Kakav je zivot jednog programera...

well...mad-max, čini mi se u onoj petnici, od svih nas informatičara, jedini sam se ja zbližio sa onim biologičarkama (bilo je i finih komada), a opet mi to nije smetalo da na onom testu, ako je to neko merilo, postignem najbolje rezultate...nisam hteo da se hvalim, al ovo je sve samoodbrana :) a što se dobrih riba tiče, ranije sam držao sliku jedne bivše na sajtu, pa sam morao da skinem pošto me mnogo smarali ljudi sa es-a na mail za podatke o njoj :P

---

Bojan Basic: sem što si prevideo da mnogo više programera radi taj posao full-time, a ne honorarno i nema privilegiju da radi od kuće. a i čak i ako radiš honorarno, za svaki posao koji ugovoriš postoje rokovi uglavnom, tako da nekad i ne možeš baš tako komotno da traćiš vreme. A onda te zahvati kapitalizam i onda prihvataš svakim danom sve više i više projekata i na kraju hoćeš-nećeš radiš 20h dnevno, SVAKI DAN :)

---

@Bojan Basic: To sto ti govoris vecina ljudi smatra za normalno. Ali postoji neki ljudi koji misle da pravi programer ne treba da sedi pred kompom 25h/dnevno zato sto mora, vec zato sto zeli. Zato sto to treba da ga ispunjava u svakom pogledu. Ti nigde ne gresis. Imas sve predispozicije za dug i srecan (tvoje znanje ce obezbediti sasvim dovoljno sredstava), normalan zivot.
@MAdafaKA: Nadam se da tih nedelju dana u Petnici nije bio jedini period zivota kad si se prepustio "zivotinjskim instinktima". Al' ti je samoodbrana... Bolje angazuje nekoga.

---

@MAdafaKA:
Da, ali koliko sam ja shvatio ovde se raspravlja o nekim predrasudama prema programerima uopšte, a ja sam naveo programere koji rade kod kuće kao izuzetak. Što se tiče rokova, mislim da su oni i više nego smešni (u pozitivnom smislu) za iole ozbiljnog programera, tako da imaš vremena koliko hoćeš, a osim toga, uvek imaš slobodu da radiš svoje programe koje niko nije naručio, već napišeš šta ti padne na pamet i prodaš kad završiš, kad-tad. A što se tiče kapitalizma, tu već treba da dođe do izražaja samokontrola

---

vrider: taj period sam iskoristio u priči, zato što je to period u kome je on imao prilike da ima uvid u moj život koliko-toliko.
bojan: rokovi su ono što kolje većinu programera u realnosti :) a uopšte valjda i svi mi patimo od nedostatka vremena, jer pokušavaš jelte život da iskoristiš do maximuma, i onda se obaveze nagomilaju zbog težnje čoveka ka uživanju. a malko je teže pisati gomile programa koji ti padaju na pamet i koje ćeš prodati, najčešće se kod nas prodaju programi specifične namene, tj nešto što koristi isključivo naručiocu, a tako nešto malko teže pada na pamet, složićeš se :)

---

voleo bih da znam ko se od vas bavi profesionalno programiranjem posto mi se cini da samo kenjate i da veze nemate o temi! ja sam zavrsio ETF, zivim od programiranja, SHEF ili sef sam jednog orkestra, imam i svoj bend, ceo svoj zivot sam osvetio muzici.... cini mi se da svi pricate o necemu samo zato sto ste CULI nesto o tome.... LJUDI, pos`o je pos`o: sto vecu platu imas to je bolji; sta manje radis, to je bolji!!! nema veze sta se radi... vi vise pricate o ljudima koji igraju igrice nego o ljudima koji stvarno RADE NESTO!!!!

---

Hahahha. E bash si me lepo nasmejao! Ja te uopste ne napadam kao prvo a ti si se (kao drugo) mnogo primio :). Onda: Ako ti onaj test smatras merilom znanja onda da ja kazem da sam bio drugi :) (bolji si nema sta)! Onda: Ako su one biologicarke bile vredne ... bilo cega onda stvarno ... Onda: Ako imam sliku Sheron Stoun ne znaci da sam je smuvao!

---

Ja nisam programer, ali bavim se 3D animacijom, sto je takodje mind-fuckin posao. Nisam nikad bio autistican, mada sam ponekad provodio po 24h za kompjuterom. Pored toga stizao sam da odem u grad, da se vidim sa ribom, da otputujem bilo gde, da stignem na probe i koncerte (clan sam benda)...
Bavio sam se 3D-om preko 8 godina i to sam shvatao sasvim ozbiljno, sto znaci, nauci nesto novo svaki dan... ne dozvoli da izadje nova verzija tvog omiljenog programa za 3D a da ti nisi savladao bar 75% predhodne... Skini sve tutorijale koje nadjes, ali nemoj da ih gomilas, nego ih sve prouci itd.
Problem nije bio u nedostatku vremena i novcu koji sam zaradjivao od toga, nego u tome sto je mozak poceo da se igra sa mnom... Pokrete ljudi iz okruzenja sam poceo da preracunavam u frejmove, gledao sam svojoj devojci u lice i kontao iz koliko poligona moze da joj se izmodelira faca... Postalo je ozbiljno, pocelo je da utice na realnost oko mene (neki ce reci da sam sizofrenicar, ali mislim da nisam). Priznacete da je to pomalo "creepy".
Morao sam da jednostavno prestanem da se bavim time ili bih otisao u k***c. Nikako nisam mogao da se ogranicim... (imam problema sa cigaretama takodje, hahaha).
Sada se bavim mnogo manje zanimljivim poslovima od toga, zaista retko prihvatam poslove vezane za 3D (najgori su leceni zavisnici)....
Poslusajte moj savet: odaberi svoju specijalnost i drzi se toga, za stvari koje neznas uvek mozes naci nekoga ko ce ih odraditi za odredjeni honorar (kada se radi o poslovima po ugovoru), ne moras sve da znas....

Eh, potpuno si u pravu jos samo da znam kako da se odlucim za tu specijalnost! :)

---

Dugo sam razmisljao da li da se (ponovo) ubacim u ovu temu, ali posto procitah dosta gluposti, rekoh ajde da i ja iznesem svoje misljenje.Kao prvo glupa je podela na prave programere i ljude koji se bave programiranjem iz hobija ili sta vec, prema vremenu koje provode za racunarom.To nema ama bas nikakve veze niti smisla.Programer je programer bez obzira da li on to radi privatno ili u firmi i da li provodi 2 ili 22 sata uz komp.To je jaaaaako siroka tema za razgovor.Evo recimo ja znam par likova koji provode i po 15 sati uz komp i svo to vreme pice Counter, a ljudi iz okoline ih smatraju za "profesionalce za kompjuter" i zovu ih programerima jer valjda misle nesto tipa "Pa kad sede 15 sati za tim cudom, verovatno znaju sve o tome".S tim u skladu glupo je reci da ko provodi vise vremena uz komp vise zna.Pa cak i da svih 15 sati provede programirajuci opet ne mora da znaci da nesto vise zna od onog ko provodi duplo manje vremena radeci isti posao, pre ce biti da je obrnuto jer tesko je odrzati i koncetraciju sve vreme.To je uostalom VRider lepo objasnio pa nema potrebe da ponavljam ono sto je on vec rekao.Opet i sa druge strane, posao i zaduzenja "zaposlenog" programera nisu univerzalna, jer se razlikuju od firme do firme, od programera do programera, od ugovora (ako ga ima) do ugovora, kako kod nas tako i u inostranstvu pa je nezahvalno pricati koliko ko vremena treba da provede za racunarom radeci bilo sta pa i pisuci programe.Naime neki programeri rade kao free agent-i, znaci neko ih unajmi pa dalje sve po dogovoru.Neki rade kao deo firme pa rade u skladu s tim, neki imaju i fiksno radno vreme, neki imaju odredjene rokove itd,itd...Sto se mene licno tice u svojoj firmi imam fiksno radno vreme od 7 sati, e sad ako radim na nekom zahtevnijem projektu, nije mi problem da odvojim i kuci nekih 2-3 sata (nekad i vise) radeci na istom, pogotovo ako mi to moze doneti odredjene bonuse u radu i sl., a opet sa druge strane ako zavrsim posao ranije nego sto sam planirao imam vise vremena za neke druge stvari, recimo ako sam planirao da zavrsim neki projekat za dva dana a zavrsim ga za 3 sata, "visak" vremena mogu da provedem na net-u, da odigram neku igru, ili pak izadjem negde sa porodicom.Opet sa druge strane imam drugara koji radi za jednu softversku firmu u Ceskoj i ima potpuno drugacije uslove.Naime, oni uvek imaju fiksni rok za izradu nekog projekta i vodja projekta je taj koji odredjuje koliki je taj rok i iznosi ga upravnom odboru.Ako ga upravni odbor prihvati krece se sa radom.E sad u samom tom roku postoje ajde da ih nazovem medju-rokovi koje odredjuje sam vodja projekta i koji sluze da svaki programer koji radi na odredjenom delu programa prezentuje ono sto je uradio do tog medju-roka (postoji odredjeni, unapred definisan deo koji mora do tog perioda da bude zavrsen), tako da programer koji radi moze recimo ako je rok 10 dana, 9 dana da planduje ako misli da za 1 dan moze da zavrsi svoj deo posla s tim sto ne sme da radi u kuci, odnosno kod ne sme da izadje iz firme.Opet za razliku od mene on ima jasno definisano sta treba da isprogramira pa mu je samim tim i lakse, jer kad trebas da napravis nesto unapred definisano ili znas ili ne znas to da uradis, a i manje ti vremena treba, dok recimo u mom slucaju, ja dobijem samo krajnji cilj, odnosno sta treba program da radi, a ja onda moram sam da definisem kako ce to izgledati i funkcionisati.Dakle, poenta celog teksta je da je se bavljenje programiranjem, kao uostalom i drugih stvari vezanih za IT dosta razlikuje i sve je relativno.Znaci odgovor na pitanje iz teme, zivot programera je onakav kakvog ga sebi "isprogramiras" :), i ne, programeri uopste ne moraju da budu cudni, niti "izolovani" od drustva, niti geekovi sa dioptrijom +10 :).Valjda sam rekao ono sto sam hteo :)))

Poz.

---

Sa bilo kojim zadovoljstvom da se preteruje, ono postaje porok. Jos na pocetku sam pitao ljude ovde da nabroje 3 svoja zadovoljstva koja nisu iz skupa {food,sex,computers}, i ako se ne varam niko to nije mogao... Tema nisu ljudi koji ponekad rade prekovremeno, to je OK, i ja sam vise puta radio 30 sati neprekidno, kad je za tim postojala potreba. Sa druge strane, ne bi se moglo reci da mi kompjuter pretstavlja neko zadovoljstvo, u svakom slucaju nije medju prvih 5.
Kad bi smo uporedili broj kompjuterskih zavisnika sa brojem alkoholicara ili narkomana... rezultati bi bili veoma zabrinjavajuci. Znam vise ljudi koje ni puskom ne mozes odvojiti od kompjutera. Ja se trudim da ne budem takav. Kod mene se zna dnevni limit: 2 sata kompjutera, 2 gajbe piva i 2 kg pecenja :-). Salim se, naravno, ali samo za pivo i pecenje... Osim toga kad sam na godisnjem odmoru ne ukljucujem kompjuter, stvar principa, koliko god da mi nesto treba - necu! Pitanje je da li bi neki od ljudi koji prate forum mogli sebe da nateraju na tako nesto...

---

IT pricica
....
..."...probudio sam se negde u parku, oko sebe sam video samo travu i drvece...
Nisam znao gde sam, glava me uzasno bolela dok sam uzaludno pokusavao da se setim bilo cega. Na kraju odlucih da malo prosetam, nadajuci se da cu u blizini naci neki detalj po kom cu prepoznati gde se nalazim ili se setiti zasto sam tu. Vec sam se umorio od hodanja ali nista... nigde nikoga, samo zelena livada, tek po negde je neki konj mirno pasao travu. Sedoh da se malo odmorim, naslonivsi ledja na stablo jednog velikog drveta, i uzdahnuh gledajuci u konja koji je par metara dalje mirno pasao. Kao da je procitao moje misli, konj podize glavu, pogleda me i ljudskim glasom rece: "Sta te muci, prijatelju"? Ni sam ne znam da li sam tog trenutka bio vise zbunjen ili uplasen, znam samo da mi je za sekundu kroz glavu prosla cela "Alisa u zemlji cuda" i nekoliko decijih filmova Volta Diznija, ali cak ni to nije davalo nikakvog smisla pomenutoj situaciji. Konj je i dalje mirno gledao u mene ocekujuci odgovor, na pitanje sta me muci, ali ja sam u takvoj situaciji zaboravio i ko sam i sta me muci, promucao sam jedinu misao koja je u mom mozgu trenutno postojala: "kako ti znas da govoris"? "Pa sto ne bih znao, svi mi znamo da govorimo..." odgovorio je on, a koliko sam mogao da primetim, moje pitanje ga je prilicno zacudilo. "U moje vreme konji nisu znali da govore", rekavsi ovo "moje vreme" vise onako iz potrebe za mojom kucom, mojim krevetom, mojim kompjuterom, mojim susedima... bilo cim sto je moje i na sta sam navikao! Ipak, te dve reci su za njega izgleda bile dovoljne da shvati neke stvari. "Aaaa, a koje je to tvoje vreme, prijatelju", upita on zamisljeno. "Pa kako koje je, 1997. godina naravno, i ne zovi me prijatelju", odgovorih ja pomalo ljutito, jer mi se cinilo da pita gluposti. "E, moj prijatelju, uzdahnu on... pa sad ti je 3997.... kako li si ti ovde dosao". Sto je vise pricao, neke stvari su mi postajale sve logicnije i stvarnije. Pricao mi je kako su njegovi pretci bili isti takvi kao ja, hodali su na dve noge, koristili kompjutere, programirali... Tehnika je u jednom trenutku bila toliko napredovala da su sve poslove na svetu radili roboti, koji su bili pod kontrolom glavnog kompjutera. Ljudi nisu nista radili, sedeli su ispred svog kompjutera, i kad im se jede cokolada, samo posalju poruku, roboti u fabrici prave, roboti dostavljaci dostavljaju, roboti prave druge robote... Ljudi su medjusobno komunicirali jedino preko kompjutera, vise nije postojala potreba za fizickim kontaktom dvoje ljudi cak ni radi produzenja vrste, roboti su klonirali ljude i drzali brojnost populacije na predvidjenom nivou. Sve je dovedeno do savrsenstva, svet je funkcionisao bez ikakvog uticaja ljudi, a i ljude nije interesovalo da se u bilo sta mesaju, jer su imali veoma lagodan zivot i bas sve sto pozele. Tako se zivelo iz generacije u generaciju, vremenom su se izgubila i secanja na pretke koji su nesto radili. Ali, jednog dana, desila se katastrofa! Glavni kompjuter koji je sinhronizovao rad svih ostalih se pokvario, ostali kompjuteri nisu znali sta da rade, roboti su stali uzaludno cekajuci nove instrukcije. Ljudi su i dalje sedeli ispred kompjutera, besno udarajuci po tastaturi, ali odgovora nije bilo...
Na kraju su neki od njih resili da vide sta to ima napolju, da li tamo ima cokolade, hamburgera, koka-kole... Nigde nista! Samo betonske zgrade i trava. Probali su da li je beton dobar za jelo - ne, bio je suvise tvrd! Probali su travu, ona je vec bila prihvatljiva. Evolucija je relativno brzo ucinila svoje - da bi lakse jeli travu, glava je promenila oblik, poceli su hodati cetvoronoske, da bi se zastitili od zime koza im je obrasla dlakom, za zastitu od insekata izrastao im je rep. Duboko zamisljen zbog sudbine covecanstva utonuo sam u san i cuo pricu samo dotle...
Probudio sam se u svom krevetu osecajuci da u tom trenutku od mene na celom svetu nema srecnije osobe... Istrcao sam napolje, svima koje sam video rekao sam da ih volim, radovao sam se potoku koji zubori, radovao sam se pticama koje pevaju, radovao sam se psima koji u daljini laju, radovao sam se svemu sto je priroda stvorila... Jedino se nikad vise nisam radovao stvarima koje je covek napravio, a narocito kompjuterima..."...
...

---

Dobar je film DigitalDreams.
Najjaci deo je prica ribara u Meksiku, kad "glavni junak" ode u totalni aut. Obavezno pogledati.

---

@pctel

Kad vec pitas za zadovoljstva...

Mnogo pre kompjutera dolaze: Jahanje, voznja kola, svirka sa bendom, slusanje hard core muzike, paint ball... i jos mnogo toga...

Pa to je za svaku pohvalu. Na zalost, kao sto i sam vidis, kod vecine to nije tako!

---

Ako je verovati drugima, kod vecina pravih programera nije tako.

---

pctel lupa naširoko, a za sve ostale da citiram jednu staru kinesku poslovicu..

jadan je onaj koji radi ono što ne voli..

---

pctel, ma sta ti pricas???

Pa samo citajuci tvoje postove shvatim da ti SAMO postovanje na [es] uzima vise vremena od 2 sata!!!
a ako se ne varam ti se bavis kompjuterima. Tesko mi je poverovati da si 2 sata dnevno na kompu. Ili bar, manje od ostalih sa slicnim profesijama.

Ili, da ne palis kompjuter za vreme godisnjeg odmora, princip, ovo ono. Blah, pa to je najveca glupost. Kome inatis, cemu takav princip, jesi ti rob kompjutera ???

Iskreno, ne razumem ?

Zasto se bavis kompjuterima, ako bezis od njih u slobodno vreme? Ne kazem da treba da sedis pored njih non stop, ali da teras sebe da ih ne palis, samo da bi sebi i drugima pokazao da nisi zavisnik, je totalna glupost.

Pozdrav

Vidi vidi, ovo mi promace :).Pazi, ne znam gde, odnosno u kojoj zemlji mislis da radis, ali na nasim prostorima tako nesto je izuzetno neisplativo, bar prema mom licnom iskustvu.Naime, ljudi su ovde jos uvek "kompjuterski nepismeni", pa je s tim u skladu vraski tesko napisati neki komercijalni, odnosno univerzalni software i omoguciti kontinualnu prodaju istog.Zasto ? Pa kao prvo ovde jos uvek vecina ljudi vodi poslove "pomocu stapa i kanapa", a onaj drugi deo koji zeli da koristi komp za vodjenje poslovanja nije spremno da plati, bar ne onoliko koliko vredi software, jer normalno je da neki program koji si pisao 6 ili vise meseci neces dati za 50-tak evrica, pogotovo sto znas da ako nesto vredi, brzo ce biti crackovan pa ces uglavnom taj program moci da prodas samo jednom.A sa druge strane i oni ljudi koji se iole razumeju u celu stvar i spremni su da plate za pare koje uloze zele namenski software, pisan iskljucivo za njih i prema njihovim afinitetima, a takav program kad napises, 99% nece odgovarati nijednoj drugoj firmi, odnosno poslvodji ili sta vec.Evo primera radi, ja sam poceo da radim na taj nacin, kad sam imao vremena ili kad nisam radio nista drugo pisao sam neke programe (tacnije njih 5-6, za vodjenje CD/video kluba, elektro-servisa, prodavnice itd...) i od svih njih uspeo sam da prodam samo jedan i to samo jednom.Naravno nije bio u pitanju los software vec jednostavno cena.Jedan lik mi je cak rekao "Staaa ? 150 evra za jedan program ? Pa ja sam na buvljaku za 100 dindzi kupim CD sa 100 i kusur programa !!!".E kako sad ti takvom coveku (a ima ih takvih) da objasnis razliku izmedju namenskog software-a za vodjenje poslova i winzip-a, microDVD-a, win commander-a i sl. (koje je verovatno i dobio na pomenutom cd-u za 100 dindzi).To je bar iz mog iskustva, ako je neko imao bolje sa samostalnim pisanjem programa i distribucijom istog neka napise.E da, jednom prilikom sam tako izgubio zivce kad sam pisao i jedan narucen software (al srecom samo jednom :) ), i to je bila neka aplikacija za vodjenje apoteke.Naime jedan baja iz komsiluka koji drzi istu, znao je da se bavim programiranjem i dosao je da naruci software.Naravno, kako se nije mnogo razumeo u "kompjutore" ostavio je meni da razradim sve i pozovem ga kad zavrsim, a jedino je izricito zahtevao da aplikaciji ima i zvuk.Cudno, ali ajde ok, potrajalo je mesec dana i sad je doslo vreme za demonstraciju, no na moje zaprepascenje kad sam poceo da mu objasnjavam kako program radi i koje su funkcije, on me presece recima "Cekaj bre malo, dzaba meni ti to objasnjavas, nemam ja poverenja u to,ne treba to meni stvarno da ja to ubacujem, imam za to olovku i papir nego ono kad dodje musterija, radnik nesto ukuca, cuje se ti-nu-ni-nu i svi vide kako je moderna apoteka".E kad se onda nisam slogir'o.Pa sto mi odma nije rekao da ne kodiram toliko, no dobro bar je platio posteno.Doduse mogao sam i winamp da mu uvaljam za te pare, bar se ne bih mucio.No bilo kako bilo posle takvih iskustava batalio sam samostalno pisanje aplikacija, a od pre godinu dana izbegavam i da pisem naruceni software, jer srecom na poslu koji sad radim ne nailazim na takve frustrirajuce situacije, a uz to imam vremena i za neke druge stvari.Dakle poenta jos jednog maratonskog teksta sa moje strane je slicna onoj iz mog prethodnog posta, znaci na rad programera i samog programera ne moze se gledati globalno i univerzalno, jer sve zavisi za koga radis, sa kim radis, kakve uslove za rad imas i sl.

P.S. - Ako sam skrenuo sa teme (a malko i jesam) moderatori imaju moju dozvolu da izbrisu moj tekst (k'o da im treba dozvola) :)))))

Poz.

---

Nisi nimalo skrenuo sa teme, čak naprotiv, mnoge stvari koje si napisao mogu biti od koristi "budućim programerima".

A što se tiče apoteke koje si spomenuo, mis'im stvarno, čovek je lud 100%

---