Citat:
Java Beograd:
Citat:
Turmen:Cela ta priča oko originala je pala u vodu onog trenutka kada su počele da se prodaju licence...
E pa ne može to tek tako. Nije licenca "dozvola da radim šta hoću".
Brend (u ekonomsko - pravnom smislu) je nešto što se pravi, gradi, i neguje godinama i decenijama. Nešto što košta stotine miliona i milijardi dolara. ("Pošto brend Coca Cola?")
U BREND (promociju, zaštitu) se redovno i svakodnevno ulaže ogroman novac.
Pa, da li misliš da će jedan Nike, Adidas ... za 100$ ili 100.000$ dolara da dozvoli "Peri obućaru" da legalno lepi etiketu brenda? Ni u ludilu.
A ako se i da nekom licenca (što je bila praksa do 80-tih godina, ali ne i u savrmenom svetu) onda se poštovanje licencnih prava i obaveza redovno, stalno i strogo kontroliše.
To o cemu govoris vazi za male brendove, koji se tek probijaju na trzistu.
Ali u trenutku kada neka roba postane globalna konfekcija, nesto sto opisujes BNF sintaksom "<glagol><razmak>SVI" (<glagol> = (nose|rade|kupuju|...)), onda brend ima garantovani priliv novca i moze da krene da osljari. Pogotovo u savremeno doba gde plate influensere ili im poklanjaju svoje SKUPLJE primerke ... a ovi zauzvrat reklamiraju njihovo smece. Nenadovic je to sjajno objasnio:
Citat:
Ja bih to objasnio, OSVAJANJEM tržišta. Možda izvoznici i gube izvozom u Rumuniju, ali ako svojom ponudom uguše ostale dobavljače, izbiće na prvo mesto u Rumuniji, a tamo ima mnogo više korisnika. A Srbendama možeš da odrepiš neku cenu jer su sića i nije ti interesantno to tržište. I onda naši uvoznici, moraju da uvoze kupus iz Mađarske na primer, koji je opet tu negde slične cene. Sve to + neinformisanost.
S tim sto ja ne bih rekao "neinformisanost", vec pre "alavost" ... tacnije, sindrom perfektno opisan onom nasom starom, narodnom: videla zaba da se konji potkivaju ...
Kao sto sam vec rekao - videla devojcica kako njena drugarica ima istu jaknu, skije, mobilni, farmerke, patike ... pa hoce i ona. A sredina porucuje: hajde, tata, pomuci se malo za dete ... radi jos jedan posao, svi to rade. I tata se muci. Onda sutradan, druga drugarica donese iPhone 13. I opet svi kazu: hajde, tata, pomuci se i nadji i treci posao ... sve za nasu decu! Sindrom tipican za sve siromasne zemlje.
Brend onda zaradjuje svesno uvaljujuci svoje smece takvima. Ali u tim zemljama ionako ne mogu da plate robu kategorije A ili B, vec samo X, Y ili Z. Ali to tamosnje klince nije briga, oni ce izgledati isto kao neke R&B zvezde i influenseri. A brend ce zaraditi pare. Win-win.
Ali isti taj brend ima i proizvode koji kostaju mnogo, samo sto takve ne kupuje sirotinja.
To je ona prica o ves-masinama. Postoje ves-masine koje kostaju $200. I to kupuju svi. Ali takve masine taman toliko i traju ... 1000 pranja i iz motora odjednom krene neki carobni dim. I onda svi kazu kako proizvodjaci kuju neku zaveru protiv ljudi i namerno kvare svoje masine. Gluposti! Trik je samo u komponenatama. U to djubre ugradjuju komponente ciji je MTBF mali, ali taman dovoljan da bude manji od MTTR na osnovu koga se odredjuje i kolika je garancija za to. I taman kada garancija istekne masina otkaze. +/- par godina. Jer je sve izracunato. Naravno, postoje i ves-masine koje kostaju $2000, koliko su kostale prve ves-masine koje su se pojavile u istoriji ... i koje su trajale i po 50 godina. Ima jos uvek takvih. Kostaju. I u njih mozes da gurnes ceo tezak cilim, a da im bubanj ostane citav. To kupuju profesionalne perionice.
Bas kao sto postoje rerne u kojima mozes da ispeces poneku picu ili lazanju za svoju porodicu ... i one u kojima mozes da ispeces i po 500 jela dnevno. Ove prve su za domacinstva i kostaju do 1000 evra, vrh vrhova. Ove druge su profesionalne, namenjene za restorane i mogu da greju i do 500 stepeni, da tu prime i do 5 tepsija u isto vreme, ali kostaju i po 20000 evra.
Slicno je i sa obucom. Postoje cipele/patike koje imaju Gore Tex logo i mogu da izdrze i najgori pljusak, kao i da trpe najtrapavijeg hodaca s najgorim stopalima, koji vuce noge, zavrce jednom nogom u svim pravcima itd. I da se ne poderu. Imam takve. Jer spadam u opisane bangave ljude, s ruznim navikama u hodanju. I nisu Nike/Adidas ili bilo sta slicno. Ali kostaju. I to svakako nikada u zivotu ne bih kupio da nemam problem s hodanjem i odvratan problem s bilo kojom vrstom standardne obuce i standardnih patika. Zavidim ovoj decurliji koja uzme telefon, ode na Zalando na coravo svajpuje, klikce i narucuje obucu bez ikakve probe. I narucuju po 5 pari u isto vreme (kad bih samo znao sta ce im). I cim dobiju obucu, obuju to i hodaju bez ikakvih problema. Mogao sam i ja tako. Ali pre 30-40 godina. Sada se zadovoljim jednim parom, ali koji traje i trpi mene bangavog. Ali kosta. Taman toliko koliko klinci potrose na tih 5 pari.
Sta hocu da kazem? Koliko para, toliko muzike.
Takozvana Kineska Roba
Re: Takozvana Kineska Roba
" 
