Upravo sam ušla u fazu bacanja stvari. Ćale je preminuo pre dve godine, pa je njegov orman tek danas ispražnjen. Da sam sama pa hajde, sve to rrrrk u kantu (tj. pored). Mama i sestra su bile kočione sile. Onda se sestra udala/otišla, pa je sad odnos snaga 1:1, fer zar ne? Uz mnooogo priče upakovane u psihološka razmatranja, internet članke o OCD-u, uspela sam da pokrenem kevu. Hoće ona, al joj đavo ne da mira. Nisam ni ja cvećka, ceo život naučena da sakupljam koještarije, al sam odlučila da se prevaspitam, pobacala neke koncertne karte, papiriće, žvrlje iz osnovne, srednje, faksa...
Google search - Hoarders
Devedesetih je bila praksa da baki šalju neke babe-tetke nemice stvari koje njihove ćerke nisu htele da nose, bilo je i potpuno novih. No bio je veliki problem to što su sve one bile manje više elegantno popunjene, a mene pas nije imao za šta da ćapi, pa je većina stvari završila po koferima gde će čekati da odu (same, naravno) do krojača na prepravku. I gle silna čuda, te stvari još uvek džedže u koferima, bilo je par migracija, preturanja iz šupljeg u prazno. Shvatila sam da nemam tu kulturu odlaska kod krojača i da tim krpama s naramenicama i koječime nije mesto u mom životu. Btw, kofera 5 komada, ni jednom rajsferšlus ne radi, a stoje ispod kreveta.
Neki dan sređujem ćaletovu garažu, o sunce ti! 20 kesa đubreta. Sve neki delovi, gvožđurija, plastika izlomljena, plus miševi koji su arcali pa su i ono što valja progrickali. Ako nekome trebaju paukovi, neka mi pošalje privatnu porukicu, imam ih za izvoz. Pa onda, veoma bitne stavke - kese i papiri. Keva skljuplja kese, ima ih svuda sto hiljada, novine sa ukrštenicama koje svi živi skupljaju i njoj šalju... omg! Garažu sam spremala dva dana. I dalje se 'ne vidi', što reče moj momak. Dok stignem do momenta da se vidi, oteliću se. Uf..
Keva je u fazonu da skuplja i kutije, pa onda sve leeeepo u kutijama da stoji, to se zove 'sređeno'. Objasnila sam joj da ne želim ni jednu kutiju da vidim u stanu, jer stan nije radnja, niti je kancelarija.
Sad treba da poizbacujem sav nameštaj iz moje sobe pa da krenem da hoblujem parket.. pitam se gde ću sa stvarima. Hajd, pa snaćiću se, ne?
Možda bi rešenje bio Limundo, ali mi tu opet treba vremena dok poprodajem stvari, s druge strane znači da bi morale da sede kod mene još pola godine - godinu. Teško..
Ono što mene ozbiljno zanima je da li postoji organizacija koja prikuplja stare stvari i poklanja ljudima kojima zaista treba. Čitam da u Švajcarskoj i Nemačkoj jednom godišnje u jednom danu ljudi iznesu sve nepotrepštine ispred zgrade/kuće i onda krenu u obilazak komšijskih stvari i uzimaju šta im treba, na kraju akcije sve što nije našlo vlasnika radnici higijene skupljaju i odnose na deponiju. Ah da, živim u Srbiji. :/
Danas ću zvati Crveni krst, da vidim šta oni kažu.
Pozdrav iz sobe prepune kesa sa džemperima, majicama, farmerkama i ostalim skupljačima prašine.
Re: Bacanje stvari - potrosacko drustvo - domacinstvo
Re: Bacanje stvari - potrosacko drustvo - domacinstvo
