GENIJALAC Marko Tasic (19), najmladji doktorant u istoriji njujorskog Instituta za
tehnologiju, koga u naucnim krugovima porede sa Bilom Gejtsom i Nikolom Teslom, sanja o povratku u rodni kraj:
STVORICU U LESKOVCU NESTO POPUT AMERICKE SILICIJUMSKE DOLINE, ODAKLE CEMO U SVET DA LANSIRAMO NOVA OTKRICA
Zahvaljujuci genijalnim umovima dva mlada coveka, Leskovac se u rasponu od nekoliko meseci dva puta nasao na prvim stranama domacih i stranih medija. Posle geneticara Miodraga Stojkovica, prvog Evropljanina koji je dobio dozvolu za kloniranje ljudskog embrioan u medicinske svrhe, devetnaestogodisnji kompjuterski programer Marko Tasic zapanjio je vescu iz Njujorka da je za samo nedelju dana od brucosa postao doktorant na prestiznom Institutu za tehnologiju, smestenom na Menhetnu. Taj status Marko je stekao tako sto je polagao test znanja sa 25 pitanja. Tacno je odgovorio na 24, a za prelazak u stariju grupu studenata bilo je neophodno 10 tacnih odgovora.
Tako je Marko postao najmladji doktorant u istoriji tog fakulteta. Istovremeno je dobio stastus federalnog studenta, ali postao i najcuvaniji mladi naucnik u Americi. Clan je Udruzenja americkih elektronicara i clan Mense za koju se kvalifikovao sa preko 150 koeficienta inteligencije.
Fakultet ga je smestio na Brodveju, u hotelu sa cetiri zvezdice "Belnold Rezidenc". Cuvan je kao nacionalno blago. Do njega se tesko stize, mozda i zbog navalice lovaca na talente sa drugih fakulteta, ali i mocnih korporacija. Navalicu prave i starije kolege i profesori koji ne mogu da shavte kako se iz galve resavaju diferencijalne jednacine, integrali, sinusi i kosinusi, ali, i neresevi matematicki problemi nobelovca Djzona Nesa. No, Marko uporno sanja silicijumsku dolinu u Leskovcu, gradu koji je imao sluha da u njemu na vreme otkrije malog genija i dodeli mu pozamasnu stopendiju za put do Amerike i pocetak studija.
- Iako i u Srbiji ima odlicnih fakulteta, ovde sam dosao, pre svega, zbog vecih istrazivackih mogucnosti, zbog boljih uslova studiranja. Namera mi je da pokupim sto vise znanja, da upoznam svet nauke i biznisa i jednog dana, uz pomoc finansijera, napravim u Leskovcu nesto poput americke Silicijumske doline. Tamo ima mnogo mladih i talentovanih mojih vrsnjaka. Planiram da ih sve okupim na jednom mestu i da odatle u svet odlaze nova naucna otkrica - kaze Marko, koji je sve svoje radove zavestao kao legat leskovackoj opstini.
Da li ce ovaj mladi naucnik, koga vec porede sa Bilom Gejtsom i Nikolom Teslom, biti istog misljenja i raspolozenja posle pet do set godina, kada prodje pocetna nostalgija, ostaje da se vidi.
Marko Tasic je u Ameriku stigao sa brojnim nagradama i priznanjima, ali i sa nekoliko revolucionarnih pronalazaka u oblasti kompjutreske informatike, medju kojima se posebno izdvaja program za brzo iscitavanje grafika i program za kompresiju video fajlova "Fast video net". Njime je moguce, na jednom CD, smestiti na primer sav knizni fond Gradske biblioteke Beograda, ili kako Marko kaze, knjige poredjane na dva fudblaska terena. Rec je o programu koji nije nalik ni na jedan dosada poznati u toj oblasti. Moguce je skinuti ga sa interneta, mada jos nije patentiran.
- Ne bojim se kradje, jer je taj program veoma komplikovan, a ja sve podatke drzim u glavi – kaze on.
Markov uspeh je, izgleda, dosao kao nesto sasvim prirodno i ocekivano i za njega i za njegovu porodicu: majku Snezanu, oca Dragana, godinu dana mladjeg brata Milana i dedu Rada.
- Mozda ce ovo nekome zvucati neverovatno, ali ja sam znala da on poseduje veoma visoku intelegenciju jos dok je bio beba. Kompjuterom je poceo da se bavi sa pet godina, a u desetoj je napravio robot za skupljanje mrvica po stolu i podu. Hteo je da olaksa posao baki koja se stalno zalila na bol u rukama. Robot je dugo funkcionisao, a meni je sada zao sto ga nisam sacuvala – prica Snezana, koja pokazuje deo Markovih, ali i Milanovih diploma, okacenih na zidovima ukusno namestene porodicne kuce u leskovackom naselju Anciki.
– Marko nije samo zaljubljenik u kompjutere. Sa Milanom se bave muzikom, kompunuju, a bili su angazovani i u radio klubu. Marko se interesovao i za avione. Tek kada je posao za Ameriku priznao je da je vise puta leteo helikopterom bez naseg znanja. Nije, kako bi se moglo pomisliti, ni usamljenik. Ima veliko drustvo, za koje uvek nalazi vremena, a devojcice voli vise od hleba. Sve on to postize tako sto spava po tri do cetiri sata dnevno. Kaze da mu je toliko dovoljno – nastavlja majka Slavica, dok prebira po albumima sa fotografijama.
I deda Rade, koji ljubi Markovu sliku, znao je da ce njegov unuk, "srce dedino", biti genije, a otac Dragan deo "krivice" preuzima na sebe.
– Mozda je moja greska sto sam mu na pitanje zasto je lisce zeleno pricao o procesu fotosinteze, ali on je to trazio od mene – kao da se pravda Dragan koji je, cini se, odlicno upucen u tajne naucnog rada starijeg sina.
Retki su, medjutim, prosvetni radnica koji su na vreme uocili Markove natprosecne sposobnosti. Jedna od njih je razredni staresina Jasminka Milosavljevic, profesor elektrotehnickih predmeta u srednjoj Elektrotehnickoj skoli, gde je Marko diplomirao.
- Marka sam prvi put videla i cula dok sam cekala na autobuskoj stanici, bolje receno, prisluskivala sam njegov razgovor sa jednim drugom. Pricao je o nekom problemu iz moje oblasti. Bila sam zapanjena njegovim obrazovanjem. Nekoliko meseci kasnije videla sam ga u svom razredu. Bila sam presrecna. Vredno je i marljivo radio, ali je bio suvise skroman. Nije hteo da se eksponira, a drugovima je pomagao samo kada su oni to trazili – veli Jasminka.
Marko je u Ameriku otputovao 17. avgusta. Teskoce privikavanja su vec iza njega, ali on i dalje sanja Leskovac i, ponajvise, leskovacku kuhinju. Devojke u Njujorku su lepe, kaze, ali su Leskovcanke, smatra (mozda pod uticajem nostalgije), najlepse na svetu.
ODBIO DA FOND ZA STIPENDIRANJE TALENATA NOSI NJEGOVO IME
Leskovackim vlastima Marko Tasic sugerisao je da uz pomoc medjunarodne organizacije UNDP otvore fond za stipendiranje mladih talenata, ali je, istovremeno odbio predlog da se taj fond nazove njegovim imenom. Marko je jedan od kandidata za oktobrasku nagradu opstine Leskovac.
USLOVI DIKTIRAJU POVRATAK
I geneticar Miodrag Stojkovic, koji sa svojom ekipom u Engleskoj radi na projektu kloniranja ljudskog embriona, razmislja o povratku u Srbiju.
- Vratio bih se odmah kad bih imao uslove za rad kao sto ih imam ovde. Ja mislim da to nije nemoguce. Ako su neki ljudi u Srbiji u mogucnosti da stvore privatne univerzitete, ne vidim onda razlog zasto ne mogu svetski naucnici, poreklom iz Srbije, da se vrate kuci i znanje prenesu svojim ljudima – kaze cetrdesetogodisnji naucnik.
Stojkovic je cuo za Marka Tasica:
- Cuo sam da je mladi kompjuterski genije. S jeden strane lepo je sto je u Americi, jer to pomaze njegovom daljem razvoju i obrazovanju, s druge strane Srbija je toliko ulozila u njegovo skolovanje da bi bilo, zaista, steta da ga izgubimo. Svi mi, koji smo otisli iz Srbije, vratili bismo se kuci kada ne bi bilo straha u podsvesti da necemo imati ono sto imamo ovde. Poredjenje uslova je jedino sto nas plasi da se vratimo kuci – kaze Stojkovic na srpskom, sa akcentom karakteristicnim za Srbe koji u inostrastvu malo komuniciraju sa svojim zemljacima.
- Na poslu govorim engleski, u kuci nemacki, a sanjam, iskljucivo, na leskovackom – smeje se ovaj geneticar svetskog glasa koji je pre deset godina otisao iz Leskovca put Nemacke, a odatle u univerzitetski grad Njukasl u Engleskoj.
Marija Jović
Re: Marko Tasic za sedam dana od brucosa do doktora
Registrovani: 6 ( MALISA1994, Kamenni, krgo, scoolptor, pctel, Darko Nedeljković )
Re: Marko Tasic za sedam dana od brucosa do doktora
Re: Marko Tasic za sedam dana od brucosa do doktora
po ko zna koji put. psolao sam im e-pismo (sa print linkom ove teme i linkom ka NYIT). Ali, sumnjam da redakcija zna da koristi Internet (mislim na pretraživanje).
Re: Marko Tasic za sedam dana od brucosa do doktora