući. Što je najgore, jednom kada upadneš u takvo kolo, teško se iz njega izlazi, jer lako je poslodavca navići da radiš više nego što si radio, ali ga je jako teško navići da radiš manje i to odmah upada u oči. Dakle, jednom kada kreneš tim putem, samo ćeš dobijati još više posla, nikako manje, i vremenom će doći do burnouta, a produktivnost će opasti. Sa druge strane, ako odeš u drugu krajnost, pa samo gledaš svoja posla i praviš se da ne znaš ništa osim toga, niti te interesuje da naučiš, ne interesuje te da pomogneš kolegama, ne trudiš se da naučiš nešto novo, bićeš smatran za nekoga ko nije timski igrač, kada tebi bude trebala pomoć niko neće želeti da ti pomogne, moraćeš da dolaziš na posao i kada si bolestan, jer niko neće hteti da te menja, a kada dođe do downsizinga, bićeš prvi na listi za otkaz, jer ako ispadne da ništa ne znaš, zapitaće se zašto su te uopšte i zaposlili. Najbolje rešenje je pokazati da imaš karakter i da ceniš sebe tako da ne može svako da te jaše, ali u isto vreme biti učtiv i staložen i ne bežati od posla. Recimo, ako te poslodavac zamoli da odradiš nešto što baš i nije u opisu tvog radnog mesta, a ti umeš da uradiš... uzmeš pa odradiš, makar i po cenu da taj dan ostaneš duže da bi završio svoj posao. Ako dođe drugi put, opet uradiš, pa makar ostao opet malo duže... E već treći put ako dođe, onda vidiš da to može da postane učestalo, pa ti lepo malo prikočiš pa kažeš "Nema problema, odradiću to ponovo ako je baš hitno, ali imajte na umu da će se to možda odraziti na moj posao i možda neću stići na vreme sve što je planirano", pa onda njemu ako se isplati da zakoči jedan posao da bi se završio drugi, šta te briga... cilj je da pokažeš da si prethodna dva puta igrom slučaja imao lufta da odradiš taj dodatni posao, ali da to nije uvek slučaj. Takođe, ako vidiš da je frka da se nešto odradi, a vidiš da neki kolega zaostaje, ti završi svoj deo, pa priskoči u pomoć i odradi deo njegovog posla, da se to što pre završi... sledeći put opet uradi isto, ali ako vidiš da treći put opet taj kolega kasni, nemoj da budeš ovca, pa da opet letiš, nego uspori malo sa svojim poslom, tako da ne stigneš da mu pomogneš... opet sa ciljem da pokažeš da je to što si prethodna dva putao stigao da odradiš i svoj i tuđ posao, izuzetak, a ne pravilo. Takođe, ako te neki kolega zamoliš da ga menjaš, učini mu to, ako treba 2-3 puta, ali već sledeći put opet ukoči, pa izmisli neki razlog zašto ne možeš da ga menjaš... čisto da pokažeš da nisi dežurni substitute kada god nekome treba zamena. Na ovaj način pokazuješ da nisi neko ko odbija da odradi nešto mimo svog posla ako može, da nisi džangrizavac koji neće da uskoči da pomogne kolegi ako može, da nisi neko ko neće da zameni kolegu kada treba, ali u isto vreme daješ da znanja da to ne možeš uvek i da ne radiš na dugme kada god nekome nešto treba. Dakle, zlatna sredina.
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti