O stetnosti emocija po drustvo, jedan prilog tezi da su emocije mana vrste
Lekarska profesija. Ne postoji ni jedan racionalan razlog da lekarska profesija u bilo kojoj zemlji bude toliko cenjena i predstavljana tako znacajnom za drustvo kao sto to jeste slucaj, a u ovoj zemlji, i pretpostavljam i u drugim slicnim primirtivnim zemljama se taj stav narocito zloupotrebljava. Ovde se od kad je divljastvo ponosno izaslo iz rupa u koje je onomad bilo silom sabijeno smatra kao sasvim normalno davati mito lekarima, nositi im nekakve odvratne kese (sta su bolnice i donmovi zdravljam cenrti za sakupoljanje sekundarnih sirovina?) , i gledati im kroz prste na svakom mestu i u vezi svega. Uzrok za to je stav u stanovnistvu kako je biti lekar nesto mnogo veliko i znacajno za drustvo, najznacajnije cak. Hajde da vidimo na cemu se bazira ovaj totalno iracionalni stav? Pa na strahu od bolesti ili smti, svojoj ili nekog bliskog. Sto je potpuno besmisleno. Ja tvrdim da je po drustvo od njegovog postanka inzenjerska profesija najznacajnija i presudna, i da je apsurdno sto inzenjeri nisu najcenjeniji clanovi drustva. Koji treba cak i da upravljaju drustvom, i to na inzenjerski nacin, hladno racionalno, bez emocija, minimalisticki. Lekarka profesija, a mislim samo na lekare koji se bave lecenjem ljudi, ne na one koji se bave istrazivanjima, ne samo da je beznacajnija od inzenjerske, nego je po znacaju za drustvo po meni cak ispod zemljoradnicke, djubretarske ili policijske.
Evo zbog cega. Ljudi stalno umiru. Ako danas umre 1000, 2000 ili 3000 ljudi, to je potpuno beznacajan dogadjaj, osim za neke od njihovih clanova porodica (neki jedva docekaju tako nesto da bi nasledili pokojnika) ili prijatelja (ako su ih imali) a i to kratko traje, i osim u slucaju da je neko od njih bio potencijalni Tesle ili Aleksandar Fleming ili neko slican, a verovatnoca za to je vrlo mala. Od pocetka sveta su svi, od vraceva i poglavica preko careva i kraljeva, generala, predsednika pa i lekara dolazili kod inzenjera da im placu tamo ne bi li ovi smislili raznorazne njima potrebne sprave, pa jos nikad nisam cuo da je neki inzenjer kukumavcio "ja sam more inzenjer, meni je ova moja zarada mala, dajte mi be 'poklone' da radim svoj posao, ima more firma A da mi plati cent po srafu ako hoce da od njih narucim srafove a ne narucim ih od firme B, bla bla bla gadost gadost gadost ludost ludost ludost..." Kad bi sad nestali svi inzenjeri svet bi propao za mesec dana i zavladalo bi divljastvo, a kad bi nestali svi lekari (koji se bave lecenjem ljudi lazem, ne ovi koji se bave istrazivanjima i prave vakcine i lekove) nista se znacajno ne bi desilo. Umiralo bi vise ljudi nego sto umiru sada, ali to je nevazno. I tako ih ima previse. Cak bi mozda na neki nacin to bilo i dobro po drustvo, jer bi prezivljavali samo genetski najkvalitetniji i najotporniji primerci.
Uzimajuci u obzir ovu moju "tezu" o prilicno nikakvom sustinskom znacaju lekarske profesije za drustvo, kad se osnos prema toj profesiji analizira bez licne emotivne umesanosti, zasto bi se onda lekarima gledalo kroz prste zbog svakojakih gadosti koje rade ovde u primitivizmu, zasto bi njima bilo dozvoljeno da izigravaju nekakve nedodirljive kad naprave gresku, zasto bi bilo prihvatljivo da je ovde na medicinskim skolama najveca guzva a inzenjerske se jedva popune, ako se uopste popune, i zasto bi se uopste odrzavao taj stav o nekakvom velikom znacaju te profesije. To treba polako suzbijati i razjasniti svima da zemlja koja nema inzenjere i u kojoj inzenjeri nisu cenjeni onoliko koliko treba, cenjeniji od lekara, ne od strane stanovnistva, jer stanovnistvio i njegov stav o ovoj temi nije bitno, sta je to stanovnistvo, iliti "gradjani" - raja ka i druga marva i pučina stoka jedna grdna, nego od Onih Koji Se Pitaju (a i to treba da budu inzenjeri) , tj do neke fakin elite (koja ovde jos ne postoji), takva zemlja je osudjena na propast i to tako i treba da bude.
Ovo je samo nabacano ovako za pocetak, ako nekoga zanima tema.
 |  |
 |
