Re: Zasto roditelji narkomana......Citat:
Sceka: I jos jedna stvar, nije tacno da je droga sveprisutno dostupna tek od devedesetih godina! Nikako nije tacno! Razlika je u tome sto se nekih sedamdesetih, kad sam se ja susreo sa drogom, nije bilo toliko javno kao sada. Inace samo u mojoj ulici se tih godina, sedamdesetih, moglo kupiti na tri 'punkta' heroina i svega drugog, trave je bilo na 'svakom' cosku, shita isto tako, doduse za LSD se moralo ici bar do Sajma...
Tvoje iskustvo je tvoje i respect za to, ali ne vidim na osnovu čega ti kategorično nastupaš kao vrhunski autoritet za pitanja narkomanije i uticaja prodice, sredine, spoljnih faktora. Znači pravila nema, iz čega sledi da porodica ne može biti označena kao jedini i glavni krivac za loše procene i poteze svoje dece u životu. ("No one else to blame? F@ck it, blame it on my mother!")
Kad sam govorio o dostupnosti, govorim iz perspektive moje generacije, rođeni 70ih godina prošlog veka. Kakva je dostupnost bila tokom 70ih, ne mogu da govorim niti da znam, jer sam tada još nosio pelene. Ono što znam je da, u vreme osnovne škole i na prelazu iz OŠ u gimnaziju, droga nije postojala kao tema među nama klincima. Tu i tamo se u 8. razredu pričalo kako je ta i ta klinka iz razreda "duvala" s nekim starijima iz škole i to je sve.
Već od 1991-2 se pričalo "taj i taj se fiksa", gomila klinaca je duvala ili imala želju da duva i sl. Nakon završetka gimnazije i početka skoro svakodnevnih izlazaka u grad, droga je već postala nezaobilazna tema, i na svakom koraku bismo sretali drugare-poznanike koji se petljaju s nečim, bila to vutra, LSD ili heroin.
Znači svaki put kad izađeš u grad, nalaziš se s društvom kod konja ili ispred Akademije, srećeš poznanike koji su u tom fazonu. Malo po malo, nađe se i neko iz tvog užeg kruga poznanika (znači neko s kim se povremeno i čuješ telefonom, odeš na žurku, a ne samo pozdraviš u prolazu gradom) ko se upetljava u te priče. To je sve bilo (meni) nezamislivo još godinu-dve pre toga. Ja nisam mislio da ću ikada poznavati nekog ko se drogira, a kamo li nekoga ko preprodaje drogu.
Znači te priče iz 70ih, su s tačke gledišta moje generacije irelevantne, a i generalno, ta generacija je svoje završila u vezi s ovim problemom. Ko je ost'o živ, priča, ko nije nije i to je to. Situacija iz 90ih je relevantna jer su posledice toga danas relevantne.
Sell 'crazy' some place else. We're all stocked up here.
