|
Darko Nedeljković
Član broj: 191820
Poruke: 1739
*.3gnet.mts.telekom.rs.
|
Tema je prilicno besmislena, jer ne odgovara svakom svaki auto. Evo recimo jedan moj prijatelj voli ove automobile koji imaju 7 godina garancije, kupi ih stare 3 godine, vozi do dan pred istek garancije a onda napravi neki dil sa uvoznikom da im da taj a uzme noviji uz doplatu. Takav bi onda mogao da bude super za inobradovic-a, jer kada mu uvoznik uradi kocnice, lamelu, zupcasti, pumpu i sve to, on moze da vozi bez problema do sledeceg velikog servisa. E, kad dodje do sledeceg velikog servisa, tad bi mozda bio super za mene. Takav ja dobijem relativno jeftino, sam mu promenim zupcasti, svecice, kablove, tecnosti i filtere, a kocnice i lamelu ne menjam preventivno, nego promenim samo sto mora da me ne ostavlja na putu a ostalo teram dokle god moze. Obicno kasnije sam promenim i kocnice i vozim do sledece promene zupcastog, kada vec ni lamela ne moze vise da vuce, limarija pokazuje tackice korozije, paljenje nesto zeza treba da se vidi sta, neki od podizaca obicno ne radi, klima treba da se puni, menjac nece u neku brzinu i slicnih jos 10 problemcica koje ja nisam hteo da sredjujem vec terao tako. E, onda ja to tako prodam za par stotina evra i znam coveka koji je vec par puta kupio auto od mene - kaze njemu je to tako super, otera kod limara pa na farbanje, pa kod mehanicara, izmenja mu sve zivo i izadje ga par stotina evra vise nego da je kupio auto na placu, ali kaze da ovako mirno spava jer zna da je sve novo i da je miran nekoliko godina, a ako kupi auto kome kao nista ne fali, obicno se nakupi 1.000 evra za neke neocekivane kvarove. Otprilike se to poklapa sa znanjem - ovaj sto vozi od trece do sedme godine ne zna bas nista o automobilima, njemu je dobar dan u servisu 300 evra, pa zato na svaki nacin gleda to da izbegne tako sto u startu plati vise. Inobradovic ostavlja utisak coveka koji se dosta teoretski razume, ali nece da umaze prste uljem, zato auto vozi od osme do dvanaeste godine, kada mu cena nije vise da padnes u nesvest, a pouzdanost je jos uvek na prilicno visokom nivou. Onad ja koji se ne libim da se umazem uljem i tovatnom mascu, mogu sebi da dozvolim da uzmem auto koji ce imati dosta potrebe za sitnim intervencijama koje mogu ja da resavam, sto naravno ima svoju prednost u jeftinijoj ceni vozila. Otprilike pred punoletstvo auto vise nije ni za mene, vec zahteva coveka koji zna da radi izbiljnije stvari kao sto su uklanjanje trulezi, farbanje, generalna motora i slicno, ili bar ima u familiji nekog ko bi mu to uradio po veoma niskoj ceni. Nakon takvih intervencija, auto moze da se vozi obicno do 23-e/24-e godine, znaci to su sada ovi automobili '90 godiste, kada je vec vreme da se ustupe ciganima koji ce ih jos malo voziti pa rastaviti i prodati kao staro gvozdje.
Eto, ispricah sve ovo da ilustrujem svoje misljenje da ne postoji univerzalna idealna kilometraza i godiste za automobil, vec je svaki covek prica za sebe i sam treba da razume svoje tehnicke i finansijske mogucnosti i prema tome formira svoju ciljnu grupu. Ja sam auto za sebe uvek birao tako sto je star oko 12 godina, jeftin, da ne izgleda perfektno kao da je juce ofarban, vec da ima sitne ogrebotine i tragove koriscenja koji kazuju da nije farban barem poslednjih 5 godina, da nema nigde tackicu korozije, ukljucujuci odozdo, da mu motor ne izgleda uredan kao da je juce sredjivan, vec da ulje, mast i prasina odaju utisak da tu godinama nista nije dirano... Ako mi se bilo sta ucini sumnjivo idem dalje, ima drugih automobila. Ako estetski nije sumnjiv ostaje mi da ga probam, mora da pali "na pola kljuca", da dobro ubrzava i koci, da se izadje malo na otvoren put da se vidi koliko je stabilan po krivinama i kako drzi pravac kad se pusti volan na pravom putu... i to je sve, nista vise ne proveravam. Neko ce reci da nisam normalan sto ne pitam za kilometrazu i kojekakve papire koji kao dokazuju da je servsiran kako treba, mozda imam neku ludu srecu, ali ja sam svaki put izabrao natprosecno dobar auto sa cenom ispod proseka.
|
Re: Sa koliko km kupiti auto?
