Marko Tasić za sedam dana od brucoša do doktora

Hoće li se otvoriti prostor našim mladim talentima

Genije u Njujorku / Milun J. Babić

Doživeli smo, nedavno, da na prvim stranicama najtiražnijih tabloida osvanu naslovi tipa "Genije iz Leskovca",..., "Genije ponovo u Leskovcu".

Takvih naslova ispisanih velikim masnim slovima nije bilo, najmanje, dvadeset godina. Prve stranice domaćih tabloida, još od osamdesetih, punili su "proroci" i "vidovnjaci", "politika" i političari, istorija i istoriografi, estrada i estradni umetnici, afere i "afere", kriminalci i "kriminalci", "patrioti" i "domaći izdajnici", "demokrate" i "snage zla", "uštve", "gulje", glad, smrt i ne znam šta sve još!

O snazi uma, njegovim moćima i šansama koje može da stvori, pisalo se samo ponekad uoči izbora, i to stereotipno! Ali nikad na prvoj strani! O mladima, nauci, istraživanju, školi - pisalo se, takođe, retko. Činilo se samo onda kada je nekom iz vlasti bilo potrebno da, bar, za trenutak provetriti naš provincijalni ambijent. Ili, prilikom štrajkova i protesta kojima su studenti, škole i unverziteti pokušavali da skrenu pažnju na svoj krajnje ponižavajući položaj u društvu.

Šta je uticalo na to da "Genije iz Leskovca" zasvetli sa prvih stranica naših tabloida? Jesu li urednici na neki način bili došli do saznanja da su se čitaoci zasitili obnaženih "umetnica"? Ili su, možda, i njihovi stomaci počeli da odbijaju proizvode raznih kvazipolitičkih debeovskih, tajkunskih i drugih kuhinja?

Nije mi jasno zašto su gloduri naših tabloida tada poverovali da će čitaoci naviknuti na jednu vrstu "hrane za glavu" sa znatiželjom prihvatiti "prekoredno" školsko napredovanje jednog našeg mladog čoveka? Zašto su pomislili da će građani, bez propratne "misterioznosti" i/ili sumnjičenja, uvažiti uspeh mladog Leskovčanina. I to uspeh u školskom sistemu koji, kao što smo videli, omogućuje da se bez završenog fakulteta, i bez magistrature, i bez "naučnih radova objavljenih u zemlji i inostranstvu", i bez dodatnog ocenjivanja "naučne podobnosti", stekne pravo na upis doktorskih studija. Da ne potenciram da je to bilo učinjeno na osnovu "samo" jednog ispita i odgovorenih 24 od 25 pitanja! Otkud im je bila "hrabrost" da naučno-nastavnu instituciju u kojoj je sve to moguće, nazovu prestižnom?! Šta je, najednom, bio povod da u svojim novinama iskažu poverenje u veliki renome Instituta za tehnologiju u Njujorku, za koji većina naših građana, najverovatnije, do tada nije čula.

Zašto su baš tada, kako to sudije kažu, urednici naših tabloida "poklonili veru" Americi? A, moža, je bitnije - zašto, uglavnom, tako postupaju samo onda kada nas Evropljani i Amerikanci hvale i uvažavaju, a nikada - kada kritički govore o našim "političkim" i drugim budalaštinama?!

Kako objasniti nemale političke otpore nastojanjima da se naš obrazovni sistem, bar malo, "upari" sa evropskim i američkim, i bezrezervno prihvatanje šansi i prava koja jedan američki institut pruža svakom, pa i našem mladom nadarenom leskovačkom srednjoškolcu? Jer, da se tako nešto desilo na nekom našem univerzitetu, svi bi bili od strane "branilaca tradicije našeg visokog školstva" javno popljuvani! I profesori, i mladi genijalac ne bi mogli da se operu dok god su živi oni koji su bili savremenici takvom "blamu"!

Ali nejasno mi je zašto se velike stvari našim ljudima dešavaju samo u inostranstvu? Da li to "Zapad" hoće da nam pokaže da smo vredni i bogati intelektualnim resursima za kojima ceo svet vapi, i da imamo šansi da se kao društvena zajednica menjamo na bolje? Ili mu je možda namera da podsticajno pirne u naš, i onako prenapumpani ego, pa da nas, zbog toga što nam "prsluk puca" za sve oko nas "jer smo od svih bolji", "podmuklo" navede na nova nadvikivanja, sunovrate, "kopanje" sopstvenih utroba, i šta sve znam drugo?

Jesu li, možda, u pitanju staračke grbine i sebičluk naše već sada zabrinjavajuće ostarale nacije?

Zbog toga što, možda, predstavljaju dolazak pravih uzgonsko-razvojnih "medijskih toplih liftova", smatram da treba snažno podržati naslove tipa "Genije iz Leskovca",..., "Genije ponovo u Leskovcu", koji su nedavno zauzeli prve stranice domaćih tabloida, i da se treba radovati svakom socrealistički neklišeiranom članku o postignućima pregaoca. Posebno onih mladih!

Autor je univerzitetski profesor i predsednik Saveta Liberala Srbije

ceo ES forum ide u prilog mojoj tvrdnji , pogledajte samo nekoliko profila ljudi koji imaju veci broj postova , svi su aktivni na najraznoraznijim forumima koji nemaju (uvek) veze jedni sa drugima .

weB_KiLeR: u svakim novinama imate budala, pa i u ovim.

Autor je univerzitetski profesor i predsednik Saveta Liberala Srbije

markotasic on 27.08.2003. wrote:
Kako se mnoze matrice? I sta su one uopste?

markotasic on 02.09.2003. wrote:

Naravno da je sve bez objasnjenja "mrtvo" ali evo objasnjenja:

[S]tand slike
1. velicina slike koju smatram optimalnu za nase uslove je 240x180
2. koliko imam blokova 9x9 u njoj:
M=(240x180)/(9x9)=534
3. koliko imam bitova po jednoj 9x9 matrici:
COLOR_1 [Y]:[U]:[V]=[1] : [1/16] : [1/16]
COLOR_2 [Y]:[U]:[V]=[1/16] : [0] : [0]

COLOR_1 ukupno ima 8+4+4=16 bitova
COLOR_2 ukupno ima 4+0+0=4 bitova

COLOR_1 je tacka (0,0) u matrici I nosi originalnu informaciju o luminentnoj vrednosti dok za hrominentne komponente ima upola manju gledano u bitovima.
COLOR_2 je vrednost samo luminentnog signala ali prosecna za sve vrednosti, medjutim ja sam koristio I srednju vrednost prve dve vrednosti, dok za hrominentne nisam uzimao nikakve vec sam koristio vec postojece

Komponente sam definisao kao:
Y=0.3R+0.59G+0.11B za COLOR_1
Y=(0.3R+0.59G+0.11B) / 16 za COLOR_2
U=R/16
V=B/16 (da bi bile pozitivne I male)

E sada sam isparcelisao matricu 9x9 na 3x3 I dobio 9 novih koje sam dalje definisao kao 1 ili 0.Znaci ako je trenutna podmatrica po intezitetu luminentne komponente manja onda bi ta cela matrica bila popunjena 0:
0-0-0
0-0-0
0-0-0

A ukoliko bi bi bila veca onda bi izgledala ovako:
1-0-1
0-1-0
1-0-1

Mesta na kojima se nalazi 1 iscrtava se prva vrednost luminentne komponente, a gde je 0 onda se iscrtava ona sredja vrednost sledecih.
Naglasavam da se iz podmatrica ne uzima nova vrednost za luminentne I hrominentne komponente, vec se koristi ona iz prve podmatrice u prvom redu (ili glavne matrice prva).

N=COLOR_1 + COLOR_2 + 9=16+4+9=29bits (~3.6byte)
UKUPNO=M*N=534*3.6=1922.4 Bytes=1.877 kB

Kao sto vidite ovde nema nikakvih koeficijenata matrice kojima se obradjuje originalna.Evo I prakticnog primera jedne matrice (dodatak).